Ples sa djavolom

Ta devojka je mrtva, mrtva od ljubavnih rana,
U zemlju su je odneli, odneli pre dana,
U zemlju su je stavili, stavili u svem krasu,
Stavili sasvim samu, samu u teškom času.
I vratili se veselo, veselo k'o na piru,
I pevali su veselo, veselo: "Sad je u miru.
Ta devojka je mrtva, mrtva od ljubavnih rana."
I otišli su u polje, polje k'o svakog dana…
 
Šta je tebi, nebo, što me opominješ
na davne jagorčevine
u šumi od proleća zadimljenoj?
Šta je tebi, nebo, što me opominješ
da sam tvoju ćud i svetlost imala,
da sam kao zemlja od sunca zavisila,
da sam davno pred jednim očima
kao pred rekom prolećem obraslom
začuđeno stajala?
Šta je tebi, nebo, zašto ne spustiš
trepavice? :?
 
" NAPOKON JE SHVATILA DVA RAZLOGA KOJI SPRECAVAJU COVEKA DA OSTVARI SVOJE SNOVE:SUMNJA U NJIHOVO OSTVARENJE ILI TO STO SE PRILIKA UKAZUJE TAKO NEGLO I NEOCEKIVANO,DA UPRAVO TIME STO NAM JE NA DOHVAT RUKE POSTAJE NEOSTVARLJIVA. JER TADA SE JAVLJA STRAH OD PUTA KOJI VODI U NEPOZNATO,OD NESLUCENIH IZAZOVA KOJI NAS VREBAJU NA TOM PUTU,OD MOGUCNOSTI DA SVE ONO NA STA SMO NAVIKLI ZAUVEK IZGUBIMO "
 
Ja stepski vuk jurim i jurim
zavejanim svetom surim,
sa breze gavran tu i tamo pr’ne,
al’ nigde zeca, nigde srne!
A ja srne toliko volim,
da mi je da sad sretnem koju!
Niceg lepseg no kad je skolim
i pokazem joj celjust svoju.
Tako bih sa njom dobar bio,
sav bih se zario u njen nezan but,
svetlu joj krv bih pio, pio,
pa zavijajuci produzio put.
Bar da je negde kakav mali
zec, da me slatkim mesom zagreje!-
Ah, zar uteklo od mene sve je
sto zivpt moze malo da razgali?
Odavno mi je umrla zenka,
olinjao i sed mi je rep,
a ja jurim kroz noc kao senka,
jurim i sanjam, poluslep,
kako srne i zeceve vijam,
slusam gde vetar granjem zavija,
snegom toplim suvoga grla plam
i nosim dusu da je djavolu dam.
 
OPASAN PLES

Ovaj tango za mene, tebe, nju i njega
Je tako opasan ples, po našu divlju glad
Tako teško se u nama, lomi daljina koja kida
A umreti je lako, svaki put nebo zna, cuje glas, ti si sam, i plaši te do smrti

Znam želiš da sam tu da hodamo po tlu toplom od suza
Noc kad mene ne bude pomisli da san pada ti na lice
Gde šaputace mrak, zastace ti dah, cekaceš sama

 
Žena tad, s ustima ko jagoda zrela,
Izvi se ko zmija vrh ugljevlja vrela,
Pa u steznik kruti svoje grudi zgnječi,
Prožete mošusom prosu ove reči:

-"Usne su mi vlažne i znam po svom daru
U postelji savest da zavedem staru.
A sve suze suše pobedne mi grudi,
Dečji smeh izvučem i u starih ljudi.
Onom ko me vidi nagu i bez vela,
Ja sam sunce, zvezde, vasiona cela!
Mudrače moj, slasti ja sam veštak pravi,
U mom zagrljaju kad se čovek davi
I kad telo predam ujedima zuba,
stidna, raskalašna, nežna, gruba,
Na dušeku ja bih, sa tim zanosima,
Prokletstvo navukla ja i anđelima!"
 
Lijepe oči bez vida, o topazi
svjetlosti mrtve, lune u kristalu,
blizanke tužne, beskrajni prolazi
vode vas, njišu kao zipku malu

vizija tajnih, znamenja i slutnja
svijeta što tone. Pred vama se stvara
od tmine mnoga staza mračna, mutna,
što maglu žive svjetlosti razara.

Lijepe oči bez vida, kada gleda
anđeo svjetla u vaš sjaj blistavi,
uzdasima se bestjelesnim preda,

vid bez očiju uputi tvrđavi
božjoj i pripjev, sladak poput meda,
na liri svira o vječnoj ljubavi.
 
Do you know
How it feels
Lying here without you baby
You could never understand what’s happening to me
So alone
Nothing’s real
I just dream about you baby
And forever wonder why you had to break free

Even though you’re not my lover
Even though you’re not my friend
I would give my all
To have you here
Just to hold you once again

It’s so hard to believe
I don’t have you right beside me
As I long to touch you
But you’re out of my reach
And my heart doesn’t feel
It’s so very cold inside me
Just a shadow of someone that I used to be
Even though you’re not my lover, baby
And even though you’re not my friend
I would give my all
To have you here
Just to hold you once again

You were the only one (only one)
That I allowed inside my heart
Now I’m just holding on
To something so far gone
Where did I go wrong ?

Even though you’re not my lover
And even though you’re not my friend
I would give my all
To have you here
Just to hold you once again
Just to hold you once again
 
Stvar je u tome sto je sav Bog, i iz Starog i iz Novog zaveta, doduse jedna odlicna slika i prilika, ali ne upravo ono sto bi trebalo da predstavlja. On je sve dobro, plemenito, ocinsko, lepo, a i uzviseno, osecajno= pa lepo! Ali u svetu postoji i nesto drugo. I to se sve pripisuje djavolu, i ceo taj deo sveta, ta cela polovina se odlucuje i potpuno precutkuje. Bas kao sto uznose Boga oca sveg zivota, a ceo culni zivot, na kome u stvari pociva, prosto precutkuju i po mogucstvu proglasavaju za djavolska posla i za gresan. Ja nemam nista protiv toga sto se Jehova postuje, ni najmanje. Ali drzim da treba sve da postujemo i da smatramo za sveto, ceo svet, ne samo tu vestacki odvojenu, zvanicnu polovinu! Dakle, morali bismo pored sluzbe bogu imati i sluzbu djavolu. To bih smatrao za pravilno. Ili bi se, pak, morao stvoriti jedan bog koji u sebi ukljucuje i djavola, i pred kojim se ne mora zazmuriti kad se desavaju najprirodnije stvari na svetu.
 
Vidim da ti mislis vise nego sto mozes ikome reci. Ako je tako, onda znas i to da nikada nisi potpuno proziveo ono o cemu si mislio, a to je dobro. Samo ono razmisljanje koje prozivljujemo ima vrednost. Ti si znao da je tvoj "dopusteni svet" samo polovina sveta, i pokusao si da drugu polovinu odlucis iz sebe, kao sto to cine svestenici i ucitelji. To ti nece poci za rukom! To ne polazi za rukom onome koji je jednom zapoceo da razmislja.
 
Umro sam a ti mi oprosti
sto sam tako zureci
zaboravio ruku da ti stisnem
i poljubim te onako
kako sam to uvijek cinio odlazeci



oprosti mi sto sam proljece jedno
zauvijek u sebi odnio
ali sjeti se
ostale su pjesme
u desnoj ladici neuredno slozene
snaci ces se
iz njih naprosto ljubav izbija
te pjesme to sam ti sad ja



oprosti mi
nije bilo vremena za oprastanje
suvise smo se voljeli
da bi mogli nesto drugo
tako zureci nisam ni pomislio
da ces biti tuzna zbog svega
i sad mi je zao zbog te praznine
koja nas dijeli
zbog toga sto ce nas jednu vjecnost
zvijezde razdvajati
i sto vise necu moci usne da ti dodirnem
 
Već je, dragi, došlo bolno probuđenje
i srce mi steglo kao gvožđe vruće.
Već je došlo gorko, teško uverenje
da će jednog dana u sivo svanuće

sve već prošlost biti. U duši duboko
već se crna slutnja kao plima diže;
i zadrhti srce k'o ranjeni soko,
i bolno se steže, kad ti priđem bliže.

Osećam da ljubav tvoja će umreti;
i biću ti, dragi, tuđa, jednog dana;
a u dušu moju ti ćeš uneti
jednu novu, povrh mnogih starih rana.

Da, došlo je, došlo bolno probuđenje
i srce mi steglo kao gvožđe vruće;
da, došlo je, došlo teško, gorko uverenje
da će jednog jutra, u sivo svanuće,

sve već prošlost biti. :(
 
Oca pravog nisi imala
Majka ti nije bila kod kuće
Kad si u sebi svet ugledala
Rodila si se greškom

Imaš stas napuštene provalije
I sva na odsutnost mirišeš
Rodila si sebe sama

Vrtiš se u plamenim traljama
Razbijaš sebi glavu za glavom
Skačeš sebi iz usta u usta
I staru grešku podmlađuješ

Sagni se gola ako možeš
Do moga poslednjega slova
I pođi njegovim tragom

Sve mi se čini sirotice
Da u neku prisutnost vodi
 
DA LI ČUJEŠ?


Da li čuješ, usred ove noći,
Iz daljine neki tajni glas?
Punan milja i božanske moći
Tiho, blago dol'jeće do nas.

Da li glase iz gorice vile
Donosi nam lahorovi let?
Il' slavuja slatkopjesme mile
U dolini uspavljuju cv'jet?

Ne! To glasi heruvima sveta
Tiho bruje u ponoći toj,
Iz svemira on zemlji dol'jeta
Da sa pjesmom sladi sanak tvoj.

Oh, pa spavaj, tu na moje grudi
Glavom kloni, zaboravi sv'jet, -
Štitiće te, dok zora zarudi,
Ljubav moja i heruvim svet.
 
NEVERNA SUPRUGA


I odvedoh je na reku

misleći da je devojka,

a imala je muža.



Bilo je to u noći svetoga Jaga

i kao po dogovoru -

pogasili su se fenjeri

i zapalili svici.



Na poslednjem uglu ulice

dodirnuh njene zaspale dojke

i odjednom mi se otvoriše

kao grane zumbula.



Njena uštirkana suknja

zvonila mi je u ušima

kao komadić svile

rezan sa deset noževa.



Bez svetlosti u svojim krošnjama

drveće je poraslo.

I horizont pasa

lajao daleko od reke.



Pošto smo prošli kupine,

vrbe i trnje,

pod velom njene kose

iskopah jamu u vlažnom pesku.



Ja skidoh kravatu;

ona skide haljinu.

Ja otkopčah revolver,

ona skide četiri jelečića.



Ni smilje ni puževi

nemaju put tako finu,

ni velika ogledala

ne blistaju tim sjajem!



Njena su mi bedra bežala iz ruku

kao iznenađene ribe

pola u ognju a pola hladna.



Tu noć sam projurio

najlepši put

jašući kobilu od sedefa

bez uzde i uzengija.



Čovek sam i ne dolikuje mi

da kažem šta mi je rekla;

savest mi nalaže

da budem diskretan.



Prljavu od poljubaca i peska

odneo sam je na reku.

Ljiljani su se mačevali

sa vetrom.



I ponašao sam se onako

kao što dolikuje meni pravom Ciganinu.

Poklonih joj kotaricu

od žute svile.



I ne htedoh da se u nju zaljubim

jer je imala muža,

a kazala mi je da je devojka

kad sam je odveo na reku.

 
lastavice su napustile ovu kucu

gnijezda su vec suha i sipka i

trune se kao nepouzdan lapor

vlaga sol i sumorna tisina kaplju

niz krov stepenice okna zidove

magla se nevoljko spusta

na ovu kucu

mrzovoljno se naslanja noc

na ovu kucu

i skupa s njom postajem samo boca

davnog proseka

sto blijedi sto odlazi sto ostaje

samo voda i talog

i pluto
 
Spoznaj svoj mrak i on ce nestati- tad ces saznati sta je svetlost. Spoznaj svoje kosmare onakve kakvi jesu i oni ce isceznuti, a ti ces se probuditi u stvarnost. Spoznaj svoja lazna ubedjenja i ona ce se izgubiti- samo na taj nacin okusicete sta je sreca."
 
Postoji sigurno netko
Tko me jednom ubio
A zatim otisao
Na vrhovima prstiju,
Ne narusivsi svoj savrseni ples

Zaboravio me poloziti u krevet
I ostavio me da stojim
Svezana cvrsto
na putu
Sa srcem zarobljenim kao i prije
S ocima nalik
Na njihov odraz u vodi jos cist

Zaboravio izbrisati ljepotu svijeta
Oko mene
Zaboravio sklopiti moje oci gladne
I dopustio im tu pustu strast.
 
MOĆ ŽENE


Na livadi

od mojih očiju

u ponoć

skinula se gola,

raščešljala kosu

posutu zvezdama

i pojahala

crnog konja!



Na crnom vrancu

dojahala je gola

do vodenice

rešena

da proveri

zašto se đavo

u ponoć

pretvara

u kamen vodenički!



Pustila je

oznojenog vranca

da se napije

u ponoć

sa potoka

ispod njenog pazuha.



Uznemireni đavo,

koji se prethodno

u vodenički kamen pretvorio,

od njene lepote

u ponoć

sasvim se ljudski

raskamenio!



 


Sve samlji.
Snom pohodis me tudja.
Gresniji kad smotan te zovem.
Tudja su deca iz tebe zaplakala.

Smiluj se.
Truje, ne celi tvoj lek.
Silovito me cemerom prostreli.
Hudi svoj, gospo,
na pesmu procerdavam vek.

Zavapim,
al izvije se glas.
Miloglasan je negde na zvezdi spas,
sto bolni pevac promucah ovde dole.

Jer nema ruke da razresi nam cvor.
Al' tamo i naveke,
zrak tvoj hoće li boleti?
Tudja iz tebe bica hoću li voleti?

Smiluj se.
Truje, ne celi tvoj lek.
Silovito me cemerom prostreli.
Hudi svoj, gospo,
na pesmu procerdavam vek.
 
Nemoj tugovat' više zbog svog čina:
Ruže su trnja pune, blata vrutak,
Mesec i sunce skri pomrčina,
U najlepšem je cvetu crvu kutak;
Svi ljudi greše, pa i ja u tome,
Poredbom prestup pravdajući tebi,
Kvareć se tražeć lek tom grehu tvome,
Praštajuć svim, što trebalo bi i ne bi:
Čulni tvoj greh sam umorom pravdat sklon -
Tvoj tužilac tvoj odvjetnik je sada -
Zakonski sad optužuje me on:
Između ljubavi i mržnje vlada
Toliki mi rat, da lupežu tom milom,
Što pljačka me, sukrivac bivam silom.
 
Nacela me tuga
u ovim dugim danima.
Napukla je tisina
u kratkim snovima.
Cudno je tajanstvo
ovladalo telom ovim.

Doci cu ti.
Zapalit cu ti svecu.
Dozvat cu te.
Slusat cu tvoj glas.
drzat cu ruku tvoju
u istoj ruci mojoj.
U secanjima.

Trazit cu od tebe
da odneses
moj teski nemir.
Pred imenom tvojim.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

tab503
Postoji li samo JEDNA PRAVA osoba za vas?
2 3
Odgovora
70
Pregleda
990
argumentovano
A

Back
Top