Čemu služi filozofija .

Čemu služi filozofija ?

20240430-104314-scaled.jpg

Nekada davno dok sam ovo morao čitati ...u jednoj od ovih knjiga piše...čuđenje je put u filozofiju....Razumljivo je..da na ovim prostorima ima jako puno "filozofa"..pun gnjurac ima onih koji se stalno nečemu..čude.
 
Uh, pola tih hrestomatija svojevremeno je moralo da se sprema za ispit iz Filozofije na FPN (plus stosta drugo), znam da su mi na nos izasle tada i da sam zato stekao izvesnu averziju prema istim. Ali skoro sam ih skinuo u pdf-u i imam nameru da probam da ih ponovo iscitam kada nadjem slobodnog vremena u kontinuitetu...
 
Mileta iz Talesa:
Ne znam sta da pišem .
Muvanja radi ili ?
Kliknite za proširenje...
Serafim:
Naravno, svi filozofi su bili neopevani žanskaroši:aha:
Kliknite za proširenje...

Пошто је тема на филозофском птф-у
а не на љису рецимо,
одговорићу озбиљно и паметно.

Филозофија је паметно, дубоко промишљање,
дубоко, јер иде у прапочетке, тј. узроке ствари.

Пре више хиљада година талентованији појединци су умели да пронађу нешто,
и схвате принцип како то нешто настаје или ради или утиче на околину.

Временом, такав начин размишљања је примењен у појединачним дисциплинама (логијама)
тако да данас када је филозофски начин менталне анализе усвојен у свим наукама
филозофија заправо и није потребна.

Наравно да ћемо је ипак одржавати
као што изучавамо и старогрчки или латински, или Римско право.

То су све темељи на којима постоји наша цивилизација ...
 
Filožofija je, kažu, ljubav prema istini. A saznati Istinu o bilo ćemu, između ostalog, znači znati ispravno logički misliti. Pa, prema tome, znati ispravno logički misliti, ujedno znači, znati izvoditi ispravne logičke zakljulke i ispravvne životnr ofluke, a ne pogrešne. Pakada neko ume ispravno logički da rmisli i donosi ispravne životne odluke, to onda znači da je on pametan, a ne glup.

Logičko miščjenje ili razumevanje je veoma slabo razvijena ljudska mentalna spaosobnost i to je razlog što svetom još uvek vladaju razne laži koje ljudi smatraju ustinama, što za svoju posledici ima pdonošenje pogrešnih životnih odluka i stradanje ljudi tokom cele istorije.

Na primer, logično je da je cilj sveukupnog života i postojanja, duhovno i materijalno blagostanje. Pa je obda logično da treba znati i raditi samo ono pomoću čega se duhovno i materijalno blagostanje najlakše ostvaruje, jer to je ono jedino što život održava, a ne ugrožava. A kod ljudi koji ne umeju logički da misle, nije uvek tako. Kod njih često mnogo tog što nema značenje istine i što nema nikakvu životnu rednost vredi više i od samog njihovog života. Kao što su, na primer, politika, vera, nacija. Ovo troje, ne samo da nema nikakvu životni vrednost, prosto iz razloga, što od toga, ne samo da ne može da se živi, već zbog politike, vere i nacije ljudi stradaju već hiljafana goduna.

A akonimiju, koja podrazumeva pravednu podelu rada i raspodeli rezultata rada, pomoću koje jedino može da se živi i ostvaruje duhovno i materijalno blagostanje, niko ne voli. Svi preziru rad i one koji mukotrpno rade iproizv da bi živeli, već se na radne načine trude da izbegnu rad, a ipak dođu do oblja materijalnih dobara i lagodno žive. Izmišljajući razne aktivnosti pomoću kojih će bez muke lako da se obogate, pa i po cenu da sve oko sebe unište.

Eto to je ono što nema nikakve logike, ni značenje nikakve istine. Što danas, nažalost, ima značenje filozofie, ali ne filozofije koja ima značenje istine, već značenje laži, koja život ne održava, već ga uništava. Kao na primer, rat u Ukrajini, rat ba Bliskom istoku, rušenje Jugoslavije zbog političkih, verskih i nacionalnih razlika koje za život nemaju nikakvu vrednost itd.

Morao sam sve ovo napred da ispričam, jer da bi znali šta je dilozofija, u prvom redu treba znati šta filozofija nije. Znači, nije uvek moguće znati šta je dobro, ako ne znamo šta je zlo. Nije uvek moguće unati šta je logično, dok na svojoj grbači ne isprobamo šta bije logično. Uvek je logično ono što je dobro, a nikada ono što je zlo. Uvek ima značenje istine i prave filozofije ono što ima značenje dobra. Dok značenje prevare i laži ima sve ono što za svoju posledicu ima značenje zla.

A imajući na umu da su sva svetska zla do danas uzrokovali svojim međusobnim mrđnjama i ratovima pripadnici raznih svetskih ideologija, politika, vera, nacuja i klasa, smatrajući da će najlakše da ostvare svoju slobodu i svoje duhovno imaterijalno blagostanje ako se uzjamno potamane, to jasno pokazuje daljudi širom sveta ne znanju logički da misle , a time ujedno i da du veoma glupi i da ne znaju istinu o životu, njegovim zakonima dobta i zka, o cilju života i njegovom smisli. Što je ujedno i pokazatelj da ukupna dosdašnja svetska filozofija nema apsolutno nikakvu pozitivnu praktičnu vrednost, već čak negativnu. Sve što je negativno u svetu, proizvod je nelogičnog ljudskom miščjenja i ima značenje negativne filozovije, koja ne pomaže samoodržanju ljudske vrste, već samouništenju.

Eto, to je filozofija.
 
Филозофија служи да нам да одговоре на суштинска питања о свету и животу а која су се поставила сама од себе када је човек дошао до свести. Шта је свет, шта смо ми, шта је смрт, шта је живот, шта је реално а шта идеално? Дати одговор на питање "шта", а не на питање "како" посао је филозофије.
Питаш се чему служе ти одговори? Практичним баналним стварима у животу не служе. Филозоф је као човек са дурбином, како је говорио Шопенхауер, може да види звезде, али тим дурбином не види ништа испред себе. Али, то знање "о звездама" много је вредније од баналног знања "како". Како изорати њиву, како направити бунар и доћи до воде, како уловити дивљач, како направити лук и стрелу? Таква питања су корисна за баналне ствари свакидашњице, док питање шта је суштина света и живота не служи ничему практичном, али служи томе да знањем дођемо до спознаје суштине света и живота. Нема важнијег знања од тога. Хоћу да знам како да направим лук и стрелу и уловим дивљач али хоћу да знам и шта су овај свет и живот у својој суштини а не у начину свог појављивања.
Можда изгледа да су они први циљеви важнији, али грешиш. Метафизичка потреба издваја се из мора свакидашњег живота код сваког човека. Нико није равнодушан пред тиме.
Ako je išta na ovom svetu poželjno, toliko poželjno da bi to čak i sirova i tupa gomila u svojim prosvetljenijim trenucima više cenila od srebra i zlata, to je da zrak svetlosti padne na tamu našeg postojanja i da saznamo nešto o ovom svom zagonetnom životu, u kome ništa nije jasno sem njegove bede i njegove ništavnosti.
Sopenhauer Svet kao volja i predstava 2
Kliknite za proširenje...
Живети са сликом о свету и животу где је свет објеката реалан, где моја свест нестаје а овај свет објеката остаје овакав каквим га видимо, где смо ми наша тела, да је после смрти за нас "ништа", да је кретање и трајање исто што и линија и томе слично. Живети са таквим скупом апсурда у време када је филозофија већ одавно дошла до свог врхунца и дала одговоре на питања које је човек у освиту свести поставио, несхватљиво је.
Зато је важна филозофија јер је она разбила све ове заблуде које сам набројао, а човеку омогућила сусрет са трансцендентним, са његовом правом суштином изван појаве коју је заборавио.
Схватити да сањаш, да је свет представа а да је реалност нешто друго "ствар по себи", то омогућује филозофија. А када у сну схватиш да сањаш имаш шансу да се пробудиш.
 
oziman:
Филозофија служи да нам да одговоре на суштинска питања о свету и животу а која су се поставила сама од себе када је човек дошао до свести. Шта је свет, шта смо ми, шта је смрт, шта је живот, шта је реално а шта идеално? Дати одговор на питање "шта", а не на питање "како" посао је филозофије.
Kliknite za proširenje...
Odgovori na pitanja "šta" i "kako" su pre pitanja nauke, a ne filozofije. I tek kad nauka da odgovore na pitanja "šta" i "kako", te odgovore filozofija koristi kao premise da pomiiću njih da odgovore na pitanja "zašto". Ako premise nisu naučno,tj. iskustveno utvrđene i proverene čonjenice, zaklljučci koji se na osnovu njih izvode ne mogu imati znanćenje istine, već pretpostavke i vere.
oziman:
Зато је важна филозофија јер је она разбила све ове заблуде које сам набројао, а човеку омогућила сусрет са трансцендентним, са његовом правом суштином изван појаве коју је заборавио.
Схватити да сањаш, да је свет представа а да је реалност нешто друго "ствар по себи", то омогућује филозофија. А када у сну схватиш да сањаш имаш шансу да се пробудиш.
Kliknite za proširenje...
Transcendentno nije stvar filizofije, već ljudskog iskustva i nauke. Filozofija u vezi fenomena "transcendentbo", idto kao ni nauka, niije otkrila nikakvu istisnu. Ljudi još uvek ne znaju, ni šda je Svest, koja je suština života i svezkupnog postojanja, ni kako Svest postoji, ni zašto. Prosto rečeno, dosadašnja svetska filozofija nije otkrila i dala istinu ni o čemu suštinskom i kao takva, za život celog ljudskog društva, nema nikakvu praktučnu, tj. upotrebnu vrednost.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Juzer Nejm
Lista knjiga za pročitati - filozofija
Odgovora
14
Pregleda
153
Juzer Nejm
Juzer Nejm
UnboundFlame
Put sa Ničeom: Dnevnik jednog slobodnog duha (Koračajući s Ničeom: lično, duboko, opasno)
Odgovora
3
Pregleda
240
UnboundFlame
UnboundFlame

Back
Top