Nece da stampaju jer poeziju niko ne kupuje.
Pa Branka Miljkovica i Prevera mozes kupiti za 100 dinara.
A kamoli nekog anonimusa.
Ne
niko, već
manji broj ljudi u odnosu na broj onih koji doprinose planjavanju tiraža "romana" Moj deda Luj Viton i Moja baba Greta Garbo.
Ali, onaj ko piše poeziju i ne cilja na čitalačku publiku Isidore Bjelice i sličnih.
(Što se tiče cene, nije merilo samo to da li je reč o
anonimusu, već i to da li je nešto
prevaziđeno. I knjige o Titu i Jovanki su danas džaba, naravno. Koga više to interesuje?)
Istina, i šteta što je tako, ali tako je.
Nema leba od poezije, naročito u rimovanim stihovima, možda će pre uzeti u razmatranje neke crtice i poeziju u prozi, ali i to slabo.
Koliko vidim po tvojim postovima, ti si neki sveopšti stručnjak.
Takodje, i kad bi ti štampali, tiraž bi bio krajnje bedan , u najboljem slučaju 500 primeraka, a bez neke skupe i provokativne reklame na prodaju zaboravi(nisi žensko, dakle šanse su ti 70 % manje što se samoreklame tiče, a i košta boga oca).
Daleko od toga da je tiraž od 500 primeraka
bedan za anonimnog autora.
Čak je i prevelik za počinjanje.
(Uzgred, jesi li ti za neki
kvalitetan "proizvod", iz bilo koje oblasti umetnosti, u našoj zemlji, od 80-ih na ovamo, videla negde
skup i provokativan marketing? Ja nisam. Ali, ti "proizvodi" ipak dopru do onih kojima su namenjeni.)
Da je socijalizam, što se izdavača i štampanja knjiga tiče,druga bi se pesma orila...
Ovo je tačno. Bilo bi lakše. Danas je mnogo teže. Ali ne i neizvodivo.
Bolje piši horor priče i romane. Naškrabaj nešto, izvuci što šokantnije ideje iz sebe, pa ko zna
A, vidiš, ja sam mišljenja da horor priče, i uopšte, dela SF i F tematike čita daleko manji broj ljudi od onih koji vole poeziju. Mada, naravno, i takvi sadržaji imaju svoju publiku. Svako delo ima svoju publiku.
(Čovek koji je postavio uvodni post, sumnjam da ima nameru da
naškraba nešto s namerom da zaradi. Motivi su razni. Uopšte, onaj ko piše iz sebe a ne po porudžbini ili rukovodeći se trendom, verovatno nema na pameti ideju zarađivanja. Da ima, pisao bi o svom stricu, Al Paćinu. Pride, pisanje danas nije nikom bazični i jedini izvor prihoda.)
To je zato što u današnje vreme svaka budala piše poeziju i smatra da je dobar pesnik i da baš njega treba objaviti. Istina, i šteta što je tako, ali tako je.
Danas svaka budala snima i CD, glumi, ilustruje, karikira, kreira, dizajnira. To je prosto stvar zdravlja države. Nikako ne znači da ne postoje ljudi koji vrede.
Budala ima uvek i u svakom poslu. I to je normalno. Jer činjenica da se baviš nečim ne znači da si u tome najbolji. Ali, srećom, u svakom poslu ima i onih koji nisu budale. Onih briljantnih.
