Podrška protestima od profesora Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Koja propaganda laži Priča bez dokaza.

Onda druga stvar, Mali je slagao javnost o prezaduženosti Beograđana.

Bez čak ni nekakvih manipulacija o zaduženosti Beograda, Mali je vršio inflaciju duga (660, na 960, pa na 1,2, milijarde).

To takođe nijen ikakva propaganda laži; postoje na internetu arhivski linkovi ka medijima po kojima su sve te izjave Malog ostale sačuvane i svako ih može upotrebom pretraživača na internetu proveriti.

Mali je obmanjivao građane Beograda i šire javnosti radi prikupljanja jeftinih političkih poena.
 
Nije to toliko jednostavno...postoje dve struje i one se međusobno sukobljavaju. I jedna i druga su protiv Vučića, ali nekoliko persona, na čelu sa Nikolom Samardžićem, radi svesno na diskreditiranju Filozofskog fakulteta. U momentu kada se stvorilo jedno praktično jedinstvo skoro celog nastavnog osoblja i studenata, kakvo se retko kada pamti na toj visoko obrazovnoj instituciji, aktuelizuje se sukob, koji uključuje i pokušaje isterivanja sa fakulteta nekoliko kvalitetnih nastavnika.

A iza svega toga stoje ovi ljudi.

248053_pjimage-6_ls-s.jpg




Radi se o vrlo moćnim uticajnim ljudima, u organizaciji Institut za javnu politiku.

https://www.krik.rs/tag/institut-za-javnu-politiku/

Taj institut, osnovan u Podgorici pod okriljem Mila Đukanovića, nedavno je u sklopu izmirivanja i stvaranja savezništva između Đukanovića i Vučića dobio svoj ogranak u Beogradu.

insitutinstitut.jpg


Ova klika obavlja različite poslove po zadatku struktura Državnih bezbednosti, a to uključuje i vršenje uticaja na neke bitne institucije kako u Crnoj Gori, tako i Srbiji. U ovom slučaju, nedugo pre početka protesta 1 od 5 miliona dobili su donaciju u iznosu od 9,5 miliona dinara od Brnabićkine vlade i pokrenuli projekat zavade na samom fakultetu. Ima to, naravno, i neke dublje interese, a to je uvlačnje Srbije u NATO pakt i završavanje stavljanja nje pod kontrolu različitih zapadnjačkih sektora, ali u ovom slučaju to se poklapa sa određenim drugim interesima, a čiji je cilj sprečavanje formiranja jedinstvenog fronta protiv Vučića; prvo, tako što odbije pojedine istaknute intelektualce sa skeptične strane (kao što je npr. Ković) i drugo, tako što se uruši ugled Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu kao institucije, te mu na taj način umanji legitimitet i doprinos ovom celokupnom buntu protiv Vučićevog režima.
Tako će biti dok se ne počne sa najtemeljnijim detitoizacijom i deideologizacijom - “stekao” si diplomu kod Samardžića & Co, ideš, bez ikakvog cifranja. Bez “olakšavajućih okolnosti” i slično.

Šarlatanstvo u matematici I programiranju ne prolazi nikako (osim prepisivanja), u inženjerstvu i medicini se primeti, a u društvenim naukama prosto mora da se aktivno suzbija. “Istoričar” koji je u različitim periodima “razvoja” nazivao celu exYU, Rumuniju, Bugarsku, Grčku i Kipar “biološkim otpadom” treba da ode negde gde ima katedre za rasne studije, kao kod Rozenberga, pa nek piše i Mit XXI veka u nastavcima, Rozenberg je već naškrabao “Mit XX” veka, sad već treba nešto i o nižim rasama jugoistoka Evrope. Ako odatle izuzme Hrvate i Dobre Bošnjane Peščanik i Vreme su spremni to da objavljuju u nastavcima ad infinitum.
 
Небојша Шулетић

О феномену некомпетентности

Из уџбеника за трећи разред гимназије ученици годинама уче да су због постова Срби били „трома нација“, а да је верски мистицизам „тајанственост“

У којој мери садржаји часописа Одељења за историју, Београдски историјски гласник, који се финансира новцем из државног буџета, може бити огледало квалитета научног рада на Универзитету?


Редакција часописа, чије језгро чине професори С. Мишић, С. Рајић, В. Станковић, Н. Самарџић и Д. Стефановић, из године у годину објављује бизарне чланке којима компромитује научну делатност Филозофског факултета. Најспорнији су текстови сарадника на истраживачким пројектима Министарства за науку којима руководе С. Мишић и Н. Самарџић. Садржај ових чланака и њихови преводи на енглески језик су скандалозни. Један аутор, на пример, у своме тексту анализира грађу старије „провинцијенце“ и пише о томе како „мајка“ овца „светим чином рођења“ доноси јагње на свет. Други се осврће на „прозетелистичку“ (!) пропаганду Римокатоличке цркве. Трећи изучава „лирске изражаје инспирисане војним достигнућима хабзбуршке војске“ и закључује да се Београд у 18. веку „титулирао“ као главни град Србије. Четврти говори о „празновању Рамазана“, активностима угарског великаша „Ђерђа Раготцког“ и војном окршају у „Финландском заливу“. Пети анализира како су британске путнице конструисале слику српске жене „имајући у виду тешкоће које су морале да навигирају (!), а које су прозилазиле (!) из чињенице њиховог рода“. Ово истраживање, каже ауторка, „има за циљ да допринесе растућој дебати о британском ’балканизму’ узимајући у дискусију женствене елементе дискурса“. За њима по неукости не заостаје ни главни уредник С. Мишић, који пише о коњима који се гаје „за војну службу“, користи изразе „подчињеност“ и „предпоставити“, говори о „подмладку“ животиња или о даривању „ждребца“. Сваки од ових бизарних текстова је препоручен за објављивање двема стручним рецензијама, а у одговарајућем извештају Министарству представљен као врхунско научно остварење. И то је само врх леденог брега. Мишићево нестручно уређивање часописа Натписи и записи недавно је описао проф. др Ђорђе Бубало у тексту „Суноврат научне историографске периодике“, који је доступан на веб-порталу Матице српске. О плагијатима којима Мишић угрожава национално значајан пројекат какав је Српска енциклопедија, тек треба да се говори.

У овом тренутку је пажња јавности с правом усмерена на прогон чланова Одељења за историју. Но намеће се утисак да иза тог проблема стоји већи – урушавање образовног система?

Још трагичнији пример етичке кризе која растаче Филозофски факултет су пословне активности проф. др Радоша Љушића. Овај наставник скоро 20 година не држи наставу студентима, а једнако дуго зарађује новац од писања и продаје неквалитетних школских уџбеника. Из његовог уџбеника за трећи разред гимназије ученици годинама уче да су због постова Срби били „трома нација“, да је текија верска установа „дервишких фанатика“, да је основна разлика између сунита и шиита у томе ко има право да тумачи Куран, да је калвинизам „напреднија“ религија од лутеранства, да је верски мистицизам „тајанственост“, да је у Римокатоличкој цркви Ускрс непокретан празник од 1583, да је Васељенска патријаршија најстарија православна црква, да су Мали Радојица и Стари Вујадин били истакнути хајдуци, да је Сервантес у роману „Дон Кихот“ реално приказао шпанско друштво, да је Пучини стварао у време Бетовена и још много других непримерених и нетачних ствари. Ученике седмог разреда основне школе учи да су „велики владари лишени емоција“ и да је многима од њих „свирепост била урођена“. Иако се на први поглед види да ови уџбеници не испуњавају прописане стандарде квалитета, Министарство је на основу позитивних рецензија проф. др С. Рајић и проф. др М. Јагодића одобрило њихову употребу у настави.

Маја Николић

Аутономија као изговор за тиранију

Како функционише систем насиља на Филозофском факултету?

Указали сте недавно на то да кршење процедура, правилника и статута на Одељењу за историју има за циљ стварање „раја послушних медиокритета“. Када је почео прогон неподобних кадрова?


Јуна 2015. године већинска група наставника са Одељења за историју, уз помоћ истраживача, запослених на Филозофском факултету преко научних пројеката које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја, изабрала је, супротно дотадашњим процедурама, свог кандидата за управника Одељења. Од истраживача су то захтевали шефови тих пројекта, професори Радош Љушић, Синиша Мишић, Никола Самарџић и Влада Станковић. Учешће истраживача у поменутом гласању било је преседан. Протест на овај начин прегласане групе наставника означио је почетак злостављања које се над њима спроводи у континуитету последње четири године. Осим што су повремено, у складу са интересима већинске групе наставника, присиљени да учествују у гласањима, истраживачи, чије надлежности нису прецизно дефинисане ниједним правним актом, злоупотребљавају се, између осталог, и тако што, противно прописима, а вољом шефова пројеката, учествују у настави и тако обављају послове које неки редовни професори избегавају, а за које примају плату из буџета Републике Србије.

Како функционише механизам злостављања и насиља, те могу ли се лични сукоби повезати са озбиљним начелним друштвеним проблемима?

Мањинску групу наставника већина на Одељењу омета у обављању наставних дужности, оспоравајући им учешће у комисијама за одбрану свих нивоа студентских радова, онемогућава њихово учешће у факултетским телима у које поставља искључиво своје људе, настоји да их избаци из њихових кабинета. Већинска група наставника, на основу просте бројчане надмоћи, доноси све одлуке мајоризацијом, без обзира да ли су правно утемељене или не. Примера ради, на последњој седници Одељења, одржаној 14. марта 2019. године, већинска група наставника је, упркос чињеници да је на то упозорена, усвојила реферат који предлаже мог противкандидата за избор у ванредног професора иако не испуњава минималне услове за поменуто звање.
Када некога из мањинске групе наставника треба изабрати у више или исто звање, будући да се сви наставници, осим редовних професора, бирају у одговарајуће звање и потписују уговор о раду на сваких пет година, онда шеф катедре, научно-наставне организационе јединице на Одељењу, на којој има непослушних наставника, затражи од истраживача да се јави на конкурс који се расписује како би се актуелни наставник (ре)изабрао у одговарајуће звање. Истраживачи се, без обзира да ли испуњавају формалне услове и задовољавају одговарајуће наставно-научне критеријуме, бирају у наставна звања уместо неподобних чланова катедре. То се чини под геслом аутономије која је изговор за тиранију шефова катедри, иначе горепоменутих шефова пројеката, који катедром управљају као својим приватним власништвом. Тако су најпре покушали да избаце са факултета Ж. Петковића, Ђ. Бубала, М. Ковића, Н. Порчића, Ж. Вујошевића. Међутим, већинској групи наставника на Одељењу пошло је за руком да одстрани из наставе Александра Фотића, иако је Изборно веће Филозофског факултета, једина заштита прогоњених наставника са Одељења за историју, два пута одбило реферат који је за ванредног професора предлагао Фотићевог противкандидата из редова истраживача.

Које процедуралне одредбе важећих прописа су прекршене?

Охрабрена чињеницом да је једног угледног научника уклонила из наставе, већинска група наставника на Одељењу сада настоји да избаци с посла још троје својих колега који су на факултету запослени више од 16 година. У случају Мире Радојевић, која има позитиван реферат комисије и подршку своје катедре, нису подржали реферат, износећи неистину да јој није објављена монографија. У случају Небојше Шулетића реферат није потписао један члан комисије, нити је издвојио мишљење, иако га на то обавезује универзитетски Правилник о начину и поступку стицања звања и заснивања радног односа наставника. Комисија га, штавише, не предлаже за поновни избор у доцента „јер то не заслужује“, избацујући тако са Одељења за историју последњег османисту. Реферат, који уместо мене предлаже мог противкандидата за избор у ванредног професора, нису потписала два страна члана комисије. Тек након истека законског рока, они су доставили изјаве да „апстинирају од гласања“, не образлажући своје одлуке, чиме су јасно ставили до знања да не стоје иза његовог садржаја. Трећи члан комисије, др Нада Зечевић нема одговарајуће научно звање да би била њен део, упркос чињеници да „има компетенције“, што према важећим прописима Републике Србије није исто. Она није својеручно ни потписала реферат, иако се то изричито тражи према Упутству о спровођењу поступка избора у звање када су неки чланови комисије странци. Др Зечевић тврди да је то учинила путем „електронског потписа“, иако је у питању њен копирани потпис који је накнадно „налепљен“ на реферат. Како би се дискредитовао мој наставно-научни рад, а лажно увећао исти мог противкандидата, Комисија је у реферату изнела читав низ неистина, потпуно игноришући високе оцене студентских евалуација мог наставног рада, учешће у комисијама за преко 100 дипломских и мастер радова и чињеницу да већ пет година предајем на једном од мастер програма при Универзитету у Београду.
Pitanje svih pitanja je kakav kredibilitet može da ima mesto gde od broznih vremena titoizma caruje baš svaka vladajuća ideologija? Prvo staljinistički titoizam golootočkog tipa, pa samoupravljanje pa sad toksični “evro” čedizam, tj “meki” titoizam u liberalnom ruhu. Da li nekom odatle dopire do mozga da je uz takve kadrove i “opoziciju” koju forsiraju N1 & Nova S moguće proglašavanje AV i za faraona a da velika većina ljudi u Srbiji i ne trepne?
 
Poslednja izmena:
Sad bi trebalo i studenti da se uključe u proteste koji su do sada bili pasivniji. Verovatno je to cilj Pravnog i Filozofskog.
Da li očekuješ da neko normalan pođe za Čedom Stojkovićem, Samardžićem, Felingerom, Ališom Kerns, Marinikom del Kokoš i ostalim novopečenim čedističkim kadrom? Problem počinje još od pre Julke i Zlobe - kako bi Zlobodan uopšte došao na vlast da pre njega nisu bili Jožekovi podrepaši? Dojahao je na zadovoljstvu režimom pre njega, isto kao i Veliki Vođa AV na oduševljenju mojim ex partijskim šefom Tadićem, Čankom Nevaspitanim Nenadom, Čedom, Gargamelom i da ne pominjem ostalu bulumentu koja me je bukvalno najurila iz Srbije - nisam uopšte bio partijski angažovan i za mene nije bilo mesta pod suncem.

Evo sad se lepo vidi šta se postiglo onim “gostovanjima” - dok AV budu rušili Čeda S, Beširi, gostujući Ljiljani i Felinger Veliki Vođa nema o čemu da brine. Stvar se ugasila sama od sebe. Pa nek Đilas sledeći put angažuje Đukanovića, možda upali…
 

Back
Top