Ples sa djavolom

Prespavacemo kraj sveta voljena

Probudicemo se

kasno

Mozda je tako najbolje.

Neces saznati. Psi u vatri.

Djavo na pejzazu naivnog decaka

neumorno seje putnike bez

nogu.

Moj prijatelj se histericno smeje.

Odavno je otisao i nikad nije otvorio

trbuh izvadio creva i

zadavio me njima

ni ptice

koje luduju na tvome nebu.

Prodacu svetiljke i osveticu se.

Vodim te za ruku. Bez ruku.

Djavo se vratio.

Psi su izgoreli.

Moj prijatelj je lud.

Ja nosim kratke pantalone

i trbuh i noz u trbuhu

Vise ne zamisljam. Spavamo.

KRAJ SVETA.



 
Jer nisam mogla za Smrt stati.
Ljubazno ona stade za me;
U kočiji, uz Besmrtnost,
Nas dvije smo bile same.

Vozismo sporo, Smrt ne zna žurbe,
A i ja se oprostiti
Od posla i od dokolice.
Zbog njene uljudnosti.

Prođosmo školu gdje u igri
Rvu se djeca mala;
Prođosmo žita što nas motre,
Prođosmo sunčan zalaz.

Il bolje, on pokraj nas prođe:
Od hlada rosa zadrhtala.
Jer haljina mi prozračna je,
Od tila tkivo šala.

Pred jednom kućom zastadosmo
- Ko zemlja da je nabubrila -
Jedva se vidjela jer njena
Streha tek hum je bila.

Minuše otad stoljeća
Al svako kraće je, ćutim,
No dan kad shvatih da su konji
K vječnosti okrenuti.
 
Djavo: Sujeta…je moj omiljeni greh. Kevine, to je tako osnovno.Ljubav prema sebi samom. Prirodna droga. Ne da nisi voleo Mary Ann, Kevine, samo si malo više osecao prema nekomu drugom. Sebi.
Kevin: U pravu si…Ja sam sve to ucinio. Ostavio sam je.
Djavo: Ne budi strog prema sebi, Kevine. Hteo si nešto više, veruj mi.
Kevin: Ostavio sam je i krenuo dalje.
Djavo: Ne možeš se više kažnjavati. Neverovatno je koliko si daleko dospeo. Nisam ti olakšao put. Nisam mogao. Ni tebi,niti tvojoj sestri, polusestri, zapravo. Iznenadjenje! (ulazi sestra) Kakav prizor, a? Ne plasi se. Imao sam toliko dece, toliko razocarenja. Greška za greškom. I onda ste stigli vi! Vas dvoje!
Kevin: Što hoceš od mene?
Djavo: Želim da budeš ti…Znaš, reci cu ti, momce, osjecaj krize savesti je kao vreca puna kamenja. Sve što trebaš uciniti,jeste spustiti je.
Sestra: Znam kako ti je…I ja sam kroz to prošla…Pridji ovamo… Pridji…Spusti vrecu!
Kevin: Ne mogu to uciniti.
Djavo: Za koga nosiš svo to kamenje? Boga? Je li to to? Bog? Želim ti dati neke malo poznate podatke o Bogu. Bog voli gledati. On je nastrani starac…Razmisli malo! Da coveku nagone. Da ti taj neverovatan dar, i šta onda ucini? Zaklinjem se! Za vlastitu zabavu, njegovu licnu , svemirsku humoristicnu predstavu On postavi pravila u suprotnosti s njima! Šala svih vremena! Gledaj, ali ne diraj! Dodirni, ali nemoj okusiti!
Okusi, ali ne progutaj! I dok ti skakuceš s jedne noge na drugu,|šta On cini?
Smeje se u slast! On je škrtac! On je sadista! On je odsutni vlasnik!
I tome se diviti? Nikada!
Kevin: Bolje je vladati u Paklu nego služiti u Raju, to želiš reci?
Djavo: Zašto ne? Ja sam ovde na Zemlji otkad je citava stvar i pocela!
Negovao sam svako saznanje do kojeg je covek uspeo doci!
Brinuo sam o njegovim željama i nikada mu nisam sudio!
Zašto? Zato što ga nikada nisam odbio, usprkos svim njegovim manjkavostima!
Ja sam obožavatelj ljudi! Ja sam humanista! Možda posljednji humanista! Koje bi razumno stvorenje,Kevine, moglo poreci da je 20 vek u potpunosti moj ? Citav, Kevine!
Na vrhuncu sam moci, Kevine! Došlo je moje vreme! Naše vreme!
Sestra: Želi li neko pice? Ja idem po pice.
Djavo: Ovo je nemoguce odbiti!
Kevin: Izgleda da ti jako trebam! Što želiš?
Djavo: Želim da preuzmeš firmu. Ti i tvoja sestra!
Kevin: Je li to sve?
Djavo: Ne! Ona ovulira,upravo sada. Tvoja sujeta je opravdana, Kevine. Tvoje seme,kljuc je nove buducnosti! Tvoj ce sin sedeti na vrhu svih stolova, momce!
On ce citavu ovu stvar pustiti na slobodu!
Kevin: Želiš dete?
Djavo: Želim porodicu!
Kevin: Antihrista?
Djavo: Kako ti kažeš…
Kevin: Ali mora biti dobrovoljno?
Djavo: Slobodna volja, zayebana je stvar! Treba mi porodica. Treba mi pomoc. Prezauzet sam. Stiže novi milenijum, sine. Borba za naslov prvaka! Dvadeseta runda! Spreman sam za posao. Kako ti se cini?
Kevin: Što nudiš zauzvrat?
Djavo: Nagadjamo li se?
Kevin: Uvek! Da! Šta nudiš?
Djavo: Sve! Bilo šta! Što želiš? Kako ti se cini blaženstvo, za predjelo?
Kevin: Instant blaženstvo? Blaženstvo po narudžbini?
djavo: Blaženstvo na bilo koji nacin. Prva linija kokaina…A onda ulazak u sobu nepoznate devojke…Zvuci poznato?
Kevin: Moraceš se malo više potruditi!
Djavo: Znam! Samo se zagrevam! Želiš više, zar ne? Zaslužuješ više! Kako bi bilo ono što najviše voliš? Osmeh iz porote…Hladna se sudnica upravo predaje, povija pod tvojom snagom…
Kevin: To umem i sam…
Djavo: Ne na ovaj nacin. Ja vadim kamenje iz vrece…Pružam ti zadovoljstvo. Nema kraja! Sloboda, mali moj jeste nikada ne morati reci da ti je žao.Ovo je revolucija, Kevine! Bilo mi je teško toliko dugo te cekati!
Kevin: Zašto pravo? Zašto advokati ? Zašto zakon?
Djavo: Zato što nas zakon, momce, svuda dovodi! On je najbolja ulazna karta. On je novo svestenstvo! Znaš li da ima više studenata na pravnom fakultetu,nego advokata na svetu? Mi stižemo, puške pucaju!
Sestra:Vas dvojica…
Djavo: Sirimo se i sirimo dok se smrad ne proširi do Raja i citava gomila Andjela ne popada guseci se!
Kevin: U Bibliji, ti gubiš! Sudjen nam je poraz, tata!
Djavo: Razmisli odakle to dolazi, sine! Osim toga, napisacemo vlastitu knjigu!
Prvo poglavlje !Upravo ovde! Na ovom oltaru!Upravo sada!
Sestra: Hocete li prestati s pricom? Previše govorite obojica! Pogledaj me…Pogledaj me! (skida se)
Djavo: Moc Djavola je u njegovim žlezdama!
Kevin: Šta je s ljubavlju?
Djavo: Precenjena je! Biohemijski,ista je kao i pojesti veliku kolicinu cokolade!
Sestra: Za dva minuta neceš više ni pomisliti na Mary Ann…Pridji…
Djavo: Ona je u pravu, sine. Vreme je da pridješ i uzmeš ono što ti pripada!
Kevin: U pravu si! Vreme je! Slobodna volja, je li tako?
(puca sebi u glavu)


 
lepo mu kaze:

"U Bibliji, ti gubiš!"

love :D

Mysterious Ways


Johnny take a walk with your sister the moon
Let her pale light in to fill up your room
You've been living underground
Eating from a can
You've been running away
From what you don't understand...
Love

She's slippy
Your're sliding down
She'll be there when you hit the ground

It's alright, it's alright, it's alright
She moves in mysterious ways
It's alright, it's alright, it's alright
She moves in mysterious ways

Johnny take a dive with your sister in the rain
Let her talk about the things you can't explain
To touch is to heal
To hurt is to steal
If you want to kiss the sky
Better learn how to kneel

(on your knees boy)

She's the wave
She turns the tide
She sees the man inside the child

It's alright, it's alright, it's alright
She moves in mysterious ways
It's alright, it's alright, it's alright
She moves in mysterious ways
It's alright, it's alright, it's alright
Lift my days, light up my nights

One day you will look... back
And you'll see... where
You were held... how
By this love... while
You could stand... there
You could move on this moment
Follow this feeling

It's alright, it's alright, it's alright
She moves in mysterious ways
It's alright, it's alright, it's alright
She moves in mysterious ways
It's alright, it's alright, it's alright

We move through miracle days
Spirit moves in mysterious ways
She moves with it
She moves with it
Lift my days, light up my nights

zbrissss :arrow:
 
VOŽNJA KROZ PAKAO

ljudi su umorni, nesrećni i promašeni.
ljudi su ogorčeni i osvetoljubivi,
ljudi su izigrani i uplašeni,
ljudi su besni i bez imalo mašte,
i ja vozim među njima autoputem, dok oni
prikazuju vožnjom ono što je ostalo od njih -
neki su gnevniji, agresivniji od drugih,
neki ne vole da budu prestignuti
neki nedaju drugima da budu brži
neki uporno blokiraju trake,
neki mrze novije skuplje modele vozila,
drugi u takvim kolima mrze starija kola.

autoput je cirkus jeftinih i sitnih duša,
čovečanstvo u pokretu;
većina njih dolazi iz nekog mesta koje
oni
mrze i odlaze ka drugom koje mrze jednako ili
još više.
autoput je slika onog šta smo postali i
masa saobraćajnih udesa i smrti, sudar su
osakaćenih bića, žalosnih i pomerenih
života.

kad vozim autoputem, vidim dušu ljudi
moga grada, i ona je ružna, ružna:
živi su oglodali
svoje
srce.
 
" Ako se vise ne budemo sreli u ovom zivotu, videcemo se u nekom drugom, buducem. Mozda smo mi samo korenje dusa koje ce iz nas izici jednoga dana. Mozda je tvoja dusa trudna i rodice jednom moju dusu, ali prethodno obe moraju da predju odredjeni im put..."
 
Pružah se pred tobom k'o sag
meke trave

Suze znoja klizile niz telo
Kao rosne kapi niz rascvetali ljiljan
U sutonu plave,

Bio si zatečen! Do ludog zanosa uspet!
Strašno si želeo tu ženu što plamti
Puti svojom mekom da te greje, žari
Tamnu noć u Tebi da pozlati!

Ljubio si i bezdušno kleo
mlečnu svetlost zaljubljene žene
a odmah potom svoje kletve jeo
sa mirisne trpeze beline njene!

Prezirao Ti si nežnost njenih ruku
u kojima je ušuškana snila zagrljena
i nikada nisi shvatio poruku
da ona nije bila samo žena!

Ja gola i bela čežnjivo lebdim
nad Tvojim životom.

Tvojom ulicom tihom na početku sela
usnule bašte pod starim plotom...

I nikada saznati nećeš
zašto parket u Tvojoj biblioteci pucketa
u tamnim noćima kad se sve smiri
i kada Te noćna obuzme seta...

BIO SI OPČINJEN MOJOM DIVLJOM SLOBODOM!
 
Stojim na golu brdu —
iznad mene
grimizni vjetar kao jastreb
sve nestrpljiviji krili.

Slušaš posljednjih krik srca?

Ah, sjeno moja, dalje otud!
U zoru, na neznani put,
da kao gazela ili breza bijela
sretne nas modrooka Smrt,
koju je za nama poslao Gospodin
u svoj gasnući vrt...

Tada kroz prvi mrak
posljednji sjaj-oblak
klizne mi pored lica,
i već u niske crnine
kao biserna ptica
prhne, umine

U zasjedi, crna osamljena noć
kao pasje ždrijelo se otpre
te mi dah u tjeskobi zamre.

U gudurama zapuštenosti
prastari mjesec
kao stari snijeg zaslijepi.

Njegova zelena sjaja
srce mi probodu osti,
i krv se sledi od mraza
 
Magla tame tone po stablima i ravnicama,
lišće nema boje, trava nema zelenila.
Plamenovi svijetla su žute zjenice mraka-
žute zjenice koje se tako neobično šire.
Nema nikoga tko bi se smijao ili jecao u prolazima parka.
Kašljem.Moj kašalj je k'o izdisanje sablasti.
Idem. Moji koraci su kao koraci sablasti.
 
“...vise volim da u meni gori pravi satanski bol negp ova povoljna sobna temperatura. Tada u meni gori divlja zalja za snaznim osecanjima, za dozivljajima, gori srdzba prema ovom ufitiljenom, plitkom, normalnom i sterilizovanom zivotu i besomucni prohtev da nesto razbijem u paramparcad, kao na primer neku veliku trgovacku kucu, ili katedralu, ili samog sebe; da pocinim neku smelu glupost, da nekim postovanim idolima zderem vlasulje, da neke buntovnicke djake snabdem kartom za Hanburg, da zavedem neku devojcicu ili da nekolicini predstavnika gradjanskog poretka u svetu zavrnem siju. Jer ipak od svega sam najvise mrzeo, najvise se gnusao i proklinjao to stanje zadovoljstva, zdravlje, udobnost, taj negovani optimizam gradjanina, to obilno i uspesno odgajivanje osrednjeg, normalnog, prosecnog.”
 
Daringo:
zgodno...
:)
Kliknite za proširenje...

:)

“ Bog o tebi nema pojma; on niti vidi tvoje namere, niti tvoje misli, ni tvoja dela. To sto ti je andjeo dosao u san i buncao, znaci samo da nije imao gde da prenoci, a napolju je verovatno padala kisa. A sto je kratko ostao, to je po svoj prilici jer mu je u tvom snu previse smrdelo. Operi svoje snove drugi put...” :P
 
Njoj
U ružicasti vagon sa plavim jastucima
Sješćemo, zimi, pa na put!
Biće nam dobro. Gnijezdo sa ludim poljupcima
Skrivaće svaki dremljiv kut.
Sklopićeš tada oči, da ne vidiš kroz prozor
Sav čudovišni onaj puk
U kom se mrzovoljno, da ispuni te grozom,
Crn demon ceri, crni vuk.
Tad će ti iznenada pecnuti obraz nešto.
I sićušni poljubac vratom će tvojim vješto
Potrčati, ko pauk lud...
Rekavši: "Traži", ti ćeš prignuti glavu k meni;
I tražićemo dugo tu bubu, zaneseni,
- A ona će skitati svud...
 
“ Bog o tebi nema pojma; on niti vidi tvoje namere, niti tvoje misli, ni tvoja dela. To sto ti je andjeo dosao u san i buncao, znaci samo da nije imao gde da prenoci, a napolju je verovatno padala kisa. A sto je kratko ostao, to je po svoj prilici jer mu je u tvom snu previse smrdelo. Operi svoje snove drugi put...” :P [/quote]


PRICAO BIH TI O SEBI

Pricao bih ti o sebi
kad su hladne noci duge.
Toliko je tog u meni
slusao sam vjecno druge.

Pricao bih ti o sebi
vinom te i bolom trujem,
a ti se ko u snu smijesis;

sto od tebe ocekujem
kad si i ti kao i sve druge
slucajno pored mene.

Ne vjeruju nista tvoje oci zaljubljene
kad si i ti samo nocni putnik,
sto daleko svjetlo prati.

Svatko prica svoju pricu
tko ce koga saslusati.

Pricao bih ti o sebi
sto se ne zna, sto se ne smije.

Ti si bila prevarena
lagale su moje pjesme.

Pricao bih ti o sebi,
ali noc se blizi kraju.

Opet ce nas naci jutro
u sutnji i zagrljaju.

(A.Dedic)
 
OKRUTNOST

Bila je tako lepa one veceri
i tako vedrih ociju.
U smionoj igri dopustila je
da joj skinem s ramena
belu maramu.

A kada je noc spustila preko nas
svoju crnu zavesu,
postao sam jos odvazniji.
No onda mi se istrgla
i rekla:" Pricekaj- do sutra!"

Drugog dana, kada sam je sreo,
bila je jos divnija.

I ja joj- uzdrhtavsi od srece-rekoh
sto mi je obecala.
No ona mi je na to odgovorila:
"Mutne reci sto se kazuju u noci
gube danju svaki smisao!"

I nasmesivsi se blago rece mi
na odlasku: Budi strpljiv
i ne gubi nade nikada!"


(Abu Nuvas)

:wink:
 
Žega


Najednom su zamirisale knjige stena
na sunca zrake
presovane pre pamtiveka,
na sasušene košuljice zmija,
priroda je davala znake
da će se tog leta pesnik roditi.

Zamirisao je šljunak u reci,
zamirisali modri listovi škriljca
i sva zemljina kamena građa
i okreci,
što biva samo kad se pesnik rađa.

Hlebnim mirisom pečene gline,
vrelih lepinja,
zamirisao je vazduh u trenu,
i sunce zamirisalo na pogaču
u avgustovskoj noći pečenu.

Zagrejana nad kršem jara
počela je kao cvet da cveta
i miriše na zgrušenu krv hlorofila,
na suhe pašnjake,
da će se pesnik roditi tog leta
priroda je davala znake.
 
Njene su misli kao brzi konji. Njegova je svaka misao ko tezak kamen. Jedva se da pomeriti.
Njeno celo se mreska navise, a njegovo nanize.
On ima hiljadu lica i jednu dusu.
Ona hiljadu dusa i jedno lice.
Ona na levom boku mirno spava. On se meskolji na ledjima.
Ona ceka da dune vetar, on sam bog je vetra.
Plamenom ona raspaljuje usi, njemu na usta izlazi.
Ona govori onim jedinim jezikom, a on je znalac svih ostalih.
Oboje vole da placu.
Ona tudjim. On svojim suzama.
Ona hoce u mrak da potone. On u svetlost da se vine.
I sve tako. U beskonacnost.
Jednom su se sreli i zapamtili zauvek.


DIVLJA :arrow:
01_2_4.gif
:P
 
Gledao sam te sinoc. U snu. tužan. Mrtvu...
U dvorani kobnoj u idili cveca
Na visokom odru, agoniji sveca
Spreman da ti život svoj predam kao žrtvu
Nisam plakeo, ne. Zapanjen sam stao
U dvorani kobnoj, punoj smrti krasne
Sumnjajuci da su tamne oci jasne
Odakle je nekad bolji život sjao

Sve, baš sve je mrtvo. Oci, dah i ruke
Sve što ocajanjem htedoh da oživim
U slepoj stravi, u strasti muke

U dvorani kobnoj, mislima u sivim
Samo kosa tvoja još je bila živa
Pa mi rece: "Miruj u smrti se sniva"
 
U tom casu sto dvadeset mrtvih dusa stustilo se na njih sa cikom i urlanjem. On je potegao mac, ali su nju rastrgli cupajuci joj komad po komad zivoga mesa sve dok se njeni krici nisu pretvorili u iste onakve krike kakve su ispustali mrtvi i dok se nije i ona sama pridruzila prozdiranju jos nepojedinih delova sopstvenog tela.

......................

Bludeo je po sceni oko zgarista i ostataka vecere sve dok neko nevidljiv nije podigao sa zemlje njegov ogrtac i ogrnuo se njime. Prazni ogrtac mu je prisao i oslovio ga njenim glasom.
On ju je zagrlio prestrasen, ali pod krznom i na dnu glasa nije mogao videti nista sem purpurne postave plasta.
- Kazi mi- rekao je stezuci je u narucju- cini mi se da mi se pre hiljadu godina dogodila ovde neka uzasna stvar. Neko je bio rastrgnut i prozderan i krv jos uvek lezi po zemlji. Ne znam da li se to stvarno dogodilo, ili ne, i kada? Koga su pojeli? Mene ili tebe?
- Nije ti se nista desilo, nisu tebe rastrgli- uzvratila je ona-. – I bilo je malocas, a ne pre hiljadu godina.
- Ali, ja te ne vidim, ko je od nas dvoje mrtav?
- Ne vidis me, mladicu, zato sto zivi ne mogu videti mrtve. Samo mi mozes cuti glas. Sto se mene pak tice, ja ne znam ko si ti i ne mogu te poznati dok ne okusim kap tvoje krvi. Ali te vidim, umiri se, lepo te vidim. I znam da si ziv.
- Ali!- kriknu tada on- to sam ja, zar me ne poznajes, malocas, ako je to bilo malocas, ljubila si me.
- Kakva je razlika malocas ili pre hiljadu godina, sada kada je ovako kako je?
Na te reci izvadi noz, priblizi prst mestu za koje je mislio da sadrzi nevidljive usne njegove zene i poreza se.
Kap krvi zamirisa, ali ne pada na kamen, jer je ona zudno docekala usnama. Kriknu prepoznavsi ga i rastrze ga kao strvinu pijuci zudno njegovu krv i bacajuci kosti u gledaliste, odakle su navirali ostali.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top