Обилић
Veoma poznat
- Poruka
- 14.005
Кажем ја, то се није смело десити, и то је страшно.
Čovek mora da bude fleksibilan kao voda reke. Na svom putu ona nailazi na razne stene i kamenja ...
Ivana i ja smo te večeri maturirali jednostavnija životna znanja.
Bili smo zagrljeni, Paja je zamahnuo da me ošamari. Izmakao sam unazad glavu, ošamario je Ivanu, tako da smo nevolju podelili.
Odvojio sam se od nje i krenuo unazad, a on je izvinjavajući se njoj, zamahivao kao vetrenjača prema meni. Sve sam udarce vešto izbegao, tako da su me on i njegov mladi kolega koga je očigledno praktično obučavao postupanju sa deranima, uhvatili za ruke i poveli ka kući. Tamo su me naravno u ulazu pustili i maltene zabranili da bilo kome nešto zucnem ...
Da li je ovo ostavilo traga na mojoj duši ? Naravno da jeste, ali kad pogledam evidenciju, tragova ima raznih, oni su moje iskustvo i moja najbolja zaštita !