Prakticna filozofija

cave man

Buduća legenda
Banovan
Poruka
29.317
Kako filozofiju prebaciti sa akademske na svakodnevnu ravan koja bi bila usmerena na drustvene promene i otvaranje jednog kulturoloskog prostora o razmatranju pitanja sta znaci biti covek? Evo Miroslav je odavno otvorio temu dal je moguc bolji svet ali tu se uopste ne bavi krucijalnim pitanjima od znacaja za individuu!
Sta bi znacila konkretna filozofija u praksi "obicnog" coveka? Takozvana self-help trash literatura se ne bavi sustinskim pitanjima vec daje lake odgovore!
 
To što tražiš je najbliže utilitarizmu...
Naša Praksis filozofija iz kraja prošlog veka je takođe prizemna i konkretna iako
bazirana na dijalektici materijalizma i pozitivizmu...
Inače,sva filozofija je primenjiva osim tzv metafizike...
Posebno filozofija nauka ima svoju važnu ulogu u konkretnom bitstvovanju i aktivnostima...
 
Dragoljub je u pravu za utilitarizam.
Najosnovnija praktična primena filozofije je bavljenje umom - idejama i njihovim međusobnim odnosom. Ili konkretno, definisanjem pojmova i njihov međusobni odnos. Svaka reč je u stvari zamena za ideju. Dakle, niti bi mogao da manipulišeš idejama niti da komuniciraš i razmenjuješ ideje i misli ako nije precizirano šta koji pojam predstavlja. Na nekom osnovnom nivou bi mogao da komuniciraš, ali za precizno shvatanje apstraktnih pojmova potrebno ih je definisati. Pošto značenje pojmova i sami u dobroj meri definišemo ispravno, može se reći da se prirodno bavimo filozofijom. U naučnoj sferi bez filozofije je nemoguće komunicirati niti izvoditi ispravne zaključke. Zato svaka naučna disciplina koristi principe filozofije, kako u definisanju pojmova tako i u njihovoj primeni i međusobnom odnosu..
 
To što tražiš je najbliže utilitarizmu...
Naša Praksis filozofija iz kraja prošlog veka je takođe prizemna i konkretna iako
bazirana na dijalektici materijalizma i pozitivizmu...
Inače,sva filozofija je primenjiva osim tzv metafizike...
Posebno filozofija nauka ima svoju važnu ulogu u konkretnom bitstvovanju i aktivnostima...


:hahaha:

Praxis filozofija bazirana na dijamatu i pozitivizmu ?!!!:rotf:
 
Dragoljub je u pravu za utilitarizam.
Najosnovnija praktična primena filozofije je bavljenje umom - idejama i njihovim međusobnim odnosom. Ili konkretno, definisanjem pojmova i njihov međusobni odnos. Svaka reč je u stvari zamena za ideju. Dakle, niti bi mogao da manipulišeš idejama niti da komuniciraš i razmenjuješ ideje i misli ako nije precizirano šta koji pojam predstavlja. Na nekom osnovnom nivou bi mogao da komuniciraš, ali za precizno shvatanje apstraktnih pojmova potrebno ih je definisati. Pošto značenje pojmova i sami u dobroj meri definišemo ispravno, može se reći da se prirodno bavimo filozofijom. U naučnoj sferi bez filozofije je nemoguće komunicirati niti izvoditi ispravne zaključke. Zato svaka naučna disciplina koristi principe filozofije, kako u definisanju pojmova tako i u njihovoj primeni i međusobnom odnosu..
U tom pravcu Habermas ide dalje (kod nas tu doktrinu afirmisao pok.prof.Đinđić) i od pragmatičara i za potrebe komunikacije predlaže
korištenje afirmativnog jezika.
Tako jezik dobija novu ,praktičnu,ulogu,a filozofija središnje mesto među naukama...
Prilična mana ove doktrine je napredovanje elektronske komunikacije i virtuelizacija te kibernetska težnja
tehnološkog unapređenja čoveka...Već sad je čovek snažno opremljen informatički i komunikativno što
čak i te sjajne Habermasove ideje prevazilazi...Ybg,švaba mora da zaostane u principu za menađerisanjem amera!
I u filozofiji čak!
 
Dragoljub je u pravu za utilitarizam.
Najosnovnija praktična primena filozofije je bavljenje umom - idejama i njihovim međusobnim odnosom. Ili konkretno, definisanjem pojmova i njihov međusobni odnos. Svaka reč je u stvari zamena za ideju. Dakle, niti bi mogao da manipulišeš idejama niti da komuniciraš i razmenjuješ ideje i misli ako nije precizirano šta koji pojam predstavlja. Na nekom osnovnom nivou bi mogao da komuniciraš, ali za precizno shvatanje apstraktnih pojmova potrebno ih je definisati. Pošto značenje pojmova i sami u dobroj meri definišemo ispravno, može se reći da se prirodno bavimo filozofijom. U naučnoj sferi bez filozofije je nemoguće komunicirati niti izvoditi ispravne zaključke. Zato svaka naučna disciplina koristi principe filozofije, kako u definisanju pojmova tako i u njihovoj primeni i međusobnom odnosu..

Verovanje je bolje od filozofije. Ono bar ubode neko zrno a filozofija nikad nižta! :lol:
 
Verovanje je bolje od filozofije. Ono bar ubode neko zrno a filozofija nikad nižta! :lol:

Verovanje pripada crkvi. Filozofija to nije. Srecom. I jos od Aristotela je zahtev za prakticnim delovanjem. Od Kanta, narocito, od Hegela i Marksa, pa kasnije, filozofija je sebi, gle, dozvolila da ima i prakticke zahteve. Pritom, stavljajuci u prvi plan ne verovanje, vec delovanje.
 
Nije isto ali je jako blisko. Od senzibiliteta filosofa zavisi sta ce postaviti kao ideal. Vera nije metod filosofije ali nije ni pojam beznacajan za filosofiju.

Ne znam. Tesko mi je da razumem da su se filozofi ( bar oni do cijeg mi je misljenja stalo, a tu su vecina ) povodili za verom. I ko je to od filozofa isticao da je vera bitan pojam za filozofiju ( izuzimajuci, naravno, srednji vek ). ?
 
Ne znam. Tesko mi je da razumem da su se filozofi ( bar oni do cijeg mi je misljenja stalo, a tu su vecina ) povodili za verom. I ko je to od filozofa isticao da je vera bitan pojam za filozofiju ( izuzimajuci, naravno, srednji vek ). ?
Ja tu nemam dilemu:polazni stavovi,aksiomi,apodiktički sudovi i sl,osnovni nedeljivi tzv,prvi
pojmovi su misli nalik kompromisnim uverenjima koja zadovoljavaju više implantacija u složenije pojmove...
Otud moje dublje shvatanje iskaza Sokratovog da nemam pojma...:mrgreen:
Sve što znam je moje subjektivno znanje o nečemu koje je nezavisno od tog mog subjektivnog znanja o njemu!
Korelacija može da postoji kod interferiranja -poklapanja događaja...Ali to je već druga priča...
Naravno da ovo nema veze s idealizmom!
P.s.
Ovaj moj iskaz ne brkajte s nekim sličnim Hegelovim , ja do ovog nisam došao dijalektički...:mrgreen:
Kod Hegela moraš znati ceo Univerzum da bi znao jednu pojedinost!:whistling:
Šta naravno nije tačno jer reč "znati" je malo trulex...:lol:
 
Poslednja izmena:
Ja tu nemam dilemu:polazni stavovi,aksiomi,apodiktički sudovi i sl,osnovni nedeljivi tzv,prvi
pojmovi su misli nalik kompromisnim uverenjima koja zadovoljavaju više implantacija u složenije pojmove...
Otud moje dublje shvatanje iskaza Sokratovog da nemam pojma...:mrgreen:
Sve što znam je moje subjektivno znanje o nečemu koje je nezavisno od tog mog subjektivnog znanja o njemu!
Korelacija može da postoji kod interferiranja -poklapanja događaja...Ali to je već druga priča...
Naravno da ovo nema veze s idealizmom!

Nisi posten. I naravno da ni Sokrata nisi razumeo, jer tako ne bi pricao. Sad, to je tvoj problem. Ali je i tvoj problem kada zaboravis tu Sokratovu misao, pa mislis da sve znas ( sto inace, kao filozofska neznalica, precesto na ovom pdf-u radis ), a, onda Sokrata bacas pod noge ! U pamet, Krispine, se uteraj, rekose nasi stari. Ako neces, moj odgovor , na tvoj nacin .na tvoju " filozofiju ", izgleda ovako - :hahaha::rotf:
 
Možeš se smejati,ali ja Sokrata shvatam sasvim kako valja...Misli o pojedinostima i skupnostima nisu
i te pojedinosti i skupnosti.
Moguće da Platon nije dobro shvatio Sokrata u šta sam oduvek sumnjao...Jer za Platona su forme
nečega u našem umu... Šta nije sasvim tačno /Rasel je to lepo objasnio:mrgreen:/ Nešto ima svoja dejstva na nas
koja dejstva mi dedukujemo s našim sećanjima s prethodnim sličnim dejstvima. (Slično ovom je Rasel-nije od reči
do reči,ali da ne tražim...)
Problem je što mi ta dejstva koje nešto čini prema nama simbolizujemo našim mislima ili u slike ili u pojmove...
Neurologija ima detaljnije objašnjenje ovog...:lol:
Koliko sve to skupa odgovara stvarnosti je sasvim,ali sasvim relativno!
Obićno navodim primer puža koji "vidi" samo svetlo ili tamu!
Mi vidimo samo oblike,boje,tamno-svetlo i perspektivu,a neki vanzemunski vodozemci s Alfa Ceti
i magnetni fluks,ekliptike elektrona oko atoma tog nečeg,pa čak i zakrivljenost struna tog nečeg...;)
Razna bića-razni utisci o svetu...:mrgreen:
 
Poslednja izmena:
Možeš se smejati,ali ja Sokrata shvatam sasvim kako valja...Misli o pojedinostima i skupnostima nisu
i te pojedinosti i skupnosti.
Moguće da Platon nije dobro shvatio Sokrata u šta sam oduvek sumnjao...Jer za Platona su forme
nečega u našem umu... Šta nije sasvim tačno /Rasel je to lepo objasnio:mrgreen:/ Nešto ima svoja dejstva na nas
koja dejstva mi dedukujemo s našim sećanjima s prethodnim sličnim dejstvima. (Slično ovom je Rasel-nije od reči
do reči,ali da ne tražim...)
Problem je što mi ta dejstva koje nešto čini prema nama simbolizujemo našim mislima ili u slike ili u pojmove...
Neurologija ima detaljnije objašnjenje ovog...:lol:
Koliko sve to skupa odgovara stvarnosti je sasvim,ali sasvim relativno!
Obićno navodim primer puža koji "vidi" samo svetlo ili tamu!
Mi vidimo samo oblike,boje,tamno-svetlo i perspektivu,a neki vanzemunski vodozemci s Alfa Ceti
i magnetni fluks,ekliptike elektrona oko atoma tog nečeg,pa čak i zakrivljenost struna tog nečeg...;)
Razna bića-razni utisci o svetu...:mrgreen:

Tvoj je problem sto ipak ne znas da nije samo Platon pisao o Sokratu. Srecom.
 
Kako filozofiju prebaciti sa akademske na svakodnevnu ravan koja bi bila usmerena na drustvene promene i otvaranje jednog kulturoloskog prostora o razmatranju pitanja sta znaci biti covek? Evo Miroslav je odavno otvorio temu dal je moguc bolji svet ali tu se uopste ne bavi krucijalnim pitanjima od znacaja za individuu!
Sta bi znacila konkretna filozofija u praksi "obicnog" coveka? Takozvana self-help trash literatura se ne bavi sustinskim pitanjima vec daje lake odgovore!

Bolje je pitanje zašto imaš potrebu da bilo šta prebacuješ sa bilo čega
filozofija nije akademska zaebancija, već praksa uma dostupna svima, to što se uglavnom akademici bave time govori nešto o obrazovnom sistemu društva
čini mi se da se ti zapravo pitaš zašto je odabir tema filozofske discipline prvenstveno usmeren na analitičko posmatranje, umesto na praktičnu delatnost
ja lično mislim da je to mit u filozofiju nedovoljno upućenog čoveka, s obzirom da se etikom bavi bar 75% filozofa od Sokrata nadalje (proizvoljan procenat, pri čemu hoću da naglasim veliku zainteresovanost za tu temu u istoriji ne samo filozofa, već mislilaca svake vrste)
Rekao bih da je pored ontologije, etika najzastupljenija tema filozofije (ne uzimam u obzir XX vek zbog specifičnosti filozofskih ideja razvijenih u ovom periodu koje upravo danas uzimaju najveći zamah i mislim da još ne mogu biti dobro ocenjene, odnosno, procenjene bez određene vremenske distance)
U svakom slučaju, ovaj tvoj krik za "svakodnevnom" filozofijom mi deluje na više načina neopravdan.
 
Bolje je pitanje zašto imaš potrebu da bilo šta prebacuješ sa bilo čega
filozofija nije akademska zaebancija, već praksa uma dostupna svima, to što se uglavnom akademici bave time govori nešto o obrazovnom sistemu društva
čini mi se da se ti zapravo pitaš zašto je odabir tema filozofske discipline prvenstveno usmeren na analitičko posmatranje, umesto na praktičnu delatnost
ja lično mislim da je to mit u filozofiju nedovoljno upućenog čoveka, s obzirom da se etikom bavi bar 75% filozofa od Sokrata nadalje (proizvoljan procenat, pri čemu hoću da naglasim veliku zainteresovanost za tu temu u istoriji ne samo filozofa, već mislilaca svake vrste)
Rekao bih da je pored ontologije, etika najzastupljenija tema filozofije (ne uzimam u obzir XX vek zbog specifičnosti filozofskih ideja razvijenih u ovom periodu koje upravo danas uzimaju najveći zamah i mislim da još ne mogu biti dobro ocenjene, odnosno, procenjene bez određene vremenske distance)
U svakom slučaju, ovaj tvoj krik za "svakodnevnom" filozofijom mi deluje na više načina neopravdan.

Slazem se. Jos od Kanta neki nisu razumeli sta znaci etos, dakle, etika, koja je i danas ostala bitno filozofska disciplina ! Da ne ponavljam svoja razmisljnja oko stvaranja atomske bombe i etosa. Naravno da je i danas etika jedan od glavnih pravaca filozofije. Bojim se, izgleda, samo u filozofiji. Ali...eto i komsijski filolozi ... vidim slicno misle . Sad ne bih o tome sto preko puta moji filozofi ostadose usamljeni u sadasnjoj pobuni.:(
 
Pokušali smo da organizujemo kod nas podršku, čak smo održali par zborova gde se skupilo 150-200 ljudi i na kraju nije ispalo ništa, velika je intertnost studenata Filološkog, slaba svest, tako da jedino što može da ih pokrene jeste da neko njima zapali vatru ispod guzice, inače solidarisanje zarad viših, opštijih interesa njih ne zanima (i nisu jedini, daleko od toga)
 

Back
Top