POETA VATES

Sedeh i smotrih kako teku beskorisno.
Obretoh svest moju tromu, um moj odrvenjen
i namučenu mi dušu ljuto uništenu.
Ostavi dušo slasti, ne teci u neizvesno,
da ne preduhitri te smrt
i da ne polučiš spasti se.
Lukava nedra pomračuju dušu moju.
Srp izoštren žeti čuvstva.
I meso truli od mnoštva zla mojih.
Oči pokri, nikako ugledati.
Ruke i noge iznemogoše,
krepost ne imajući sasvim.
U dobro sumnjam, u lukavo više.
Kao ptoma, kao pas.
Kao tuđin i plenik beskorisno spavam.

Nikon Jerusalimac
 
А шта ћу ја јадна учинити?
Где ћу сакрити множину својих грехова?
Стазу спасења не налазим нигде.

Но ти цару векова, бесмртни Господе,
који хоћеш да се сви спасу,
даруј и мени недостојној начин
да се пре смрти теби покајем.

Мени је довољно
ако и два дана будем робиња
теби Владици моме Христу,
и дух свој предам,
а да не будем робиња
бесовима и греху.

Јер ево сунце излази на тврди своје,
хотећи осветлити сву васељену,
а ја грешна не чекам
да те видим где залазиш,
јер боље би било
да се нисам ни родила.

Свако дисање и свако створење
слави те, Господе,
а ја једина заборавих
да славим твоје име.
Шта да чиним?

Архиепископ Данило

 
Pomisli, dušo, kakav čaješ konac,
pomisli gorčinu razlučenja mučna,
pomisli strah i bolovanje tadašnje,
pomisli, ustrepti i užasni se.

Anđela nemilostiva čekam prispeće,
anđela po mojemu zlobnu življenju,
anđela ne štedišu no mučitelja mi,
anđela ognjena, nemilosrdna.

Ne znam je li poslan da me uzme danas,
ne znam da li to vreme približi se već,
ne znam da li i s oružjem hita,
ne znam da li to jeste noć smrtna?

Nema tad pomoći od druga i znanca,
nema ni od braće, srodnika i čeda,
nema ni od imanja dobiti kakve,
nema pomagača niti izbavljača.

Tada ćeš oči žalno oboriti,
tada neće jezik iznenada govoriti,
tada će plamen unutra silno obuzeti,
tada će sile telesne onemoćati.

Smrt tek nasta ljuta i konac,
smrt i razlučenje skupa,
smrt odavde prevodnica natamo,
smrt u tamnoj ko uhoda noći.

Taman budući u tamu me odšilje ada,
tamnih tako ja česti đavola,
tamno uzljubih stoga anđele,
tamu tamno izabrah, taman sav bih.

Ko za mnom da ne usplače, o ljubljeni,
ko za mnom ne uzrida, o drugi,
ko za mnom da ne uzdahne slišeći zla ova,
ko za mnom da ne prosuzi očekujući ovo.

Pređe smrti mrtav vaistinu ja,
pređe suda savešću osuđivan,
pređe muka mislima u škrgutu zuba,
pređe konca mučiti se znam bez kraja.

Tako ognjena strašim se raspaljenja,
tako škrgut taj zuba žestosrdi čekam,
tako crvljih bojim se škakljivih dela,
tako spoljna tama u stanište meni.

Mene tartar da oplače i bezdan,
mene ada da žali tamno dno,
mene što u njemu živeti hoću,
mene tame ljubitelja, a ne svetlosti.


Dimitrije Kantakuzin
 
Pun duhovne ja lutah žeđi

Pustinjom što mračna je bila

I serafim se sa šest krila

Ukaza meni na razmeđi.

On prstom lakim kao san

Zenica mojih kosnu dan,

Vidovitost mu prenu zene

Ko u orlice preplašene.

Moga se uha kosnu on

I ispuni ga šum i zvon;

Treptanje čuh u nebu sila,

I anđeoskih krila let,

Nemani morskih skriven svet

I klijanje pod zemljom žila.

On promiče kroz moje usne,

I jezika mog grehe gnusne,

Svu brbljivost i podlost smrvi.

I tada žalac mudre zmije

U obamrla usta mi je

Rinuo rukom punom krvi.

I zario u grudi mač

I ustraptalo srce trgo,

I šišku plamenu uz plač

U otvorene grudi vrgo,

Ko trup u pustinji sam pao

I Boga glas je mene zvao:

''Proroče ustaj, motri, vnemlji,

Ispunjen mojom voljom budi,

I hodeći po moru, zemlji,

Rečima žezi srca ljudi."

 
Drugi dolazak

U kružnicama kružeći sve širim
Ne čuje više soko poziv sokolara;
Stvari se raspadaju; središte ne drži;
Anarhija se razuzdala svijetom,
Diže se plima zamućena krvlju
I obred nevinosti posvuda se gasi;
Najboljima manjka svako uvjerenje,
Najgori su puni intenzivne strasti.

Jamačno, otkrovenje nam se bliži;
Jamačno, Drugi Dolazak se bliži.
Drugi Dolazak! Tek izrekoh riječi,
Kad golema mi slika iz Spiritus Mundi
Zablješti zjene: u pustinjskom pijesku
Lavovsko tijelo ljudske glave pilji
Pogledom praznim, okrutnim ko sunce,
I valja spora bedra, dok se oko njega
Razlijeću s grozom sjene ptica pustinjskih.
Opet se spušta mrak: al sada znadem -
Dvadeset stoljeća se kamenoga sna
Budi u zipci, što ih je odnjihala
Da vide moru. I kakva surova zvijer,
Kad konačno joj kucnuo je čas,
Sad puže prema Betlehemu da se rodi?


W. B. Yeats
 
Vjecnosti, ljepoto
sama, kad bih mogao
da te pjevam, u tvom jedinom srcu,
kao što ti mene u mome pjevaš,
u veceri koje su jasne od smirene radosti!

Kad bi u svojim posljednjim zanosima
osjetila da sam u tebi,
i da si sva opita,
kao što ti mene cijeloga opijaš!

Kad bih bio - neizreciv -
miris, svježina, glazba, uzbudenje
u beskrajnom cistom proljecu
tvoje unutrašnje bezmjerne potpunosti!
 
Slađe ti ništa,sretnije ništa od ljubavi nije.
Ljubav kad osvoji nas, drugo sve gubi svoj sjaj.
Nosida misli da i med je poslije ljubavi gorak.
Božica dariva slast onom što poznaje cvat
njezinih ruža i dah toga milog joj cvijeta.

Nosida
(oko 330 st. starog doba)
 
Evo kako je postala simfonijska pesma ljubavi

Pre svega tu je ljubavna pesma iz davnina
Šum žarkih poljubaca slavnih ljubavnika
Ljubavni krici smrtnica silovanih od bogova
Muški znaci junaka iz bajki uzdignuti kao oruđa protivavionska
Jazonov dragoceni urlik
Labudova smrtna pesma
I pobednička himna koju su prvi sunčani zraci
naterali nepokolebljivog Memnona da peva
I krik Sabinjanki u času njihove otmice
A takođe i ljubavni krici lavova u džunglama
Potmuli šum sokova koji se penju u tropskim biljkama
Grmljavina artiljerija koje izvršavaju strašnu ljubav naroda
Talasi morski u kojima se rađa život i lepota
To je pesma sve ljubavi sveta
 
Bez muke se pjesma ne ispoja,
Bez muke se sablja nesakova!
Junaštvo je car zla svakojega -
A i piće najslađe duševno,
Kojijem se se pjane pokoljenja.
Blago tome ko dovijek živi,
Imao se rašta i roditi!
Vječna zublja vječne pomrčine
Nit dogori, niti svjetlost gubi.

Zar obadva nijesmo hajduci?
On je hajduk roblja svezanoga,
On je bolji e više ugrabi;
Ja sam hajduk te gonim hajduke.
Glasnija je moja hajdučina.
Ja ne pržim zemlje i narode,
Ama mnogi grdni mučitelji
Na nos su se preda mnom pobili;
Mnoge bule vaše kukajući
Za mnom crna kluvka razmotale.
 
Moje čisto zlato, pokli me Bog stvori,
Odlučen bih na to da me ljubav mori.
Glib ubav me taj mori sa svu nje usilos'
Tere mi govori: trpi sve za milos'!
Svaki je rok blizu, zač ga vrime dvigne,
Dni duži tač nisu da ih noć ne stigne.

Ja taj rok čekaje, potrajah svu mlados'
I svak čas ufaje tuj prijat nje rados',
Jurve sam usahnut milos' tuj želeći,
Nimožem odahnut boležljiv cvileći.

Oh, dobro sad vidim da mi 'gre skončanje,
A svak' čas li slidim ljuveno ufanje.
Nimožem izreći, čim hrlo dni lete,
A ni moć uteći od smrti proklete.

Roka smrt ne dava, slidi nas dan i noć,
Jur je nje sva slava, vrh svega ima moć.
Smiljenja neima što da nas otkupi,
Ar zlato ne prima kad k nami pristupi.

Eto, kroz taj uzrok mnim pri ću umriti,
Ner budem tadi rok mom srcu viditi.
Nu si, vilo, ti ona ka mi može ugodit'
I segaj zakona u mal hip slobodit.

Togaj te cić molim za svitle tve oči,
Da se tač ne bolim, taj mi rok izroči.
Imaj me za slugu sve dni moga vika,
Odnes' mi tuj tugu, daj mi rani lika.

A mene će jur steći i sebi slavan glas,
I moć'eš još reći na tvoju da sam vlas'.

Džore Držić (1461-1501), Dubrovnik.
 
Беда на води,
беда од харамија,
беда од свога рода,
беда од језика,
беда у граду, беда у пустињи.
беда на мору,
беда од лукаве браће
и међу лаживим друштвом.
И пребеда ово пишући
у опрљеној књиги,
на злој хартији
(јакож и види се!)
с неуправним мастилом …

Венцловић



8)
 
POETA VATES, bre!

Jurim kao sto u hladu sumskom juri bizam
koji je pomahnitao od svoje sopstvene vonje.
Noc je kao u polovini maja,vetric poduhuje
s juga.

Idem i gubim svoj put;trazim sto ne mogu
postici,a postizem sto ne trazim.

Iz moga srca izvire i igra slika moje sopstvene
ceznje.
Svetla pojava se rasplinjuje.
Pokusavam da je zadrzim,ali mi izmice i
zavodi me.
Trazim sto ne mogu postici,a postizem sto
ne trazim.
 
Sa moje stanice skoro ce da krene voz;

Na ovoj zemlji, odista, ima mnogo sarenih cuda,
Varljivih profeta, laznih pesnika, prodanih dusa.
Uhoda i luda:
Cesto i najokoreliji gresnik zazeli da sklopi oci pod zemljom i travom.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top