Postojimo li bezuslovno

[gost 133940]

Problem je u tome što u vezi sa temom ne može da se priča kroz metafotično tumačenje parabola, hiperbola i tome sličnog. Ostaje samo mogučnost neke maštovite priče.

To je onaj trik sa alibijem...
Lik ispriča da je prolazio mračnim krajem grada, pa mu je na glavu pao krokodil kojeg je neko ostavio da se suši na vrpci za veš, tako da se upustio u borbu sa vlasnikom koji je verovao da lik pokušava da mu zadavi kućnog ljubimca, što je izazvalo neopravdanu ljubomoru vlasnikove žene jer joj se učinilo da je to nekakvo ljubavno gušanje u mraku, pa je lika opalila bocom tekile po glavi, tako da je spavao na trotoaru do jutra, te nikako nije mogao da ubije dugonogu manekenku, kao što ga terete.
A policajac zaključi "ovo je tako glupa priča da mora da je istinita".

 

[sigma man]

Ideja da ništa nije počelo, pa stoga ništa i ne postoji, ima svojih nesumnjivih prednosti. S druge strane, prilično je teško zanemariti vlastito postojanje. Zapravo, prilično sam siguran da postojim.

A šta ako negde u nekom antisvemiru postoji Zazijavalo načinjen od antimaterije koji radi isto što i ja, ali naopačke? Malo nategnuto...

" Zapravo, prilično sam siguran da postojim."





Zazi opredeli se, postojis li ili ne postojis ?

 

[gost 133940]

Kako da ti kaâem....

Osećam da postojim. No, šta to znači?
Znači da mi u mozak stižu impulsi iz nerava kojima osećam toplotu, dodir, miris, preko kojih se prenose slike i zvuk itd.
E sad, ti živci mogu biti povezani na moju kožu, oči, uši, a mogu recimo biti povezani na neki hipotetički superkompjuter koji mi šalje odgovarajuće impulse stvarajući iluziju moje realnosti.

I ondak... kakvu vrednost ima ta moja svest o postojanju, ako sam recimo mozak u tegli povezan žicama sa okolinom? Ili sam samo elektronski simulator ljudskog mozga. Možda sam samo simulacija mozga koji će tek možda nekada biti izgrađen?
Ili sam komandni deo nekakvog svemirskog ruleta, a moje odluke dovode do toga u kojoj pregradi će se zaustaviti kuglica...

Nema objektivnog načina da saznam šta je od toga istinito.

 

[gost 246390]

Kako da ti kaâem....

Osećam da postojim. No, šta to znači?
Znači da mi u mozak stižu impulsi iz nerava kojima osećam toplotu, dodir, miris, preko kojih se prenose slike i zvuk itd.
E sad, ti živci mogu biti povezani na moju kožu, oči, uši, a mogu recimo biti povezani na neki hipotetički superkompjuter koji mi šalje odgovarajuće impulse stvarajući iluziju moje realnosti.

I ondak... kakvu vrednost ima ta moja svest o postojanju, ako sam recimo mozak u tegli povezan žicama sa okolinom? Ili sam samo elektronski simulator ljudskog mozga. Možda sam samo simulacija mozga koji će tek možda nekada biti izgrađen?
Ili sam komandni deo nekakvog svemirskog ruleta, a moje odluke dovode do toga u kojoj pregradi će se zaustaviti kuglica...

Nema objektivnog načina da saznam šta je od toga istinito.

Matriks?

 

[R.Žiskar]

Да преименујемо тему у "Зазијеве приче са наравоученијем" ? Шалим се.

Опет логика насупрот вере? Тешко да ће ту да буде победника. Гледам јуче неку емисију, брдо научника, сад су смислили (добро, нису сад али сад потенцирају) да постоји нешто што зову "тамна материја" и што не може да се измери, створи, објасни порекло и уопште не важе физички закони који важе за нас. И да није више гравитација најмоћнија сила у свемиру већ та "тамна енергија"... и још нису сигурни да ли се шири или се скупља цела та ствар, мислим, тај свемир (Боже ме прости, као неки сунђер..).
Е, сад, у чему је разлика између "тамне материје" и Бога?

 

[gost 133940]

Razika bi bila što tamna materija nema evidenciju o tome koliko imamo dlaka na glavi.

A inače, "nešto što ne može da se izmeri" ponekad ne postoji.
Iz tvog opisa izgleda da je u pitanju nešto što više liči na flogiston nego na boga.

 

[Borac za prava zivotinja]

A šta ako negde u nekom antisvemiru postoji Zazijavalo načinjen od antimaterije koji radi isto što i ja, ali naopačke? Malo nategnuto...

Zazijavalo u Zemlji iza ogledala.

Postojiš bre Zazi. Evo, vidim te na avataru.

Mada, možda smo svi mi nečiji san. Kako ti se to čini?

p.s. U početku bejaše misao ... jer ona dolazi pre reči.

 

[gost 246390]

Tema skrece u pravcu filozofije i razglabnja o iluzornosti opazajnog sveta.

 

[gost 133940]

Mrka kapa. Suviše sam mator da bi me neko sanjao.

A pajzi sad ovo...
Mora li čitava stvar da poče tako što se potpale zvezde i zaošijaju nebeske izmaglice, pa se ondak ukuvavaju biološke čorbe u vrućim okeanim punim sumpora i tako to...

Što bog ne bi bio jedan u komi koji sneva li sneva. I štoa usni, to postaje stvarno. I onda ne nastanu prvo zvezde već soba i bolničarka i ona kapalica za infuziju i svetlost sunca kroz prozor. I sad, taj leži pa mu ne treba da zamisli park oko bolnice i on ne postoji, sve dok bolničarka koju je on stvorio snevanjem ne završi smenu i ode kući, pa ona onda stvori park i ogradu i ulice i autobus kojim ide kući, stvarajući pri tom i prolanike, pse lutalice i golubove.

I tako... taj u komi daje impuls za početak, a dalje se sve odvija više-manje bez njegovog uticaja.
I on mu onda dođe bog tog svemira, a ni sam nije svestan da je bog.

 

[gost 246390]

A ko bi bio njegov bog?

 

[gost 246390]

A šta biva ako je svo vreme samo ...jedan beskrajni trenutak...

Ajnstajn rece da je vreme iluzija.

Mozda je ceo nas svet iluzija, ali zbog njene istrajnosti van nje ne mozemo, nismo za dzabe njome ograniceni. Kako onda da ocekujemo da je detektujemo i da skontamo sta je "iza"?

 

[sigma man]

Kako da ti kaâem....

Osećam da postojim. No, šta to znači?
Znači da mi u mozak stižu impulsi iz nerava kojima osećam toplotu, dodir, miris, preko kojih se prenose slike i zvuk itd.
E sad, ti živci mogu biti povezani na moju kožu, oči, uši, a mogu recimo biti povezani na neki hipotetički superkompjuter koji mi šalje odgovarajuće impulse stvarajući iluziju moje realnosti.

I ondak... kakvu vrednost ima ta moja svest o postojanju, ako sam recimo mozak u tegli povezan žicama sa okolinom? Ili sam samo elektronski simulator ljudskog mozga. Možda sam samo simulacija mozga koji će tek možda nekada biti izgrađen?
Ili sam komandni deo nekakvog svemirskog ruleta, a moje odluke dovode do toga u kojoj pregradi će se zaustaviti kuglica...

Nema objektivnog načina da saznam šta je od toga istinito.

Napredak je ocigledan, tvoje telo postoji (barem mozak u tegli) u tvoj mozak stizu impulsi, ali ti i dalje nisi siguran da postojis .

 

[Borac za prava zivotinja]

Mrka kapa. Suviše sam mator da bi me neko sanjao.

A pajzi sad ovo...
Mora li čitava stvar da poče tako što se potpale zvezde i zaošijaju nebeske izmaglice, pa se ondak ukuvavaju biološke čorbe u vrućim okeanim punim sumpora i tako to...

Što bog ne bi bio jedan u komi koji sneva li sneva. I štoa usni, to postaje stvarno. I onda ne nastanu prvo zvezde već soba i bolničarka i ona kapalica za infuziju i svetlost sunca kroz prozor. I sad, taj leži pa mu ne treba da zamisli park oko bolnice i on ne postoji, sve dok bolničarka koju je on stvorio snevanjem ne završi smenu i ode kući, pa ona onda stvori park i ogradu i ulice i autobus kojim ide kući, stvarajući pri tom i prolanike, pse lutalice i golubove.

I tako... taj u komi daje impuls za početak, a dalje se sve odvija više-manje bez njegovog uticaja.
I on mu onda dođe bog tog svemira, a ni sam nije svestan da je bog.

Misliš, jedan sanja sve nas, ali je dovoljno maštovit (i moćan) da kreira i snove onih koje sanja? Ali i tog jednog neko sanja, i tako unedogled, i beskonačno ... Pa to kao neka iščašena rekurzija!

Spojler

 

[gost 133940]

Napredak je ocigledan, tvoje telo postoji (barem mozak u tegli) u tvoj mozak stizu impulsi, ali ti i dalje nisi siguran da postojis .

Pa jel postojim ko mozak u tegli, ili kao program u super kompjuteru?

U ovom drugom slučaju, možda sam u brzoj memoriji i postojim samo u obliku električnih opterećenja na bazama nekih CMOS tranzistora?

 

[gost 133940]

Misliš, jedan sanja sve nas, ali je dovoljno maštovit (i moćan) da kreira i snove onih koje sanja? Ali i tog jednog neko sanja, i tako unedogled, i beskonačno ... Pa to kao neka iščašena rekurzija!

Spojler

Programeri kažu da je iteracija ljudski, a rekurzija božji algoritam.

 

[Kovač]

Mrka kapa. Suviše sam mator da bi me neko sanjao.

A pajzi sad ovo...
Mora li čitava stvar da poče tako što se potpale zvezde i zaošijaju nebeske izmaglice, pa se ondak ukuvavaju biološke čorbe u vrućim okeanim punim sumpora i tako to...

Što bog ne bi bio jedan u komi koji sneva li sneva. I štoa usni, to postaje stvarno. I onda ne nastanu prvo zvezde već soba i bolničarka i ona kapalica za infuziju i svetlost sunca kroz prozor. I sad, taj leži pa mu ne treba da zamisli park oko bolnice i on ne postoji, sve dok bolničarka koju je on stvorio snevanjem ne završi smenu i ode kući, pa ona onda stvori park i ogradu i ulice i autobus kojim ide kući, stvarajući pri tom i prolanike, pse lutalice i golubove.

I tako... taj u komi daje impuls za početak, a dalje se sve odvija više-manje bez njegovog uticaja.
I on mu onda dođe bog tog svemira, a ni sam nije svestan da je bog.

Možda želi eutanaziju i ne može nam to sapštiti zbog duboke kome u kojoj se nalazi,dok se mi grčevito borimo da ispadnemo iz sna i želimo da ga oživimo?

 

[sigma man]

Да преименујемо тему у "Зазијеве приче са наравоученијем" ? Шалим се.

Опет логика насупрот вере? Тешко да ће ту да буде победника. Гледам јуче неку емисију, брдо научника, сад су смислили (добро, нису сад али сад потенцирају) да постоји нешто што зову "тамна материја" и што не може да се измери, створи, објасни порекло и уопште не важе физички закони који важе за нас. И да није више гравитација најмоћнија сила у свемиру већ та "тамна енергија"... и још нису сигурни да ли се шири или се скупља цела та ствар, мислим, тај свемир (Боже ме прости, као неки сунђер..).
Е, сад, у чему је разлика између "тамне материје" и Бога?

Razliku izmedju tamne materije i Boga je lako objasniti u odnosu na Zazijevu dilemu da li postoji ili ne postoji.





Tu se radi o borbi logike protiv logike, a ne logike protiv vere, Zazi ne veruje cak ni da postoji a kamoli u tvorca.

 

[goldengate]

Meni nikako nije jasno kakav je bio i šta je bio...početak...

Po bibliji...početak je bila...reč..

Jovan 1:1...

''U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.''

Molim za objašnjenje...

tocno, a ta rec beše postati odnosno postojati

Meni nije jasno da li početak...može da stvori sam sebe...

Vidim ja da ću se ovde malo ...prosvetliti...

moze, ako je prva ideja postati, onda ona stvara samu sebe

 

[sigma man]

Pa jel postojim ko mozak u tegli, ili kao program u super kompjuteru?

U ovom drugom slučaju, možda sam u brzoj memoriji i postojim samo u obliku električnih opterećenja na bazama nekih CMOS tranzistora?

Kad si vec ponudio opciju, ja biram mozak u tegli.

 

[goldengate]

Malo sam zbunjen...Ja recimo teško da sam nastao iz ničeg...A da li je bog nastao iz ničega jer kako kažu...nije rodjen..

prvo nastaje ideja onda se ta ideja realizuje, preciznije receno nije ideja nego postulat

sam si napisao "U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč", bog je stvorio sam sebe idejom postati

Ja onaj novi toranj na Avali..nisam primetio...znači li to da on ne postoji...

A nešta me interesuje da li je iko ...primetio boga...bilo gde...

covek ima vise cula ne samo culo vida, ali tako je dok ga ge primetis za tebe ne postoji

ako je bog postojanje, onda ga primecujes u svemu sto postoji

 

[gost 133940]

Razliku izmedju tamne materije i Boga je lako objasniti u odnosu na Zazijevu dilemu da li postoji ili ne postoji.

Pa ne tako. Zazijeva dilema je da li njegovo postojanje utiče na opšte nepostojanje i šta sve svemir preduzima da poništi postojanje mu.

Tu se radi o borbi logike protiv logike, a ne logike protiv vere, Zazi ne veruje cak ni da postoji a kamoli u tvorca.

Pitanje je moraš li postojati da bi delovao?
Jer ispada da je avramski bog nešto što postoji izvan vremena i prostora.
A kad ti kažu da postojiš izvan vremena i prostora, to zapravo znači da ne postojiš!

 

[gost 133940]

Kad si vec ponudio opciju, ja biram mozak u tegli.

Pazi šta biraš, jer bi se moglo desiti da to i dobiješ.
Jer, ako sam ja sam mozak u tegli, ti mi dođeš moja kreacija. A ja ti onda dođem kao bog, ili takav neki rod.

 

[umbra*]

Svemir koji poznajem, postoji od kada sam ja otvorila oci a nestace kad zatvorim oci.
I to je cela filozofija!

 

[gost 133940]

Aha!

Ti si dotična!

 

[goldengate]

Svemir koji poznajem, postoji od kada sam ja otvorila oci a nestace kad zatvorim oci.
I to je cela filozofija!

postojao je i per toga, postojace i posle toga, a postojala si i ti, i neces prestati postojati

sta se tice proslosti stvar je u tome da ti secanje nije dostupno, a sta se tice buducnosti nemas podatke koje ti govore da ces postojati posle ovog zivota