Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 87.964
Erotska.
Da, ta floskula. Mogla se čuti mnogo puta u zadnjih par decenija, najčešće bez ikakve stvarne osnove. U realnosti, povratak u devedesete je i fizički nemoguć, usled proste činjenice da se danas ne nalazimo više u Američkom zlatnom veku i ne preti nam izolacija od, praktično, cele planete. Rusija je danas u značajno drugačijoj situaciji nego što je bila 1990-ih godina, tako da su karte kojima Vučić raspolaže drugačije i u njegovu ruku na međunarodnoj sceni i značajno bolje.
Ovakvim floskulama sam, ako se dobro sećate, i sam se suprotstavljao i ranije. Međutim, sada ulazimo ipak u jednu sasvim drugu fazu. Postaje sve izvesnije da od evropskih integracija nema ništa, i to ne samo zbog prezasičenja sa EU strane, već i da se sve više čini da se u politika Beograda kreće u tom smeru. Poslednji "krediti" pri EU biće ustavne promene radi reforme i učvršćivanja nezavisnosti pravosuđa, kojim Vučić namerava da prikaže da se Srbija ipak, i dalje, nalazi na evropskom putu.
Ono što postaje sve očiglednije, a posebno nakon poslednjih signala iz Vašingtona da je krajnje vreme da Vučić izvrši ono što je obećao Bajdenu dok je ovaj bio potpredsednik, ulazimo u fazu približavanja Rusiji i Kini i zaoštravanja odnosa sa zapadnim svetom. Strani posmatrači sa zapada će verovatno reći da izbori u aprilu nisu bili slobodni, jerbo će biti propraćeni silnim neregularnostima, a iz poluslobodne zemlje prema istraživačkim agencijama Srbija će najverovatnije iduće godine spasti na rang neslobodnih.
Ovo će se odraziti i na unutrašnju političku situaciju, u kojoj će vlast poprimati sve više i više nacionalistička obeležja, a opozicija s druge strane građanska.
Atmosfera je napeta. Srpski svet mase dočekuju sa ushićenjem, a suprotno nekima što maštaju o usudu naprednjaka, ovakva politika Vučiću donosi, zahvaljujući jeftinom populizmu tj. njegovoj efikasnoj primeni, više autentičnih glasova nego ikada do sada. Masa Vučićevoj birača, spremna je za nove ratove i željno ih priželjkuju. Čeka se povlačenje Amerikanaca iz Bondstila, pa da se izvede Operacija Oluja na Kosovo, uključiv po cenu međunarodnih sankcija. Priziva se rušenje vlasti u Crnoj Gori, lako bi se tako osiguralo izbijanje uticaja na more.
Ovo za Kosovo, naravno, prevashodno su maštarije zabludelih birača, ali činjenica je da je to atmosfera u kojoj se krećemo. Bosna i Hercegovina je nezaobilazna; ratovi širokog formata kao 1990-ih vrlo teško zamislivi, ali okršaji kao u stilu marta 2004. godine itekako su mogući. I pre nego na Kosovu ili oko Republike Srpske, čak bih rekao da će se možda zaoucati pre svega u Crnoj Gori.
Vučić trenutno zaokružuje svoju čvrstu upravu, na daleko efikasniji način nego što ju je ikada imao od kad se vratio na vlast. Vremena za opoziciju u budućnosti biće još teža, zato što je mašinerija sada još spremnija nego ikada sad; na predsedničkim izborima Vučić će osvojiti više glasova nego 2017. godine i najverovatnije opet pobediti u prvom krugu, a sa SNS-a sići zato što svoju stranku u potpunosti obesmišljava. Donekle kao Putin, nije mu stranka potrebna da zadrži sve poluge vlasti, jer je postao personifikacija moći u zemlji.
Ppošto je Vučić vrlo krhkog zdravlja on neće moći dugo da vlada, ali strah od smrti koji će psihološki vezivati sa strahom od gubitka vlasti, uticaće na to da se ponaša sve više i više kao despot. Iako neće padati baš bombe, najverovatnije, stanje će naličiti vremenu Miloševićeve vlasti 1998-2000 kad je najviše ljudi nestajalo na ulicama. Broj nerazjašnjenih ubistava ionako je, svakako, već u značajnom porastu, a sve nas je nedavno iznenadio i slučaj Cvijan (ne ulazeći za sada u to šta je tu na kraju stvarno). Veće jednoumlje, gašenje slobode govora, biće trend u budućnosti koji ćemo sve više osećati, a ako izbije rat, biće malog formata.
Kao što je Saši Jankoviću svojevremeno bilo rečeno da Vučić neće biti živ još dugo i da treba da krene sa radi iznutra, da ga sruši, postaje jasno da je Jankovićevu ulogu preuzeo Nebojša Stefanović. Slina je preuzeo politiku maksimalnog ulizivanja Vučiću i građenju svog ljudstva u pripremi da po Vučićevoj smrti efikasno može da preuzme SNS i nastavi gde je stao, ali okrenut zapadu, a ne orijentalnim silama. Pošto to Vučić vrlo dobro zna, zato se sve živo pakuje Slini, vodi rat u javnosti svakodnevno, sa ciljem da se on maksimalno diskredituje i odstrani kao potencijalni naslednik Vučića nakon njegovog povlačenja iz politike ili biološkog odumiranja. Vrlo je jasno i da je Nebojša u kontaktu sa istim službama da kojima je bio svojevremeno i Janković, kao i da se Đilas bori za tu poziciju i da je besan što je ne uspeva osigurati. Zbog toga je i Đilas igrao duplu igru, jedno vreme, sastajući se sa Brat Andrejem na jednoj pumpi na Novom Beogradu.
Šta nas čeka? Moja su očekivanja: mutna, teška vremena. Ako kojim slučajem opozicija pobedi na predstojećim izborima u Beogradu, tek će tad biti napeta vremena i mogu se očekivati krupni neredi, masovna hapšenja i slično.
Da, ta floskula. Mogla se čuti mnogo puta u zadnjih par decenija, najčešće bez ikakve stvarne osnove. U realnosti, povratak u devedesete je i fizički nemoguć, usled proste činjenice da se danas ne nalazimo više u Američkom zlatnom veku i ne preti nam izolacija od, praktično, cele planete. Rusija je danas u značajno drugačijoj situaciji nego što je bila 1990-ih godina, tako da su karte kojima Vučić raspolaže drugačije i u njegovu ruku na međunarodnoj sceni i značajno bolje.
Ovakvim floskulama sam, ako se dobro sećate, i sam se suprotstavljao i ranije. Međutim, sada ulazimo ipak u jednu sasvim drugu fazu. Postaje sve izvesnije da od evropskih integracija nema ništa, i to ne samo zbog prezasičenja sa EU strane, već i da se sve više čini da se u politika Beograda kreće u tom smeru. Poslednji "krediti" pri EU biće ustavne promene radi reforme i učvršćivanja nezavisnosti pravosuđa, kojim Vučić namerava da prikaže da se Srbija ipak, i dalje, nalazi na evropskom putu.
Ono što postaje sve očiglednije, a posebno nakon poslednjih signala iz Vašingtona da je krajnje vreme da Vučić izvrši ono što je obećao Bajdenu dok je ovaj bio potpredsednik, ulazimo u fazu približavanja Rusiji i Kini i zaoštravanja odnosa sa zapadnim svetom. Strani posmatrači sa zapada će verovatno reći da izbori u aprilu nisu bili slobodni, jerbo će biti propraćeni silnim neregularnostima, a iz poluslobodne zemlje prema istraživačkim agencijama Srbija će najverovatnije iduće godine spasti na rang neslobodnih.
Ovo će se odraziti i na unutrašnju političku situaciju, u kojoj će vlast poprimati sve više i više nacionalistička obeležja, a opozicija s druge strane građanska.
Atmosfera je napeta. Srpski svet mase dočekuju sa ushićenjem, a suprotno nekima što maštaju o usudu naprednjaka, ovakva politika Vučiću donosi, zahvaljujući jeftinom populizmu tj. njegovoj efikasnoj primeni, više autentičnih glasova nego ikada do sada. Masa Vučićevoj birača, spremna je za nove ratove i željno ih priželjkuju. Čeka se povlačenje Amerikanaca iz Bondstila, pa da se izvede Operacija Oluja na Kosovo, uključiv po cenu međunarodnih sankcija. Priziva se rušenje vlasti u Crnoj Gori, lako bi se tako osiguralo izbijanje uticaja na more.
Ovo za Kosovo, naravno, prevashodno su maštarije zabludelih birača, ali činjenica je da je to atmosfera u kojoj se krećemo. Bosna i Hercegovina je nezaobilazna; ratovi širokog formata kao 1990-ih vrlo teško zamislivi, ali okršaji kao u stilu marta 2004. godine itekako su mogući. I pre nego na Kosovu ili oko Republike Srpske, čak bih rekao da će se možda zaoucati pre svega u Crnoj Gori.
Vučić trenutno zaokružuje svoju čvrstu upravu, na daleko efikasniji način nego što ju je ikada imao od kad se vratio na vlast. Vremena za opoziciju u budućnosti biće još teža, zato što je mašinerija sada još spremnija nego ikada sad; na predsedničkim izborima Vučić će osvojiti više glasova nego 2017. godine i najverovatnije opet pobediti u prvom krugu, a sa SNS-a sići zato što svoju stranku u potpunosti obesmišljava. Donekle kao Putin, nije mu stranka potrebna da zadrži sve poluge vlasti, jer je postao personifikacija moći u zemlji.
Ppošto je Vučić vrlo krhkog zdravlja on neće moći dugo da vlada, ali strah od smrti koji će psihološki vezivati sa strahom od gubitka vlasti, uticaće na to da se ponaša sve više i više kao despot. Iako neće padati baš bombe, najverovatnije, stanje će naličiti vremenu Miloševićeve vlasti 1998-2000 kad je najviše ljudi nestajalo na ulicama. Broj nerazjašnjenih ubistava ionako je, svakako, već u značajnom porastu, a sve nas je nedavno iznenadio i slučaj Cvijan (ne ulazeći za sada u to šta je tu na kraju stvarno). Veće jednoumlje, gašenje slobode govora, biće trend u budućnosti koji ćemo sve više osećati, a ako izbije rat, biće malog formata.
Kao što je Saši Jankoviću svojevremeno bilo rečeno da Vučić neće biti živ još dugo i da treba da krene sa radi iznutra, da ga sruši, postaje jasno da je Jankovićevu ulogu preuzeo Nebojša Stefanović. Slina je preuzeo politiku maksimalnog ulizivanja Vučiću i građenju svog ljudstva u pripremi da po Vučićevoj smrti efikasno može da preuzme SNS i nastavi gde je stao, ali okrenut zapadu, a ne orijentalnim silama. Pošto to Vučić vrlo dobro zna, zato se sve živo pakuje Slini, vodi rat u javnosti svakodnevno, sa ciljem da se on maksimalno diskredituje i odstrani kao potencijalni naslednik Vučića nakon njegovog povlačenja iz politike ili biološkog odumiranja. Vrlo je jasno i da je Nebojša u kontaktu sa istim službama da kojima je bio svojevremeno i Janković, kao i da se Đilas bori za tu poziciju i da je besan što je ne uspeva osigurati. Zbog toga je i Đilas igrao duplu igru, jedno vreme, sastajući se sa Brat Andrejem na jednoj pumpi na Novom Beogradu.
Šta nas čeka? Moja su očekivanja: mutna, teška vremena. Ako kojim slučajem opozicija pobedi na predstojećim izborima u Beogradu, tek će tad biti napeta vremena i mogu se očekivati krupni neredi, masovna hapšenja i slično.
