Koschei.Besmertnii
Poznat
- Poruka
- 8.488
Флоскула „један Србин а три странке“, на шаљив начин осликава тужну неспособност Срба да се сложе око виталних општих циљева, а указује и на сујету малих српских „Наполеона“, са амбицијама Изногуда (Is No Good), који би да постану калиф уместо калифа. Омања бара, а у њој сијасет гуштера, који су умислили да су алигатори, кајмани, крокодили....
Политички живот у Србији дуго је био аутократски, како у време феудализма, тако и у време раног капитализма, који смо стицајем околности провели у оријенталној деспотији. Српски вишепартијски систем заживео је тек у XIX веку, али само као декор, који је пред Европом давао легитимитет апсолутистичким владарима дома Обреновића и Карађорђевића, са изузетком периода „ровите“ позиције династије под Њ.К.В. Петрим I Карађорђевићем. Управо је у том периоду Србија имала највећи замах, остварила морални успон и добила крила, на којима су млади људи летели по свету и акумулирали знање, да би га ставили на располагање својој отаџбини.
Диктатура пролетаријата је сасекла рудимент демократије и донела "предах" Србима, који су се до тада између себе препуцавали и пактирали и са „црним ђаволом“ (Стјепан Радић, Мехмед Спахо, Антон Корошец), на штету свог народа и отаџбине.
Фарса је настављена (изнуђеним) вишепартијским системом Слободана Милошевића, који је био контролисан мноштвом „тројанских коња“. Наводне опозиционе странке водили су искомплексирани бивши комунисти, који се нису остварили у СКЈ. Неки су били толико острашћени, да су представљали пародију над којом се иживљавало „Индексово позориште“ док су други били крајње прагматични, стављајући се у службу режима.
Време очаја, безнађа, потпуног моралног суноврата и лоповлука, изнедрило је нову генерацију „политичара“. Младих, релативно школованих и васпитаних, амбицозних људи, верника Новог светског поретка, који су одбацили систем вредности својих родитеља, јер се оно чему су их учили, није уклапало у слику брзог успеха коме су тежили. Опредељивали су се, гледајући како судија другог степена, који себе (још увек) није продао, „ваља“ ракију из завичаја на Каленићу, док ћелави, набилдовани морони, којима одела стоје колико кокошијем детету попрсје Памеле Андесон, на вратовима тегле златне кајле уместо букагија и између дебелих прстију врте кључеве крадених џипова...
Поменути лепи и неговани млади људи, жељни материјалних добара и муфте секса са позиција моћи (без удварања, романтике и љубави за коју немају времена), упустили су се у политику, као најкраћи пут до циља. Ослободили су традиционалне вредности свог народа на чију би плзу требало да служе, и ратосиљали се баласта савести, која је лош савезник успеха по сваку цену. Свесни своје издаје, поспрдно се односе не само према патриотизму, већ и духовном богатству било које врсте, јер је смисао њихових живота једино новац, универзални језик споразумевања са господарима, у чију су се службу ставили, по систему "ко понуди више".
Зависно од степена њиховог моралног суноврата, подељени су у различите странке, од којих свака има неке своје генералне карактеристике.
DS – Млађахни, "барбикасти", одевени у добра одела, пластичног, намештеног осмеха, који после сваког нступа морају рукама да враћају у првобитни положај. Сматрају нас за стоку и дебиле, па се тако и опходе. Пре поде се „тале“ у поступку приватизације, а увече на тв критикују корупцију. Јавно изјављују да не признајемо окупацију Косова, на коме поглавара побуњених арбанашких фисова (племена) ословљавају као Председника. Иза леђа нас исмејавају пред својим господарима као ретардиране емотивце, пред њима клече, теменају, лижу ципеле по потреби и одоздо, са широким осмехом бришу пљувачку са лица и у недоглед трпе све шамарчине неиспуњених обећања, које упорно и улудо плаћају изручењем српских хероја, те јевтине, потрошне робе, коју излажу распродаји у бесцење. Има се, може се...
Странку је са Пекићен основао џокеј Мићуновић, коме је уз помоћ Лабуса, потоњег оснивача Г17+, нож у леђа забио политички приправник Ђинђић, који је пак и сам био уклоњен, када су се потрошила очекивања његовим ментора. Тог неспорно способног и опасног човека, лишеног било каквих емоција, заменили су потпуни медиокритети, подеснији за обликовање, од безличног Живковића, до смислом младог Боце.
Представљају организовано предузеће за уљудну пљачку. Уљудну стога, што поводом сваког "посла" оптрче још један круг. Ако пожелите да пазарите, рецимо кондом, нећете одмах сазнати цену. Почеће с тим да је гума квалитетна, боја стимулативна, мирис опојан, а рељеф тестиран на Тајланду и поврх свега да је продавац за њега емотивно везан, јер га је користио лично покојни лидер...итд. Па ће тек тада дискретно рашчепити џеп да га пуните, док му поглед одсутно блуди кроз прозор... Када поплавите око врата а њему џеп отежа до мере коју вешто процени на бази искуства, поново ће вам се сусрести погледи, те ћете најзад постати поносни власник помагала које вам може бити од користи, уколико још увек имате с ким да га употребите...Они су тзв. трговци - смарачи....
СЛС – Први покушај Мићуновићевог пакта са Милошевићем, осујетила је група око Николе Милошевића по цену цепања ДС, да би се потом организовала у СЛС, чији је најугледнији представник Коста Чавошки. Сјајни људи, изгубљени у простору и времену. Страначке просторије користе за шах и дружење, пошто су и јавно изјавили да не желе чланство. Чудаци...
ДСС – Други Мићуновићев покушај пакта са Милошевићем, спречен је „сецесијом“ Кошунице и његових истомишљеника. Смотани интелектуалци, онолико часнији од ДС, колико су им јевтинија одела која носе. Принципијелни, твдокорни, драги, али млитави, бескрајно спори давежи, лишени способности благовременог практичног деловања, неопходног за успех на политичкој сцени. Што се рекетирања тиче, далеко су од калуђерица...с тим то су лопови у њиховим редовима махом нижег ранга...
G17+ - Странка пандан некадашњем ЈУЛ-у. Школоване лопуже, које су на нама стицале практично искуство. У тесној су вези и спрези са Динкићевим ујаком, Мишковићем. Он њих политички држи у игри иако немају чланство, тако што им парама отвара коалиционе комбинације, а они њему одрађују прљаве послове који доносе адекватан профит, као што је уклањање Карића, афера намештена директору Генекса Микију Савићевићу итд. Одрађивали су и сами себи, рецимо путем приватизације "Националне штедионице"...
LDP – За гњиду од њиховог лидера је Видкун Квислинг вероватно еталон патриотизма. Каква трагедија...млад, интелигентан, способан...и покварен до коске, на срамоту свје породице и на штету свог народа. Као да га је дресирао Мило Ђукановић лично! Дечарац који је преговарао са Милошевићем и у име ДОС-а дао РЕЧ, на основу које се Милошевић уздржао од крвопролића...па ту реч погазио иако се радило о прихватљивој и скромној цени, у односу на оно што је за узврат добијено. То што је човек без образа потом кумовао ликвидацији свог политичког творца и није представљало изненађење. Наравно да је такав човек бескрупуозан и када су у питању финансијске малверзације, на које не бих посебно трошио простор и време. Следећа жртва његове обмане је дезоријентисани део српске омладине. Право фекално блато, ем кандише, ем штети усевима...
СПС – Три слова која изазивају диареју и повраћање...зашто? Разлога је безброј, али ни један није везан за паштету којој је истекао рок. Довољно је погледати оног трола који их води, фаца му све говори. Ако некоме то није довољно, нека купи бели штап, а ако има вишка пара, може да инвестира и у школованог вучјака, да му кроз свакодневно дружење одлаје штогод о спрези министра полиције са водећим криминалцима. Да не помињем љигави пакт са коалиционим партнером, који их је претходно уништио и понизио..што могу да прогутају само људи без трунке интегритета. И њихови људи на позицијама традиционално узимају лову, с тим што по нешто ипак може да прође и џабе. Емотивци... Једина светла тачка ове странке је Милошевићева одбрана у Хагу...
Политички живот у Србији дуго је био аутократски, како у време феудализма, тако и у време раног капитализма, који смо стицајем околности провели у оријенталној деспотији. Српски вишепартијски систем заживео је тек у XIX веку, али само као декор, који је пред Европом давао легитимитет апсолутистичким владарима дома Обреновића и Карађорђевића, са изузетком периода „ровите“ позиције династије под Њ.К.В. Петрим I Карађорђевићем. Управо је у том периоду Србија имала највећи замах, остварила морални успон и добила крила, на којима су млади људи летели по свету и акумулирали знање, да би га ставили на располагање својој отаџбини.
Диктатура пролетаријата је сасекла рудимент демократије и донела "предах" Србима, који су се до тада између себе препуцавали и пактирали и са „црним ђаволом“ (Стјепан Радић, Мехмед Спахо, Антон Корошец), на штету свог народа и отаџбине.
Фарса је настављена (изнуђеним) вишепартијским системом Слободана Милошевића, који је био контролисан мноштвом „тројанских коња“. Наводне опозиционе странке водили су искомплексирани бивши комунисти, који се нису остварили у СКЈ. Неки су били толико острашћени, да су представљали пародију над којом се иживљавало „Индексово позориште“ док су други били крајње прагматични, стављајући се у службу режима.
Време очаја, безнађа, потпуног моралног суноврата и лоповлука, изнедрило је нову генерацију „политичара“. Младих, релативно школованих и васпитаних, амбицозних људи, верника Новог светског поретка, који су одбацили систем вредности својих родитеља, јер се оно чему су их учили, није уклапало у слику брзог успеха коме су тежили. Опредељивали су се, гледајући како судија другог степена, који себе (још увек) није продао, „ваља“ ракију из завичаја на Каленићу, док ћелави, набилдовани морони, којима одела стоје колико кокошијем детету попрсје Памеле Андесон, на вратовима тегле златне кајле уместо букагија и између дебелих прстију врте кључеве крадених џипова...
Поменути лепи и неговани млади људи, жељни материјалних добара и муфте секса са позиција моћи (без удварања, романтике и љубави за коју немају времена), упустили су се у политику, као најкраћи пут до циља. Ослободили су традиционалне вредности свог народа на чију би плзу требало да служе, и ратосиљали се баласта савести, која је лош савезник успеха по сваку цену. Свесни своје издаје, поспрдно се односе не само према патриотизму, већ и духовном богатству било које врсте, јер је смисао њихових живота једино новац, универзални језик споразумевања са господарима, у чију су се службу ставили, по систему "ко понуди више".
Зависно од степена њиховог моралног суноврата, подељени су у различите странке, од којих свака има неке своје генералне карактеристике.
DS – Млађахни, "барбикасти", одевени у добра одела, пластичног, намештеног осмеха, који после сваког нступа морају рукама да враћају у првобитни положај. Сматрају нас за стоку и дебиле, па се тако и опходе. Пре поде се „тале“ у поступку приватизације, а увече на тв критикују корупцију. Јавно изјављују да не признајемо окупацију Косова, на коме поглавара побуњених арбанашких фисова (племена) ословљавају као Председника. Иза леђа нас исмејавају пред својим господарима као ретардиране емотивце, пред њима клече, теменају, лижу ципеле по потреби и одоздо, са широким осмехом бришу пљувачку са лица и у недоглед трпе све шамарчине неиспуњених обећања, које упорно и улудо плаћају изручењем српских хероја, те јевтине, потрошне робе, коју излажу распродаји у бесцење. Има се, може се...
Странку је са Пекићен основао џокеј Мићуновић, коме је уз помоћ Лабуса, потоњег оснивача Г17+, нож у леђа забио политички приправник Ђинђић, који је пак и сам био уклоњен, када су се потрошила очекивања његовим ментора. Тог неспорно способног и опасног човека, лишеног било каквих емоција, заменили су потпуни медиокритети, подеснији за обликовање, од безличног Живковића, до смислом младог Боце.
Представљају организовано предузеће за уљудну пљачку. Уљудну стога, што поводом сваког "посла" оптрче још један круг. Ако пожелите да пазарите, рецимо кондом, нећете одмах сазнати цену. Почеће с тим да је гума квалитетна, боја стимулативна, мирис опојан, а рељеф тестиран на Тајланду и поврх свега да је продавац за њега емотивно везан, јер га је користио лично покојни лидер...итд. Па ће тек тада дискретно рашчепити џеп да га пуните, док му поглед одсутно блуди кроз прозор... Када поплавите око врата а њему џеп отежа до мере коју вешто процени на бази искуства, поново ће вам се сусрести погледи, те ћете најзад постати поносни власник помагала које вам може бити од користи, уколико још увек имате с ким да га употребите...Они су тзв. трговци - смарачи....
СЛС – Први покушај Мићуновићевог пакта са Милошевићем, осујетила је група око Николе Милошевића по цену цепања ДС, да би се потом организовала у СЛС, чији је најугледнији представник Коста Чавошки. Сјајни људи, изгубљени у простору и времену. Страначке просторије користе за шах и дружење, пошто су и јавно изјавили да не желе чланство. Чудаци...
ДСС – Други Мићуновићев покушај пакта са Милошевићем, спречен је „сецесијом“ Кошунице и његових истомишљеника. Смотани интелектуалци, онолико часнији од ДС, колико су им јевтинија одела која носе. Принципијелни, твдокорни, драги, али млитави, бескрајно спори давежи, лишени способности благовременог практичног деловања, неопходног за успех на политичкој сцени. Што се рекетирања тиче, далеко су од калуђерица...с тим то су лопови у њиховим редовима махом нижег ранга...
G17+ - Странка пандан некадашњем ЈУЛ-у. Школоване лопуже, које су на нама стицале практично искуство. У тесној су вези и спрези са Динкићевим ујаком, Мишковићем. Он њих политички држи у игри иако немају чланство, тако што им парама отвара коалиционе комбинације, а они њему одрађују прљаве послове који доносе адекватан профит, као што је уклањање Карића, афера намештена директору Генекса Микију Савићевићу итд. Одрађивали су и сами себи, рецимо путем приватизације "Националне штедионице"...
LDP – За гњиду од њиховог лидера је Видкун Квислинг вероватно еталон патриотизма. Каква трагедија...млад, интелигентан, способан...и покварен до коске, на срамоту свје породице и на штету свог народа. Као да га је дресирао Мило Ђукановић лично! Дечарац који је преговарао са Милошевићем и у име ДОС-а дао РЕЧ, на основу које се Милошевић уздржао од крвопролића...па ту реч погазио иако се радило о прихватљивој и скромној цени, у односу на оно што је за узврат добијено. То што је човек без образа потом кумовао ликвидацији свог политичког творца и није представљало изненађење. Наравно да је такав човек бескрупуозан и када су у питању финансијске малверзације, на које не бих посебно трошио простор и време. Следећа жртва његове обмане је дезоријентисани део српске омладине. Право фекално блато, ем кандише, ем штети усевима...
СПС – Три слова која изазивају диареју и повраћање...зашто? Разлога је безброј, али ни један није везан за паштету којој је истекао рок. Довољно је погледати оног трола који их води, фаца му све говори. Ако некоме то није довољно, нека купи бели штап, а ако има вишка пара, може да инвестира и у школованог вучјака, да му кроз свакодневно дружење одлаје штогод о спрези министра полиције са водећим криминалцима. Да не помињем љигави пакт са коалиционим партнером, који их је претходно уништио и понизио..што могу да прогутају само људи без трунке интегритета. И њихови људи на позицијама традиционално узимају лову, с тим што по нешто ипак може да прође и џабе. Емотивци... Једина светла тачка ове странке је Милошевићева одбрана у Хагу...