Najpre zelim da vam cestitam Bozic, nasim tradicionalnim pozdravom: "Hristos se rodi!" i da vam pozelim sve najlepse u ovoj godini. Zelim i da vam cestitam Novu godinu, iako ja slavim pre svega Bozic, posto sam Pravoslavka. Prvo ono sto je u srcu, pa onda ostalo. To j negde i moja zivotna misao vodilja: "Prvo srce i ljubav, pa ce biti mesta za sve." Ja sam ponosna autorka ove misli, a i primenjujem je u zivotu. Volela bih, kada bi drugi ljudi to primenjivali, pre svega, moj decko, pa bi ceo svet bio cvetna basta puna ljubavi.
Kao sto je poznato, ja sam u vezi sa jednim deckom. On je stvarno sladak. Nasa veza je stabilna. On se uselio kod mene. Zivimo zajedno vec mesec dana. Ipak, nisam ocekivala da je toliko tvrdoglavi i da nije spreman na kompromise. Ima srece zato sto sam ludo zaljubljena u njega, pa ne komentarisem previse o njegovom ponasanju, ali bih imala prilicno da kazem. Ponekad bih ga izbacila iz stana, kao sto je bilo pre neki dan, ali kazem sebi, da je sladak i da ce se popraviti valjda.
Isli smo na docek Nove godine kod mog menidjera i moje drugarice Tee. Menidjer se iselio iz stana njegove zene, a Tea je otkacila decka sa kojim je bila u vezi. Sada zive, ja to zovem u "gresnoj zajednici." Ipak, nije na meni da sudim, ali samo moram da kazem da mi je to odvratno. Menidjerova zena me je nazvala pred Novu godinu i okrivila me je da sam ja to sve napravila i da se ja godinama mesam u njegovu porodicu, posto znate da sam bila sa njegovim bratom i tatom, pa oni sada ne pricaju. Naravno, za to sam ja kriva. Moj decko je to saznao i rekao mi je da misli da bi bilo neumesno da idemo tamo, zbog svega sto "sam ja napravila". Pitala sam ga, a gde bi on isao, aq on je rekao da hoce da provede Novu godinu kod kuce sa mnom. Ja sam rekla da je to lepo, ali da su me njih dvoje pozvali, posto me mnogo vole, jer sam im ja prijateljica, iako bas i ne podnosim preterano menidjera, jer je tako razbludan, a to ne volim. Otisli smo na zurku. Stan je polubudjav. Bilo nas je jedva dvadesetoro, posto niko nije hteo da dodje, a da sam znala u kakvom cumezu zive, ni ja ne bih isla. To je neki stan minijatura, kao kutija sibica. Bile su samo neke kiflice, smoki i neki kolacici kupovni. Muzika je bila uzasna - neki rok iz '70 ih, neko magnovenje, hipi ili ejsid rok. Zurka je vec bila osudjena na propast. Ta muzika se svidja mom decku i on i menidjer i Tea su se ispricali. Ja sam pricala sa jednom mojom drugaricom Brankicom. Mislila sam da je ona bila ufiksana, a u stvari, nije stigla da opere kosu.
Sutra se zavrsavaju praznici i vracamo se u stvarnost. Da li je pametno da podrzavate osobu, koja je nesigurna, kao sto je moj decko? Da li mislite da nesigurne osobe mogu da postanu malo sigurnije u sebe? Da li to moze biti trajna sigurnost ili samo podgrejana?
