Poruke.....vasoj ljubavi,prijatelju,prijateljici...

tumblr_lrkvqpJDUF1qjpr5yo1_500_large.jpg

:heart:
 
:heart:Kad te nije bilo ja sam te izmislila
da bih te u pesmu stavila,
da bih ti lice uvek gledala,
dok te zorom prstima ljubim.
I da tebe nema ja bih te izmislila,
ljubezen-mmm.jpg

da bih ti oci ocima ljubila,
da bih ti ruku u snovima drzala,
jutrom, dok se sama budim.
Kad te ne bi bilo na ovome svetu
ja bih te istkala od tananih snova,
ja bih te isplela nitima duse,
sazdala bih tebe od ljubavi i maste
nocas dok za tobom zudim...:heart:
 
Izvini za sve receno i nedoreceno, za sve javno i skriveno.
Izvini za ono sto je trebalo precutati, i za ono sto je trebalo reci.
Oprosti za poglede koje sam upucivala tebi, trazeci te u drugima.
Oprosti za sve granice koje sam presla, oprosti za one koje je trebalo da predjem, a nisam.
Zaboravi ono malo sto rekoh, i ono mnogo sto precutah.
Zaboravi onu dugacku cutnju.
Pricala bi ti o mnogo cemu, ali nisam mogla dozvoliti da mi podrhtava glas.
Okreni se i zaboravi!
Zaboravi onaj dodir u prolazu, ovu kisu i ovaj ocajan dan!
Okreni se! Zovu te.
Zaboravi ovu zajednicku cutnju kojom smo rekli previse, i ono malo reci kojima nismo rekli nista.
I molim te, ne pitaj me sta sam htela reci...
 
"Samo još jedna od onih noći kad ti baš ne ide…
I to se mora negde ispucati…
...Tri zadnje poruke bile su bez reči, no, neke glasove i ne moram
čuti da bi ih prepoznao…
Kako si samo mogla da pomisliš da te neću otkriti po načinu na
koji zadržavaš dah?
Ja sam inače sasvim OK, ako si to htela da saznaš?
Ovih dana mi, doduše, svi govore da im delujem nekako umorno, ali ti znaš da je to kod mene pobrkano kao instalacije u ruskom soliteru, i da retko pokazujem ono što stvarno osećam, vrag da me nosi…"

:heart:
 
My story is much too sad to be told,
but practically everything
leaves me totally cold.
The only exception i know is the case,
when i'm out on a quiet spree,
fighting vainly the old enui
and i suddenly turn and see,
your fabulous face.

I get no kick from Champagne
Mere alchohol doesn't thrill me at all
so tell me why should it be true
that i get a kick
out of you

Some get a kick from cocain
i'm sure that if i took even one sniff
that would bore me terrificly too
yet i get a kick out of you
 
Nesmem reci tvoje ime,
zato ga dodirujem u recima
mojih snova.
Nesmem ti prici,ceznja me ubija.
U svim ovim delovima vremena
kada osecam poljubac na usnama,
ruke tvoje tople na grudima.
A tebe nema.
Potrazi me,jednom kada krenes.
U sitnim kapima kise,
u iskri mojih nadanja,dok jos budem
disala i drhtala samo za tebe.
Umorna sam od stalnog mastanja,
od jutarnjih mrtvih pahulja.
Bol bespuca je prejaka.Dok te cekam
u svim onim satima koje isprati godina.
Zabludo u zrnu peska,ja sam te ljubila.
Tugom vino gasila,ocima trazila senko nezaborava.
Beskraj
7a3f65c34e934328af22255e7feb5472.jpg
 
Najdraži…
Mesec veceras skriva moje strahove...Kratki uzdah još jednom donosi kraj...U tišini,kradom ispuštena suza klizi niz lice,odnosi ogorčenje,nivelira davno nakupljene strahove...Nestaje ponovno…Umorna lampa tiho ocrtava uzani prostor samotnog puta...U svojoj samoći tražim najtišu nežnost i utehu zvezda na nebeskom svodu… Jer ja sam rodjena da hodam sama putevima tuge...Rodjena da sanjam o tebi,moj pali andjele...Rodjena da te volim ovim pokorenim srcem što kao potopljena ladja,svakim novim otkucajem sve dublje tone...Nemam više snage ni vazduha da se borim za neka nova jutra i zato ostajem utopljenik ljubavi,čežnje i straha...Bojim se snage svojih emocija,titraja na usnama...Smeha na vrelim obrazima i presahlih suza iz mojih očiju,poput mora ispod tmurnog neba...U moje reči staje ono sto skrivaju oči koje žele zaplakati…Reči nosi vetar hladnih dodira,ali misli moje ostaju od tebe zauvek sakrivene...Uhapšene u svojoj magli,zakopčane u svome mraku,možda zauvek...
Čežnjama ljubavi svoje dajem ti boju i oblik. Tvoja su stopala ružičasto rumena od ognja mog čežnjivog srca,jer neprestano njime šetaš! Tvoje su usne gorko-slatke od ukusa vina mojih patnji…svakim svojim udisajem odnosiš sa sobom jedini deo mene koji znači da ostajem sama,nema,na dlanu vremena koje polagano umire...Tvoje ruke ponovo me podsećaju na davno ugušene snove,tvoj osmeh-na svetlost kojom me je ispunjavao…Utopila sam noćas detinjstvo u posudi sećanja,stvorila svet koji me ne može povrediti…Ostala sam zatočena u kavezu života,zaključana u dvorcu usamljenosti…Čeznja me pretvara u pesnika,slikara ljubavi….I ponovo moje telo drhti,tvoji koraci bude stare nemire i ja zatežem šrafove prošlosti,plašeci se da matice budućnosti neće izdržati novu stegu…Raspeta na krstu ljubavi koja nikada umreti neće,moja duša se kida na komade,tražeći oprost za grehe koje nije učinila...Zar je greh voleti?!

Kaži mi,gde tama prestaje da boli?..Kaži mi,kako samoća ćuti?..Pokaži mi koliko srce može da voli..Pokaži mi,nemoguće...................
N.N.
 
:heart:Budi danas moja hrabrost
i sutra i prekosutra ...
i tako redom
zajedno ćemo voleti
razumeti i
zajedno praštati i patiti ...
pa opet zasjati nadom ...
Sada se umesto mene nadaj
jer ja se nade bojim ...
prepuštam ti nežnost svoje nade ...:heart:
Kaxbl.gif

jer vjerujem u bezgraničnost
tvoje dobrote...
Prepuštam ti sebe
da me menjaš
da otklaniš moj strah ...moje suze...
Ti, moja hrabrost
i bezgranična nežnost
povedi me za ruku
u moju novu zoru...:heart:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top