Извините што сам вас забринуо, али није лепо како сте мислили

Не могу да се саберем и обуздам емоције. Бесан сам. И стоји да немаш никакве гаранције. Да сви пиш..у по нама. Мајка ме је прошли пут "цензурисала", надам се да сада неће. Ми смо сами криви јер немамо снаге ни воље да сами урадимо нешто, али, после свега, нисмо више ни толико јаки. Написао сам тада да је Динкић јавно изјавио да је Држава урадила све што је у њеној моћи да ми будемо најјефтинија радна снага на балкану, а и шире, па ће сада да дођу кинези, јер смо јефтинији и од њих, да код нас отварају фабрике. Иста прича је свуда, у свим браншама. Тетка ми је шминкер-власуљар, ради у позоришту од јутра до мрака, па и по целу ноћ за 20 и кусур 'иљада. Радила је често "приватно" за жабаре, који доста филмова снимају код нас. Они, нпр., никада нису каснили са исплатама. Научили су их наши да могу како хоће! Филм су завршили у јануару, још нису добили динара. Са друге стране, радио сам и ја нешто приватно за жабаре, склапање и варење је у питању, све је екстра. Значи, не можеш да радиш без пријаве (ја сам, јер сам био запослен, био на уговору о делу), одмах стаж, пријава, плата 10. и не може да омане више од једног дана. Али, радни сат 180 дин. + 450 дин. за превоз и клопу дневно. 10 сати дневно, 20е. 10 сати, на паузу на сирену и рад, рад, рад. Најгоре, три ствари, тамо су све млади момци, ожењени, једно-двоје деце, и раде бре, притом све добри људи, друго, када су почели пре три године сат им је исто био 180дин, али гориво је било 80ак дин и што је најгоре за саму државу, они, поред свих наших фирми гвожђе купују у Италији, на цинковање шаљу шлеперима у Италију. Више им се исплати да плате транспорт него било шта да раде или купе овде, осим нас, који смо џаба и има нас на извол'те. Све остало раде преко. Радили су момци прошле године у Италији. Кажу ми, из прве руке, жабарима сат 14-18е, нема субота, нема недеља, 8 сати дневно, а литра млека 0,35е, картон воде 10 флашица по 1/2л 30ак центи.
Јбг, ми не само што смо џаба, него нас је систем толико разорио да никоме не пада на памет да било шта уради, а понајмање држави да нас заштити.
Тако и ова прича са Русијом. Ја нисам радио на лопати и колицима, радио сам у Институту за нуклеарне науке "Винча". Одлучио сам се на ову причу јер сам био на пола радног времена и на одређено. Да су ме примили за стално и на пуно радно време, а скоро две године сам провео тамо, не би ми падало на памет да се цимам за Русију.
И тако, претпрошле недеље Микица ми каже папири до краја следеће недеље, идеш после празника. Одем напишем молбу за споразумни раскид. Питају ме хоћеш до 15. маја, ја кажем идем после празника, нека буде 30. април. Раздужим, алат и све остало. Кад ме зову из Велеса у уторак, кажу донеси књижицу сутра. Рекао сам, прекосутра добијате књижицу, јер морам поново да пишем молбу, да ми потпишу директори, па то шаљу за Гроцку итд. Толико сам се исцимао и успео да завршим, однео књижицу и наравно одјавио дечије здр књижице. Четвртак, нико не зове осим другара да су му јавили да иде у суботу, петак ништа, субота ништа. нико не зове. Зовем директора, убеђује ме: Био си први на списку, идеш сигурно уторак, среда. Ок, искулирам. Јуче зовем, каже Микица зовем те. Јави ми да сам у плану за сутра али је фрка за карте. Мало касније ме зове нека цура, исто ми понови, да имају само два лета и да ће ми јавити у сваком случају, али да будем спреман као да идем сутра.
Увече ме је звала и рекла, нажалост, нисмо успели да купимо карте, идете после празника, бићете обавештени. Ја је питам, а шта ја да радим. Ајд што сам се цимао, дао отказ, али одјавио сам децу, немају књижице, шта ако се некоме нешто деси, не дај Боже, шта да радим!?! .....каже народ појео вук магарца, држава каже ко вас је.е,, они кажу има других...
а мене једино ме радује што ћу празнике провести са породицом

, без динара
Изгледа ми да ћу ићи са нашим DREAM TEAMом, чика Балдонијем, Нешком, тета Бобуљкиним драгим...























