Vladimir Gligorov | 23.05.2008
Radikali i rezerve
Kako će vlada u kojoj će radikali preuzeti privredne resore finansirati visoku stopu rasta i povećane socijalne i druge javne izdatke? Uzimajući novac odande gde ga ima - iz centralne banke. Ideja je da se potroše devizne rezerve. Po radikalima i njihovim koalicionim partnerima posledice bi bile dobre po proizvodnju i potrošnju, a i po socijalna davanja. Koliko je to tačno?
Prvo je potrebno znati da kurs dinara nije nezavisan od deviznih rezervi. Ako bi se rezerve smanjile, devalvirao bi dinar. Posledica toga bi bilo ubrzanje inflacije. U ovom času, rast cena je negde oko 15 odsto na godišnjem nivou. Već ta je inflacija neodrživa, jer podriva kurs. Ali ako bi počele da se troše rezerve, tada i hiperinflacija postaje realna mogućnost. Jer ne bi svi samo menjali dinare za evro već bi iz banaka podizali deviznu ušteđevinu.
Naravno, ako bi se ubrzala inflacija, smanjile bi se plate u realnom iznosu. Kao što bi se još brže smanjivala kupovna moć penzija. Oni koji imaju neku imovinu ili štede u evrima, i tu štednju ili druga potraživanja presele iz banaka u slamarice, imaće neku zaštitu. Ali će oni koji žive od plate i penzija, dakle od tekućih primanja, najviše izgubiti.
Ukoliko bi se potrošile rezerve centralne banke, a ipak bi se težilo održanju stabilnosti kursa i usporavanju inflacije, tada bi bilo potrebno da se značajno smanje javni rashodi. Nije poznato na koji su deo deviznih rezervi radikali bacili oko, ali ako je to, recimo, 3 milijarde evra, to je oko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda ili više od 20 odsto javnih rashoda. To je mnogo penzija i plata u, recimo, zdravstvu i obrazovanju. Ne samo da ne bi bilo socijalne pravde već bi smanjenje potrošnje vodilo recesiji i bankrotstvima.
Da li je to već jednom bilo? Što ne uče radikali, to je možda razumljivo, ali što ne uči javnost, pa za njih svejedno glasa, to je specifičnost Srbije.
