Gde se nalazila Porfirogenitova Krstena Srbija
U zadnjih stotinu godina Srpska istoriografija bezuspesno je pokusavala da definitivno locira osam (8) naseljenih mesta tzv "Krstene Srbije" o kojima nam zbori Car Konstantin Porfirogenit u X veku u svom traktatu o Narodima. U svom cuvenom 32 poglavlju nazvanom "O Srbima i zemlji u kojoj sada zive", Porfirogenit nam kaze: "U krstenoj Srbiji naseljena mesta su Destinikon, Tzernabouskei, Megyretous, Dresneik, Lesnik, Salines; i na teritoriji Bosone, Katera i Desnik". Moravcsik 1967, p. 161.
U tim svojim naporima da locira mesta "Krstene Srbije", srpski istoricari poput S Cirkovica, Corovica, St Novakovica ili K Jireceka ponudili su istocnu Metohiju i predele u danasnjoj Raskoj Oblasti, ali i slivove reka Lima/Drine za Destinikon i Drsnik. Jedino se ubifikacija Salines-a ne smatra spornim (sic) i povezuje se sa Soli, danasnjom Tuzlom. Za ostala mesta koje nam Porfirogenit nabraja u 32 Poglavlju DAI-a, nije cak ni pokusano da se odredi njihova priblizna ubifikacija.
U svetlu nekih novih zapazanja ponudio be alternativna resenje za ovaj problem ubifikacije Porfirogenitove "Krstene Srbije".
Gornje navedeni toponimi (Dresneik, Meguretous, Tzernabouskei) vrlo lako mogu da se nadju u oblasti Devola i Mokre - u sirem regionu grada Korce u jugoistocnoj Albaniji. Ova oblast nekada je imala na stotine sela sa cisto srpsko slovenskim stanovnistvom i izuzetnu vaznost u ranom srednjem veku. I danas danas u toj istoj oblasti oko danasnjeg Podgradeca (sa albanske strane Ohridskog jezera), nalazi se nekoliko hiljada pripadnika tzv slovenske/makedonske manjine. Lakom pretragom putem sajta Fallingrain.com mogu se naci gotovo gotovo svi toponimi koje spominje Porfirogenit u 32 Poglavlju i to u radijusu od pedesetak kilometera.
Mogu se naci i Dresnik/Dresneik i Crnovsko/Zrnovsko - Tzernabouskei ali i Megyretous - Medjurecje. Treba reci i to da se prema blgarskom istoricaru Petru Koledarovu citava ova oblast oko Devola i oblast Mokre nazivala u ranom srednjem veku "Medjurecje". Koledarov, Petar (1989) [1979]. Political Geography of the Medieval Bulgarian State. BAN, Sofia.
Vrlo je vazno da je i Sveti Kliment Ohridski je upravo o ovim krajevima oko Devola, Ohrida i Prespe sirio Hriscanstvo kao episkop Dremvicki i Velicki. U ovom istom Devolskom kraju nalaze se i Velcani pod nazivom Mokra i Velcani -Velcani i Mokres.
Interesantno je reci i da je car Stefan Dusan svoje poslednje zemne dane upravo proveo Devolskom kraju, gde ga je i zatekla smrt decembra 1355. Najverovatinje je da je Dusan osecao oslonac u svojim daljim vojnim zamislima u ovoj oblasti naseljenoj jednokrvnim Slovenima. Devolski kraj se na slican nacin, kao mesto otpora spominje i u XI veku kada srpski kralj Bodin, a posle njega i sestric mu Vukan pokusavaju da oslobode ove juzne slovenske krajeve od vizantijskog/grckog jarma.
Evo sta vizantijski (romejski) Arhiepiskop Ohrida, Teofilakt u pismu licnom lekaru vizantijskog cara Jovanu Pantehni kaze te 1081 godine:
”Sve je u strahu u Ohridu i u okolini Mokre. Mokra je predeo ohridski, koji sluga i odmetnik (Bodin) napada i pleni. I visoku planinu Bagoru, koja se uzdize između bugarskih i dračkih planina, drži i brani taj silnik. U kratko: svuda ima dosta zla i pogibije. Ali uzdajemo se u Boga i u čete svemogućeg cara. Pansevast i vojvoda Mihajlo poslat je od cara, koji je odredio, da se pod njim sakupe vojnici po izboru i da udare na toga nitkova". (Epist. 65. p. 5511)
Borbe oko Ohrida i na prostoru zapadnog Povardarja nastavljeni su i posle Bodina. Vukan borbe protive Vizanije vodi tri navrata: 1091, 1093, 1094 godine. Sve to svedoci o znacaju doticnih krajeva (Devola, Mokre, Jablanice, Ohrida i Prespe) za srpski narod u ranom Srednjem veku.
Vojtehov ustanak iz 1072-73 a i pre njega ustanak Petra Deljana 1041 imali su znacajan oslonac u Devolskom kraju. Ne zaboravimo da je Vojtehov ustanak imao za vodju srpskog princa Bodina te da je i Deljanov ustanak tridesetak godina ranije zapoceo po sistemu spojenih sudova prethodnom pobedom Vojislava Dukljanina nad Romejima 1041. Interesantno je da ja i pre njih Vojvoda Ivac, jedan od Samuilovih najznacajnijih komandanata imao dvor u selu Pronishte upravo u ovom Devolskom kraju. Sve ovo svedoci o znacaju doticnih krajeva za srpsku istoriju i mogucu vezu toponima u Devolskom kraju sa 32 Poglavljem DAI-a. Treba reci da je prvi spomen obelezavanja slave u Srba upravo opis slave Vojvode Ivca u spisima J Skilice iz XI veka.
Interesantne podatke u radu Vizantoloskog instituta Ninoslave Radosevic i Gojka Subotica o drevnoj slovenskoj Episkopiji Slanici - Peli u Egejskoj Makedoniji nudi kao mogucnost da je Episkopija Slanica zapravo grad Salines a koji se spominje u 32 poglavlju Konstantinovog DAI-a. Зборник радова Византолошког института, Volumes 27-28, 1989. Ninoslava Radosevic, Gojko Subotic - "Bogorodica Gavaliotisa u Vodenu". Nekada Slanica, zatime Jenidze Vardar, a sada Janice u Egejskoj Makedoniji imala je znacajno slovensko stanovnistvo sve do pocetka Balkanskih ratova pocetkom XX veka.
Jos jedna odrednica u 32 Poglavlju, ona o gradu Lesniku mozda oznacava i Leshok - manastir kod Tetova koji je i znacajno episkopsko sediste u srednjevekovno doba. Treba reci da se pored Leshoka nalazi i malo selo Lesnik vrlo simptomaticnog imena.
Rad T Zivkovica iz 2008 govori upravo da su "kastra/gradovi" u spisu K Porfirogenita najverovatnije imali crkvenu/ekleziolosku konotaciju. Otuda i Dresneik (Dresnik?), Salines (?Slanica), Lesnik (Leshok?) ali i Megyretous/Medjurecje (Devolski kraj) najverovatnije predstavljaju episkopska sedista ondasnje Porfirogenitive "Krstene Srbije". T Zivkovic, Kastra oikoumena in the Southern Slavs Principalities" (PDF). Историјски часопис. 57: 9–28, 2008.
Iz gore navedenog smatram da se Porfirogenitiva "Krstena Srbija" X veka moze ubificarati dobrim delom u Vardarskoj i Egejskoj Makedoniji a sto u potpunosti odgovara i prvobitnom stanistu Srba u Solunskoj Serviji, spomenutom na samom pocetku 32 Poglavlja Porfirogenitovog spisa.
U zadnjih stotinu godina Srpska istoriografija bezuspesno je pokusavala da definitivno locira osam (8) naseljenih mesta tzv "Krstene Srbije" o kojima nam zbori Car Konstantin Porfirogenit u X veku u svom traktatu o Narodima. U svom cuvenom 32 poglavlju nazvanom "O Srbima i zemlji u kojoj sada zive", Porfirogenit nam kaze: "U krstenoj Srbiji naseljena mesta su Destinikon, Tzernabouskei, Megyretous, Dresneik, Lesnik, Salines; i na teritoriji Bosone, Katera i Desnik". Moravcsik 1967, p. 161.
U tim svojim naporima da locira mesta "Krstene Srbije", srpski istoricari poput S Cirkovica, Corovica, St Novakovica ili K Jireceka ponudili su istocnu Metohiju i predele u danasnjoj Raskoj Oblasti, ali i slivove reka Lima/Drine za Destinikon i Drsnik. Jedino se ubifikacija Salines-a ne smatra spornim (sic) i povezuje se sa Soli, danasnjom Tuzlom. Za ostala mesta koje nam Porfirogenit nabraja u 32 Poglavlju DAI-a, nije cak ni pokusano da se odredi njihova priblizna ubifikacija.
U svetlu nekih novih zapazanja ponudio be alternativna resenje za ovaj problem ubifikacije Porfirogenitove "Krstene Srbije".
Gornje navedeni toponimi (Dresneik, Meguretous, Tzernabouskei) vrlo lako mogu da se nadju u oblasti Devola i Mokre - u sirem regionu grada Korce u jugoistocnoj Albaniji. Ova oblast nekada je imala na stotine sela sa cisto srpsko slovenskim stanovnistvom i izuzetnu vaznost u ranom srednjem veku. I danas danas u toj istoj oblasti oko danasnjeg Podgradeca (sa albanske strane Ohridskog jezera), nalazi se nekoliko hiljada pripadnika tzv slovenske/makedonske manjine. Lakom pretragom putem sajta Fallingrain.com mogu se naci gotovo gotovo svi toponimi koje spominje Porfirogenit u 32 Poglavlju i to u radijusu od pedesetak kilometera.
Mogu se naci i Dresnik/Dresneik i Crnovsko/Zrnovsko - Tzernabouskei ali i Megyretous - Medjurecje. Treba reci i to da se prema blgarskom istoricaru Petru Koledarovu citava ova oblast oko Devola i oblast Mokre nazivala u ranom srednjem veku "Medjurecje". Koledarov, Petar (1989) [1979]. Political Geography of the Medieval Bulgarian State. BAN, Sofia.
Vrlo je vazno da je i Sveti Kliment Ohridski je upravo o ovim krajevima oko Devola, Ohrida i Prespe sirio Hriscanstvo kao episkop Dremvicki i Velicki. U ovom istom Devolskom kraju nalaze se i Velcani pod nazivom Mokra i Velcani -Velcani i Mokres.
Interesantno je reci i da je car Stefan Dusan svoje poslednje zemne dane upravo proveo Devolskom kraju, gde ga je i zatekla smrt decembra 1355. Najverovatinje je da je Dusan osecao oslonac u svojim daljim vojnim zamislima u ovoj oblasti naseljenoj jednokrvnim Slovenima. Devolski kraj se na slican nacin, kao mesto otpora spominje i u XI veku kada srpski kralj Bodin, a posle njega i sestric mu Vukan pokusavaju da oslobode ove juzne slovenske krajeve od vizantijskog/grckog jarma.
Evo sta vizantijski (romejski) Arhiepiskop Ohrida, Teofilakt u pismu licnom lekaru vizantijskog cara Jovanu Pantehni kaze te 1081 godine:
”Sve je u strahu u Ohridu i u okolini Mokre. Mokra je predeo ohridski, koji sluga i odmetnik (Bodin) napada i pleni. I visoku planinu Bagoru, koja se uzdize između bugarskih i dračkih planina, drži i brani taj silnik. U kratko: svuda ima dosta zla i pogibije. Ali uzdajemo se u Boga i u čete svemogućeg cara. Pansevast i vojvoda Mihajlo poslat je od cara, koji je odredio, da se pod njim sakupe vojnici po izboru i da udare na toga nitkova". (Epist. 65. p. 5511)
Borbe oko Ohrida i na prostoru zapadnog Povardarja nastavljeni su i posle Bodina. Vukan borbe protive Vizanije vodi tri navrata: 1091, 1093, 1094 godine. Sve to svedoci o znacaju doticnih krajeva (Devola, Mokre, Jablanice, Ohrida i Prespe) za srpski narod u ranom Srednjem veku.
Vojtehov ustanak iz 1072-73 a i pre njega ustanak Petra Deljana 1041 imali su znacajan oslonac u Devolskom kraju. Ne zaboravimo da je Vojtehov ustanak imao za vodju srpskog princa Bodina te da je i Deljanov ustanak tridesetak godina ranije zapoceo po sistemu spojenih sudova prethodnom pobedom Vojislava Dukljanina nad Romejima 1041. Interesantno je da ja i pre njih Vojvoda Ivac, jedan od Samuilovih najznacajnijih komandanata imao dvor u selu Pronishte upravo u ovom Devolskom kraju. Sve ovo svedoci o znacaju doticnih krajeva za srpsku istoriju i mogucu vezu toponima u Devolskom kraju sa 32 Poglavljem DAI-a. Treba reci da je prvi spomen obelezavanja slave u Srba upravo opis slave Vojvode Ivca u spisima J Skilice iz XI veka.
Interesantne podatke u radu Vizantoloskog instituta Ninoslave Radosevic i Gojka Subotica o drevnoj slovenskoj Episkopiji Slanici - Peli u Egejskoj Makedoniji nudi kao mogucnost da je Episkopija Slanica zapravo grad Salines a koji se spominje u 32 poglavlju Konstantinovog DAI-a. Зборник радова Византолошког института, Volumes 27-28, 1989. Ninoslava Radosevic, Gojko Subotic - "Bogorodica Gavaliotisa u Vodenu". Nekada Slanica, zatime Jenidze Vardar, a sada Janice u Egejskoj Makedoniji imala je znacajno slovensko stanovnistvo sve do pocetka Balkanskih ratova pocetkom XX veka.
Jos jedna odrednica u 32 Poglavlju, ona o gradu Lesniku mozda oznacava i Leshok - manastir kod Tetova koji je i znacajno episkopsko sediste u srednjevekovno doba. Treba reci da se pored Leshoka nalazi i malo selo Lesnik vrlo simptomaticnog imena.
Rad T Zivkovica iz 2008 govori upravo da su "kastra/gradovi" u spisu K Porfirogenita najverovatnije imali crkvenu/ekleziolosku konotaciju. Otuda i Dresneik (Dresnik?), Salines (?Slanica), Lesnik (Leshok?) ali i Megyretous/Medjurecje (Devolski kraj) najverovatnije predstavljaju episkopska sedista ondasnje Porfirogenitive "Krstene Srbije". T Zivkovic, Kastra oikoumena in the Southern Slavs Principalities" (PDF). Историјски часопис. 57: 9–28, 2008.
Iz gore navedenog smatram da se Porfirogenitiva "Krstena Srbija" X veka moze ubificarati dobrim delom u Vardarskoj i Egejskoj Makedoniji a sto u potpunosti odgovara i prvobitnom stanistu Srba u Solunskoj Serviji, spomenutom na samom pocetku 32 Poglavlja Porfirogenitovog spisa.
