Poruke.....vasoj ljubavi,prijatelju,prijateljici...

tumblr_lp05cmfcxj1qa8ity
 
Nijedan astrolog ne može znati šta je u mojoj duši. Šta je u tvojoj. Šta je bilo izmedju nas. I šta smo imali. Jeste, možda sam slaba i možda sam veceras upropastila i najmanju šansu da te opet imam. Da si opet moj. Da si opet mojue najnežnije i najmilije. Ono što Astro B. nikada neće znati, je koliko ja tebe volim. Zaista. Koliko si ti osećajan i pazljiv. Nežan i romantičan. Jednostavno, ja ne mogu da poslušam njegov savet u vezi tebe, jednostavno ne mogu, kada te poznajem i znam kakav si i kada moja duša vapi da sve ovo kažem i napišem. Koliko mi nedostaješ i koliko te sanjam. Ja tebe poznajem i znam koliko si osetljiv i da si sada mala skoljkica. Jednostavno, ja niam neko ko ume da cuti. Stoji, zabranio si mi da pišem. Ostaje mi jedino da se nadam, da mozda ponekad, nekad...iz prikrajka citas sve ovo mozda, ostaje da se nadam da negde ponekad mozda ipak nekad plačnim očima procitas sve ono sto napišem...ono sta pišem. Pišem, jer sve to nisam stigla da pokazem, da kazem. I to je potpuno ok, sto kazes da si sada sretan ili samo tako kazes. U svakom slucaju, sta god da je, ako si ti sretan i ja sam zbog tebe. Kako je meni zbog toga, to sam Bog zna, jer mi tesko i pada sama pomisao da te neke druge usne ljube. Jednostavno ceznem za tobom i tesko mi je. Strasno sam nesretna. Jer me boliš. Jer hocu iz koze da iskocim kada vidim na ulici nekoga ko ljubi neku na nacin na koji sam ja tebi bila draga. Prolecu mi neke jako lepe šale na um, padaju na pamet...Još uvek mogu da osetim tvoje dodire. Tvoj miris. I da cujem tvoj osmeh. Želela sam sve sa tobom. Zaista. Plačem. Teško mi je bez tebe. Ne verujem u ono sto kazu, jer ja tebe poznajem. I znam da reaguješ samo na lepo, jer si osećajan kao ja. Jer smo isti. I nisam poslusala savet. Jer te volim. Jer znam ko si. U duši. Ja to znam. Ne mogu da slušam druge, jer ja sam sa tobom provodila vreme, momente i trenutke neznosti. Trenutke najvece srece i duboke patnje. Molim te, vrati mi se ako postoje ikakve šanse. Sve ce se rešiti. Molim te. Bojim se da neko drugi se budi pored tebe. Svakako imaš pravo an to, niko to ne spori, ali meni to teško pada. Nije kasno. Uzasno me povredjuje to sto radiš. Uzasno. I ja znam da to znaš, kao i da znaš da sam ti i dalje odana. I da patim. Sanjam svaki dan, kako dolaziš kod mene na posao...okrenuta sam ti ledjima i neko kaze, izvolite, i aj cujem tvoj glas... Nije, ja to znam, ako osećaš još uvek ono što i ja. Oboje smo pali na testu..Testu zivota. Ja sam se uplašila, ti nisi umeo da sačekaš. Morali smo oboje da budemo drugaciji. Ljudski je grešiti, veličina je praštati. Pomozi mi. Pomozi nama ako još postijimo uopšste MI, negde u tvojim najtananijim delovima duše. Volim te najviše. Tvoja medena. :heart:
 
Poslednja izmena:
sunasce Jeca:
Nijedan astrolog ne može znati šta je u mojoj duši. Šta je u tvojoj. Šta je bilo izmedju nas. I šta smo imali. Jeste, možda sam slaba i možda sam veceras upropastila i najmanju šansu da te opet imam. Da si opet moj. Da si opet mojue najnežnije i najmilije. Ono što Astro B. nikada neće znati, je koliko ja tebe volim. Zaista. Koliko si ti osećajan i pazljiv. Nežan i romantičan. Jednostavno, ja ne mogu da poslušam njegov savet u vezi tebe, jednostavno ne mogu, kada te poznajem i znam kakav si i kada moja duša vapi da sve ovo kažem i napišem. Koliko mi nedostaješ i koliko te sanjam. Ja tebe poznajem i znam koliko si osetljiv i da si sada mala skoljkica. Jednostavno, ja niam neko ko ume da cuti. Stoji, zabranio si mi da pišem. Ostaje mi jedino da se nadam, da mozda ponekad, nekad...iz prikrajka citas sve ovo mozda, ostaje da se nadam da negde ponekad mozda ipak nekad plačnim očima procitas sve ono sto napišem...ono sta pišem. Pišem, jer sve to nisam stigla da pokazem, da kazem. I to je potpuno ok, sto kazes da si sada sretan ili samo tako kazes. U svakom slucaju, sta god da je, ako si ti sretan i ja sam zbog tebe. Kako je meni zbog toga, to sam Bog zna, jer mi tesko i pada sama pomisao da te neke druge usne ljube. Jednostavno ceznem za tobom i tesko mi je. Strasno sam nesretna. Jer me boliš. Jer hocu iz koze da iskocim kada vidim na ulici nekoga ko ljubi neku na nacin na koji sam ja tebi bila draga. Prolecu mi neke jako lepe šale na um, padaju na pamet...Još uvek mogu da osetim tvoje dodire. Tvoj miris. I da cujem tvoj osmeh. Želela sam sve sa tobom. Zaista. Plačem. Teško mi je bez tebe. Ne verujem u ono sto kazu, jer ja tebe poznajem. I znam da reaguješ samo na lepo, jer si osećajan kao ja. Jer smo isti. I nisam poslusala savet. Jer te volim. Jer znam ko si. U duši. Ja to znam. Ne mogu da slušam druge, jer ja sam sa tobom provodila vreme, momente i trenutke neznosti. Trenutke najvece srece i duboke patnje. Molim te, vrati mi se ako postoje ikakve šanse. Sve ce se rešiti. Molim te. Bojim se da neko drugi se budi pored tebe. Svakako imaš pravo an to, niko to ne spori, ali meni to teško pada. Nije kasno. Uzasno me povredjuje to sto radiš. Uzasno. I ja znam da to znaš, kao i da znaš da sam ti i dalje odana. I da patim. Sanjam svaki dan, kako dolaziš kod mene na posao...okrenuta sam ti ledjima i neko kaze, izvolite, i aj cujem tvoj glas... Nije, ja to znam, ako osećaš još uvek ono što i ja. Oboje smo pali na testu..Testu zivota. Ja sam se uplašila, ti nisi umeo da sačekaš. Morali smo oboje da budemo drugaciji. Ljudski je grešiti, veličina je praštati. Pomozi mi. Pomozi nama ako još postijimo uopšste MI, negde u tvojim najtananijim delovima duše. Volim te najviše. Tvoja medena. :heart:
Kliknite za proširenje...

Jao Jeco,
Kao da si pisala umesto mene. Znam kako ti je, jer i ja to isto osecam i prolazim kroz sta i ti...
Moja ljubav mene vise nece, godinama mi daje laznu nadu, mislim da to u najmanju ruku nije lepo od njega, a mozda ne zeli da me potpuno dokrajci, pa mi daje laznu nadu na kasicicu. Ali svakog novog dana mi je sve jasnije da od nastavka nase price nema nista. I da moram da krenem dalje - sama... kao sto sam verovatno uvek i bila, bez obzira sto mi je govorio da sam njegovo suncano, da me voli kao sto nijednu nikada nije. Da me je voleo, da je sacekao malo, nas dvoje bi opet bili zajedno. Ali, nije hteo da ceka... odmah, ali odmah je nasao novu, jer nije mogao da bude sam :eek:
E, to nisam mogla, a ni dan danas ne mogu da razumem. Ja sam ostala sve ove godine sama, cekajuci ga. Ali nema nade. To je gotovo.
Zao mi je sto toliko patis i zelela bih da se tvoja ljubav tebi vrati. Iz sveg :heart: to zelim!
 
Izvoriste za zedne.
Necije htenje,trenutni hir.
I nikada mir.Ni sanjali nismo
gde ce nas sve ovo odvesti.Nismo
ni razmisljali radili smo ono sto
smo hteli.Ono sto smo osecali
i zeleli.A neko nas je iz prikrajka
gledao,nije se smejao.Samo je
cutao jer ga je previse bolelo.
Samo se secam da je na kraju
progovorio,djavo si u plodu koji
se rodio.I dalje je cutao,a mi se
vise nismo smejali,vise zedni nismo
bili.Jer nasu srecu na tudjoj suzi
vise nismo mogli graditi.Tako se
i ova pesma rodila,rec je bez puno
razmisljanja potekla.Stala sam,povelju
kretanja objavila sam.
Beskraj

2038445.jpg
 
Hvala svim dragim ljudima koje znam ovde na reputacijicama kao i nekim novim licima. Pp je odavno isključen, pa nisam u mogućnosti drugačije da zahvalim. P:S. Za pojedina lica...Kad mi već dajete reputacije bez komentara, uopšte mi nije jasno čime Vas je takao sadržaj mojih stavova. Niti zašta mi je dajete. Ako time "vraćate" bone, jer su mene negde takla Vaša razmišljanja, ne morate, ja Vas najlepše molim, nemojte... ja nisam od tih...ja ne prodajem bone, vec ih dajem. Meni ne morate da se revanširate, jer ja nemam sujetu i ne patim od reputaciJone moći, niti mi je to pa važno. Pišem jer volim i jer time nadoknadjujem prazninu u osećanjima koju osećam. Hvala na pažnji pa se nadam da smo se razumeli. :kiss:
 
Važi; hoću. I ti si meni drag prijatelj. Bio i ostao. To sam shvatila, dok me nije bilo. Samo par osoba svrstavam u tu kategoriju, koje iznimno cenim. NIsam znala koliko ovde ima ni pakosti ni zlobe, sada znam u koga mogu da se pouzdam. Ali ti svakako znaš mene, dok volim, volim, kada ne volim, ne volim. I dok verujem, verujem, kada ne verujem, nema tog Boga oca da me natera na drugacije. Verujem dok me ne uvere u suprotno. Ionako više nije ni vazno Ti si medju njima svakako, moj dragi prijatelju.. Čujemo se. :heart:. Znam, pretpostavila sam ja po postovima to, kao i po statusu. Žao mi je mnogo. :sad2: Ne daj se, biće sve ok. :cmok2: :kiss:
 
NIsam pročitala knjigu, kažu da je to odlomak iz Balaševićeve knjige, "Tri posleratna druga", pa kaže Djole, da citiram deo:
".Ušuškao sam je u ćebe sa svih strana, i tek onda odškrinuo vrata terase, složio na naslon kauča stvari u kojima je došla meni, a na naslon stolice koje će joj biti potrebne kad dođe sebi, i na brzinu, pod telefonskim brojem pumpe, našvrljao kratku novelu o bravi i ključu, za slučaj da odluči da zbriše kući pre nego što se ja, ujutru, vratim.
Ali, đavo mi je sedeo na ramenu...
Bio sam već na vratima, kad sam pomislio da će ipak biti bolje ako s nje skinem još nešto što bi joj moglo smetati u snu. Ta crna stvar bila je pomalo komplikovana, nisam imao predstavu kako se demontira i skida, ali kad sam je se jednom dotakao, više nisam mogao da je pustim iz ruku. I uspeo sam...
Gledajući dugu riđu kosu, prosutu po belom damastu, shvatio sam da nisam pogrešio kad sam rešio da idem do kraja, i da sam dobro uradio što sam joj na kraju konačno skinuo i tu veliku crnu šnalu.
Šnalu?
Šnalu. Pa šta?
"Sram bilo onoga ko zlo pomisli"...
To piše na Ordenu Podvezice. Na Ordenu Šnale ne piše ništa, pošto to odličje, zasad, očigledno ne postoji.
Da postoji, ja bih ga već imao na šinjelu...
Ne znam šta bih još morao da uradim da postanem svetac, ali mislim da sam glavni posao već obavio. Sad, ako i treba da ubijem neku aždaju, ili da spasem dva-tri grada od kuge i propasti, to će, posle svega ovoga, biti samo puka formalnost.
Samo polako. Nisam ja lud. Barem ne toliko...
Čula su naelektrisala vrhove prstiju kojim sam joj doticao kožu i pratio besprekornu liniju glatkih ramena, tragajući uzalud za malom, najmanjom greškom. Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor, biseri su virili iz tek odškrinute školjke njenih usana, osetio sam u bradi laki drhtaj, jeku jedne davne groznice, za koju sam mislio da umire kad te obuzme, i da se više ne može vratiti ako je jednom preboliš.
Da, želeo sam je. Još kako sam je želeo...
Dodirnuo sam joj mali prst na nozi, bezuspešno pokušao da nadlanicom uklonim beleg iz detinjstva sa njenog levog kolena, udubio se u čudni raspored sićušnih mladeža na tilu vitkih leda...
I trgao se. Uplašen...
Koliko to na njoj ima tajnih mesta koja bih želeo da poljubim?
Ali, ne sad. Jednom. Možda...
Ja sam momak staromodan. Prevaziđen. Po mojoj religiji, moja želja je samo pola želje...
Lepo sanjaj, mali mišu nabareni. Ko zna da li ceš mi ikad više biti tako blizu? Možda ću se kajati, možda ću jednom morati da se napijem svaki put kad se setim ove noći...
Neka...
Ako ikad budemo spavali zajedno, to će biti onako kako sam zamislio. I kako Bog zapoveda. I niko neće spavati za vreme tog spavanja...
Laku noć, njene pospane oči..."
...Ako sam išta želela u životu, želela sam to...da me neko ima na ovako opisan način. Želela sam da me tako jednog dana ti imaš, lane moje lepo. U dubini duše, zelim i dalje sve to isto sa tobom...Ne opirem se, jer moja duša čezne za tim. Da me ti voliš tako. I onog dana kada smo zaksnili, to sam već milion puta napisala ovde, želela sam i ja tebe. Puno i premnogo. Oduvek. Ali, ja dosta toga prećutim. Jer sam stidljiva. I to sam znala od dana, kada sam te prvi put videla. da sa tobom biće sve puno drugacije. Da si ti taj. NIsam stigla premnogo da ti kažem i pokažem, znam. Želim sve to, sa tobom. Tvoje nežne ručice i jednog dana sve. BUdim se uplakana, čeznem za dan, kaad mozda sve promenice se. Kada cu poljubiti tvoju malu boru smejalicu i te lepe mladeze na tako lepom i glatkom licu. Misliš da nisam zapamtila koji mladeščić imaš gde. Znam svakom mesto. I želim najneznije da ga poljubim. Moja najlepša zeljica si ti. I ja te čuvam ljubomorno ispod koze. Sve na tebe čuvam najljubomornije, jer su to samo moje uspomene i teško mi pada sto moram to javno da pišem, jer ne smem da ti se javim. Tesko mi pada sto ne brineš za mene, jer ja svakim danom, svih ovih meseci se pitam kako si, gde li si. Samo da li dobro si. Da li zdrav si. Brinem za tebe. Teško mi pada sto ja tebi više vazna nisam. Kako sam. :heart: :kiss:
 
Poslednja izmena:
Jednostavno, ne želim druge i ne želim da zaboravim te lepe stvari. Jer verujem u snagu ljubavi i u dobro, samo ako postoji dobra voljica za sve. Želim tebe da ljubim i pored tebe da se budim. Ja ne zelim druge. Mnogo mi je teško. Zaista ne znam sta više da radim. Toliko mi je stalo sve da popravim, da ti pokazem sta sve ja umem. Mogu. Sta sve hocu i znam. Nesretna sam i samo ti to mozes da preokreneš. :heart: :kiss:
 
Bože dragi, kako mi nedostaješ. Koža naprosto postaje pretesna....Jer usne žele da te poljube, a prstići maleni, da klize po tvojoj glatkoj koži i da istražujem svaki milimetar tvoga tela. Prstići bi tada nadoknadili sve, kunem se svojom dušom. Onom koja te istinski najčistije voli. Ako bi bilo sreće jedan dan, da se probudim i da budeš opet moj, da se vratiš, moje ručice bi te imale uz ovu pesmu.
Moje usne bi te uz nju gledale. Usne najdivnije dodirivale. Pogled bi rekao sve. Ako si išta umeo..umeo si to...u mojim očima čuti ono ne kazano, videti sve. Volim te. Pomozi mi. I pronadji u meni, sto davno sakrih u sebi. A tebi istina bojazljivo, pokazah. da, prekasno. Ali i dalje je tu...i oseća samo za tebe. Znam da čuješ. Poneki uzdah. Šapat. Poljubac. Poslat za najlepše oči. :kiss:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top