Podsetnik !!!

Izvestaj br2..............

IZVEŠTAJ O RADU GRADSKOG PRIHVATILIŠTA ZA NAPUŠTENE PSE I MAČKE
U periodu od 09.10. do 13.10.2006.
Beograd, 14.10.2006.
Tamara Popić - predstavnik Beogradske koalicije za zaštitu životinja



Izveštaj ću započeti pitanjem. Zašto postoji usvojen protokol za rad prihvatilišta, ako delom nisu zadovoljeni uslovi za njegov rad? I zašto postoji protokol, ako se ne poštuje? Pitanje se odnosi na nedovoljan broj zaposlenih lica u prihvatilištu.
Postoje dvojica negovatelja na preko 150 pasa, koji fizički, i pored najbolje volje, ne mogu u potpunosti da ispune dnevne obaveze.
Izostaje procena uhranjenosti, kao i klinički pregled pasa i mačaka koji dolaze u Prihvatilište. O proceni temperamenta životinja, ne možemo ni da govorimo.
U protokolu o prijemu u prihvatilište jasno piše da svaka životinja koja uđe, mora biti identifikovana fotografisanjem i dat detaljan opis identifikacionih oznaka, ako postoje; takođe, i zdavstveno stanje. Otvoren je već sterilisan pas, što znači da niko nije pogledao da li ima tetovir broj (BB1358), dokumentovano fotografijom.
Nema jasnih podataka koji su protokolom propisani i u slučaju kada vlasnik predaje životinju.
Na moju primedbu da u Prihvatilištu ne postoji termometar i stetoskop, nabavljen je samo termometar. Kako se pregledaju psi? Takođe ne postoji ni antihelmintik za štenad.
Štenad do ove nedelje nisu adekvatno hranjena i pojena. Đorđe Đokić je opomenuo negovatelja da se to ispravi.
U operacionoj sali ne postoji vaga, samim tim utrošak anestetika i antibiotika se vrši po slobodnoj proceni.
Ove nedelje eutanaziran je 21 odrastao pas i 26 štenadi.
11.10. počela je ozbiljnija vizita sterilisanih pasa i bolji postoperativni tretman. Istog datuma je donet jedan primerak protokola i rečeno je da se fotokopira i razdeli radnicima.
Ponavljam, neophodno je stalno prisustvo jednog veterinara kliničara koji može da isprati ceo proces vođen protokolom i većim angažovanjem društava za zaštitu životinja u cilju bržeg udomljavanja.


------------------------------
DVM Tamara Popić
 
Izvestaj br3.........



IZVEŠTAJ O RADU GRADSKOG PRIHVATILIŠTA ZA NAPUŠTENE PSE I MAČKE
U periodu od 16.10. do 21.10.2006.
Beograd, 22.10.2006.
Tamara Popić - predstavnik Beogradske koalicije za zaštitu životinja


U toku ove nedelje, vraćeno je 42 psa na staništa, odnosno lokacije sa kojih su uzete i oko 10 je preuzeto od strane staratelja.
Eutanazirano je 13 odraslih i 1 štene.
Sterilisano je oko 60 pasa i sterilizacije se obavljaju krajnje profesionalno.
Prijem životinja u objekat i dalje nije u skladu sa protokolom, osim što se obavlja gruba prijemna trijaža, odmah se eutanaziraju jako bolesne i povređene životinje. Ranije se čekalo na dolazak inspekcije.
Imam primedbu na samo mesto vršenja eutanazije; vrši se u samom odelenju između kaveza. Mislim da bi to trebalo obavljati u posebnoj prostoriji. Na primer, ako bi se uklonila stara peć (koja ne radi), oslobodio bi se prostor i mogao bi mačkarnik da se izmesti. Time bi se dobila dovoljno velika prostorija za jednu malu ambulantu u kojoj bi na stolu mogao da se obavlja klinički pregled životinja, da se ukaže prva pomoć kod manjih povreda i ako je potrebno, da se izvrši eutanazija.
Higijena kaveza na prijemnom odelenju nije na zadovoljavajućem nivou, samim tim i dezinfekcija koja se radi, ako se radi, ne može biti uspešna. Sa ovim je upoznat Komanović. Takođe, u ovom delu se nalaze neadekvatne hranilice i pojilice.
Dva propala kaveza su zamenjena novim.
Veliki problem su štenci. U ovom momentu, bez adekvatnije uloge Društava za zaštitu životinja, mislim da je problem nerešiv. Ako je moguće, treba organizovati brže preuzimanje štenadi.
Takođe je potrebna veća angažovanost Društava u pronalaženju novih lokacija za puštanje pasa preuzetih sa takozvanih nepoželjnih lokacija, kao što su bolnica, obdanište i škole.
U subotu 21.10. zatičem Milorada Đorđevića i veterinarsku inspektorku Oliveru. Dešava se meni zanimljiv događaj. S obzirom da sam predstavnik beogradske koalicije za zaštitu životinja, prihvaćena od strane Veterinarske stanice Beograd i Gradskog sekretarijata, pri tom penzioner i volonter, koleginica me praktično izbacuje sa obrazloženjem da moje prisustvo doživljava kao superviziju njenog rada. Nameće mi se pitanje da li je rad veterinarske inspekcije javan ili tajan.
Zatečen broj pasa u prijemnom odelenju na da 21.10. je 26 odraslih i 18 štenadi starosti do 2.5 meseca i u post operativnom delu 60 pasa.


------------------------------
DVM Tamara Popić
 
Izvestaj broj 4 ......

IZVEŠTAJ O RADU GRADSKOG PRIHVATILIŠTA ZA NAPUŠTENE PSE I MAČKE
U periodu od 23.10. do 27.10.2006.
Beograd, 28.10.2006.
Tamara Popić - predstavnik Beogradske koalicije za zaštitu životinja



Posle mesec dana učešća u radu komunalne zoohigijene u Gradskom prihvatilištu za napuštene pse i mačke, primećuju se evidentni pomaci po pitanju higijene i komunikacije, odnosno kooperativnosti zaposlenih. Ostalo je otvoreno nekoliko pitanja koja su po mom mišljenju svakako rešiva. Zaposleni su upoznati sa mojim zapažanjima i sugestijama.
Slučaj nemačkog ovčara koga je preuzela Jelena Ilić: pas je boravio u prihvatilištu nekoliko nedelja, čipovan je na nepoznatom mestu. Devojka ga je preuzela bez izlaznog papira. Dolazila je u prihvatilište i zvala je telefonom nekoliko puta, da bi joj na kraju saopštili da bi trebalo da dovede psa da se očita čip. Po mom mišljenju, to je nedopustivo.
Svaki ulaz i izlaz životinje mora biti evidentiran sa kompletnim podacima. Takođe mislim da štenad koja se usvajaju treba da budu čipovana i samim tim uvedena u bazu podataka. Njihov broj nije veliki, pa se to može smatrati ulaganjem u budućnost.
23.10. udomljava se ženka jazavičara na kojoj nalazim neresorptivne konce. Odmah su obavešteni Milorad Đorđević i Đorđe Đokić. Konci su skinuti sa obrazloženjem da im je nestalo resorptivnih konaca. Dogovoreno je da se u buduće obustavi rad do nabavke neophodnog materijala.
Ima i pohvala od strane gradjana na rad i prijem u prihvatilistu. Gospodja Dubravka Lotina, tel. 064 148 49 70 iz Višnjičke Banje i gospodja Ivanka sa Banovog Brda, tel. 063 779 65 95, zadovoljne su prijemom i radom u prihvatilištu.
Mislim da svaki usvojitelj obavezno treba da dobije potvrdu o obavljenoj vakcinaciji protiv besnila uz izlazni papir i eventualno papir sa obavezama vlasnika životinja koji je u skladu sa pravnim normama Republike Srbije, opštine, odnosno grada, a koje se odnose na zaštitu i držanje životinja.
Prijemna trijaža se i dalje ne radi u skladu sa protokolom.
Potrebno je ponoviti edukaciju hvatača i vozača o preciznosti popunjavanja lista hvatanja. Primedbu imam na neprecizno popunjavanje lista hvatanja ili predaje pasa, u smislu tačnog mesta, npr. kod broja tog i tog ili između toga i toga. Ne može da se navede bolnica kao orjentir, a da se ispostavi da je to naselje u relativnoj blizini bolnice. Kod predaje pasa ne postoje tačni podaci odnosno razlozi predaje.
Rečeno je da sve nepoželjne životinje idu na eutanaziju. Koji su tačno kriterijumi nepoželjnosti, ako liste hvatanja nisu precizno popunjene i nema previlne trijaže na prijemu. Da li mladog, mirnog i zdravog psa treba eutanazirati, a pse sa uvećanim jetrama, peritonitima i unutrašnjim tumorima treba vraćati na ulicu?
Jedno vozilo je sa rupama na podu. Komanović je upoznat sa tim i odmah je intervenisao da se to popravi. Najspornije pitanje je istovremena primena antibiotika i vakcinacija prilikom sterilizacija. Ima slučajeva kada je neophodna primena antibiotika u postoperativnom toku. Nisam sigurna u adekvatan imuni odgovor na vakcinaciju. I dalje smatram da dehelmintizacija može da se obavi u prijemnom objektu na životinjama predviđenim za sterilizaciju, a vakcinacija prilikom izlaska ili neposredno pre izlaska iz objekta. Time bi se zadovoljili i osnovni principi zoohigijene u takvim objektima, tzv. ’’prljavi i čisti’’ deo.
I dalje nisam videla prisustvo i upotrebu stetoskopa u objektu.
Ove nedelje je eutanazirano 10 pasa i 15 štenadi.
27.10. ujutru zatečeno stanje u objektu u prijemnom odelenju 13 pasa i 9 štenadi u postoperativnom delu 48 pasa, što znači ukupno 62 psa. Na kraju radnog dana u prijemnom odelenju je ostalo 3 psa (2 rotvajlera i 1 čipovani pit bul).

DVM Tamara Popić
 
Izvestaj br 5 ...........


IZVEŠTAJ O RADU GRADSKOG PRIHVATILIŠTA ZA NAPUŠTENE PSE I MAČKE
U periodu od 30.10. do 03.11.2006.
Beograd, 04.11.2006.
Tamara Popić - predstavnik Beogradske koalicije za zaštitu životinja


Poslednja dva dana oktobra protekla su u neverovatnoj žurbi da se dosegne broj od 255 sterilisanih pasa. S obzirom na zatečeno brojno stanje pasa u prijemnom objektu, broj sterilizacija ne bi bio toliki da ljubitelji životinja nisu dovodili svoje štićenike na sterilizaciju. Psi su dovođeni i odmah ili sutra dan sterilisani.
Činjenično stanje je da je kapacitet prijemnog objekta mali, ali nije opravdanje da se psi sterilišu odmah, a pogotovo kada je prihvatilište gotovo prazno.Zatećeno stanje 31.10. u prijemnom objektu bilo je 10 pasa i jedno mače (u karantinu), a sterilisano je 20 pasa.
Razgovarala sam sa Miloradom Đorđevicem o radu Aleksandra Risovića.
Risovićevi šavovi su neuredni, loše sklopljenih ivica. Njegova izjava je da radi onako kako je plaćen. Đorđević mi je obecao da će u dogovoru sa Đokićem u slučaju da Risović nastavi da radi kako radi, on preuzeti sterilizacije.
Od 01.11. do 03.11. nisu rađene sterilizacije.
Apsolutni ovonedeljni utisak je preuzimanje 25 sterilisanih „nepoželjnih“ pasa od strane azila koji vodi Elena-Magdalena. Svih 25 odraslih je preveženo Ladom Nivom do Surčina, u jednoj turi. Sledećeg dana, 30 štenadi, jedan pas, dve mačke i osam mačića u istom vozilu. Mislim da i o ovome treba razmisliti.


DVM Tamara Popic
 
Izvestaj br 6.............

IZVEŠTAJ O RADU GRADSKOG PRIHVATILIŠTA ZA NAPUŠTENE PSE I MAČKE
U periodu od 09.11. do 17.11.2006.
Beograd, 19.11.2006.
Tamara Popić - predstavnik Beogradske koalicije za zaštitu životinja





Jedan od ciljeva Strategije rešavanja pasa lutalica na teritoriji grada je masovna sterilizacija napuštenih, mikročipovanje i vakcinacija protiv besnila, zbog stabilizacije populacije i njihovo vraćanje na izvorno stanište. Za kratko vreme mog prisustva u Ovči, prvo je bilo “uhvati, sterilisi i pusti“, da bi se posle insistiralo na odgovornom vlasništvu za tri centralne opštine, Vračar, Savski Venac i Stari Grad i na kraju , odgovorno vlasništvo se traži za sve opštine.
Šta smo uradili? Pristajući na ovo, bez novih azila i mogućnosti da zbrinemo pse čiji su staratelji preplašeni novonastalom situacijom, čini mi se da smo i sami doprineli eutanaziji 20 mladih, pitomih pasa u jednom danu, zato što su probili rok ostajanja u prihvatilištu. Bojim se da će se taj broj, u koliko se ne nađe rešenje, povećavati.
Akutno pitanje je i dalje prijemna trijaža. Jedini napredak je što se vidljivo bolesni i teško povređeni psi odmah eutanaziraju, ne čeka se dolazak inspekcije i psima se skraćuju muke.
Dve kuje su se oštenile u prijemnom odeljenju. Nisu bile izdvojene i pored vidne starosti graviditeta. Svaka od njih je bila u kavezu sa još tri, odnosno četri psa. Mogu samo da predpostavim u kolikom i kakvom su stresu bile.
Pozivom građanima, koji brinu o psima, da prijave ili dovedu svoje štićenike na sterilizaciju (pošto oni imaju apsolutni prioritet), smanjili smo šansu onim psima čiji staratelji nisu u mogućnosti da dovedu pse ili se plaše, sada nametnutog odgovornog vlasništva. Čini mi se da se tu provlače i vlasnićki mešanci.
Posto ne postoji pravi prijemni pregled, nekolicina već sterilisanih kuja je otkrivena na hiruškom stolu. Znači, anestezirane su da bi primile vakcinu i bile čipovane. Prijavljuju kao da su sterilisane u Ovči.
Za ove dve nedelje, eutanazirano je 37 odraslih pasa (broj koji sam ja ispratila). Veći broj od prošlomesečnog.
Jedini azil koji preuzima pse je azil Elene Magdalene.
Apelujem da se pokrene pitanje neophodnosti otvaranja makar jednog azila, pomoć i proširenje kapaciteta postojećih i svakako apel za udomljavanje pasa, inače smo i ćorsokaku.




-----------------------------------

DVM Tamara Popic
 
Izvestaj br 7


IZVEŠTAJ O RADU GRADSKOG PRIHVATILIŠTA ZA NAPUŠTENE PSE I MAČKE
U periodu od 20.11. do 01.12.2006.
Beograd, 03.12.2006.
Tamara Popić - predstavnik Beogradske koalicije za zaštitu životinja





Evidentni su pozitivni i veliki pomaci u prihvatilištu, počev od tretmana životinja, higijene, odnosa sa strankama, na kraju i samog izgleda prihvatilišta. Međutim ostaju neka otvorena pitanja, za koje smatram da su uz malo bolju organizaciju rešiva i da ih sada treba ispraviti, na početku.
Kroz slucaj uginuća kuje Gđe Nade Prokić potvrđuju se moja pređašnja zapažanja. Neophodnost stalnog prisustva jednog veterinara, interniste, a da to ne bude Aleksandar Risović iz već poznatih razloga. Takođe smatram da se uginuće, možda, moglo sprečiti adekvatnim tretmanom. Da nisam čula od Đokića da je kod kuje već postojao peritonit, po izjavi Risovića, ostala bih u uverenju, da slučaj ove kuje ulazi u manji broj slučajeva kada sama kuja post-operativno pregruze konce i raskida ranu. Na kraju trebalo bi da postoji nalaz, beleška, ambulantni protokol. Ako je imala peritonit, imala je i temperaturu. Da li se životinji meri temperatura, pošlušaju pluća i srce (trijas) pre operacije? Izmeri težina. Obave elementarne radnje pre operacije. Nisam sigurna. U ovom slučaju jedna doza Pen- strep depoa nije adekvatna post-operativna terapija.
Imamo jednu dobro osmišljenu strategiju i veoma jasan protokol, ali se i dalje u jednom delu nepoštuje. Sporna je i dalje prijemna trijaža. Ostalo su verovatno pitanja veterinarske etike.
I ranije sam navodila da se prilikom otvaranja kuja uočavaju znatna uvećanja jetre i slezine. To mogu biti znaci žestokih infekcija. Protivnik sam puštanja takvih pasa na ulice. Trebalo bi naći rešenje za to. Konsultovati se sa stručnjacima!
20.11. oko 13 i 30 dolazi vlasnik kuje Amerićkog staford terijera, nema ni jednog veterinara, da se dogovori kada može da izvrši sterilizaciju svoje kuje, pošto mu je neko, ne zna ime, rekao da to može besplatno da obavi. Priča se potvrđuje 23-eg. Zatičem vlasnike koji iznose svog sterilisanog Samojeda. Sledećeg dana, 24-og sterilisan je vlasnički Zlatni retriver. U oba slučaja kao da su psi preuzeti iz prihvatilišta. I tako redom, onim nesrećnicima u prijemnom ističe propisano vreme boravka, što podrazumeva i njihovu konačnu sudbinu.
U lab- listama postoji deo gde se upisuje da li je pas sterilisan ili ne. Šta se dešava sa psima koji su ranije sterilisani? Takva rubrika ne postoji.
Naj akutniji problem su AZILI! U smislu daljeg smeštaja pasa. Možda treba naći načina da se pomogne postojećim, koji bi uz malu pomoć mogli da prihvate deo pasa.




------------------------------

DVM Tamara Popic
 
Izvestaj br 8 .....

IZVEŠTAJ O RADU GRADSKOG PRIHVATILIŠTA ZA NAPUŠTENE PSE I MAČKE
U periodu od o4.12 do 21.12.2006.
Beograd, 24.12.2006.
Tamara Popić - predstavnik Beogradske koalicije za zaštitu životinja






U ovom izveštaju, posle nepuna tri meseca mog prisustva u centru, napraviću rezime.
Kao što smo se usmeno dogovorili, biću prisutna u Centru do kraja meseca i želim to pismeno da potvrdim. Stojim na raspolaganju Beogradskoj koaliciji na manje stresnim
poslovima.

Kao što sam i ranije navodila, evidentni su pomaci što se tiče izgleda, higijene i odnosa prema psima i sa strankama. Medjutim postoje radnje za koje smatram da treba sada, što pre ispravljati, jer postoji navika. Biće teže, ali je moguće.

Protokol se i dalje u većem dalu nepoštuje. Izostaje veterinarski pregled, zatim opservacija, pasa i mačaka prispelih u prihvatilište, samim tim izostaju i jasan opis, klinički status, starost i temperament životinja. Sve nabrojano dovodi do pitanja- koji su kriterijumi za odabir njhove dalje sudbine?
Kako rešiti? Kod prijema pasa, treba da bude uvek prisutan veterinar, opiše i pregleda životinjui unese podatke u protokol. U objektu ne postoji vaga tako da je procena težine subjektivna. Nameće se pitanje kako se doziraju lekovi i anestetici.
Ne mešati štenad sa raznih lokacija. Odvajati skotne kuje, a ne da se štene u malomkavežu u prisustvu nekolicine pasa.
Neka je za svaku životinju potrebno 20 min za pregled, što mislim da je i previše, to je 21 pas dnevno. 630 pasa mesečno? Ne sećam se da je bilo tolikog ulova. Sa predatim psima od strane vlasnika ili staratelja, možda.
U prijemnom delu bi trebala da se radi dezinsekcija i dehelmintizacija. Po zoohigijenskim pravilima, to bi bio nečisti ili tzv prljavi deo.
Ishrana štenadi- tri puta dnevno. Noću bi trebalo grejati objekat u zimskim uslovima.

Eutanazija se radi na podu između kaveza. Ostale životinje glegaju i slušaju. Zašto navodim ovo? Tu gde je uvek buka, nastaje neverovatna tišina. U tzv mačkarniku koji je uglavnom prazan, moze se instalirati jedan sto i tu obavljati sve od kliničkog pregleda do eutanazije. Da li se radi eutanatija na human način? Ne uvek. Može se proveriti po utrošku Ketamidora, koga daju i/m i T61 koji bi trebao da se daje i/v. Da se radi na stolu, oba preparata mogu se aplikovati i/v, što bi bilo humanije i efikasnije
Sterilizacija pasa. Često psi ne odleže ni 24 sata, ne retko, direktno iz kola idu na operacioni sto. To se može proveriti na listicama ( ulaz i izlaz ).
Klinički pregled pre sterilizacije izostaje. Ne postoji nikakva evidencija ( trijas ). Dokaz da se psi ni ovde ne pregledaju je otvaranje već sterilisanih pasa koji su imali jasan tetovir broj na uvetu (BB) ili duplo čipovanje.
Postavlja se pitanje i kvaliteta imunizacije, s obzirom da se istovremeno vakcinišu, dobijaju antibiotik produženog dejstva i dehelmintišu. Da li je organizam u takvom stanju u mogućnosti da da pun imuni odgovor?
Dehelmintik koji se upotrebljava je Tenivet, znači protiv pantljučara. Koliko gradskih pasa je invadirano tenijama? Lično sam usvojila psa iz prihvatilišta, starosti oko 7 meseci. Dobila sam prateći papir da je između ostalog urađena i dehelmintizacija. U kući je posle desetak dana povraćao askaride. Zna se kolika je invazija kada vam pas povraca gomilu parazita. Svi ukućani uključujući i mene, uzimali smo Mebendazol.
Patologija koja se nalazi na stolu prilikom otvaranja pasa je frapantna. U velikom broju slučajeva, jetra i slezina su toliko uvećane da praktično ulaze u karličnu duplju. Kao što sam i ranije navodila, treba konsultovati stručnjake ( interniste i patologe ). Po meni su to alarmantni znaci.
Interesantno je da niko od veterinara ne postavja ova pitanja. Znači osnovno je da se izvrši sterilizacija 255 pasa, pa kakvih god.

Post-operativni deo. To bi po zoohigijenskim pravilima trebao da bude čisti deo.
Sobzirom da se dezinsekcija i dehelmintizacija ne sprovode pre ulaska u ovaj deo, o tome nema govora. U ovaj deo veterinar ulazi samo i isključivo ako ga hranitelj obavesti o nekom problemu. Vizita, opservacija ne postoji. Postavlja se pitanje, u kojoj meri je hranitelj kvalifikovan i da li može da primeti ono sto bi veterinar na vreme primetio.
Postoperativni oporavak za mužjake 3, za ženke 5-7 dana se uglavnom nepoštuje. Takođe se može proveriti u pratećim listicama ili u protokolu prihvatilišta.
Za kratak period izlaska iz anestezije, kada životinja ima groznicu, i dalje tvrdim da treba obezbediti prostirke, a ne smeštati ih na hladan i često mokar beton. Naročito sada u zimskom periodu.
Takođe izostaje i pregled po otpustu, bilo da je udomljavanje, azil ili vraćanje na stanište.
Naj češće se nagađa starost psa.

Mislim da štenad svakako treba obeležavati, da uđu u bazu podataka, za par mececi će stasati, a mi nemamo nikakvu evidenciju o njima. To bi bilo ulaganje za budućnost.

Još jedno interesantno pitanje. Kako edukovati tehničko osoblje kada su šefovi potpuno nezainteresovani? Nisam videla da se i jedan šef, a ima ih previše, angažovao i zainteresovao o unapređenju načina rada, dok je bio gospodin Faulkner.

Šta je potrebno i neophodno? Samo ispoštovati protokol o radu i odrediti jedno lice, veterinara koji bi bio odgovoran za sve radnje u Prihvatilištu. Do god su odgovorni na dva ili tri radna mesta, značajnih propusta će biti.

Potreban je i veći angažman društava za zaštitu životinja u smislu volonterskog rada. Mogu pomoći oko socijalizacije pojedinih i šetanja životinja.
Azili su akutni problem. Naći način da se pomogne postojećim, pogotovo sada do otvaranja novih.

Posle gotovo tri meseca rada, još jedna poražavajuća informacija od 21.12. hvatači prodaju sedalin pastu. Javila mi se gđa Anđelka tel. *******, da joj je ekipa za 800 din. prodala pastu. O ovome su obavešteni i Đokić i Đorđević.

I pored svega mislim da je sve moguće ispraviti, ako se na vreme odreaguje. Pored odličnog programa sa boljom organizacijom posla.




------------------------------

DVM Tamara Popić
 
Alice Walker

Životinje svijeta postoje zbog njihovih vlastitih razloga. One nisu stvorene za čovjeka, kao što ni crni ljudi nisu stvoreni za bijele ljude ili žene za muškarce.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Misli i izjave poznatih osoba

http://www.prijatelji-zivotinja.hr/index.hr.php?id=283

Veoma dobar i sadrzajan Hrvatski sajt o zivotinjama. Ako neko ima predstavu koliko kosta da se napravi otprilike ovakav sajt molim vas posaljite mi poruku.

Hvala.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top