FataMorgen
Legenda
- Poruka
- 64.174
-
- Popularno:
- Šojgu: Nismo mi, oni su
- EU planira velik udar na Kinu. "Kreće...
- Đilas: Nećemo građane pozivati na...
- Da li je Srbija 1918. osvojila ili...
- Naučnici su otkrili maksimalnu starost...
- Hoće Šabanu da oduzmu ulicu!
- Žene u Srbiji imaju najmanje grudi u...
- Da li žene umeju ili ne umeju da...
- Muškarci plaču?
- Zasto je Isus rodjen?
POBEDA 'DRUGE SRBIJE'-BUDUCNOST SRBIJE
- Začetnik teme gost 235367
- Datum pokretanja
FataMorgen
Legenda
- Poruka
- 64.174
gost 235367
Ističe se
- Poruka
- 2.786
A ko je tu politiku vodio 11 godina ?
Vodicemo je jos toliko....Tomu kontrolisemo preko mi-6..he he..Naivcine....
FataMorgen
Legenda
- Poruka
- 64.174
Srbija uvezla 25.000 tona jabuka
14. januar 2011. | 10:04 | Izvor: Politika
Beograd -- Za glavu bi se uhvatio srpski seljak kada bi znao da smo u toku 2010. godine uvezli više od 8.400 tona crnog luka i čak 25.000 tona jabuka.
Zemlja koja „pola Evrope može da hrani” u inostranstvu je nabavila i oko 5.000 tona pasulja, kao i više od 600 tona šargarepe, pokazuju podaci granične Fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Uvezli smo nešto manje od 4.800 tona paprike, a na spisku zeleniša koji smo u toku minule godine kupili van granica naše zemlje nalaze se kruške, krastavci, paradajz, beli luk, kupus, čak i šljive.
I premda su prva asocijacija svakog potrošača na uvozno voće južni plodovi, ovakvi podaci sa naših granica to demantuju, pa gotovo svakodnevno na trpezi imamo pravi internacionalni meni, a da to i ne znamo. U proleće pazarimo jagode iz Grčke. Oni koji u supermarketu posegnu za jabukom najverovatnije će pazariti bosanski ajdared, a u kaci kiselimo kupus iz Makedonije. Ni to nije sve. Ko bi da u vreme gripa podiže imunitet verovatno će to uraditi kineskim belim lukom, a u srpskom loncu sa rebarcima krčka se pasulj iz Kine ili Turske.
Godišnji izveštaj graničnih inspekcija pokazuje i da voće i povrće najviše uvozimo iz Španije, Češke, Austrije, Bosne i Hercegovine, Egipta, Grčke, Holandije, Italije, ali i Kine i Kirgizije.
Trgovci kažu da domaća proizvodnja često ne zadovoljava potražnju, pa zato prodaju uvozni zeleniš. Struktura ponude uvoznog voća i povrća, kažu, zavisi od godišnjeg doba.
“Voće i povrće iz uvoza nabavlja se u periodu kada te robe nema na domaćem tržištu. Tako da se period uvoza razlikuje od proizvoda do proizvoda. Citrusi i banane iz inostranstva dolaze u toku cele godine pošto na našem podneblju ne uspevaju”, kaže Vesna Žabić, predstavnica za medije Delta maksi grupe.
Stručnjaci kažu da takvi podaci nisu alarmantni i da poljoprivredne proizvode više izvozimo nego što uvozimo.
“Za 11 meseci 2010. godine izvezli smo voća i povrća u vrednosti od 479,3 miliona dolara, a uvezli za 218,5 miliona dolara. U odnosu na isti period lane izvoz smo povećali za oko 60 miliona dolara, ali i uvoz za oko četiri miliona”, objašnjava Milan Prostran, sekretar odbora za agrar Privredne komore Srbije.
Kako dodaje, uvoz voća i povrća posledica je sporazuma o slobodnoj trgovini sa međunarodnim organizacijama, ali i pojedinačnim državama, poput Turske.
“Tu su i veliki trgovinski lanci koji sada nude voće za koje ranije nismo ni znali i koji postavljaju stroge uslove za ulazak na svoje rafove. U strukturi uvoza oko 90 odsto je južno voće, tako da desetak procenata otpada na one vrste voća koje i mi proizvodimo”, navodi Prostran.
Šta smo uvozili
Kina – beli luk 154 tone
Turska – šargarepa 234 tone
Makedonija – šljive 65 tona
Španija – kruške 27 tona
Austrija – borovnice 67 tona
BiH – paradajz 90 tona
Egipat – pasulj 236 tona
Nemačka – mladi krompir 45 tona
Holandija – banana 1.135 tona
Grčka – kupus 148 tona
Međutim, drugačija je situacija sa povrćem, naročito sa pasuljem ili lukom. Njihova proizvodnja opada, ali i potrošnja. Nema više velikih potrošača, poput vojske i privrednih sistema koji su spremali obroke za radnike, pa je mnogima jednostavnije i jeftinije da ove vrste povrća uvezu nego da ih uzgajaju, ocenjuje Prostran.
To što nam zeleniš stiže sa svih meridijana, objašnjavaju u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede, ne znači da je sumnjivog kvaliteta.
“Fitosanitarni inspektori pregledaju sve pošiljke voća i povrća prilikom uvoza i tek na osnovu dobijenih rezultata ispitivanja ova hrana može da dospe na tržište, tako da potrošači mogu da budu mirni. Na njihove trpeze stiže samo zdrava i bezbedna hrana iz uvoza”, tvrdi Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata.
On objašnjava i da inspektori svaku pošiljku pregledaju tako što najpre proveravaju međunarodno uverenje o zdravstvenom stanju pošiljke, kao i sertifikat koji izdaje ovlašćena organizacija zemlje izvoznice kojom se garantuju poreklo i kvalitet.
“Zatim se obavi vizuelni pregled pošiljke i uzmu uzorci za ispitivanje. I tek kada se dobije laboratorijski izveštaj, ako roba ispunjava naše uslove, ona odlazi u promet”, istakao je Pajkić.
Ukoliko se utvrdi da u voću ili povrću ima viška štetnih materija od propisanog, zabranjuje se uvoz, dodaje on. Tako je u toku 2010. godine od pregledane 22.823 pošiljke na granicama, zabranjen uvoz 14.
“Reč je o 186 tona voća i povrća. Uvoz nije dozvoljen zbog nepotpune dokumentacije ili zbog toga što su pošiljke mogle da budu štetne po zdravlje potrošača. One su ili vraćene pošiljaocu ili uništene”, rekao je Pajkić.
Evo ovo su rezultati "Druge Srbije"
14. januar 2011. | 10:04 | Izvor: Politika
Beograd -- Za glavu bi se uhvatio srpski seljak kada bi znao da smo u toku 2010. godine uvezli više od 8.400 tona crnog luka i čak 25.000 tona jabuka.
Zemlja koja „pola Evrope može da hrani” u inostranstvu je nabavila i oko 5.000 tona pasulja, kao i više od 600 tona šargarepe, pokazuju podaci granične Fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Uvezli smo nešto manje od 4.800 tona paprike, a na spisku zeleniša koji smo u toku minule godine kupili van granica naše zemlje nalaze se kruške, krastavci, paradajz, beli luk, kupus, čak i šljive.
I premda su prva asocijacija svakog potrošača na uvozno voće južni plodovi, ovakvi podaci sa naših granica to demantuju, pa gotovo svakodnevno na trpezi imamo pravi internacionalni meni, a da to i ne znamo. U proleće pazarimo jagode iz Grčke. Oni koji u supermarketu posegnu za jabukom najverovatnije će pazariti bosanski ajdared, a u kaci kiselimo kupus iz Makedonije. Ni to nije sve. Ko bi da u vreme gripa podiže imunitet verovatno će to uraditi kineskim belim lukom, a u srpskom loncu sa rebarcima krčka se pasulj iz Kine ili Turske.
Godišnji izveštaj graničnih inspekcija pokazuje i da voće i povrće najviše uvozimo iz Španije, Češke, Austrije, Bosne i Hercegovine, Egipta, Grčke, Holandije, Italije, ali i Kine i Kirgizije.
Trgovci kažu da domaća proizvodnja često ne zadovoljava potražnju, pa zato prodaju uvozni zeleniš. Struktura ponude uvoznog voća i povrća, kažu, zavisi od godišnjeg doba.
“Voće i povrće iz uvoza nabavlja se u periodu kada te robe nema na domaćem tržištu. Tako da se period uvoza razlikuje od proizvoda do proizvoda. Citrusi i banane iz inostranstva dolaze u toku cele godine pošto na našem podneblju ne uspevaju”, kaže Vesna Žabić, predstavnica za medije Delta maksi grupe.
Stručnjaci kažu da takvi podaci nisu alarmantni i da poljoprivredne proizvode više izvozimo nego što uvozimo.
“Za 11 meseci 2010. godine izvezli smo voća i povrća u vrednosti od 479,3 miliona dolara, a uvezli za 218,5 miliona dolara. U odnosu na isti period lane izvoz smo povećali za oko 60 miliona dolara, ali i uvoz za oko četiri miliona”, objašnjava Milan Prostran, sekretar odbora za agrar Privredne komore Srbije.
Kako dodaje, uvoz voća i povrća posledica je sporazuma o slobodnoj trgovini sa međunarodnim organizacijama, ali i pojedinačnim državama, poput Turske.
“Tu su i veliki trgovinski lanci koji sada nude voće za koje ranije nismo ni znali i koji postavljaju stroge uslove za ulazak na svoje rafove. U strukturi uvoza oko 90 odsto je južno voće, tako da desetak procenata otpada na one vrste voća koje i mi proizvodimo”, navodi Prostran.
Šta smo uvozili
Kina – beli luk 154 tone
Turska – šargarepa 234 tone
Makedonija – šljive 65 tona
Španija – kruške 27 tona
Austrija – borovnice 67 tona
BiH – paradajz 90 tona
Egipat – pasulj 236 tona
Nemačka – mladi krompir 45 tona
Holandija – banana 1.135 tona
Grčka – kupus 148 tona
Međutim, drugačija je situacija sa povrćem, naročito sa pasuljem ili lukom. Njihova proizvodnja opada, ali i potrošnja. Nema više velikih potrošača, poput vojske i privrednih sistema koji su spremali obroke za radnike, pa je mnogima jednostavnije i jeftinije da ove vrste povrća uvezu nego da ih uzgajaju, ocenjuje Prostran.
To što nam zeleniš stiže sa svih meridijana, objašnjavaju u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede, ne znači da je sumnjivog kvaliteta.
“Fitosanitarni inspektori pregledaju sve pošiljke voća i povrća prilikom uvoza i tek na osnovu dobijenih rezultata ispitivanja ova hrana može da dospe na tržište, tako da potrošači mogu da budu mirni. Na njihove trpeze stiže samo zdrava i bezbedna hrana iz uvoza”, tvrdi Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata.
On objašnjava i da inspektori svaku pošiljku pregledaju tako što najpre proveravaju međunarodno uverenje o zdravstvenom stanju pošiljke, kao i sertifikat koji izdaje ovlašćena organizacija zemlje izvoznice kojom se garantuju poreklo i kvalitet.
“Zatim se obavi vizuelni pregled pošiljke i uzmu uzorci za ispitivanje. I tek kada se dobije laboratorijski izveštaj, ako roba ispunjava naše uslove, ona odlazi u promet”, istakao je Pajkić.
Ukoliko se utvrdi da u voću ili povrću ima viška štetnih materija od propisanog, zabranjuje se uvoz, dodaje on. Tako je u toku 2010. godine od pregledane 22.823 pošiljke na granicama, zabranjen uvoz 14.
“Reč je o 186 tona voća i povrća. Uvoz nije dozvoljen zbog nepotpune dokumentacije ili zbog toga što su pošiljke mogle da budu štetne po zdravlje potrošača. One su ili vraćene pošiljaocu ili uništene”, rekao je Pajkić.
Evo ovo su rezultati "Druge Srbije"
gost 186118
Veoma poznat
- Poruka
- 10.118
Kada se druga Srbija okane anti-rusofilstva, podrske gejevima i sl., kada izrazi jasan stav o Rasko-Polimskoj Oblasti i Vojvodini kao suverenim djelovima Srbije, a Vojvodini omoguci finansijsku autonomiju, smatracu je prihvatljivom.
Inace, mnogi grese, pa mene recimo ubrajajaju u "Prvu Srbiju", a ja licno spadam u "Trecu Srbiju", koja je protiv izolacije, koja je za realni nacionalizam, protiv ratnog huskanja i primitivizma. Treca Srbija jeste nacionalisticka ali ne ekstremno nacionalisticka i nije zatvorena za Zapad, iako tezi Rusiji. Izvinjavam se sto ovde neke svoje ideje pokusavam da proguram i upakujem pod nazivom "Treca Srbija" ali smatram da na to imam legitmno pravo.
gost 186118
Veoma poznat
- Poruka
- 10.118
Jos nesto, mislim da je bzvz sto se Druga Srbija zalaza za cjelovitost BiH, pogotovo u trenutku kada je Kosovo neformlano podjeljeno na srpski i albanski dio, a cijelom Kosovu priznata nezavisnost od 22 clanice EU. Ne zagovaram trampu sever Kim i RS nama, jug Kim Albancima ali samo ukazujem da nije dobro zalagati se i za cjelovitu BiH i nezavisno Kosovo.
FataMorgen
Legenda
- Poruka
- 64.174
Nema više para ni za hleb i mleko
14. januar 2011. | 08:11 | Izvor: Novosti
Beograd -- Građani u Srbiji prinuđeni su da smanje potrošnju hrane. Prodaja hleba u Srbiji je za godinu opala čak za 12 odsto, dok pola miliona žitelja nema para za mleko.
Trećina potrošača značajno je smanjilo kupovinu mesa, dok 11 odsto kupaca manje pazari voće, a nešto više od petine sokove i slatkiše.
Prodaja hleba je u Srbiji, prema podacima Unije pekara, opala između 10 i 12 odsto! To znači da je kriza toliko pogodila građane Srbije da štede i na najosnovnijoj životnoj namirnici.
U Beogradu se sada dnevno potroši između 800.000 i milion vekni. A pre izbijanja krize, ta količina je na dnevnom nivou bila veća za čak 100.000 vekni.
Prema poslednjem istraživanju GfK iz prošle godine, srednja klasa je naglo počela da smanjuje količine kupljene robe. Kupuju veća, takozvana ekonomična pakovanja, i traže najbolji odnos cene i kvaliteta. U šoping se ide planski, sa spiskom. Najosetljiviji i najsiromašniji sloj potrošača, orijentiše se prvenstveno ka ceni. U startu odustaju od kvalitetnih sokova, flaširane vode, konditora... Takođe, sveli su potrošnju osnovnih namirnica na minimum.
"Smatram da nije toliko smanjena potrošnja koliko se sada vodi računa o hlebu i više se ne baca kada nije svež", kaže Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, koja pokriva oko 70 odsto domaćeg tržišta tom namirnicom, ali i dodaje da "naravno, ima tu i onih koji su zbog slabije kupovne moći primorani i da štede, a neki vode računa i o načinu ishrane".
Pre krize, u korpama je završavala značajna količina vekni, ali i gotove hrane. Sada istraživanja pokazuju da se sedam odsto građana izjasnilo da, između ostalog, pazari i manje količine hleba. Uprkos smanjenom prometu, prosečan građanin Srbije i dalje godišnje troši 109 kilograma hleba, što je čak tri puta više nego što, recimo, pojede prosečno stanovnik Evropske unije.
Jogurt i mleko nisu svakog dana na trpezi u porodicama s nižim primanjima - pokazuju ranija istraživanja. Osam odsto anektiranih građana nema svakog dana ovu namirnicu na trpezi, njih 10 odsto kupuje isključivo jeftinije mlečne proizvode, dok je šestina njih zbog slabije kupovne moći značajno smanjila kupovinu mleka.
Iako je ponuda mleka daleko bolja nego pre pola godine, u trgovinama ga i dalje nema dovoljno. Stručnjaci ukazuju da bi, da je veća platežna moć stanovništva, nestašice bile daleko veće, jer je i mleko, za mnoge, postalo luksuz i manje se pazari. U Srbiji je godišnja potrošnja mleka i prerađevina od mleka po stanovniku 87 litara, a u Evropskoj uniji od 320 do 380 litara.
Četvrtina potrošača povremeno kupuje meso, jednom nedeljno, dok je 28 odsto njih prinuđeno da osetno smanji kupovinu te namirnice. Prema poslednjim istraživanjima GFK, 15 odsto njih pazari meso isključivo na akcijskim sniženjima. Inače, pre petnaestak godina, potrošnja mesa po stanovniku bila je 68, a sada je jedva 43 kilograma, i po tome smo pri dnu evropske lestvice.
Iako nerado govore o bacanju robe, većina prometnika ima problem da, zbog visokih cena, proda i domaće i južno voće. Procena je da se između osam i 10 odsto te robe na kraju meseca „odloži“ u kontejner, jer kada na vreme ne spuste cenu, posle nema kupaca. Inače, ankete pokazuju da 11 odsto kupaca zbog krize kupuje manje količine voća.
Slična situacija je i sa povrćem u prodavnicama, koje, često ustajalo i već sparušeno, ni po znatno nižoj ceni nema kupca. To se odnosi na zeleniš, šargarepu, ali i krastavac, papriku, cveklu, a procena je da čak 10- -20 odsto od ukupnih količina na kraju meseca završi u kanti.
DA,i ovo je pobeda "druge Srbije"
14. januar 2011. | 08:11 | Izvor: Novosti
Beograd -- Građani u Srbiji prinuđeni su da smanje potrošnju hrane. Prodaja hleba u Srbiji je za godinu opala čak za 12 odsto, dok pola miliona žitelja nema para za mleko.
Trećina potrošača značajno je smanjilo kupovinu mesa, dok 11 odsto kupaca manje pazari voće, a nešto više od petine sokove i slatkiše.
Prodaja hleba je u Srbiji, prema podacima Unije pekara, opala između 10 i 12 odsto! To znači da je kriza toliko pogodila građane Srbije da štede i na najosnovnijoj životnoj namirnici.
U Beogradu se sada dnevno potroši između 800.000 i milion vekni. A pre izbijanja krize, ta količina je na dnevnom nivou bila veća za čak 100.000 vekni.
Prema poslednjem istraživanju GfK iz prošle godine, srednja klasa je naglo počela da smanjuje količine kupljene robe. Kupuju veća, takozvana ekonomična pakovanja, i traže najbolji odnos cene i kvaliteta. U šoping se ide planski, sa spiskom. Najosetljiviji i najsiromašniji sloj potrošača, orijentiše se prvenstveno ka ceni. U startu odustaju od kvalitetnih sokova, flaširane vode, konditora... Takođe, sveli su potrošnju osnovnih namirnica na minimum.
"Smatram da nije toliko smanjena potrošnja koliko se sada vodi računa o hlebu i više se ne baca kada nije svež", kaže Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, koja pokriva oko 70 odsto domaćeg tržišta tom namirnicom, ali i dodaje da "naravno, ima tu i onih koji su zbog slabije kupovne moći primorani i da štede, a neki vode računa i o načinu ishrane".
Pre krize, u korpama je završavala značajna količina vekni, ali i gotove hrane. Sada istraživanja pokazuju da se sedam odsto građana izjasnilo da, između ostalog, pazari i manje količine hleba. Uprkos smanjenom prometu, prosečan građanin Srbije i dalje godišnje troši 109 kilograma hleba, što je čak tri puta više nego što, recimo, pojede prosečno stanovnik Evropske unije.
Jogurt i mleko nisu svakog dana na trpezi u porodicama s nižim primanjima - pokazuju ranija istraživanja. Osam odsto anektiranih građana nema svakog dana ovu namirnicu na trpezi, njih 10 odsto kupuje isključivo jeftinije mlečne proizvode, dok je šestina njih zbog slabije kupovne moći značajno smanjila kupovinu mleka.
Iako je ponuda mleka daleko bolja nego pre pola godine, u trgovinama ga i dalje nema dovoljno. Stručnjaci ukazuju da bi, da je veća platežna moć stanovništva, nestašice bile daleko veće, jer je i mleko, za mnoge, postalo luksuz i manje se pazari. U Srbiji je godišnja potrošnja mleka i prerađevina od mleka po stanovniku 87 litara, a u Evropskoj uniji od 320 do 380 litara.
Četvrtina potrošača povremeno kupuje meso, jednom nedeljno, dok je 28 odsto njih prinuđeno da osetno smanji kupovinu te namirnice. Prema poslednjim istraživanjima GFK, 15 odsto njih pazari meso isključivo na akcijskim sniženjima. Inače, pre petnaestak godina, potrošnja mesa po stanovniku bila je 68, a sada je jedva 43 kilograma, i po tome smo pri dnu evropske lestvice.
Iako nerado govore o bacanju robe, većina prometnika ima problem da, zbog visokih cena, proda i domaće i južno voće. Procena je da se između osam i 10 odsto te robe na kraju meseca „odloži“ u kontejner, jer kada na vreme ne spuste cenu, posle nema kupaca. Inače, ankete pokazuju da 11 odsto kupaca zbog krize kupuje manje količine voća.
Slična situacija je i sa povrćem u prodavnicama, koje, često ustajalo i već sparušeno, ni po znatno nižoj ceni nema kupca. To se odnosi na zeleniš, šargarepu, ali i krastavac, papriku, cveklu, a procena je da čak 10- -20 odsto od ukupnih količina na kraju meseca završi u kanti.
DA,i ovo je pobeda "druge Srbije"
gost 198384
Iskusan
- Poruka
- 5.443
Druga Srbija je potrošila 10 godina da izgradi moje decidirano NE.
gost 235367
Ističe se
- Poruka
- 2.786
Zalaze se za bosnu celovitu to je tacno,da ostane kakva takva, jer ako osude Karadzica za genocid i RS kao genocidnu tvorevinu nece biti ni toga..Razmisljajte malo....
FataMorgen
Legenda
- Poruka
- 64.174
Zer ne mislis da je kada se pogledaju rezultati do cega dodje Srbija,maliciozno i bahato tako govoriti "Vodicemo je jos toliko..."
- Poruka
- 3.381
Ali druga srbija se zalaze upravo za ukidanje RS...kud ces gore od toga?!?
supercafone
Početnik
- Poruka
- 30
Srbija ne treba da se deli na ,jednu, i ,drugu, , Srbija treba da postane moderna gradjanska drzava u kojoj su svi gradjani jednaki.Tako bi i Srbi koji cine vecinu stanovnistva postali ravnopravni gradjani i koristili sva prava koje imaju manjine
ма ретоси бре. и то жешћег калибра.
неки од њих су кроз разговор морали својим газдама да докажу да су ретардирани, то су озбиљни људи, не дају они паре тек тако,
знају да би неко заступао њихове интересе овде мора да му фали бар пола мозга. сигурно су то проверили.
зло и наопако
gost 204907
Elita
- Poruka
- 22.655
Вала је та Друга Србија на власти од '45. Мало она да олади.
Ред је мало да неко заступа и праву Србију.
Ред је мало да неко заступа и праву Србију.
gost 186118
Veoma poznat
- Poruka
- 10.118
Prvu ili ovu moju trecu ?
NE-ZGODAN
Poznat
- Poruka
- 7.555
Toj drugoj Srbiji je mesto pored Djindjolinija...
supercafone
Početnik
- Poruka
- 30
kakav si ti polupismeni beogradski mentol!Bosna je drzava koja je na izdisaju zahvaljujuci Srbima koji se ne dijele na jedne i druge.Karadzic je ,mala maca, u poredjenju sa nekim politicarima koji danas uz pomoc zapada i jos jednog centra moci tiho ,neprimjetno stavljaju konopac oko vrata ,drzavi , BH
Jacob
Buduća legenda
- Poruka
- 49.567
FataMorgen
Legenda
- Poruka
- 64.174
Vesti
11. 01. 2011
U Srbiji sve više gladnih
U Srbiji nije bilo nikada više gladnih i očajnih ljudi. Statistika pokazuje da svaki deseti građanin Srbije živi ispod granice siromaštva. Crveni krst Srbije procenjuje da 150.000 ljudi nema dovoljno novca za hranu, a 800.000 živi ispod linije siromaštva. Pred kontejnerom jedne beogradske ulice čovek srednjih godina pokušava da kako kaže dostojanstveno prehrani porodicu.
Rastu siromaštva značajno je doprinela svetska ekonomska kriza. Gordana Matkovićnekadašnja ministarka i autorka državnog projekta za smanjenje siromaštva kaže da je u periodu između 2003. i 2008. godine značajno smanjen procenat siromašnih koji se danas nažalost rapidno povećava.
„Činjenica je da se u toku krize siromaštvo povećalo, nažalost. Praktično, prvi udar krize je bio na neformalnu ekonomiju, smanjenje su i nadnice u neformalnoj ekonomiji, smanjene su i plate", kaže Matković.
U Srbiji danas ima skoro 1,7 miliona ljudi starijih od 60 godina i 1,25 miliona starijih od 65 godina. Oni spadaju u kategoriju koja potencijalno regrutuje najviše siromašnih.
U Srbiji je 750.000 nezaposlenih, platu koja je među najmanjim u regionu, prima oko milion ipo ljudi. Ispod apsolutne linije siromaštva spadaju ona lica čija je potrošnja na mesečnom nivou niža od minimalnog iznosa neophodnog za hranu.
„Prema podatcima državnih organa oko 200 hiljada dece živi u siromaštvu. Kada se to pomnoži sa brojem članova domaćinstva to praktično znači da ima 700-800 [/B građana uključujuć i deo penzionera", naglašava Čolaković
]hiljada siromašnih
Branislav Čanak, predsednik sindikata "Nezavisnost" u studiju RSE u Beogradu, 25. jul 2007.Više od 500.000 radnih mesta je izgubljeno od početka privatizacije. Tu se zapravo nalazi najveća baza nezadovoljnih i gladnih.
U Srbiji ima i 160.000 ljudi koji rade, a ne primaju plate i 110.000 ljudi koji primaju minimalac. Društvena briga o siromašnima dodatno će ove godine biti ugrožena i smanjenim državnim budžetom.
„Država preuzima zahvatnje jednog velikog broja ljudi koji će imati pravo na socijalnu pomoć među onima koji su najugroženiji. Ja se nadam da će taj zakon da se što pre neći u parlamentu, bez obzira što će početi po svim procenama jedan značajniji rast bruto društevnog proizvoda. Ali se to neće odmah nažalost odraziti na smanjenje siromaštva", kaže Gordana Matković
Glavni generator siromaštva je slaba privreda. Koliko je prisutno siromaštvo može se videti u podataku gde se kanališe najviše sredstava iz prosečne plate.
Đogović: Blizu 56 procenata ukupno raspoloživih sredstava odlazi na kupovinu osnovnih namirnica, što govori o stepenu siromaštva prosečnog domaćinstva u Srbiji.
„Blizu 56 odsto ukupnih raspoloživih sredstava odlazi na zadovoljavanje osnovnih potreba, što govori o stepenu siromaštva prosečnog domaćinstva u Srbiji", kaže Saša Đogović iz Instituta za tržišno istraživanje, prenoseći rezultate istraživanja.
Očigledno da procenat ljudi koji je u teškoj situaciji još uvek nije zabrinjavajući za opstanak vlasti. Uzalud su sindikati pretili vrućom jeseni. Socijalni nemiri srpskog tipa ne mogu da reše ništa, već samo mogu da produže agoniju.
„Može da bude nešto što se desilo u Argentini, toga se još više plašim. Da su radnici štrajkovali u jednoj železničkoj stanici, a građani su izašli da ih linčuju. Za bedu ne treba da budete udruženi. Ne postoji svetska internacionala bednika. Ta beda prodire svuda kao i sve zarazne bolesti. Ona je veoma teška zarazna društvena bolest", kaže Branislav Čanak.
Nedavna istraživanja pokazuju da su egzistencijalni strahovi najizraženiji u Srbiji. Da li je Srbija mapa potencijalnog socijalnog bunta teško je predvidivo i pored svih tamnih prognoza i procena.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
11. 01. 2011
U Srbiji sve više gladnih
U Srbiji nije bilo nikada više gladnih i očajnih ljudi. Statistika pokazuje da svaki deseti građanin Srbije živi ispod granice siromaštva. Crveni krst Srbije procenjuje da 150.000 ljudi nema dovoljno novca za hranu, a 800.000 živi ispod linije siromaštva. Pred kontejnerom jedne beogradske ulice čovek srednjih godina pokušava da kako kaže dostojanstveno prehrani porodicu.
Rastu siromaštva značajno je doprinela svetska ekonomska kriza. Gordana Matkovićnekadašnja ministarka i autorka državnog projekta za smanjenje siromaštva kaže da je u periodu između 2003. i 2008. godine značajno smanjen procenat siromašnih koji se danas nažalost rapidno povećava.
„Činjenica je da se u toku krize siromaštvo povećalo, nažalost. Praktično, prvi udar krize je bio na neformalnu ekonomiju, smanjenje su i nadnice u neformalnoj ekonomiji, smanjene su i plate", kaže Matković.
U Srbiji danas ima skoro 1,7 miliona ljudi starijih od 60 godina i 1,25 miliona starijih od 65 godina. Oni spadaju u kategoriju koja potencijalno regrutuje najviše siromašnih.
U Srbiji je 750.000 nezaposlenih, platu koja je među najmanjim u regionu, prima oko milion ipo ljudi. Ispod apsolutne linije siromaštva spadaju ona lica čija je potrošnja na mesečnom nivou niža od minimalnog iznosa neophodnog za hranu.
„Prema podatcima državnih organa oko 200 hiljada dece živi u siromaštvu. Kada se to pomnoži sa brojem članova domaćinstva to praktično znači da ima 700-800 [/B građana uključujuć i deo penzionera", naglašava Čolaković
]hiljada siromašnih
Branislav Čanak, predsednik sindikata "Nezavisnost" u studiju RSE u Beogradu, 25. jul 2007.Više od 500.000 radnih mesta je izgubljeno od početka privatizacije. Tu se zapravo nalazi najveća baza nezadovoljnih i gladnih.
U Srbiji ima i 160.000 ljudi koji rade, a ne primaju plate i 110.000 ljudi koji primaju minimalac. Društvena briga o siromašnima dodatno će ove godine biti ugrožena i smanjenim državnim budžetom.
„Država preuzima zahvatnje jednog velikog broja ljudi koji će imati pravo na socijalnu pomoć među onima koji su najugroženiji. Ja se nadam da će taj zakon da se što pre neći u parlamentu, bez obzira što će početi po svim procenama jedan značajniji rast bruto društevnog proizvoda. Ali se to neće odmah nažalost odraziti na smanjenje siromaštva", kaže Gordana Matković
Glavni generator siromaštva je slaba privreda. Koliko je prisutno siromaštvo može se videti u podataku gde se kanališe najviše sredstava iz prosečne plate.
Đogović: Blizu 56 procenata ukupno raspoloživih sredstava odlazi na kupovinu osnovnih namirnica, što govori o stepenu siromaštva prosečnog domaćinstva u Srbiji.
„Blizu 56 odsto ukupnih raspoloživih sredstava odlazi na zadovoljavanje osnovnih potreba, što govori o stepenu siromaštva prosečnog domaćinstva u Srbiji", kaže Saša Đogović iz Instituta za tržišno istraživanje, prenoseći rezultate istraživanja.
Očigledno da procenat ljudi koji je u teškoj situaciji još uvek nije zabrinjavajući za opstanak vlasti. Uzalud su sindikati pretili vrućom jeseni. Socijalni nemiri srpskog tipa ne mogu da reše ništa, već samo mogu da produže agoniju.
„Može da bude nešto što se desilo u Argentini, toga se još više plašim. Da su radnici štrajkovali u jednoj železničkoj stanici, a građani su izašli da ih linčuju. Za bedu ne treba da budete udruženi. Ne postoji svetska internacionala bednika. Ta beda prodire svuda kao i sve zarazne bolesti. Ona je veoma teška zarazna društvena bolest", kaže Branislav Čanak.
Nedavna istraživanja pokazuju da su egzistencijalni strahovi najizraženiji u Srbiji. Da li je Srbija mapa potencijalnog socijalnog bunta teško je predvidivo i pored svih tamnih prognoza i procena.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
Друга Србија представља продужетак комунистичког схватања политике и раскорак са европским вредностима, мржњу према својој држави и народу, Карлеушу, Пинк, простаклук, примитивизам, непотизам, кохабитација са милошевићевом СПС, тајкунизација, Шилерова, убиство Ђинђића.........представља теорију да је једино битан имиџ и новац.
Poslednja izmena:
User Friendly
Buduća legenda
- Poruka
- 25.007
I ne i da. Da, zato sto danasnje snage koje se nazivaju nacinalistickim,nisu nacinalisticke vec idiotske ili su sovinisticke ali na glup nacin. Razumeo bi ih da su nacisti ili fasisti,ali to su ideologije slicne komunizmu u koje je umotano nesto malo nacionalizma, ali u najgoroj mogucoj konotaciji. Kada vidis ove forumase koji ih podrzavaju,vidi se prava slika tih ljudi koji to i podrzavaju koji se bas ne mogu pohvaliti nekim intelektom.
A ne,zato sto su i tu mahom komunjarski kadrovi u prvim redovima i zato sto se sprovodi politika bratstvo i jedinstvo. Msm mi smo samostalna zemlja,Srbija,nas narod su SRBI,boli me **** za cigane,Bosance,Hrvate,Crnogorce,Holandjane,Amerikance,Albance i druge. Ne moramo da se svima ivinjavamo ako nam to nije u interesu. Kakav Srbija ima interes da bude dobra sa Makedoncima ili drugim delom Bosne? Srbi u Srbiji moraju biti prvi. Kad se dobija pomoc,prvo Srbi da je dobiju,kad se deli nesto prvo Srbima da se da,jer na njima je ceo teret ove zemlje i oni prvi sve placaju. Drugo sto ne volim ih zato sto nemaju smelosti da zatvore poglavlje sa Kosovom i da pristupe Nato paktu i zato sto su ogrezli u korupciju i zato sto ne mogu da nas uvedu u EU!
A ne,zato sto su i tu mahom komunjarski kadrovi u prvim redovima i zato sto se sprovodi politika bratstvo i jedinstvo. Msm mi smo samostalna zemlja,Srbija,nas narod su SRBI,boli me **** za cigane,Bosance,Hrvate,Crnogorce,Holandjane,Amerikance,Albance i druge. Ne moramo da se svima ivinjavamo ako nam to nije u interesu. Kakav Srbija ima interes da bude dobra sa Makedoncima ili drugim delom Bosne? Srbi u Srbiji moraju biti prvi. Kad se dobija pomoc,prvo Srbi da je dobiju,kad se deli nesto prvo Srbima da se da,jer na njima je ceo teret ove zemlje i oni prvi sve placaju. Drugo sto ne volim ih zato sto nemaju smelosti da zatvore poglavlje sa Kosovom i da pristupe Nato paktu i zato sto su ogrezli u korupciju i zato sto ne mogu da nas uvedu u EU!
User Friendly
Buduća legenda
- Poruka
- 25.007
Konacno neko pametan! Srbi u Srbiji su manjina i obespravljeni u svojoj zemlji u kojoj bi trebalo da imaju najvise prava. Ma ja kazem da ovi tzv demokrate se zalazu u stvari za bratstvo i jedinstvo i da je to modernizovana komunisticka partija. I u SAD-u imaju demokrate i imaju ove desnije demokrate takozvane republikance,to kad bi mi imali verovatno bi ih proglasili nacistima jer nije u skladu sa idejom modernog komunizma Bota,partija,1000eura akcija.
Ovo sto mi imamo jeste kao kapitalizam,a sve ostalo je komunizam. E sad shvatite vi kako to izgleda kad pomesas dve stvari koje su suprotne u jednu kakav je to haos. ovo je samo maska kapitalizma i demokratije.
gost 235367
Ističe se
- Poruka
- 2.786
Druga Srbija je resenje za sve.....
Vidi se po anketi.
