NPS1....
gradiliste u nedodjiji... do tamo stici prava mala avantura... tri aerodroma, vahta, ako imas srece helihopter...ako nemas srece provedes neki dan na NPS2 (isto nedodjija) pa opet vahta nedodjijom do ... nedodjije. Verujem da su Tjumen, Vladivostok, Magadan, Volgograd, Moskva i ostale destinacije koje nisam nabrojala savrsenstva bez mane, gde je hrana idealna, smestaj jos bolji, od signala pucaju serveri, prodavnice na svakom cosku…
Imam malu dilemu, pa cu opet procitati sve napisano par godina unazad pa sve do danasnjeg dana, ali koliko shvatam, ni u Velesu Beograd, ni u Vesesu Moskva niko nikog odavde nije terao puskom da ide u RF, niti to rade. Sve je na dobrovoljnoj bazi.
Kome se ne dopada, moze da ustane i odustane, ko je rascistio sa sobom da su to gradilista koja nemaju normalan vodovod, koja nemaju ni kanalizaciju, a nemaju ni dalekovode za normalno snabdevanje strujom, a pri tom ih ne mozemo naci ni na regionalnoj mapi, a da ne pominjem karte RF, i ko zna da je najudobniji krevet, najbolja supa i da je najtoplije u svojoj kuci, taj se nece zaliti.
Da je hladno – hladno je, da je hrana nikakva – nikakva je, da je nekad nema dovoljno – nema je. Da voda nije za pice – nije. A sve to je isto za sve koji rade u toj nedodjiji.
Ima dosta nasih devojaka koje rade na tim istim gradilistima u nedodjijama. Tacno je, rade u ofisu, gde je toplo. Ali, sede i rade, crtaju i cesto ostaju u ofisu do 2-3 nocu. A sve sto se uradi na gradilistu, nacrta se. Sef, nacelnik, glavni inzenjer… niko ih ne pita jel mozes, jel znas Ruski, nego samo kazu:”nema odlaska iz ofisa dok ovo ne bude uradjeno”. Isti put do tamo su prosle sa naseg aerodroma kao svi, isto su cekale sledeci let… mlatile se po vahtama, truckale do besvesti, provele po vozovima 15 sati...nisu spavale… I nista im nije. Ili jeste, ali ocigledno znaju da zive sa zivotom u nedodjiji.
Dalje…
Ima dosta (iz moje perspective klinaca) momaka od 21-22…pa navise. Rade… I ne pitaju. Baueristi, varioci, elektricari, geometri… rade danju, rade nocu…Nema razlike da li je vetar, ili ga nema. Ne luduju i ne izvoljevaju. Znaju gde su dosli, a po svemu sudeci i zasto. I vratice se ponovo, svi do jednog. I njihove majke prave nevidjenu supu, sarmu i ko zna sta jos, ali su tamo, u toj nedodjiji, zato sto je to njihov izbor. A mogli su da blejace i gluvare kod kuce mesecima i godinama.
Svi gore navedeni, muskarci i zene… mogli su da sede u svojim tolpim domovima, sa najblizima i da kukaju kako nema posla i kako nista ne rade. Ili da rade, ali povremeno. I to ih izdvaja od drugih. Kao i mnoge koji se ovde oglasavaju godinama unazad.
Naravno, idealno bi bilo da nam je kao u Svedskoj, ali nije. Jos bi bilo idealnije da su nam roditelji ostavili bar tri stana i po dva lokala,ali nisu. Zato i radimo po nedodjijama. Ja licno bih jako volela da mi jedini problem u zivotu bude kako da predjem ulicu, a da me ne udari auto, ali nije.
Jedino gradiliste koje je po svemu sudeci u vecoj nedodjiji od pomenute NPS1 u Jakutiji je u Kujumbi, i jedva cekam da i tamo odem. Bez obzira na aerodrome, vozove i vahte.
Naravno... pozdrav trima devojkama u Kujumbi, u najvecoj od svih nedodjija, i naravno...kolegi...
a gde se zadenu veeeeelika vecina suzdrzanih 
.. Храну не једу исту тесари, беронирци и ови из канцеларија.. "али раде у офису до 2-3 ноћу"
е па то је тешко и страшно. топло, интернет, кафица, ... а пази чак су путовали 15 сати 
вахтом док се нису сместили у топлу канцеларију... , бауериста није лаган посао али је бар на топлом... бетонирци, теасри, вариоци... раде по најгорим условима где је ветар и хладноћа, и њима је најгоре.. П.С. ово за геометра хоћу рећи није тежак посао, нон стоп ручице у џеповима, топло одело, чисто.. и око њега потрчко киркиз.
