Poruke.....vasoj ljubavi,prijatelju,prijateljici...

...... :zag: ...."pratim ti prste i korake.." ***

tumblr_lsmukvBy7p1qcqqmko1_500.jpg


Ljubim..znaš
 
Najbolje je da to priznaš sebi i da odlucis da svejedno budes srecan. Sreca
je pravi put. Zato, cuvaj svaki trenutak koji imas, i cuvaj ga jos vise
zato sto si ga podelio sa nekim posebnim, dovoljno posebnim da bi provodio
vreme sa njim... i zapamti da vreme nikoga ne ceka.

Nema boljeg trenutka za srecu od ovog. Sreca je put, a ne cilj.

Zato
radi kao da ti ne treba novac,
voli kao da nikada nisi bio povredjen,
i igraj kao da te niko ne gleda.
 
prepisano sa jenog foruma
-ne da neumem pisati ali u svoj zbunjenosti ovih dana svima se IZVINJAVAM sto uzimam njihove teksvove ,ali pronadem se u njima
NADAM SE DA CE OSOBA KOJOJ JE OVO NAMENJO PROCITATI...

Kada budes ovo citao ko zna gde cu ja biti,i u kome svetu.Mozda u svetu snova...mozda cu spavati zauvek onim snom koji se desava i dogadja samo jednom u zivotu.Snom tame.To je onaj san kada se rusi sva java.To je ono sto sam gradila celoga zivota,i ponovo se sve srusilo kao kula od karata.Samo tup i bol osecam pri spomenu tvoga imena.Oluja me razara.Moje nebo vec odavno nije plavo,i ponovo sam zarobljena u sakofagu secanja.Pokusavam te dozvati.
Ljubavi moja!
Polomio si mi sve ruke,koje su te stalno molile,oci si mi izvadio da te vise ne vidim kada si odlazio,srce si mi iscupao da vise nikada nista ne osecam.Sve si u meni ubio.I pokradena sam...zapustena u pustinji uspomena.
Neko nekada davno je postojao neko ko mi je sve to uradio...ali on je znao da me cuva i sacuva,neko ko je bio moj andjeo koji mi je dao krila i ista ta krila polomio,ko me je voleo i kome sam bila sve.
Neko je postojao...ali vise nema ga.
Sada si ti posle toliko godina postao moja ljubav,moj mir i moja nada.Da li mozda gresim ili previse trazim od tebe.Reci mi molim te da znam???
 
Jednom divnom muskarcu za koga nisam ni slutila da postoji,
koga nisam poznavala, koga sam sasvim slucajno upoznala u
momentu kada su zvezde imale neki cudan raspored na nebu,
kada je vreme stalo i svetovi najavili svoje skoro rusenje.
U nekom neslucenom momentu beskraja kada smo vec oboje
imali neke svoje zivote od kojih bas nije bilo lako pobeci.
U momentu kada sam bila ziveci mrtva. U trenu kada su iluzije bile srusene
i zivot isao nekim svojim uhodanim tokom.
U trenutku kada je u udaljenom sazvezdju Oriona blesnula jedna nova zvezda,
a andjeli skoro vec poceli da se navikavaju na tugu.
Znam da mi necete verovati, i da se ovo obicno ljudima ne desava.
Znam, i ja sama nisam verovala..ni onda kada nam reci nisu bile potrebne
jer ko slusa reci kada duse govore...
Bio je to trenutak..nas trenutak
 
Tu sam još koji tren ...naslonjena na prozor
Poruke...vašoj ljubavi ,prijatelju,prijateljici,

Tu sam tek toliko da te sačuvam u mekom
zavežljaju sećanja...da uhvatim ovaj trenutak
u meni pre odlaska,da ne usnim na ovim stranicama
i nisam samo par reči iskucanih u dahu,slogovi bez rime i ritma...
i nisi samo čežnja dok preliva se talas nedostajanja....
i nije ovo osećanje samo par koraka sa mog avatara.....:heart:



 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top