gost448257
Elita
- Poruka
- 16.080
Happy Tears, Roy Lichtenstein, 1964
-
- Popularno:
- Filozofija figurativnog slikara Vase...
- Milan Milovanović, slikar impresionista
- Ivan Živkov – O "bananizaciji" države...
- "Šta god da Amerikanci odluče..." -...
- Aleksić: Karađorđe Mijailović udario...
- Teške vesti za Srbiju; Vanredno...
- Da li se EU i Ukrajina uopšte išta...
- Koje su šanse da pukne kondom ?
- Sta mislite ko pobedjuje u Negotinu...
- Nisi muškarac ako si ispod 180cm
Pop art-novi realizam –nova figuracija
- Začetnik teme Nina
- Datum pokretanja
Happy Tears, Roy Lichtenstein, 1964
- Poruka
- 403.200
Krajem šezdesetih Vorhol je počeo intenzivno da snima autorske filmove,u kojima je njegov princip jednoličnog ponavljanja dobio hipnotički efekat.
Istovremeno, počeo je da promoviše rok grupu Velvet Underground, za čiji je dupli „Beli album“ dizajnirao omot za gramofonsku ploču, tada uobičajeni
nosač zvuka. Potom je sebe i svoju okolinu učinio temom umetnosti.
Opremljen srebrnom perikom i stavomuvežbane pasivnosti, Vorhol je postao kultna ličnost Njujorka, naročito posle preživljenog pokušaja atentata 1968,
kada ga je Valeri Solans ranila vatrenim oružjem.
Istovremeno, počeo je da promoviše rok grupu Velvet Underground, za čiji je dupli „Beli album“ dizajnirao omot za gramofonsku ploču, tada uobičajeni
nosač zvuka. Potom je sebe i svoju okolinu učinio temom umetnosti.
Opremljen srebrnom perikom i stavomuvežbane pasivnosti, Vorhol je postao kultna ličnost Njujorka, naročito posle preživljenog pokušaja atentata 1968,
kada ga je Valeri Solans ranila vatrenim oružjem.
- Poruka
- 403.200
Tokom sedamdesetih, Vorhol je uglavnom radio grafičke portrete drečavih boja sa likovima svojih prijatelja, osoba iz sveta umetnosti i slavnih ličnosti.
Među najupečatljivijim radovima su njegovi kamuflažni autoportreti, nastali tokom osamdesetih (Poslednji autoportret 1986). Prerušavanje je veoma pogodovalo introvertnoj i povučenoj ličnosti ovog umetnika, koji je uprkos tome fabrikovao svoj lik za javno konzumiranje
Među najupečatljivijim radovima su njegovi kamuflažni autoportreti, nastali tokom osamdesetih (Poslednji autoportret 1986). Prerušavanje je veoma pogodovalo introvertnoj i povučenoj ličnosti ovog umetnika, koji je uprkos tome fabrikovao svoj lik za javno konzumiranje
- Poruka
- 403.200
Andy Warhol self portret-1978.
- Poruka
- 403.200
Roj Lihtenštajn (1923-1997)
Tokom čitave karijere Lihtenštajn je pravio slobodnostojeće bronzane skulpture, koje su predstavljale verziju njegovih slika u tri dimenzije.
To su više slike-reljefi ili skulpto-slike,nego klasične skulpture masivnog,kompaktnog volumena.
Ekspresionistička glava (1980)podseća na uglaste forme sa izlomljenim konturama svojstvenim grafikama nemačkih ekspresionista.
Forme obojene intenzivnim, osnovnim bojama uklopljene su u crne konture i ispunjene šrafurama.
Tokom čitave karijere Lihtenštajn je pravio slobodnostojeće bronzane skulpture, koje su predstavljale verziju njegovih slika u tri dimenzije.
To su više slike-reljefi ili skulpto-slike,nego klasične skulpture masivnog,kompaktnog volumena.
Ekspresionistička glava (1980)podseća na uglaste forme sa izlomljenim konturama svojstvenim grafikama nemačkih ekspresionista.
Forme obojene intenzivnim, osnovnim bojama uklopljene su u crne konture i ispunjene šrafurama.
- Poruka
- 403.200
Džejms Rozenkvist(1933–2017) u početku je slikao bilborde iznad njujorškog Tajms skvera. Iskustvo slikanja komercijalnih reklama ogromnih formata, bilo je ključno za njegove rane slike iz šezdesetih godina. Najpoznatije mu je delo F-111 (1965), naslovljeno po američkom bombarderu čija se predstava proteže celom dužinom slike. Kompozicija je sastavljena od niza fragmentovanih sekvenci/prizora uništenja kombinovanih sa prozaičnim motivima sijalice, špageta ili glave devojčice koja viri ispod haube za sušenje kose. Boje su ekstremno drečave, a taj efekat je pojačan refleksijama sa aluminijumskih ploča apliciranih na platno. Nakon premijernog izlaganja u Galeriji „Leo Kasteli“ u Njujorku 1968, ova slika je postala jedno od najpopularnijih ostvarenja pop arta i simbol antiratnog stava (protiv američke vojne intervencije u Vijetnamu)
- Poruka
- 403.200
Robert Indijana (1928–2018) inspirisao se delima američkih umetnika s početka 20. veka, kao što je Čarls Demut,
čemu u prilog govori slika Brojka 5 (1963). Na njoj je naslikaoreči: JESTI, VOLETI, UMRETI, ali je zadržao jednostavnost koja
sugeriše svetlost neonskih reklama. Pomenute reči jekomponovao od šablonskih slova i preciznih, hard edge bojenih oblika. Indijanine reči-slike u svom podtekstu nose kodiranu osudu rasne diskriminacije u američkom društvu,kakvu srećemo u njegovoj seriji mapa Južne države (1978).
čemu u prilog govori slika Brojka 5 (1963). Na njoj je naslikaoreči: JESTI, VOLETI, UMRETI, ali je zadržao jednostavnost koja
sugeriše svetlost neonskih reklama. Pomenute reči jekomponovao od šablonskih slova i preciznih, hard edge bojenih oblika. Indijanine reči-slike u svom podtekstu nose kodiranu osudu rasne diskriminacije u američkom društvu,kakvu srećemo u njegovoj seriji mapa Južne države (1978).
- Poruka
- 403.200
Međutim, Indijana je postao planetarno poznat po reči LJUBAV izvedenoj
u različitim medijima i monumentalnim dimenzijama, kao što je aluminijumska
Skulptura Ljubav (1972).
u različitim medijima i monumentalnim dimenzijama, kao što je aluminijumska
Skulptura Ljubav (1972).
- Poruka
- 403.200
Umetnik švedskog porekla Klez Oldenburg autor je niza radova baziranih na motivima svakodnevnih, običnih objekata (počev od prehrambenih proizvoda, do upotrebnih predmeta), koje je izveo u različitim medijima i dimenzijama.Njegovo najznačajnije rano delo sastoji se od dve instalacije Ulica i Prodavnica,realizovane početkom šezdesetih u Njujorku. Ulica (1960) je napravljena od uobičajenog urbanog otpada (novina, vreća, kartona) koji je umetnik cepao i aranžirao u fragmentovane konfiguracije, a potom dopunio crtežima nalik na grafite.Oslonjeni na zidove ili okačeni da vise sa tavanice, ovi predmeti nepravilnih ivica formiraju „metaforički mural“ koji, prema rečima Oldenburga, oponaša „oštećene životne sile gradskih ulica“.
Instalacija Prodavnica (1961) bila je postavljena u jednoj radnji na Menhetnu,gde je umetnik pravio i prodavao svoje radove
zaobilazeći, tako,uobičajene tržišne mehanizme - umetničke galerije. Prodavnicu je odpoda do plafona ispunio skulptoralnim tvorevinama
nastalim po uzoru na jeftinu robu široke potrošnje, koja se mogla naći u prigradskim prodavnicama, počev od ženskog rublja, preko reklama, do hrane.
Instalacija Prodavnica (1961) bila je postavljena u jednoj radnji na Menhetnu,gde je umetnik pravio i prodavao svoje radove
zaobilazeći, tako,uobičajene tržišne mehanizme - umetničke galerije. Prodavnicu je odpoda do plafona ispunio skulptoralnim tvorevinama
nastalim po uzoru na jeftinu robu široke potrošnje, koja se mogla naći u prigradskim prodavnicama, počev od ženskog rublja, preko reklama, do hrane.
- Poruka
- 403.200
Niki De Sen Fal (1930–2002), francuska umetnica aktivna u Njujorku, uspostavlja saradnju sa novim realizmom početkom šezdesetih, kada počinje da pravi Pucnjeve (1961). To su reljefne strukture, koje je bojila pucanjem iz pištolja u vreće napunjene bojom, koja je metodom slučaja prekrivala reljefe. Ovi radovi predstavljali su parodiju izvođačkog postupka akcionog slikarstva, ali i ritualnih performansa.
Yalop
Početnik
- Poruka
- 4
Мислим да ово визуелно није баш најлепше… Видно је да се не разумем превише у њихове перформансе
- Poruka
- 403.200
Tabu u umetnosti ne postoji ..
- Poruka
- 403.200
Novi realizam
Godine 1960, u Francuskoj je osnovan pokret novi realizam, čiji je ideator i ideolog bio Pjer Restani. Ovaj kritičar bio je organizator prvog nastupa eksponenata ovog pokreta u Milanu 1960. i autor pratećeg manifesta u kojem su definisani ciljevi grupe umetnika, koju su činili: Iv Klajn, Arman, Žan Tengeli,Fransoa Difren i drugi. Druga izložba održana iduće, 1961.godine u Parizu, imala je naziv 40 stepeni iznad Dade, čime je ukazano na srodnost novog realizma sa ovim avangardnim pokretom. Mada su pojedini ciljevi grupe, kao što je pobuna protiv hegemonije apstraktnog slikarstva, bili bliski eksponentima pop arta, rezultati su bili posve različiti.
Predstavnici evropskog pokreta bili su zainteresovani za dekonstrukciju ideje originalnog i individualnog umetničkog dela svojstvenog modernizmu, ali ne i za preuzimanje motiva popularne kulture, niti za prizore iz masovnih medija
Godine 1960, u Francuskoj je osnovan pokret novi realizam, čiji je ideator i ideolog bio Pjer Restani. Ovaj kritičar bio je organizator prvog nastupa eksponenata ovog pokreta u Milanu 1960. i autor pratećeg manifesta u kojem su definisani ciljevi grupe umetnika, koju su činili: Iv Klajn, Arman, Žan Tengeli,Fransoa Difren i drugi. Druga izložba održana iduće, 1961.godine u Parizu, imala je naziv 40 stepeni iznad Dade, čime je ukazano na srodnost novog realizma sa ovim avangardnim pokretom. Mada su pojedini ciljevi grupe, kao što je pobuna protiv hegemonije apstraktnog slikarstva, bili bliski eksponentima pop arta, rezultati su bili posve različiti.
Predstavnici evropskog pokreta bili su zainteresovani za dekonstrukciju ideje originalnog i individualnog umetničkog dela svojstvenog modernizmu, ali ne i za preuzimanje motiva popularne kulture, niti za prizore iz masovnih medija
- Poruka
- 403.200
IV KLAJN (1928–1962) bio je centralna figura novog realizma, a bavio se minimalnom i konceptualnom umetnošću, bodi artom i performansom. Mistični,
spiritualni aspekt Klajnove umetnosti, odvojio je njegova dela od pop art radova američkih savremenika. Naime,Klajn je bio sledbenik opskurnog kulta i spiritistčkog udruženja „Ruža i krst“ i nosilac crnog pojasa u džudou. U monohromnim, plavim apstrakcijama (Monohromno plavo 1961), slikama koje su prvi put izložene 1957. u Milanu,Klajn je prekrio platno zaslepljujućim ultramarin pigmentom, koji je patentirao kao I. K. B. (International Klein Blue/Internacionalna Klajnova plava). Ta plava je alhemijski simbol jedinstva, spokoja, nematerijalnog i oslobođenog duha. Na površini ovih monohromnih slika nema ni traga umetnikove ruke, te su predstavljale suštu suprotnost gestualnoj apstrakciji.
..
spiritualni aspekt Klajnove umetnosti, odvojio je njegova dela od pop art radova američkih savremenika. Naime,Klajn je bio sledbenik opskurnog kulta i spiritistčkog udruženja „Ruža i krst“ i nosilac crnog pojasa u džudou. U monohromnim, plavim apstrakcijama (Monohromno plavo 1961), slikama koje su prvi put izložene 1957. u Milanu,Klajn je prekrio platno zaslepljujućim ultramarin pigmentom, koji je patentirao kao I. K. B. (International Klein Blue/Internacionalna Klajnova plava). Ta plava je alhemijski simbol jedinstva, spokoja, nematerijalnog i oslobođenog duha. Na površini ovih monohromnih slika nema ni traga umetnikove ruke, te su predstavljale suštu suprotnost gestualnoj apstrakciji.
- Poruka
- 403.200
Edvard Kinholc (1927–1994) autor je ambijentalnih tvorevina koje emaniraju njegov sarkastičan, čak opak pogled na američki način života.
Za ambijentalni rad Bar Bineri (1965) napravio je scenu u prirodnoj veličini, na kojoj je rasporedio figure napravljene od gipsanih odlivaka živih modela
i bizarne detalje,koji čitavom ambijentu daju groteskni karakter. Figure sede ili stoje, puše, pričaju ili zure u prazno, a umesto lica imaju satove koji pokazuju deset sati i deset minuta. Bar je sumorno mesto puno otuđenih pojedinaca, koji ubijaju vreme bežeći od razmišljanja o smislu vlastite egzistencije
Za ambijentalni rad Bar Bineri (1965) napravio je scenu u prirodnoj veličini, na kojoj je rasporedio figure napravljene od gipsanih odlivaka živih modela
i bizarne detalje,koji čitavom ambijentu daju groteskni karakter. Figure sede ili stoje, puše, pričaju ili zure u prazno, a umesto lica imaju satove koji pokazuju deset sati i deset minuta. Bar je sumorno mesto puno otuđenih pojedinaca, koji ubijaju vreme bežeći od razmišljanja o smislu vlastite egzistencije
- Poruka
- 403.200
Kinholcova Državna bolnica (1966) je konstrukcija bolničke ćelije sa mentalnim bolesnikom i njegovim dublerom, koji su uznemirujuće realistički modelovani
i smešteni na prljave dušeke gvozdenog kreveta na dva nivoa. Instalacija je postavljena u klaustrofobični ambijent osvetljen jednom sijalicom, a posmatrač stiče uvid u delo kroz rešetkasti otvor na tavanici. Zatvorena u neonski tekst-balon (motiv iz stripa), figura na gornjem dušeku ne uspeva ni u mislima da pobegne od stvarnosti. Dva obličja istog bića, od kojih jedno sa zlatnom ribicom koja pliva u njegovoj staklenoj glavi, čine ovo delo krajnje jezivim.
i smešteni na prljave dušeke gvozdenog kreveta na dva nivoa. Instalacija je postavljena u klaustrofobični ambijent osvetljen jednom sijalicom, a posmatrač stiče uvid u delo kroz rešetkasti otvor na tavanici. Zatvorena u neonski tekst-balon (motiv iz stripa), figura na gornjem dušeku ne uspeva ni u mislima da pobegne od stvarnosti. Dva obličja istog bića, od kojih jedno sa zlatnom ribicom koja pliva u njegovoj staklenoj glavi, čine ovo delo krajnje jezivim.
- Poruka
- 403.200
Osim u Njujorku, pop art se od početka šezdesetih godina pojavljuje i u lokalnim kulturama SAD, pre svega u Kaliforniji.
DEJVID HOKNI (1937) bio je Kitajev student na Kraljevskom koledžu u Londonu, a kao umetnik i medijska ličnost delovao je u Los Anđelesu.
Najčešće, slikao je sebe i svoje prijatelje,njihova lica, figure, kuće i dvorišta u delikatnom, naivno dečjem maniru, po uzoru na Dibifea.
Bazen, kao statusni simbol, takođe je bio tema njegovih slika.
Na kompoziciji Veliki pljus! (1967), izvedenoj hladnim sintetičkim bojama, Hokni je kombinovao ravne bojene površine i demonstrirao
umeće hiperrealističkog slikanja vodenog pljuska.Izvedena prema fotografiji, slika predstavlja zaustavljeni, zamrznuti trenutak događaja
DEJVID HOKNI (1937) bio je Kitajev student na Kraljevskom koledžu u Londonu, a kao umetnik i medijska ličnost delovao je u Los Anđelesu.
Najčešće, slikao je sebe i svoje prijatelje,njihova lica, figure, kuće i dvorišta u delikatnom, naivno dečjem maniru, po uzoru na Dibifea.
Bazen, kao statusni simbol, takođe je bio tema njegovih slika.
Na kompoziciji Veliki pljus! (1967), izvedenoj hladnim sintetičkim bojama, Hokni je kombinovao ravne bojene površine i demonstrirao
umeće hiperrealističkog slikanja vodenog pljuska.Izvedena prema fotografiji, slika predstavlja zaustavljeni, zamrznuti trenutak događaja
- Poruka
- 403.200
ARMAN (1928–2006) bio je blizak prijatelj iumetnički takmac Klajnu. Godine 1960, jednu parisku galeriju ispunio je smećem, a izložbu nazvao Punoća kao suprotnost Klajnovoj „Praznini“. On je lomio predmete na sitne komade (violina) ili pravio asamblaže –plastične i providne kontejnere-figure u kojima se sakupljao istovetne predmete (stare sablje,olovke, čajnici, naočare), koje je nazvao „akumulacijama“. Tako providni ženski torzo,Boja moje ljubavi (1966), sadrži gomilu obrnutih tuba, koje ispuštaju blještave mlazeve boje u stomak i prepone.
- Poruka
- 403.200
SEZAR (1921–1998) od kraja pedesetih pravi asamblaže od otpadaka starog gvožđa i delova mašina, koje su srodne radovima američkog umetnika Džona Čemberlena.Početkom šezdesetih godina povezuje se francuskim pokretom novi realizam i stvara „kompresije“. To su asamblaži nastali gnječenjem karoserija starih automobila pod velikim pritiskom, koje su potom transformisane u blokove raznobojnih materijala (Žuti bjuik 1961).
- Poruka
- 403.200
Bugarski umetnik KRISTO JAVAŠEV (1935) prebegao je iz Istočnog bloka i 1958. došao u Pariz, gde je uspostavio kontakt sa nosiocima novog realizma.
U tom periodu počeo je da uvija nađene predmete u tkanine. Upakovane forme varirale su od prepoznatljivih oblika (stolica, žena, automobil) do identifikovanih predmeta
(Paket 1962). U suštini, bila je to nova, apstraktna skulptura-objekat. Kristo je svoje najambicioznije projekte prethodno skicirao u crtežima i kolažima.
Godine 1968, u saradnji sa suprugom Žan-Klod uspeo je da umota u tkaninu prvu građevinu, Kunsthalle u Bernu (Švajcarska).
U tom periodu počeo je da uvija nađene predmete u tkanine. Upakovane forme varirale su od prepoznatljivih oblika (stolica, žena, automobil) do identifikovanih predmeta
(Paket 1962). U suštini, bila je to nova, apstraktna skulptura-objekat. Kristo je svoje najambicioznije projekte prethodno skicirao u crtežima i kolažima.
Godine 1968, u saradnji sa suprugom Žan-Klod uspeo je da umota u tkaninu prvu građevinu, Kunsthalle u Bernu (Švajcarska).
- Poruka
- 403.200
Italijanski umetnik MIMO ROTELA (1918–2006) prvi je primenio tehniku dekolaža – cepanja plakata. Postupak se sastojao u lepljenju jednih
preko drugih fragmenata iscepanih plakata, čiji je rezultat bila nova kompozicija, konfiguracija. Prizor nastao na taj način sličan je onom koji kreiraju moderni palimpsesti,iscepani plakati koji se svakodnevno sreću na mestima za reklamu u urbanim sredinama. Rotela je skidao sa zidova te plakate, obično one koji su reklamirali italijanske filmove, potom ih postavljao na platno, a onda cepao sloj po sloj
(Bez naslova 1963).
preko drugih fragmenata iscepanih plakata, čiji je rezultat bila nova kompozicija, konfiguracija. Prizor nastao na taj način sličan je onom koji kreiraju moderni palimpsesti,iscepani plakati koji se svakodnevno sreću na mestima za reklamu u urbanim sredinama. Rotela je skidao sa zidova te plakate, obično one koji su reklamirali italijanske filmove, potom ih postavljao na platno, a onda cepao sloj po sloj
(Bez naslova 1963).
- Poruka
- 403.200
PJERO MANCONI (1933–1963) posle izložbe u Milanu 1957, kada kao provokator u duhu dadaističke tradicije izlaže potpisane konzerve napunjene njegovim izmetom, 1960. počinje da potpisuje tela nagih modela i prijatelja, te da uz ove „žive redimejdove“ izdaje potvrdu o njihovoj autentičnosti.
Potom se kao član italijanske grupe Nuklearna umetnost (Arte nucleare) zalaže za umetnost eksplozivne snage. Pod uticajem Klajnovih dela Manconi 1958. počinje da radi seriju Ahroma, bezbojnih radova lišenih bilo kakve predstave. Oni su uključivali čitav spektar nekonvencionalnih,„siromašnih“ materijala kao što je šljunak, koji su aplicirani na platno. Godine 1959, nastaje Ahrom/Bezbojno kao reminiscencija na spacijalizam, prosečena platna Luča Fontane. U ovom radu,Manconi je iluziju isečenosti platna sugerisao jednostavnim nabiranjem tkanine.
..
Potom se kao član italijanske grupe Nuklearna umetnost (Arte nucleare) zalaže za umetnost eksplozivne snage. Pod uticajem Klajnovih dela Manconi 1958. počinje da radi seriju Ahroma, bezbojnih radova lišenih bilo kakve predstave. Oni su uključivali čitav spektar nekonvencionalnih,„siromašnih“ materijala kao što je šljunak, koji su aplicirani na platno. Godine 1959, nastaje Ahrom/Bezbojno kao reminiscencija na spacijalizam, prosečena platna Luča Fontane. U ovom radu,Manconi je iluziju isečenosti platna sugerisao jednostavnim nabiranjem tkanine.
- Poruka
- 403.200
Delo srpskog umetnika VLADIMIRA VELIČKOVIĆA(1935) pripada diskursu „slikarstva surovosti“ i atmosferi beznađa, zebnje i košmara (Nepoznati II
1964). Reč je o metaforičkom vizuelnom saopštavanju apokaliptičnih vizija i prizora destrukcije, o fascinaciji temama smrti i uništenja, koje Veličkovića približavaju Bejkonu.
To su fantastični prizori nekih stravičnih događaja koji nisu lokalizovani mestom i vremenom radnje ili trupla neidentifikovanih humanoidnih bića prikazana u trenutku eksplozije tkiva, pod udarom skrivenih sila (Velika glava i Velika glava V 1966).
1964). Reč je o metaforičkom vizuelnom saopštavanju apokaliptičnih vizija i prizora destrukcije, o fascinaciji temama smrti i uništenja, koje Veličkovića približavaju Bejkonu.
To su fantastični prizori nekih stravičnih događaja koji nisu lokalizovani mestom i vremenom radnje ili trupla neidentifikovanih humanoidnih bića prikazana u trenutku eksplozije tkiva, pod udarom skrivenih sila (Velika glava i Velika glava V 1966).
- Poruka
- 403.200
Ipak, Veličković daje naznake da se to bezrazložno, strašno fizičko nasilje odvija u mogućem i stvarnom prostoru, o čemu svedoče
drvene rampe sa paralelnim prugama kakve srećemo na modernim saobraćajnicama ili graničnim prelazima (Stub 1963).
drvene rampe sa paralelnim prugama kakve srećemo na modernim saobraćajnicama ili graničnim prelazima (Stub 1963).
- Poruka
- 403.200
Ova bića nisu žrtve nekog metafizičkog zla, nego žrtve savremenog urbanizovanog i tehničkog sveta, a Veličković svedoči o njihovom bolnom i okrutnom kraju.
Monumentalne slike, kao što je Veliko strašilo (1963) jesu parafraza raspeća koje derivira iz severnjačke tradicije i Grinevaldove ideje o „agonizaciji tela“. Kod
Veličkovića je agonizacija tela utemeljena u njegovoj spoznaji o tragičnosti i tragici ljudske egzistencije, kao i na kritičkom odnosu prema savremenom svetu, sumnjama u njegovu dobronamernost.
Monumentalne slike, kao što je Veliko strašilo (1963) jesu parafraza raspeća koje derivira iz severnjačke tradicije i Grinevaldove ideje o „agonizaciji tela“. Kod
Veličkovića je agonizacija tela utemeljena u njegovoj spoznaji o tragičnosti i tragici ljudske egzistencije, kao i na kritičkom odnosu prema savremenom svetu, sumnjama u njegovu dobronamernost.
