Nekad sam postila stomakom.
Ako je to zaiista bilo SAMO stomakom onda to definitivno nije bio post vec neko gladovanje ili dijeta.
Danas se trudim da postim mislima.
Jer uzdržavanje od hrane ako u rečima nosimo otrov.
Tako je ali ipak u Svetom Pismu vidimo da je neko odricanje od hrane i pica bilo sastavni deo zivota nekih vernika stoga...
...I tek tada sam shvatila: post nije gladovanje. Post je ogoljavanje sebe .
Evo jedne sustinske Biblijske definicije za post koju je dao sam Bog:
Isa.58,3-11:
"...Zašto postismo, vele, a ti ne pogleda, mučismo duše svoje, a ti ne htje znati? Gle, kad postite, činite svoju volju i izgonite sve što vam je ko dužan.
Eto postite da se prete i svađate i da bijete pesnicom bezbožno. Nemojte postiti tako kao danas, da bi se čuo gore glas vaš.
Taki li je post koji izabrah da čovjek muči dušu svoju jedan dan? da savija glavu svoju kao sita i da stere poda se kostrijet i pepeo? To li ćeš zvati post i dan ugodan Gospodu?
A nije li ovo post što izabrah:
da razvežeš sveze bezbožnosti, da razdriješiš remenje od bremena, da otpustiš potlačene, i da izlomite svaki jaram?
Nije li da prelamaš hljeb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvedeš u kuću? kad vidiš gola, da ga odjeneš, i da se ne kriješ od svoga tijela?
Tada će sinuti vidjelo tvoje kao zora, i zdravlje će tvoje brzo procvasti, i pred tobom će ići pravda tvoja, slava Gospodnja biće ti zadnja straža.
Tada ćeš prizivati, i Gospod će te čuti: vikaćeš, i reći će: evo me. Ako izbaciš između sebe jaram i prestaneš pružati prst i govoriti zlo;
I ako otvoriš dušu svoju gladnome, i nasitiš dušu nevoljnu; tada će zasjati u mraku vidjelo tvoje i tama će tvoja biti kao podne.
Jer će te Gospod voditi vazda, i sitiće dušu tvoju na suši, i kosti tvoje krijepiće, i bićeš kao vrt zaliven i kao izvor kojemu voda ne presiše..."
