Inverzija? Eventualno mozda na neke stvari ili situacije mozemo gledati kao na inverziju, u slucaju kad je rajnji ishod pozitivan- no u slucaju egzistencijalne krize- nije uvek tako, i bilo da gledamo kroz prizmu terije razvoja ega
https://forum.krstarica.com/threads/teorija-razvoja-ega-edt-susanne-cook-greuter.1024592/
ili teorije spiralne dinamike ili slicnih kategorija- vecina ljudi ostane zaglavljena na sredini- upravo zato jer je svaki prelaz na jedan ili drugi nacin dramatican- npr kad neko krece u vrtic ili skolu i onda ga odvajaju od roditelja i mora se "naviknuti" na novonastalu situaciju- to je (barem po mom misljenju) zapravo neka vrsta egzistencijalne krize koja kod neke dece moze biti blaga kod nekih intenzivna- no gotovo svi "predjemo ovaj nivo", kasnije se opet desava slicna situacija i generalno svi prodjemo nekoliko egzistencijalnih kriza- no u jednom momentu dodje do zastoja kad osoba previse veze identitet za ideologiju ili nekakvu stvar koja joj daje smisao zivota,
tako da egzistencijalna kriza cesto vodi ka napredku, ali nekad zna zavrsiti i sa suicidalnim mislima i samoubistvom i depresijom- pa zbog toga ne bih to nazvao inverzijom.
Zapravo su depresija i egzistencialna kriza iako razlicite stvari cesto povezane i isprepletene- i ptanje je koliko ljudi za koje se smatra da su depresivni zapravo u osnovi imaju u osnovi problema egzistencijalnu krizu?
A mnogi simptomi su isti kao i kod depresije: npr kao u ovoj temi nedostatak samopostovanja i samopouzdanja, i zato smatram da covek ne moze sebe voliti previse- moze samo da ne voli druge dovoljno i da drugima ne posvecuje dovoljno paznje; odnosno samoljublje je dobra stvar, egotizam i narcisizam su jednostavno receno bolesti.
I tu se slazem s hriscanskim postulatom: "Ljubi bliznjega svoga kao i samog sebe".
U idealnom svetu voleli bi i sebe i druge svim svojim srcem, no jako smo daleko od idealnog sveta.
Zamisli da učiš dete da hoda. Na početku (teza) ti ga držiš da ne padne. Ali ako ga stalno držiš, nikad neće naučiti (antiteza: moraš da ga pustiš). U trenutku kad ga pustiš, ono pada, spotiče se – izgleda kao neuspeh. Ali baš kroz taj pad nastaje
inverzija: neuspeh se pretvara u uspeh, pad u hod. Tek tada dolazi sinteza – dete uči da hoda samostalno.
To je dijalektika:
teza (držim ga da hoda),
antiteza (moram da ga pustim da padne),
sinteza (nauči sam da hoda).
Inverzija je upravo taj paradoksalni obrt gde pad, koji izgleda kao kraj, zapravo postaje uslov uspeha.
1. Ljubav i sloboda.
U ljubavi često želiš da osobu zadržiš uz sebe (teza). Ali ako je previše vezuješ i sputavaš (antiteza), ljubav se guši.
Inverzija nastaje kada shvatiš da baš sloboda, koja izgleda kao udaljavanje, zapravo čini vezu jačom. Sinteza je – ljubav koja postoji u slobodi.
2. Sukob i pomirenje.
Dva prijatelja se posvađaju (teza i antiteza). Izgleda kao da je prijateljstvo gotovo. Ali u trenutku kad iznesu sve najgore što misle, događa se
inverzija: sukob postaje oslobađanje. Ako postoji iskrena želja, nakon svađe dolazi sinteza – još jače prijateljstvo nego pre.
3. Strah i hrabrost.
Čovek koji nikad nije imao strah, ne zna šta je hrabrost. Tek kad se suoči sa sopstvenim strahom (antiteza), i ponekad izgubi, nastaje
inverzija: strah postaje izvor snage. Sinteza je hrabrost, koja nije odsustvo straha, nego pobeda nad njim.
4. Rad i odmor.
Ako stalno radiš (teza), izmučićeš se i rad više neće imati smisla (antiteza).
Inverzija nastaje kada odmaraš – ono što izgleda kao prekid rada postaje uslov da rad uopšte bude moguć. Sinteza je ritam rada i odmora.
U svim primerima vidi se ono što je Hegel hteo: istina nije ni u jednoj krajnosti, već u preobraćanju (
inverziji) i njihovom ujedinjenju (sintezi).
Naizmenična struja tako radi (AC), kompjuteri, telefoni, wifi, televizija, radio, mozak, srce, priroda. Megaherzi, gigaherci. Isto važi za sve pa i za psihologiju.
Inverzija u frekvenciji.
