Serdar Scepan Radojevic
Domaćin
- Poruka
- 3.617
SLOBODAN RELJIĆ: PISMO BORISU, OD RAZOČARANOG DEMOKRATE
petak, 03 decembar 2010 10:41
Pošto ne smeju da se potpišu pod svoje mišljenje, pošto moraju da ćute zbog žene, dece, svog konformizma, oni "ohlađeni" i kad su nepovratno razočarani, taktički ćute. Hlade se i ćute
Pre nekog vremena jedan američki politički pisac je za objašnjavanje kretanja, tj. pada uticaja njegove zemlje u međunarodnim relacijama citirao Drugi zakon termodinamike. Složena je to materija, ali njena najjednostavnija verzija veli da, kad neko telo u nekom sistemu počne da se hladi, onda je obrnut proces nemoguć. Hladnoća i raspad se mogu zaustaviti samo ako se odnekud spolja doda energija...
Mora da izgleda blesavo da mi ovakvo načelo treba da počnem tekst o sasvim očiglednom procesu kao što je "hlađenje" moći naše vladajuće ZES-koalicije i njenog srca i mozga, tela i ekstremiteta - Demokratske stranke. To su već utvrdila i istraživanja javnog mnjenja, najpovršnije merenje društvenih kretanja, i to ona "nezavisna" istraživanja iza kojih ZES stoji i dušom i buđelarom. Ali jedno su statistika, procenti, krivulje, grafike, a drugo život. Jer statistika ne oseća svu pogubnost entropije, ona se čita i tumači sofisterijski, kako i koliko čitaču treba. A život ima svoje činjenice koje udaraju nisko i ostavljaju utisak i na one koji govore i one koji slušaju ili čitaju. Pred jednim takvim primerom smo.
Ovih dana i do mene je stiglo "Pismo razočaranog člana Demokratske stranke predsedniku stranke i države". Ta vrsta štiva, što su nekad proizvođena na šapirografu i zvala se "samizdat", danas se razbacuju internetom. Dok noću sanjate kako ujutru kupujete istu salamu kao nekad, a frižider sa mlečnim proizvodima je pun "k'o oko", na vašu mejl-adresu stižu razna umovanja, svakovrsne poruke, razmišljanja i predlozi o izlasku iz krize, komentari, slike, reči, zvuci, brojke, bes, razumevanje, politika, ekonomija, filozofija, analize, ekspertize... Šta da vam kažem, znate i sami kako izgledaju beskrajna prostranstva sajber-stvarnosti. I probudite se ujutro, pristavite kaficu...
A pored priča o Vikiliksu, Merkelovoj i Medvedevu, Pismo razočaranog člana... Dobro, to može biti svašta. Podmetanje opozicije, bes nenamirenog člana, a najlakše je to u ovom času posmatrati kao deo predizborne kampanje za vođstvo Stranke koje je u toku...
Čitamo: "Ja sam stari član DS i jedan od onih koji je u Stranku ušao sa željom da se jednog dana u Srbiji stvori jedno novo društvo, savremenije, bogatije u kome će ljudi biti zaposleni i u kome će moći od rada i plate normalno da žive... Gledao sam na svoju stranku kao na onu koja će dovesti kvalitetne i poštene ljude na vodeće položaje, koja će doneti napredak ovoj zemlji. Demokratija je bila osnova izbornog sistema i rada u Stranci, pa sam mislio da će trenutak kada Stranka bude na vlasti, tako izgledati i zemlja Srbija. A šta smo doživeli?"
BIVŠI ROKERI Suština ovakvih poruka je da su, čak i da su podmetnute spolja, "istinite". Dovoljno istinite, da ih samo napadnuta struktura naziva lažima i podmetanjima. I koliko god im se prigovara, toliko one, kao glasine, postaju "istinitije". Govore o preovlađujućem ili narastajućem raspoloženju, koriste argumente koji su svima "negde poznati", a najveća moć im i nije sam tekst, već čitaoci koji se u njima identifikuju po principu "ote mi reč iz usta". Pošto moraju da se distribuiraju "polu-tajno", deluju i subverzivno.
Dalje:"Okupio si oko sebe neke bivše rokere kao savetnike, to je sigurno zbog kompleksa koji vučeš iz mladosti, jer si im se divio kao poznatim momcima iz tvog komšiluka. Dok ti nisi postao predsednik DS, oni nikad u Stranku nisu ušli, a kamoli bili njeni članovi. A sada su glavni! Bez njihovog amin ne može ništa da se uradi. (...) Pored tebe nema nijednog starog demokrate koji je bio u Zoranovom okruženju, sve si ih rasterao. A sećam se šta sam sve Đinđiću rekao u tvoju odbranu kada je hteo da te skloni iz Stranke jer si ga nervirao svojom nesposobnošću." U razočarenje je uvek ugrađena pogrešna, dobronamerna procena iz teških trenutaka slavne prošlosti. "Razočarenja" su sama entropija, ne daju se ispravljati.
petak, 03 decembar 2010 10:41
Pošto ne smeju da se potpišu pod svoje mišljenje, pošto moraju da ćute zbog žene, dece, svog konformizma, oni "ohlađeni" i kad su nepovratno razočarani, taktički ćute. Hlade se i ćute
Pre nekog vremena jedan američki politički pisac je za objašnjavanje kretanja, tj. pada uticaja njegove zemlje u međunarodnim relacijama citirao Drugi zakon termodinamike. Složena je to materija, ali njena najjednostavnija verzija veli da, kad neko telo u nekom sistemu počne da se hladi, onda je obrnut proces nemoguć. Hladnoća i raspad se mogu zaustaviti samo ako se odnekud spolja doda energija...
Mora da izgleda blesavo da mi ovakvo načelo treba da počnem tekst o sasvim očiglednom procesu kao što je "hlađenje" moći naše vladajuće ZES-koalicije i njenog srca i mozga, tela i ekstremiteta - Demokratske stranke. To su već utvrdila i istraživanja javnog mnjenja, najpovršnije merenje društvenih kretanja, i to ona "nezavisna" istraživanja iza kojih ZES stoji i dušom i buđelarom. Ali jedno su statistika, procenti, krivulje, grafike, a drugo život. Jer statistika ne oseća svu pogubnost entropije, ona se čita i tumači sofisterijski, kako i koliko čitaču treba. A život ima svoje činjenice koje udaraju nisko i ostavljaju utisak i na one koji govore i one koji slušaju ili čitaju. Pred jednim takvim primerom smo.
Ovih dana i do mene je stiglo "Pismo razočaranog člana Demokratske stranke predsedniku stranke i države". Ta vrsta štiva, što su nekad proizvođena na šapirografu i zvala se "samizdat", danas se razbacuju internetom. Dok noću sanjate kako ujutru kupujete istu salamu kao nekad, a frižider sa mlečnim proizvodima je pun "k'o oko", na vašu mejl-adresu stižu razna umovanja, svakovrsne poruke, razmišljanja i predlozi o izlasku iz krize, komentari, slike, reči, zvuci, brojke, bes, razumevanje, politika, ekonomija, filozofija, analize, ekspertize... Šta da vam kažem, znate i sami kako izgledaju beskrajna prostranstva sajber-stvarnosti. I probudite se ujutro, pristavite kaficu...
A pored priča o Vikiliksu, Merkelovoj i Medvedevu, Pismo razočaranog člana... Dobro, to može biti svašta. Podmetanje opozicije, bes nenamirenog člana, a najlakše je to u ovom času posmatrati kao deo predizborne kampanje za vođstvo Stranke koje je u toku...
Čitamo: "Ja sam stari član DS i jedan od onih koji je u Stranku ušao sa željom da se jednog dana u Srbiji stvori jedno novo društvo, savremenije, bogatije u kome će ljudi biti zaposleni i u kome će moći od rada i plate normalno da žive... Gledao sam na svoju stranku kao na onu koja će dovesti kvalitetne i poštene ljude na vodeće položaje, koja će doneti napredak ovoj zemlji. Demokratija je bila osnova izbornog sistema i rada u Stranci, pa sam mislio da će trenutak kada Stranka bude na vlasti, tako izgledati i zemlja Srbija. A šta smo doživeli?"
BIVŠI ROKERI Suština ovakvih poruka je da su, čak i da su podmetnute spolja, "istinite". Dovoljno istinite, da ih samo napadnuta struktura naziva lažima i podmetanjima. I koliko god im se prigovara, toliko one, kao glasine, postaju "istinitije". Govore o preovlađujućem ili narastajućem raspoloženju, koriste argumente koji su svima "negde poznati", a najveća moć im i nije sam tekst, već čitaoci koji se u njima identifikuju po principu "ote mi reč iz usta". Pošto moraju da se distribuiraju "polu-tajno", deluju i subverzivno.
Dalje:"Okupio si oko sebe neke bivše rokere kao savetnike, to je sigurno zbog kompleksa koji vučeš iz mladosti, jer si im se divio kao poznatim momcima iz tvog komšiluka. Dok ti nisi postao predsednik DS, oni nikad u Stranku nisu ušli, a kamoli bili njeni članovi. A sada su glavni! Bez njihovog amin ne može ništa da se uradi. (...) Pored tebe nema nijednog starog demokrate koji je bio u Zoranovom okruženju, sve si ih rasterao. A sećam se šta sam sve Đinđiću rekao u tvoju odbranu kada je hteo da te skloni iz Stranke jer si ga nervirao svojom nesposobnošću." U razočarenje je uvek ugrađena pogrešna, dobronamerna procena iz teških trenutaka slavne prošlosti. "Razočarenja" su sama entropija, ne daju se ispravljati.
"Ko si ti, Borise Tadiću, ako danas Srbija živi bedno kao pod Miloševićem, samo što rata nema... Lažeš ovaj bedni narod o ulasku Srbije u Evropu, puštaš lažne filmove da sanjaju lažne snove, a znaš dobro da nas tamo neće primiti... Obećavao si 500.000 novih radnih mesta, a za ove dve i po godine 250.000 njih je izgubilo posao..."
Poslednja izmena: