Има овде и оних који иду по темама за неким, дају себи за право да лично увреде (не мислим на коментаре које дамо успутно на неку тему, а неко се пронађе, сви се негде пронађемо, не можемо бити ни свилени, али не могу да појмим ни да неко некоме напише да је глуп (чак и да то мисли), опсује...), спомињу децу и породицу, измишљају глупости које везе са мозгом и истином немају,... Али, по мени, они су за сажаљевање. Као она два Мапетовца која немају преча посла. И онда пустиш, шта друго.
Мени нико није постављен на игнорисање. Многе прескочим, и када су на оку не маме ме да их читам. А има оних чији став могу да лајкујем када ми је у реду али са којима више никада нећу ући у дискусију. И тај став не мора бити изазван неком увредом према мени, може бити нешто што ме се не тиче лично али ме је навело да ту особу поставим на то место. Овде може бити ко шта жели, усталом. Заварава себе. И то се лако осети. А све је то у реду док некога не угрожава.
Neki ljudi nemaju nikakvih granica, pogotovu je to izrazeno u virtuelnom svijetu. Takvi su u stvarnom zivotu manji od makovog zrna, jer kad bi tako isli okolo i vrijedjali svakog ko im se ne svidja, neko bi ih olesio samo tako. To je drcno, bezobrazno, u stvari mizerno i nevaspitano. Nikako na uvrede odgovarati uvredama, jer tako samo sebe degradiramo. Ovdje ima jedan koji je rekao da uziva da napusava ljude, to zadovoljstvo mu ne treba priustiti.
Posebna prica su hejteri, to su tek mizerije od ljudi, kad gledas tu mizriju osjetis neko sazaljenje, dodje ti suzu da pustis.