Imao sam takvih problema dok sam bio u 1. 2. 3. pa i 4. razred osnovne. Bio sam miran, povucen i bilo me je strah jer sam se prvi put odvojio od majcine suknje, a tad sam bio razmazen kao niko. A o stidljivosti da ne pricam, ona me drzi i dan danas, samo sto se trudim da je sakrijem.
I zbog svega toga ja sam drugoj djeci ostavljao los utisak, pa su pocela da me zadirkuju, ponekad su me i tukla. Nije mi bilo milo da idem u skolu zbog toga. Jednom me je cak jedan djecak gurnuo niza stepenice, pa sam zavrsio u bolnicu. Cesce sam dolazio iz skole upklakan, ponekad modar i krvav, pa su moji roditelji i moj stariji brat morali da intervenisu kako bi prestali da me maltretiraju. Poslije intervencije, prestanu s tim 20 dana, pa onda opet stara pjesma.
Kad sam poceo da idem u 3. razred, poceo sam da treniram karate, sport u koji sam ostao sve do 1. razreda gimnazije. Malo sam dobio hrabrosti i samopuzdanja. Pa 10 dana posto sam poceo da treniram, za vrijeme velikog odmora, jedan djecak koji me je svakodnevno zadirkivao i provocirao, je poceo da igra oko mene, misleci da cu se uplakati, medjutim ovaj put se zajebao
Nijesam cekao ni sekunde, no sam ga odmah patosirao, na dvoristu, pred vise od 100 djece. Zamislite ponizenje kad vas smokljan koga svi zezaju tako udari
S njim vise nijesam imao nikakvih problema, a i ostali koji su mu pravili drustvo u zadirkivanju su se povukli. Bilo je zadirkivanja i poslije, ali rijekto.
Toga sam uspio da se trsim, ali je bio jos jedan problem. Ja sam i dalje bio povucen i stidljiv, pa nijesu htjeli da se druze sa mnom, osim ako im trebam nesto, pa su me iskoriscavali, a ja bio naivan samo tako, pa sam sve cinio sto su mi trazili. Za njih sam zbog svojih tadasnjih mana i dalje bio cudak, dijete udareno u glavu.
To je sve trajalo do kraja 4. razreda dok se sam nijesam promijenio. Onda su tek poceli da me gledaju kao normalno dijete.
Ranije mi je bilo jako neprijatno da pricam o ovome, ali sad nije. Moram jos da vam priznam nesto. Sve ovo sto mi se desavalo u prva 4 razreda, za sve sam bio ja kriv. Ja sam taj koji se cudno ponasao, koji je ostavljao los utisak i ja sam taj koji je davao povod drugoj djeci da me maltretiraju. Dugo sam se pitao zasto, medjutim kad sam shvatio se problem nalazi u meni, sve se promijenilo, i poslije toga sam imao djetinjstvo iz snova
Toliko o tome. Znam da nije u pitanju rano djetinjstvo nego teen doba, ali cilj mi je da izvucete neku pouku, jer da sam nastavio onako kako sam poceo, to bi me drzalo i u teen doba.
xD
Sem to za spavanje...xD I ne poveravam se svojoj naj drugarici jer je vidjam jednom mesecno..
