Državni obrazovni sistem u Srbiji, nasleđen iz vremena SFRJ, ima primarnu ulogu kontrole stanovništva, baš kao i vojska. Nastavnici i profesori te neće naučiti kako da zaradiš za život i za to državu i nije briga, ali frka se diže ako počneš da ne dolaziš u školu. Jer, ako progledaju kroz prste tebi, sutra će i neko drugi početi da ne dolazi i ubrzo će taj virus nedolaženja da zahvati celu zemlju a to je za državu propast. Država voli da se ponašaš onako kako ti je propisala i čim počneš da vrludaš, postaješ problem.
Inače, mnogo veći kvalitet obrazovanja dobijaš na privatnim individualnim časovima, gde se onaj ko te uči posvećuje samo tebi, nego u državnoj školi, sa profesorom koji je frustriran svojom malom platom i životom uopšte i po 25-30 njih u učionici koje uopšte ne interesuje to što ovaj predaje (a i zašto bi kad uopšte neće da im treba u životu). Privatni časovi jesu skuplji ali barem dobiješ znanje, za razliku od formalno besplatnih državnih, a suštinski preskupih časova jer izgubiš godine slušajući gluposti. Uostalom, kao i sve u socijalizmu.
