Nikako ti ne ide u prilog da crkva ne spasava?
Pa bi na prevaru da to potvrdis???
Adventisti su jedini vernici i crkva koji imaju sve Bozje zapovesti i uce ih i drze.
A to je odlika vernih poslednjeg vremena.
Sve ove druge crkve gaze taj zakon na razne nacine ili su ga promenile.
Sta da se radu ljudi istina je istina.
ZNAM DA SU KRIVI ONI KOJI PROPOVEDAJU ISTINU.
HRISTA SU UBILI RADI ISTINE.
Ovi sto krse Bozji zakon ne podnose istinu.
Malo ste se presli u racunu, ne postujete isusove Dve zapovesti, a postujete jevrejsku subotu.
- Bibliju tumače kao izvor verskog autoriteta, ali spisi Elen Vajt se tako visoko cene da se, u praktičnoj primeni, koristi Biblija u tumačenju Elen Vajt.
- Priznaju sve navode Svetog pisma i Starog zaveta koji se odnose na praznovanje subote, ali tvrde da je Hristos ukinuo Stari zavet (ne i moralni)".
4 – SUBOTA – Spasonosan dan za ulazak u 144.000. Samo su subotari 144.000 i iz vremena poslednjih dana, a ne tokom čitave istorije. Znači ovde imamo 2 jeresi ; !44000 su Jevreji,a ne Adventisti.
15– Drugi jarac iz 3. Mojsijeve 16 – Je sotona, koji uzima grehe na sebe i ide Azazaelu u pustinju da strada – Što je predslika sotoninig stradanja sa našim gresima u paklu.;
16– DESETAK – Obavezujući za Hrišćane ! ;
17– Arhanđel Mihailo je Hrist ! – A ne posebna ličnost koja nema veze sa Hristom, sem da ga sluša kada mu Hrist nešto naredi da radi.;
20– EGW im je Duh Proroštva – A to može biti samo Isus (Otkrov.19,10) ;
22– Mogu da se UDAJU i ŽENE – Iako su im prethodni supružnici živi ! Na bazi Mateja 19,9 ;
25– CRKVA POSLEDNJEG VREMENA – Na bazi Otkrivenja 3:14-22 i Otkr. 14.
Прво: Седмица (седмични дани) није могла да постоји пре стварања света, а Бог је тек четвртог дана (не седмичног) створио Сунце, Месец и звезде, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима, данима и годинама (1Мој. 1.14-19).
Друго: Св. Писмо нам казује да је " ... један дан пред Господом као хиљада година, и хиљада година као један дан " (2Пет. 3.8 ; Псл. 90.4).
Према томе, Библија је у овом случају сасвим категорична - дани стварања нису исто што и седмични календарски дани!
Још нешто - " одмор или починак Божији " не можемо схватити буквално, јер се то противи основном појму о Богу као савршеном и свемогућем бићу који никада не престаје да ствара и да ради, као што то и Библија потврђује (Иса. 40.28 ; Јн. 5.16-17). Богу, дакле нису била потребна 24- ти сата одмора и починка; Па ако Божији починак не можемо схватити буквално, онда нема разлога ни да седми дан, дан Његовог одмора схватимо календарски.
Тај седми дан представља период кад је Бог створивши човека престао да после човека ствара неке нове врсте бића, а Његов благослов изливен на седми дан јесте блажено стање целе творевине која се купала у Божијој благодети и блаженству све док Адамов грех није унео несклад у ту дивну блажену хармонију.
Даље, Адаму у рају није дата никаква друга заповест (да дели дане на радне и празничне) осим да обрађује и чува Едемски врт, и да не једе од дрвета живота (1Мој. 2.15-17). Из текста прве заповести јасно се види - да су заповести дате непосредно израиљцима, а не Адаму како нам то тврде адвентисти, јер Бог говори: " Ја сам Господ Бог твој који сам те извео из земље Мисирске " (2Мој. 20.2) - а Адам није био ничији роб у Мисиру!
Као што знамо, Бог је Јеврејима поред суботе заповедио да празнују и друге празнике - пасху, младине, сјенице, бесквасне хлебове, па и да се обрезују. Све ово је знак између Бога и Израиља, и представља тзв. Старозаветни обредни закон - који је имао за циљ, да припреми Изрељски народ за Христов долазак.
Његовом смрћу и Васкресењем тај закон је престао да важи, па као што је јеврејска Пасха и остали празници необавезан за хришћане, тако је необавезна и субота.
Ап. Павле је то добро знао (2Кор. 3.11), зато је и поручио: " да вас, дакле, нико не осуђује за јело или пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе. Што је сенка онога што ће доћи, а Тело је Христово " (Кол. 2.16-17). Дакле, субота је само сен Новозаветне стварности - Васкресења и Недеље.
Када неком адвентисти прочитате ово, он као из пушке одговара да као што је Бог непроменљив (Мал. 3.6), тако је непроменљив и Његов морални закон; и као што је Господ вечан и исти, тако је и његов морални закон вечан (Јев. 13.8). Субота је део тог закона (четврта заповест), дакле и празновање суботе је вечно! - констатује адвентиста. У овакву полу истиниту тврдњу не треба дубоко залазити. Довољно је да констатујемо само једну чињеницу - у истом том Св. Писму на које се позивају адвентисти стоји и пропис о обрезању и јеврејским празницима који су такође названи " законом вечним " (1Мој. 17.9-13 ; 3Мој. 23.1-44). А да ли адвентисти поштују и овај " вечни закон " као што тако ревносно празнују суботу?
Антиохијски епископ Петар који је 311-те године мученички умро за Христа пише: " Ми празнујемо недељу као дан радости, ради онога који је васкрсао у тај дан ".
Даље, Библија јасно тврди да ће Бог укинути празновање свих јеврејских празника укључујући и суботу: " Господу су додијали јеврејски празници и субота и на њих мрзи душа Његова (Иса. 1.13-14); Бациће им белегу празника њихових у лице (Мал. 2.2-3); везао је на Сиону у заборав суботу и њихове празнике (Пл. Јер. 2.6); и на крају ће укинути и суботу и све јеврејске празнике "(Ос. 2.11). Ето шта о суботи и јеврејским празницима пророкују Старозаветни пророци.