Питања црквене јурисдикције (с посебним освртом на некадашњи римски Илирик)

[NickFreakyrgios]

Халкидонски сабор 451. који дефинише пророду Христа на људску и Божију, с друге стране ограничава моћ папе на западне провинције где расте моћ источних патријарха, парадоксално нису прихватале источне цркве и Цариград. Јако дуго. Последњи покушај потуривања монофизитизма чак и на запад је урадио Ираклије том вером би требало да је покрстио Словене на Балкану. После његове смрти монофизитизам полако нестаје у Цариграду бива под сталном репресијом Цариграда да је већина њих прешла на ислам.
Тачније пре него што су прешли на ислам јуришали су са Арапима на Цариград, у Мухамедовој војсци је било око 20% муслимана 60% хришћана и 20% oсталих( зостријанаца, будиста...)

 

[NickFreakyrgios]

Није корекција добра, једно јесте део писма папе Агапе пренето у новели 11, рад сам сам поставио овде. Друго је писмо архиепископу Јовану али не Јустинијане Прве већ Равене, мислио сам да ће наћи али није.

 

[Carolus_Rex]

Халкидонски сабор 451. који дефинише пророду Христа на људску и Божију, с друге стране ограничава моћ папе на западне провинције где расте моћ источних патријарха, парадоксално нису прихватале источне цркве и Цариград. Јако дуго. Последњи покушај потуривања монофизитизма чак и на запад је урадио Ираклије том вером би требало да је покрстио Словене на Балкану. После његове смрти монофизитизам полако нестаје у Цариграду бива под сталном репресијом Цариграда да је већина њих прешла на ислам.
Тачније пре него што су прешли на ислам јуришали су са Арапима на Цариград, у Мухамедовој војсци је било око 20% муслимана 60% хришћана и 20% oсталих( зостријанаца, будиста...)

Kanon 28 tog Sabora nije nikada prihvačen od strane Pape Lava Velikog.

 

[Statler and Waldorf]

Аха и подложна је једино византијском цару.

Јустинијан у својој 11. новели изричито каже да на простору новоустановљене Архиепископије у Првој Јустинијани врховну црквену (управну и судску) власт има архиепископ и нико осим (изнад) њега. Цар је тиме искључио (ускратио) право апелације подручног клера не само црквеним седиштима у Солуну и Риму, него и Цариграду. такође, Јустинијан је одредио да архиепископа Прве Јустинијане бира сабор митрополита у оквиру саме Архиепископије и да њихов избор сви морају да прихвате као коначну одлуку. у том смислу, Јустинијан је своју нову Архиепископију установио као потпуно аутокефалну помесну Цркву. наравно, тиме је прекорачио границе својих владарских овласти, јер такву одлуку пуноважно може донети само општи (васељенски) сабор. но, то ништа не мења новоуспостављено стање.

ево те 11. новеле.

 

[Statler and Waldorf]

Сад нешто гледам одлуке петог васељенског сабора и тамо се не помиње Јустинијана прима.
Када је онда та архиепископија стекла аутокефалност!?

формално, није никад. са позиција црквеног права, аутокефалност Прве Јустинијане је била израз царске самовоље. зато и није дуго потрајала (535-545), јер је исти Цар својом 151. новелом Архиепископију подредио Риму, а њеног поглавара свео на улогу папског викара.