Poštovanje subote

[NickFreakyrgios]

Isus.

Пази сад ово Исус измислио хришћанство а не апостоли?
Да ли је Исус отклонио икакву суботу сем у смисли да ваља радиди добре ствари суботом?
Да ли је Исус прекршио било који закон Торе?
Да ли су апостоли били Јевреји?
Једини закон који је укинуо Исус то је каменовање жене због прељубе!
И да човек може једино отпустити жену због прељубе никаквог судијми или права на које су се Јевреји позивали.

ја сам те испратио али мало конфузно објашњаваш.

На пример да ли су Хебреји направили златно теле и молили се кад је Мојсије нестао 40 дана на планини?

 

[NickFreakyrgios]

Da li ima pomena Isusa u jevrejskim knjigama, ikada?

Има у Талмуду али то је 17. и 18. век када су установљени јеврејски обичаји , ночење капице и слично. тада су измислили причу да је Исус син неког Римљанина који је силовао Марију.
То је био покушај Јевреја да се одупру асимилицији у хришћанство и да се створи антагонизам.
Исти наратив је владао код Хришћана да су Јевреји издали Бога и током крсташких похода нису страдали само муслимани већ и Јевреји.

 

[Сале]

Kada imas 8 dana u sedmici

 

[Jovan Prezviter]

Пази сад ово Исус измислио хришћанство а не апостоли?

Nisu izmislili već su ga širili. Osnivač jeste Isus Hristos ali je pogrešno reći da ga je "izmislio" jer Hrišaćsntvo nije izmišljotina. Naravno. Dobro si to razumeo.

 

[NickFreakyrgios]

Да додам Јермени су примили хришћанство у 3. веку читав век пре Рима. Византијско царство је било грчко-јерменско. Јерменски календар је старији од јеврејског и датује потоп 300 година пре јеврејског календара.

Још на првон Никејанском сабору када су установљени симболи вере преузет је стари јеврејски календар који броји од постанка света тако је било у Византији до пада под Турке.

Тачно је да је стари римски календар нешто друго имао је и 10. месеци у години међутим Јулијански календар који су преузеи православци и католици до 15. века је рађен за Гај Јулија Цезара радилли су га врхунски египатски астролози и тај календар користимо и ми данас.

Тако да ми није најјаснија та прича о 8 дана нити било шта слично а сигуран сам да је велика грешка.

 

[Glasnik.]

Etioski hriscani primili subotu od apostola.

Etiopski hriscani su najstariji hriscani.
Kada su Portugalci posli u otkrivanju kontinenata i kada su preplovili Afriku, ustanovili su sa cudjenjem da su Etiopiju, bili hriscani.
Jos nesto ih je zacudilo, a to je sto su otkrili da Etiopljani slave subotu ne nedelju.
1534 je jedna Etiopska delegacija pozvana na dvor kralja u lisabonu i kada su ih pitali zasto slave subotu, oni su ovako odgovorili:
Posto je Bog stvorio svet i sedmoga dana subotu odmorio, i prozvao ga svetim danom.
Nepostovanje tog dana je postupak protiv bozje volje i zakona, i onog koji je stvorio svet.
On je poslao svog sina koji nije dosao da unisti zakon, vec da ga ispuni.
Zato mi ne postujemo subotu, da bismo sledili jevreje, vec zbog poslusnosti prema Hristu i njegovim apostolima.

Vremnom im je i nemetnuta i nedeljja.
Tako danas 40 miliona Etiopskih kako sebe smatraju, pravoslvaca, postuje i dalje i danas subotu radi stvaranja a nedelju koju su prihvatili kasnije, radi vaskrsennja.
Mada je danas i kod njih sve manje onih koji postuju bilo sta.

Kako su Etiopljani hriscani i ko ih je naucio da slave subotu a ni traga od nedelje nije bilo kod njih dok im i nedelju nisu nametnuli?

Etiopija je jedna od najstarijih hrišćanskih država u svetu. Etiopska orijentalno-pravoslavna crkva je drevnoistočna crkva i najbrojnija je u čitavoj zemlji, a bila je deo koptske orijentalno-pravoslavne crkve sve do 1959.

Zapisano je da je Matej Jevanđelista, jedan od dvanaestorica apostola umro u Etiopiji.[4]

примивши Светог Духа Матеј је проповедао Јеванђеље у Партији, Мидији и Етиопији. У Етиопији га је погубио кнез чију је жени и сина крстио, но покајавши се после вађења оловног ковчега са телом апостола Матеја из мора, кнез се и сам крстио и примио име Матеја.

Mnogi veruju da je Jevanđelje stiglo ranije u Etiopiju, a kraljevski zvaničnik je opisao kako je kršten od strane Filipa jevanđeliste, što stoji u osmom poglavlju knjige Dela apostolska

Znaci jevandjelje su Etiopljanima doneli sami apostoli, a sa time i subotu, vise nego ocigledno ne nedelju..

 

[NickFreakyrgios]

Etioski hriscani primili subotu od apostola.

Etiopski hriscani su najstariji hriscani.
Kada su Portugalci posli u otkrivanju kontinenata i kada su preplovili Afriku, ustanovili su sa cudjenjem da su Etiopiju, bili hriscani.
Jos nesto ih je zacudilo, a to je sto su otkrili da Etiopljani slave subotu ne nedelju.
1534 je jedna Etiopska delegacija pozvana na dvor kralja u lisabonu i kada su ih pitali zasto slave subotu, oni su ovako odgovorili:
Posto je Bog stvorio svet i sedmoga dana subotu odmorio, i prozvao ga svetim danom.
Nepostovanje tog dana je postupak protiv bozje volje i zakona, i onog koji je stvorio svet.
On je poslao svog sina koji nije dosao da unisti zakon, vec da ga ispuni.
Zato mi ne postujemo subotu, da bismo sledili jevreje, vec zbog poslusnosti prema Hristu i njegovim apostolima.

Vremnom im je i nemetnuta i nedeljja.
Tako danas 40 miliona Etiopskih kakos ebe smatraju, pravoslvaca postuje i dalje i danas subotu radi stvaranja a nedelju koju su prihvatili kasnije, radi vaskrsennja.

Kako su Etiopljani hriscani i ko ih je naucio da slave subotu a ni traga od nedelje nije bilo kod njih dok im i nedelju nisu nametnuli?

Etiopija je jedna od najstarijih hrišćanskih država u svetu. Etiopska orijentalno-pravoslavna crkva je drevnoistočna crkva i najbrojnija je u čitavoj zemlji, a bila je deo koptske orijentalno-pravoslavne crkve sve do 1959.

Zapisano je da je Matej Jevanđelista, jedan od dvanaestorica apostola umro u Etiopiji.[4]

примивши Светог Духа Матеј је проповедао Јеванђеље у Партији, Мидији и Етиопији. У Етиопији га је погубио кнез чију је жени и сина крстио, но покајавши се после вађења оловног ковчега са телом апостола Матеја из мора, кнез се и сам крстио и примио име Матеја.

Mnogi veruju da je Jevanđelje stiglo ranije u Etiopiju, a kraljevski zvaničnik je opisao kako je kršten od strane Filipa jevanđeliste, što stoji u osmom poglavlju knjige Dela apostolska

Znaci jevandjelje su Etiopljanima doneli sami apostoli, a sa time i subotu, vise nego ocigledno ne nedelju..

Нико не оспорава да је коптска црква једна од најстаријих и одвојила се од православне у доба иконоборства 7-9 века иначе поштује Јулијански календар као православна и исти су нам датуми празника тема више није субота као 7 дан јер смо то закључили да је тачно.

Питање је било везано за твоје хришћанске недеље које су трајале 8 или 10 дана па те питам од кога си то чуо или прочитао (што не верујем)
неко ти је рекао и очигледно истроловао?

 

[Glasnik.]

Malo istorije:

Ta ista nepopustljiva odanost starom bogu svetlosti ostavila je svoj trag, sve do nasega vremena, na jednoj od svetih i opstih hriscanskih ustanova.
Staro neznabozacko ime dies solis ili Sunday (nedelja) za sedmicni hriscanski sedmicni praznik je zadrzano u velikoj meri radi ujedinjenja neznabozaca i hriscana, iz razloga jer je Konstantin preporucio prvi dan sedmice svojim sledbenicima- neznaboscima i hriscanima kao casni dan sunca.
To je bio njegov nacin da bi ujedinio neslozne religije svojega carstva jednom zjednickom ustanovom.
History of the Eastern Church, p. 193.)

Car Konstantin osnivac je gradjanskog praznovanja nedelje.
Tako je svetkovanje nedelje kaod ana odmora u (rimskoj) crkvi moglo jedino postati univerzalno i dobro utvrdjeno...
Hriscani su kao i neznabhosci bili navikli na svoje svetkovine.
Konstantin je uciniuo da njihov odmor dolazi u isto vreme, i on je izabrao nedelju.
(History of the Christian Church, vol. III, p.p. 379-380.by Philip Schaf.)

Prvi zakon o svetkovanu nedelje izdao je Car Konstantin.
On je naredio 321 godine da svi gradjanski i obrtnicki poslovi prestanu u gradovima, ali je poljoprivredni posao dopustio.
Ipak tu naredbu da se nedeljom ne radi, niko nije smatrao da se temelji na trecoj zapovesti (o danu domora) sve do kraja 6 veka. od tog vremena malo po malo postala je nauka crkve.
Tako su crkveni ucitelji, ili biskupi sa rimskim papom, njihovim prevoditeljem i zamenikom Hristovim, preneli subotu Staroga zaveta njenu slavu u svetost na prvi dan endelje.
Biskup Skat Rordam: Report of the Second ECClesiastical Meetings in Copenhage, Sept 13-15, 1887, p. Taaning, p.p. 40-41.

Nedelja je katolicka ustanova..
Zahtevi svetkovanja nedelje mogu se zastiti samo nacelima katolicke crkve.
Od pocetka pa do kraja svetog pisma ne postoji nijedan stih, koji ovlascuje prenos sedmicnog dana Bogusluzenja od sedmog dana sedmice na prvi dan sedmice.
I gle, celi civilizovani svet klanja se u odanoj poslusnosti neredbi Katolicke crkve.
(Archbishop T. Enright, in American Sentinel, p. 173 Kansas City, mo)

Ranije promene koje je car Konstantin ucinio s pomocu crkvenoga zakona 386. godine. bile su jos stroze poostrene i svuda civilni poslovi svake vrste, nedeljom su bili strogo zabranjeni.
genral Histry of Cristian religion and church, vol, 2, p.300, by dr. A neander.)

Kako je mogla da se ucini istorijski potvrdjena promena u 4 veku kada su hriscani vec svetkovali nedelju kao dan odmora?
Nisu dotel svetkovali endelju kaod an odmora.
Prilagodili su se neznaboscima da bi ovi postali hriscani, uzeli su njihov dan nedelju za odmor , mesto subote.,

Katolici kazu ovako:
Sve sto je trebalo cinbiti u subotu, mi smo preneli na Gospodnji dan... Eusbius, Commentaria in Pslamos 91, P. G. 23, 1172.

Zasto bi prenosili nesto ako se to do tada izmedju 3-5 veka subota nije praktikovala??

 

[Glasnik.]

Evo kako se to radilo, isto su i sa nedeljom uradili koja je bila neznabozacki dan sunca.

Mario regitzi, poznati katolicki liturgista, pise:

Posto su hriscani poceli da uzivaju mir, Rimska crkva , da bi olaksala paganskim masama prihvatanje vere, nasla je za pogodno da ustanovi 25 decembar kao rpaznik Hristovog rodjenja (Bozic) da bi hriscane odvratila od paganskog praznika kojis se slavio 25 dezembar u cást nepobedivog sunca, Mitre pobednbika tame.
Citat Y S B. Sunday observance in Early Cristianity, p. 260.

 

[Glasnik.]

Pravoslvci prizanju ovu promenu ali ne govore opsirno o tome:

zavedeno je praznovanje nedelje, i zabranjeno vršiti u nedelju sudske rasprave, i uopšte raditi; siročad i bezprizorna deca, bedni i ubogi, primljeni su pod carsko pokroviteljstvo.
https://svetosavlje.org/sveti-car-konstantin-veliki-i-carica-jelena/?pismo=lat

 

[Glasnik.]

Nadbiskup grada Redjija Gaspar del Fosa je izjavio:
"Subota, najistaknutiji dan u zakonu, promenjen je u nedelju...
Ovaj i slicni propisi nisu ukinuti Hristovom izjavom, jer sam kiaze da nije dosao da promeni zakon vec da ga ispuni, nego su promenjeni vlascu Crkve
." Froom, Prorocka vera nasih otaca, sv. I. str. 478.

 

[Glasnik.]

Нико не оспорава да је коптска црква једна од најстаријих и одвојила се од православне у доба иконоборства 7-9 века иначе поштује Јулијански календар као православна и исти су нам датуми празника тема више није субота као 7 дан јер смо то закључили да је тачно.

Питање је било везано за твоје хришћанске недеље које су трајале 8 или 10 дана па те питам од кога си то чуо или прочитао (што не верујем)
неко ти је рекао и очигледно истроловао?

Polako u planu si, dok stignem do tebe.
I ja ne verujem sve sto cujem i to je dobro.
Ali nije sve sto neznas, laz.

Sve do Nikeje vazio je rimski kalendar (koji i danas traje), ali je imao 8 dnevnu sedmicu.
Tako da tih prvih 300 godina je tesko definisati (jer kod neznabozaca sedmica u to vreme od 7 dana i nema).
Ali sami Hebreji su imali 7 dnevnu sedmicu.
Na Nikeji su doneli odluku da se preuzme hebrejska sedmica od 7 dana.
Zato su nejasne price da se u prvim vekovima slavila nedelja.
Nedelje nije niti bilo, vec je postojao samo svaki 8. dan posvecen bogu Sunca.

Kada imas 8 dana u sedmici i moraš 7 dana raditi, i subota i nedelja padaju stalno u drugi dan.
(jer je pomak za jedan).


Jevreji i hriscani koji su drzali subotu su bili progonjeni a da bi izbegli ta progonstva, tzv. 'hirscani' su drzali svaki 8. dan do Nikeje i to su zvali nedeljom.

Jos i danas cesto u hriscasntvu govore o 8. danu (nedelju) kao odmoru u Hristu.

Na Nikeji su hriscani (pagani) uskladili sedmicu sa hebrejskim (da ima 7, a ne 8 dana).
A jevreji su na Nikeji prihvatili da svoj lunarni kalendar podesavaju prema solarnom ciklusu.
Na Nikeji je izbaceno 3 dana iz kalendara zbog krivog brojanja prestupnih godina, ali se kalendar nije popravio, pa se opet krivo brojalo do 15. veka.
Tek tada je kalendar popravljen.
Zato pravoslavni imaju Bozic pomaknut za 3+10=13 dana.

Evo pogledaj rimski kalendar sedmica od 8 dana dole pri kraju o sedmici:
https://en.wikipedia.org/wiki/Roman...T7OT5iCOEE-cr2wHJastBW1WZqtAc2aWrWwHPAs#Weeks

 

[Glasnik.]

Питање је било везано за твоје хришћанске недеље које су трајале 8 или 10 дана па те питам од кога си то чуо или прочитао (што не верујем)
неко ти је рекао и очигледно истроловао?

Not to be confused with Nundina, the goddess of Roman birthname ceremonies.
"Market week" redirects here. For the CNBC television program, see Market Week.

A fragment of the Fasti Praenestini for the month of April (Aprilis), showing its nundinal letters on the left side

The full remains of the Fasti Praenestini
The nundinae, sometimes anglicized to nundines,[1] were the market days of the ancient Roman calendar, forming a kind of weekend including, for a certain period, rest from work for the ruling class (Patricians).[2]
The nundinal cycle, market week, or 8-day week (Latin: nundinum[3] or internundinum)[4][5] was the cycle of days preceding and including each nundinae. These were marked on fasti using nundinal letters from A to H. The earliest form of the Roman calendar is sometimes said to have included exactly 38 such cycles, running for 304 days from March to December before an unorganized expanse of about 50 winter days. The lengths of the Republican and Julian calendars, however, were not evenly divisible by 8; under these systems, the nundinae fell on a different letter each year. These letters formed the basis of the later Christian dominical letters.

https://en.wikipedia.org/wiki/Nundinae

 

[Glasnik.]

па те питам од кога си то чуо или прочитао (што не верујем)
неко ти је рекао и очигледно истроловао?

Evo kako je bilo.

Crkva svetkuje vazmeno otajstvo svakog osmog dana, koji se s pravom naziva danom Gospodnjim ili nedjeljom.
(SC 106
http://hbk.hr/dokumenti-hbk/nedjelja-dan-gospodnji/

Pokretni dan nazvali danom gospodnjim i slavili.
A on je jednom bio ponedeljak jednom utorak jednom sredu, cetvrrak, petak itd.

Sto znaci da tek u 4 veku pocinjete da se slavii svaka nedelja i to kao dan odmora, i sto jasno pokazuje da ovo nije neko apostolsko ucenje koji su oni ustanovili na neznabozackom kalendaru.
Niti du apostoli uspostavili nedelju.
Jer nisu ziveli do 4 veka.

 

[NickFreakyrgios]

Губиш поенту није тема да лу пагански ритуали ушли у цркву јесу свакако можда и највише у српску православну цркву.
Константин Велики је само признао хришћанство као равноправну религију са осталима а после њега је хришћанство постало званична религија Рима.
Пре свега тога имао су аријаснтво и бискупа Арија у Сирмијуму који је изопштен из цркве на 1. Никејанском сабору.
Пре велике шизме 1054 имао си велики раскол после Никејанског сабора подела на Никејанце и Аријанце сматра се да је Константин био њихове вере.

То није одговор на питање недеље које трају од 8-10 дана.

У време Исуса када је лечио људе Јевреји су га оптуживали да ради помоћу Баала , који је старо пунско и египатско и подунавско божанство познатији као Дагон , Даждбог или Дајбог.

Зато имамо на територији Србије Трибаале....
Археолошки је доказано да су Израелци напустили идоле и паганске ритуале тек после Вавилонске сеобе и повратка у Израел до тада су нађене фигурице на њиховим територијама разних паганских божанстава дакле нису се још верски издефинисали тек у Вавилону.

Немораш ми исцрпно копирати литературу јер се бавим аматерски историјом и знам је поприлично солидно.
Све што си ископира ми је познато али није то тема. Једно по једно.

Питао сам те за недеље односно седмице од 8-10 дана?

 

[Glasnik.]

Pa ovako:

Slavimo Njegovo ime, i da proricate [to]. Naredba za obrezivanje, opet, licitiranje [da] uvijek obrezuju djecu osmi dan, bila je vrsta istinskog obrezivanja, kojim se obrezujemo iz obmane i bezakonja preko Onoga koji je ustao iz mrtvih prvog dana nakon Subota, naime kroz naš Gospodin Isus Krist. Prvi dan nakon subote, ostajući prvi od svih dana, naziva se, međutim, osmi, prema broju svih dana ciklusa, i [još] ostaje prv

Kaze.
Jer, jer bi osmi dan, tj. Prvi dan nakon subote, trebao biti onaj na koji bi Gospodin trebao ponovno uskrsnuti, i trebao bi nas ubrzati, i dati nam obrezanje duha, osmi dan, to jest prvi dan nakon subote i Gospodinovog dana, prije je bio na slici; koja je figura prestala kad je došla istina i bilo nam je dano duhovno obrezivanje.

 

[Glasnik.]

То није одговор на питање недеље које трају од 8-10 дана.

Питао сам те за недеље односно седмице од 8-10 дана?

Ne razumem sta tu nisam odgvorio??
Objasni.

 

[NickFreakyrgios]

Ne razumem sta tu nisam odgvorio??
Objasni.

Ту није буквално тако само при успостваљању календра су неке недеље продужене да би се календар ускладио са јеврејским.
Јер јеврејски календар је лунарни а хришћански соларни и због тога је морао доћи до усклађивања датума.

Зато је Усккс покретни празник јер се подешава у време јеврејског песаха који опет због лунарног календара не пада на исти дан сваке године.

 

[Glasnik.]

Ту није буквално тако само при успостваљању календра су неке недеље продужене да би се календар ускладио са јеврејским.
Јер јеврејски календар је лунарни а хришћански соларни и због тога је морао доћи до усклађивања датума.

Зато је Усккс покретни празник јер се подешава у време јеврејског песаха који опет због лунарног календара не пада на исти дан сваке године.

Mislim da me ne razumes.
Ja govorim o vremenu posle apsotola kada su hriscani iz neznabaostva slavili nedelju po Rimskom kalendaru, koja im je bila svaki osmi dan koja je padala na sve dane u sedmici.
Dakle nije bila striktno nedelja sve do uskladjivana kalendara na Nikeji.

 

[RIA77]

Хришћанима је било забрањено да се држе појединих јеврејских традиција. Као што им је апостол Павле рекао да им обрезање не треба, тако у "Дидахију" видимо да хришћани не смеју да посте онда када посте јевреји, већ у среду и петак.
У том спису се такође помиње недеља, као дан за богослужење, као и у многим другим делима Светих отаца.
Једина разлика између првог и другог века и четвртог, јесте што је у четвртом веку недеља проглашен за слободан, тј. нерадни дан. До четвртог века то је био радни дан. А хришћани су се окупљали недељом како у почетку, тако и у четвртом веку.
Првим васељенским сабором усклађен је датум слављења Васкрса, пошто су сви славили у недељу, нису славили истог дана у години. То је оно што је усклађено.

 

[Radovan Četvrti]

Nisu izmislili već su ga širili. Osnivač jeste Isus Hristos ali je pogrešno reći da ga je "izmislio" jer Hrišaćsntvo nije izmišljotina. Naravno. Dobro si to razumeo.

Kako to misliš niko nije izmislio Hrišćanstvo ?
Pa nisu li pisci tih jevanđelja izmislili ovu religiju.
Jevanđelja i sve druge spise koji se danas nalaze u Bibliji nije pisao Jehova - stvoritelj, već ljudske ruke.
A te ruke su morale biti vođene nečijim MISLIMA ne ?
Mislima koje su pretočene u reči, biblijske.

Kako neko može tvrditi da Hrišćanstvo nije smišljeno sočinenije ?

 

[Jovan Prezviter]

Kako to misliš niko nije izmislio Hrišćanstvo ?
Pa nisu li pisci tih jevanđelja izmislili ovu religiju.

Govorim u kontekstu slučajnog lapsusa koji je jedan od hrišćanskih forumaša ovde rekao. Da su hrišaćsntvo izmislili. Ne ono nije izmišljeno nego projavljeno. Izmisliti znači kada neko živi u jednom vremenskom okviru i priča o nečemu iz drugog vremenskog okvira(tj.ranijeg) o nekom događaju koji se nije desio. To bi bilo izmišljeno. Ali Isus je osnviač pokreta a apostoli su preneosili tako da u tom smislu nije izmišljeno. Hristos kao osnivač čiji je život bio misija i apostoli koji su tu misiju Hristovu opisali i širili ono što im je voljeni Učitelj preneo kao pravila života.

Jevanđelja i sve druge spise koji se danas nalaze u Bibliji nije pisao Jehova - stvoritelj, već ljudske ruke.

Tačno, naravno. Ništa sporno. Znaš kako Bog deluje sa prorocima? Ako to znaš onda ćeš i razumeti da je Biblija knjiga napisana ljudskom rukom, ljudskom misli i izrazima a inspiracija je od Boga.

A te ruke su morale biti vođene nečijim MISLIMA ne ? Mislima koje su pretočene u reči, biblijske.

Oblikovanim mislima ljudi koji su je pisali, naravno..ništa sporno. Inspirisanim Duhom Svetim.

Kako neko može tvrditi da Hrišćanstvo nije smišljeno sočinenije ?

Nije problem za Boga da ljudskim kanalima prenese svoju poruku. Jer je Biblija pisana za čoveka..ne za Boga, ne za anđele..već za čoveka. Pa da li je čudo da je ona delo čovelije inspirisano od Boga? Pa ne. Ne bi bilo u skladu da je pisana recimo za anđele...za Boga...jer onda čovek ništa ne bi mogao razumeti. Kada Bibliju čitaš ti možeš da je razumeš zar ne? Zato je pisana za tebe od onih koji su kao i ti..samo čovek.

 

[Radovan Četvrti]

Govorim u kontekstu slučajnog lapsusa koji je jedan od hrišćanskih forumaša ovde rekao. Da su hrišaćsntvo izmislili. Ne ono nije izmišljeno nego projavljeno. Izmisliti znači kada neko živi u jednom vremenskom okviru i priča o nečemu iz drugog vremenskog okvira(tj.ranijeg) o nekom događaju koji se nije desio. To bi bilo izmišljeno. Ali Isus je osnviač pokreta a apostoli su preneosili tako da u tom smislu nije izmišljeno. Hristos kao osnivač čiji je život bio misija i apostoli koji su tu misiju Hristovu opisali i širili ono što im je voljeni Učitelj preneo kao pravila života.




Tačno, naravno. Ništa sporno. Znaš kako Bog deluje sa prorocima? Ako to znaš onda ćeš i razumeti da je Biblija knjiga napisana ljudskom rukom, ljudskom misli i izrazima a inspiracija je od Boga.




Oblikovanim mislima ljudi koji su je pisali, naravno..ništa sporno. Inspirisanim Duhom Svetim.




Nije problem za Boga da ljudskim kanalima prenese svoju poruku. Jer je Biblija pisana za čoveka..ne za Boga, ne za anđele..već za čoveka. Pa da li je čudo da je ona delo čovelije inspirisano od Boga? Pa ne. Ne bi bilo u skladu da je pisana recimo za anđele...za Boga...jer onda čovek ništa ne bi mogao razumeti. Kada Bibliju čitaš ti možeš da je razumeš zar ne? Zato je pisana za tebe od onih koji su kao i ti..samo čovek.

Što se razmevanja tiče prijatelju, tu se ne bih složio sa tobom.

Ne postoji ni jedna slična knjiga ljudskom rukom napisana koja se može tumačiti na više načina kao što je Biblija.

Podseti me, koliko je različitih konfesija do danas iznedrilo ovo sočinenije ?

Svi se razlikuju po nečemu, svi imaju različita tumačenja ?

Ova njena osobina, da je možemo razumevati na četrdesetak različitih načina je po tebi njena VRLINA ili njena MANA ?

 

[NickFreakyrgios]

Mislim da me ne razumes.
Ja govorim o vremenu posle apsotola kada su hriscani iz neznabaostva slavili nedelju po Rimskom kalendaru, koja im je bila svaki osmi dan koja je padala na sve dane u sedmici.
Dakle nije bila striktno nedelja sve do uskladjivana kalendara na Nikeji.

Аман човече Јулијански календар за Гај Јулија Цезара је ступио на снагу неколико година п.н.е и прихваћен у Риму. Седмица по Јулијанском календару има 7 дана. Не капирам те уопше о чему причаш.

Ако користиш штива попу Талмуда и слично где Јевреји трабуњају глуппости то је нешто сасвим друго нема никакве везе са историјом ни стварним догађајима.

 

[Jovan Prezviter]

Što se razmevanja tiče prijatelju, tu se ne bih složio sa tobom.

Ne postoji ni jedna slična knjiga ljudskom rukom napisana koja se može tumačiti na više načina kao što je Biblija.

Podseti me, koliko je različitih konfesija do danas iznedrilo ovo sočinenije ?

Svi se razlikuju po nečemu, svi imaju različita tumačenja ?

Ova njena osobina, da je možemo razumevati na četrdesetak različitih načina je po tebi njena VRLINA ili njena MANA ?

To je ljudski faktor. To sa Biblijom nema veze. Jer čovek kada čita i vidi nešto novo on odmah poželi da se odvoji. To je dakle ljudski faktor, nije Biblija kriva.

A jesi siguran da neke tuge verske knjige ne mogu da se tumače na mnoštvo načina. Mogu itekako.

Ali ovde smo samo pojasnili da Bibliju jesu pisali ljudi, ljičidskim mislima, ljudskim rečima ali inspirisanim od Boga. Znaš li kako je kod proroka?