Sve si ovo lepo napisao i na mnogim mestima mogu da se složim sa tobom.
I
Anu Karenjinu i
Rat i mir sam čitala pre više od 10 godina i nisam u stanju da sad, po sećanju, dajem neki ozbiljniji prikaz tih knjiga. Neke pripovetke sam čitala kasnije, ali i to ne baš tako skoro.
Izvesno je da mi ništa od toga nije bilo dosadno u preteranoj meri, u kojoj me je, recimo, udavio Šolohovljev
Tihi don, pa čak i Gogoljeve
Mrtve duše, a ni
Zli dusi, Dostojevskog nisu daleko.
O tome da li je Tolstoj najbolji pisac neću da raspravljam (već smo se dovoljno puta i na raznim temama usaglasili da takve izjave i liste nemaju smisla), ali da sigurno treba da bude na listi 10 najznačajnijih, u to sam uverena. Ako ni zbog čeg drugog, ono zbog svega što sam saznala iz njegovih knjiga i zbog doprinosa mom opismenjavanju. Uverena sam da isti takav uticaj ima na bilo kog prosečnog čoveka.
Kad smo kod poređenja sa poparom - Tolstoj je pre porcija kavijara (koji se, takođe, mnogima ne dopada, a spada u vrlo skupu i cenjenu hranu).
Takođe, nema smisla porediti ni dva jaja koja je snela ista kokoška, a kamo li dva pisca, čak i kad su u pitanju savremenici i pripadnici istog pravca.
Za bilo kakvu objektivnost potrebna je, pre svega, hladna glava. Termini sviđa/ne sviđa su eufemizmi za izražavanje ličnog senzibiliteta, najčešće neosnovanog po svim drugim pitanjima. Tome se dete nauči u trećoj godini života, kad mu, za stolom, objasne da boranija i kuvan kupus nisu "bljak", ali mogu da se ne sviđaju. Čim pođe u školu, mora da objašnjava zašto mu se nešto dopalo ili nije.
Kritičare ostavimo po strani. Pisce, takođe. Tu ima i žita i kukolja. Tomas Man o Tolstoju ima sasvim solidno mišljenje, Virdžinija Vulf mu se klanja, na kraju i Dostojevski mu se divio. Uz dužno poštovanje Borhesu i Knutu Hamsunu (nisam čitala, ne znam mnogo o njemu), za neku hipotetičku nuždu, pre bih poverovala prvoj, nego drugoj grupi. No, ni to nije važno.
Tačno je, verovatno, i to da mu je plemićka titula donela mnogo olakšavajućih okolnosti u životu. Čak i to što je dobio Lenjinovim divljenjem.
Ali, zar za Dostojevskog hrišćanska, tj. pravoslavna propaganda nije uradila mnogo više? Zar Dostojevski i njegova "slovenska duša" nisu jedan od glavnih argumenata pri dokazivanju tupavosti Amerikanaca (to najčešće). E, to je blasfemija!
Najzad, uverena sam da su Dostojevskog na pijedestal digli upravo nepoznavaoci književnosti. "Najveći psiholog među piscima i najveći pisac među psiholozima", čuj, molim te! Šta to, uopšte, znači? I, nije tačno da se on nije bavio formom i stilistikom (samo je pitanje koliko je u tome uspeo).
Kakva je to konstatacija da "takvom geniju to ne treba"? Kao da si rekao: ljudi sa lepim telom mogu i goli da hodaju ulicom! Ne mogu, uhapsiće ih, za početak, pitanje je samo da li pre ili pošto zarade upalu pluća.
Slažem se da je Dostojevski uzbudljiviji, bliskiji krimi romanima, napetiji, prikladniji buntovnim periodima otkrivanja života, sveta i sebe.
Međutim to što su nekome događaji u Guči uzbudljiviji od onih u operi, ne znači da je Boban Marković talentovaniji od Vagnera.
Zbog čega je Anina psihološko - emotivna dilema niže kategorije od, recimo, Raskoljnikove? Zato što je žena? Zato što ima lepe haljine? Pobogu, carska Rusija je poslednja epizoda istorije pred kojom svet treba da se stidi! Zar kod Tolstoja manjka nevinih žrtava? I, je li žrtva mora da bude retardirana baba da bismo je žalili? Samoubistvo je velika tema i velika je hrabrost latiti je se.
Plemstvo služi za iskaljivanje gneva nesretne raje od kad je sveta i veka, to nije ništa novo. Većina će uvek stati na stranu tlačenog i malog, ali to sa umetnošću nema veze. Štaviše, smatram da je osoba koja je bogata i ugledna već samim imenom, a bavi se umetnošću, pregalac koliko i onaj koji je gladan, go i bos - a slika, piše, komponuje.
O boljševičkim naporima na temu propagiranja ovakve ili onakve umetnosti mogu da kažem samo quid licet Iovi, non licet bovi.
Da Vinči je bio veći teoretičar no praktičar, te se ne uklapa u ovaj kontekst.
Što se mene tiče, plaćajte Malevičeve krugove i pravougaonike milionima evra, čitajte Bukovskog iMomu Kapora koji je, u najboljem slučaju - pismeniji kafanski gost.
Ni Tolstoj, niti Dostojevski nisu moj omiljeni pisci, niti sam preterano oduševljena njihovim delima, tek da se zna.
Nekad su možda i bili (ali, nekad mi je i boranija bila "bljak").
Bez obzira na to, smatram da i Tolstoj i Dostojevski zaslužuju da se nađu na listi najvećih književnika stoleća. Svako proširenje ove rečenice je spekulisanje zarad prikrivanja neukosti.
Najzad, evo simpatične ilustracije koliko pučanstvo ne zna šta je virtuoznost, dok mu se ne kaže (da, to isto pučanstvo koje veruje da Fjodor, sa svojih 5 kila mozga sedi tik pored Svetog Petra):
http://forum.krstarica.com/showthread.php/533467-A-de-žuriš?p=20734827&viewfull=1#post20734827
... zaintrigira, eto, recimo tako.
Pa i ako su perverznjaci - čak i kad bih Nabokova doživljavala tako. 
Ako neko može nešto da kaže, bila bih zahvalna.
