PISMO PRINCEZE...

divlja maza:
Sestrice,
ONA uvek voli jednog Coveka, cak i kad voli sve! A njena Ljubav ?
Ona je neiscrpna i nezajazljiva bas kao i njegova nestalnost !
Zato, NEMA NESRECNIH LJUBAVI ! ! !
Nesrecni mozemo biti samo ON, TI, ili JA !
Kliknite za proširenje...
Noć je sišla da se kupa
obalama sviju raka,
a na grudima Lolite
od ljubavi mre struk cveća.

Na martovskim mostovima
obnažena tama peva.
A Lolita slanom vodom
i smiljem se kupa cela.

Noć od srebra i anisa
krovovima sja sve lepša.
Srebro žive i potoka,
anis tvoga belog bedra.

Od ljubavi mre struk cveća.
 
Tvojim tragom sad se krecem,
U toj sumi nas je put.
Cemu seta u tvom oku?
Cemu bodez uz tvoj skut?
Ne umire nocas cvece,
Jos bokora I mirise,
ko smrtniku Vecnost sva.

Ne diraj je i ne huli,
Ova Ljubav moj je trud.

Sanjaj me i ovu noc...
 
divlja-u-srcu:
U prvo vreme strasnoga zanosa zena voli svog ljubavnika; a posle ona neprestano voli samo ljubav. To postaje navika njena, koju nikako ne moze ostaviti, i s njom se oseca tako dobro kao i sa sirokom rukavicom. Za vreme prve ljubavi ona voli samo jednog coveka, a posle ga voli u mnozini, nimalo se ne zbunjujuci od tog dodatka.
Kliknite za proširenje...
O, o kakvom mi onda umiranju ljubavi govoriš!?
Jednom divlje srce – uvek divlje.
Onaj ko kaže da "silno ljubi" – samo blagoglagoljivo
bojažljivo svoju ljubav kiti...
jer mu se reč LJUBAV malenom i smrtnom čini.
A, ljubav je – reka ponornica.
Samo oni koji gledaju vidom očnim
njen tok pod korom bića ne vide.
Ona je i u raju i u paklu.
Na vrhu i podnožju brega.
U zvezdi i korenu trava.
U svemu... i durskom i molskom.
Uvek živa i raspevana.

Ljubav ne ume da bude mala i velika
niti... lažna i prava.
Osetiti ljubav je veliko.
Ljubiti je – veličanstveno.
Živeti ljubav je moćno!
Postoji samo jedan put
i samo jedan smisao.
Ljubav je pogled koji te vaja i lomi.
Dodir koji te miluje i šamara.
Korak koji te prati i gazi.
Ljubavni bol je samo drugo ime ljubavi.

Nemoj mi govoriti o umiranju ljubavi
i... takvoj množini!?
Ona je uvek jedna u mnoštvu svojih lica
i uvek ljubav za jednog.
I voli se ON JEDAN.
Prepoznat med sviju krasnih i vrlih možda
što bledilom ga svojim još uzvisuju.
Ljubav je ono jedino što se deljenjem umnožava.
Podeljena na dane, trenutke u kojima živimo
bezbroj naših malih života u istom...
I u svakom od njih ona nadrasta sebe...
ako jeste ljubav, ako nije puka imitacija
i tek priča o njoj.
Životna a misaona
duševna a opipljiva.
Ljubav ima moć da usmrti i oživi
ali je uvek veća od onog koji voli
i onog ko je voljen.
Ljubav nas uvek pretekne.

O svemu mi govori...
samo ne o umiranju ljubavi!
Jalovo je to.
Nećeš me ubediti da divlje srce ne nadrasta tvoje grudi
a bezuslovna ljubav ne pitomi divljinu u njemu.
Nemoj mi govoriti o nečemu
što mali ljudi obično nazivaju ljubavlju
jer je njihov život tako prokleto, tako je_beno mali
da bi u njega stala jedna obična ISTINSKA LJUBAV.
Njihova ljubav je smrtna i mala
puko i jadno osećanje naklonosti
a na svaki bol su spremni da je pokopaju.

Mi nismo ti mali ljudi.
Eeej... mi nismo ti mali.
Mi nismo ti...
 
divlja maza:
Tvojim tragom sad se krecem,
U toj sumi nas je put.
Cemu seta u tvom oku?
Cemu bodez uz tvoj skut?
Ne umire nocas cvece,
Jos bokora I mirise,
ko smrtniku Vecnost sva.

Ne diraj je i ne huli,
Ova Ljubav moj je trud.

Sanjaj me i ovu noc...
Kliknite za proširenje...
San nije moj o šumi, moj san nije java tvoja
Skut ženskoga roda jeste, mila moja nikovana curo
Seta meni nikad nije bila strana, ponajmanje moja
Smrtnik jesam, al' sa nikom nisam još ugur'o
Samo cveće ne pominji, nije ono tvoga soja
Sit sam truda i ljubavi, sve je, TI, nekako - šturo...
 
San nije moj o šumi, moj san nije java tvoja
Skut ženskoga roda jeste, mila moja nikovana curo
Seta meni nikad nije bila strana, ponajmanje moja
Smrtnik jesam, al' sa nikom nisam još ugur'o
Samo cveće ne pominji, nije ono tvoga soja
Sit sam truda i ljubavi, sve je, TI, nekako - šturo...[/quote]


STURO, KAZES ???
Zapitas li se ponekad da li gresis ?
Sta je sa tvojim unutarnjim vidom Pesnice?

PISMO PESNIKU SITOM...

Ti, medjutim, spavas ociju otvorenih, na koje se spusta lepljiva nocna magma, gluv za eho mojih misli, slep za reci koje mogu ispolirati tvoju dovrsenost, za koju verujes da je konacna.
Topla, daleka, nadvijam se nad tvojom razudjenom senkom,
dok se udaljavas, ne pruzajuci mi mogucnost, da sa tvog hladnog lica procitam jos jednu laz.
Prisecam se jedne recenice, koja definise moje napore da te dozovem. Ona glasi: "Da bismo zavoleli coveka, potrebno je da se on sakrije, a cim pokaze svoje lice - ljubav nestaje." (F.Dostojevski)
Moji napori se, zapravo, sastoje u tome, dragi moj, da jednu iskru ucinim zvezdom, da ukradenom vatrom zapalim svoju imaginarnu ljubav, da poverujem u nju i ucinim je stvarnom onoliko, koliko je uopste stvarno moje prisustvo u ovom svetlucavom prostranstvu... i moja zelja za tobom.
 
U daljini, maglovitoj tmini,
Starih doba u mutnom oblaku,
Davnih leta pepeljastom zraku-
U davnini, tako mi se cini,
Ziveli smo i nas dvoje,
Srce moje, srce tvoje
Jedno drugo volelo je.
Da li se i tebi isto tako seca
Kako j' nasa ljubav rasla sve veca ?


A SAD STO CE TEK DA RASTE!!!! KO' KVASAC! 8)
 
Ljubav
Pitas me sta sanjam,
Mojoj misli na tebe neznoj i smernoj
Neznam uzroka, ni casa zacetka.
Ona je kao zarucnicki prsten na ruci vernoj-
Nema ni kraja, ni pocetka.
U mom srcu cvemocna je ova misao,
ona zbilje pretvara u carolije.
Svemu sto biva daje drazi smisao.
Zbog nje moj osmeh, sine,suza se prolije,
Zbog nje moje oci bivaju lepsim,snovi boljima.
Na moj zivot blago pada-odsjaj njen.
Kao po umornim putima
i poljima mirisna, vecernja sen.
Ti me pitas sta sanjam...
 
Prvi put ne poznah te ja.
Drugi put da.

Reci, ako vetar to ti veli.

U studeno jutro tuga me savlada,
Zatim, prohte mi se da se smejem namah.
Ne upoznah tebe, ti me upoznala.
Ja te upoznao, ti me nisi tada.
Sad se ravnodusno proteže međ nama
Mesec k'o siv zaklon od trideset dana.

Prvi put ne poznah te ja.
Drugi put, da.
 
Znas ono kad mesis testo? E, pa da bi testo naraslo stavi se u njega kvasac, sto vise kvasca i sto testo duze stoji ono vise narasta! Tako ce i MOJA LJUBAV da naraste od kvasca, ima da napravim haos u kuhinji! :P

SAVET ZA PRINCEZE: kljuc je u KVASCU !!!!!!! :wink:
 
Ovo ce se neizvesno kretanje zavrsiti
suncem. Osecam to pomeranje juga
u svome srcu. Majusno podne se ruga
u kamenu, varnica sto ce osvetliti

zvezdani sistem moga krvotoka.
A dotle sve sto bude nek je zbog pesme.
Druga uteha nam ne treba. To trajanje se ruga
pretnji crnog i otrovnog nekog soka.

Ne nece se otrovom to putovanje zavrsiti,
Neki ce svemir ponovo da nas stvori,
Makar slepog lica i mracnog srca rec pravu izgovori.
U kamenu spava malo sunce, sto ce nas osvetliti.

Cujes li zvezdani sistem mog krvotoka!
Ponavljam: neki ce svemir ponovo da nas stvori
maker slepog lica i mracnog srca dok sunce ne progovori
nad pretnjom crnog i otrovnog nekog soka.


ps. gde je moja OMENKA? :(
 
Najteže je katkad ućutati... mila...
Vazda blagosiljam te tišine proste.
Od njinih se kaplji svemir sav umiva,
te se opet taze duž puta nam prospe.

Ne čeznem za zvonom svojih plahih rima.
Budalastom nekad svaka mi se čini.
U oseklom stihu zna da navre plima
najbujnije misli koja nam se primi.

Izmileo vrisak overim u duši...
Za juče, za sutra koje ne postoji.
Danas, koje jesam, u meni ga guši...
pa ne znam dal' idem...
pa ne znam dal' stojim...

Najteže je katkad ućutati... mila...
Blagosiljam vazda te tišine proste.
Kad umukne nebo, kad umukne bezdan...
između se – eto – sama ljubav prostre.
 
Ti preda me stupas sva sjajna i ziva,
Znam kad ce suze oko da ti kvase,
Znam kad ti se dusa milostom preliva,
A kad u njoj nosis svu toplinu Juga...
Pa ipak si svakog dana nova meni,
Uvek nova, uvek tako cudno druga,
I nikad slicna jucerasnjoj zeni.
Ta moc tvoja cudna zaslepljava mene
Raznovrsnim sjajem, mirisom, i bojom.
-Oh, budi jedanput ko i druge zene,
Da odahnem najzad pred lepotom tvojom!...
 
... moj zivot ce biti kao obasjan suncem. Poznavacu bat koraka koji ce se razlikovatiod svih drugih. Drugi koraci me teraju da se skrivam pod zemljom. Tvoji ce me , kao muzika, pozivati da izadjem iz jazbine. A zatim, pogledaj! Vidis li tamo zitna polja? Ja ne jedem hleb. Zito je za mene nekorisno. Zitna polja me ne podsecaju ni na sta. A to je tuzno! Ali tvoja kosa je boje zlata. Bice velicanstveno kada me budes pripitomio! Zito koje je zlatno, podsecace me na tebe. I ja cu voleti sum vetra u zitu...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top