Писани извори на интернету и литература

Evo jako dobrih knjiga i radova na SCRIBD-u (postavio Goran Vujovic) - free download :D :

Dr Dimitrije-Dimo Vujović, "Ujedinjenje Crne Gore i Srbije", Titograd, 1962:

http://www.scribd.com/doc/162746380/Dimo-Vujovic-Ujedinjenje-Crne-Gore-i-Srbije-FRed

Dimitrije-Dimo Vujović, "Crnogorski federalisti 1919-1929", CANU, Titograd, 1981:

http://www.scribd.com/doc/162743798/Dimo-Vujovic-Crnogorski-Federalisti-1919-1929

Dimo Vujović, "Crna Gora i Francuska 1860-1914", Cetinje, 1971:

http://www.scribd.com/doc/162743293/Dimo-Vujovic-Crna-Gora-i-Francuska-1860-1914

Ivan Božić, "Dubrovnik i Turska u XIV i XV veku", SANU, Beograd, 1952:

http://www.scribd.com/doc/164578557/Ivan-Bozic-Dubrovnik-i-Turska-u-14-i-15-Veku

:super:
 
Slaven777:
A koji su argumenti tačno da je Kučevo 'Guduska'? Pitam jer na susjednoj temi, o Повељама босанских владара, upravo diskutujemo o tome. ....To je latinizovani oblik imena grada, koji je Bulgarofigon. To na grčkom znači Bugarov bijeg.
Kliknite za proširenje...

Hvala, Slavene, sad znam, danas pripada Turskoj
Булгарофигон (днес: Бабаески, Турция)
http://en.wikipedia.org/wiki/Babaeski

Kroz gudure "Guduske" protiče reka Mlava, tako su i stari autori zabeležili (Mahauna ot Gudusca), slobodno prevedeno kao Mlava sa Kučaja
http://istorijskiarhiv.rs/sites/def...ijali/GALASNIK 34/Sinisa Misic Glasnik 34.pdf
http://sr.wikipedia.org/sr/Млава

Ja nikad nisam išla u Kučevo, čini mi se da se u njemu Kučajska reka uliva u Pek, ali za Mlavu sam sigurna da ide kraj manastira Gornjak i kroz Žagubicu, pregazila sam je lično.Kraj je izuzetno izolovan, tako da j meni jasno zašto sve što je vezano za Mlavu jeste vezano i za ostale predele izmedju Bora i Požarevca kao celina. Kao ilustraciju da vam kažem, putovali smo putem od Borskog jezera do Žagubice i usput nismo videli nijeno selo niti imanje niti vikendicu, tek u Žagubici se osetio život .Onda, posle Žagubice, opet ništa usput- ni sela, ni vikendice..tek varošica Krepoljin. Pust i retko nastanjen predeo, teško dohvatan..zamisli te još u vreme bez asfalta i struje, kako je to parče sveta bilo skriveno.
http://www.srbija.travel/destinacije/52-vikenda-u-srbiji/kucevo-zagubica/
Pretpostavljam da se termin Guduska vezao za ceo kraj, koji ja shvatam kao vezu sa Kučem (Kučajske planine, Kučajska reka, Kučaj grad, Kučajna naselje, patuljak Kuč iz srpskih bajki..) kroz koji protiče Mlava, iako reka ne prolazi kroz svako naselje u okolini Kučaja (planine).Mlava je duga više od 122 km, a izvor je na (istim) Kučajskim planinama (pod imenom Tisnica).Na ovoj topografskoj karti (mala) Tisnica izvire ispod "Kučajske glavice":
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/d7/Ђенералштабна_карта_Србије-И_4,_Жагубица.jpg
http://www.ekapija.com/website/sr/page/30784/Mala-i-Velika-Tisnica-Slapovi-u-nedrima-planina

I još lično mislim da se pod "Guduska" podrazumevalo "Kučaj" (planina i cela oblast koja obuvata Severni i Južni Kučaj) , a ne samo današnje naselje Kučevo, koje se ranije zvalo Kruševica.(http://books.google.rs/books?id=WSd...a=X&ei=t_MpUoiWFPHY7AadrYCQCQ&ved=0CDYQ6AEwAg)
Evo mape,na ovoj strani, paralelnog toka Mlave i Peka:
http://www.aroundserbia.com/wp/mlava/#!prettyPhoto
Pretpostavljam da ove dve reke određuju i termine "Južni Kučaj" i "Severni Kučaj".
 
Poslednja izmena:
Srebrena:
Hvala, Slavene, sad znam, danas pripada Turskoj
Булгарофигон (днес: Бабаески, Турция)
http://en.wikipedia.org/wiki/Babaeski

Kroz gudure "Guduske" protiče reka Mlava, tako su i stari autori zabeležili (Mahauna ot Gudusca), slobodno prevedeno kao Mlava sa Kučaja
http://istorijskiarhiv.rs/sites/def...ijali/GALASNIK 34/Sinisa Misic Glasnik 34.pdf
http://sr.wikipedia.org/sr/Млава

Ja nikad nisam išla u Kučevo, čini mi se da se u njemu Kučajska reka uliva u Pek, ali za Mlavu sam sigurna da ide kraj manastira Gornjak i kroz Žagubicu, pregazila sam je lično.Kraj je izuzetno izolovan, tako da j meni jasno zašto sve što je vezano za Mlavu jeste vezano i za ostale predele izmedju Bora i Požarevca kao celina. Kao ilustraciju da vam kažem, putovali smo putem od Borskog jezera do Žagubice i usput nismo videli nijeno selo niti imanje niti vikendicu, tek u Žagubici se osetio život .Onda, posle Žagubice, opet ništa usput- ni sela, ni vikendice..tek varošica Krepoljin. Pust i retko nastanjen predeo, teško dohvatan..zamisli te još u vreme bez asfalta i struje, kako je to parče sveta bilo skriveno.
http://www.srbija.travel/destinacije/52-vikenda-u-srbiji/kucevo-zagubica/
Pretpostavljam da se termin Guduska vezao za ceo kraj, koji ja shvatam kao vezu sa Kučem (Kučajske planine, Kučajska reka, Kučaj grad, Kučajna naselje, patuljak Kuč iz srpskih bajki..) kroz koji protiče Mlava, iako reka ne prolazi kroz svako naselje u okolini Kučaja (planine).Mlava je duga više od 122 km, a izvor je na (istim) Kučajskim planinama (pod imenom Tisnica).Na ovoj topografskoj karti (mala) Tisnica izvire ispod "Kučajske glavice":
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/d7/Ђенералштабна_карта_Србије-И_4,_Жагубица.jpg
http://www.ekapija.com/website/sr/page/30784/Mala-i-Velika-Tisnica-Slapovi-u-nedrima-planina

I još lično mislim da se pod "Guduska" podrazumevalo "Kučaj" (planina i cela oblast koja obuvata Severni i Južni Kučaj) , a ne samo današnje naselje Kučevo, koje se ranije zvalo Kruševica.(http://books.google.rs/books?id=WSd...a=X&ei=t_MpUoiWFPHY7AadrYCQCQ&ved=0CDYQ6AEwAg)
Evo mape,na ovoj strani, paralelnog toka Mlave i Peka:
http://www.aroundserbia.com/wp/mlava/#!prettyPhoto
Pretpostavljam da ove dve reke određuju i termine "Južni Kučaj" i "Severni Kučaj".
Kliknite za proširenje...

Ali mi nemamo nigdje zabilježenu tu Gudusku, u nekom vremenu iole bliskome epohi kneza Borne. Da nije malo prenategnuto povezivati Gudušćane sa Kučevom? Ne znam ni filologe koji bi se danas složili sa time...
 
Ivan Božić, "Uloga i organizacija ratničkih družina u Zeti XV veka", Nemirno Pomorje XV veka, Beograd, 1979, str. 156-173:

http://www.*************/download/xl6epdyget73c6l/Ivan_Bozic_-_Uloga_i_organizacija_ratnickih_druzina_u_Zeti_XV_v.pdf

Ivan Božić, "Katuni Crne Gore", Nemirno Pomorje XV veka, Beograd, 1979, str. 150-155:

http://www.*************/download/ba17qdx03hb25b5/Ivan_Bozic_-_Katuni_Crne_Gore.pdf

Đurđica Petrović, " Srednjovekovni Vlasi na teritoriji današnje Crne Gore - primer Riđani", Srednjovjekovna istorija Crne Gore kao polje istraživanja - Zbornik radova sa Okruglog stola Istorijskog instituta, knjiga 3, Podgorica, 1999, str. 229-264:

http://www.*************/download/6b0zjq3oeyvu433/Djurdjica+Petrovic+-+Srednjovjekovni+Vlasi+na+teritoriji+dana%C5%A1n.pdf

Miloš Blagojević, "Crne Gore i Crna Gora", Srednjovjekovna istorija Crne Gore kao polje istraživanja - Zbornik radova sa Okruglog stola Istorijskog instituta, knjiga 3, Podgorica, 1999, str. 57-77:

http://www.*************/download/xfxq3222wmcmsd3/Milos_Blagojevic_-_Crne_Gore_i_Crna_Gora.pdf
 
Izvanredno. Fala, Θεόδωρος.:D

Njegos i Crnogorci, Lazo M. Kostic, 1963.

http://www.scribd.com/doc/168155307/Njegos-i-Crnogorci-Lazo-M-Kostic

Iz Njegosevih dela, analize i interpretacije, Lazo M. Kostic, 1952.

http://www.scribd.com/doc/168155345/Iz-Njegosevih-dela-Lazo-M-Kostic

Pravni instituti u Njegosevim pesmama, 1958.

http://www.scribd.com/doc/168155428/Pravni-instituti-u-Njegosevim-pesmama-Lazo-M-Kostic

Njegos i antika, Lazo M. Kostic, 1976.

http://www.scribd.com/doc/132149128/Njegos-i-Antika-Lazo-M-Kostic
 
Poslednja izmena:
Cija je Bosna?, Misljenja stranih naucnika i politicara o etnickoj pripadnosti Bosne i Hercegovine, Casopis "Bratstvo Toronto, Lazo M. Kostic, 1955.

http://www.scribd.com/doc/83793013/Cija-Je-Bosna-Lazo-M-Kostic

Nauka utvrdjuje narodnost B-H muslimana, Etnografska studija, Srpski kulturni klub "Sveti Sava" Toronto, Lazo M. Kostic, 1967.

http://www.scribd.com/doc/132934489/Nauka-Utvrdjuje-Narodnost-Bh-Muslimana-Lazo-M-Kostic

Sta su Srbi mislili o Bosni. Politicko-istorijska studija, Izdanje piscevo Toronto, Lazo M. Kostic, 1965.

http://www.scribd.com/doc/168159833/Sta-su-Srbi-mislili-o-Bosni-1965-Lazo-M-Kostic

Sta su Srbi mislili o Bosni, Drugo prosireno i i preradjeno izdanje, Minhen, Lazo M. Kostic, 1975.

http://www.scribd.com/doc/168159951/Sta-su-Srbi-mislili-o-Bosni-1975-Lazo-M-Kostic

Verski odnosi Bosne i Hercegovine. Demografsko-istorijska studija, Izdanje piscevo Minhen, Lazo M. Kostic, 1965.

http://www.scribd.com/doc/168159408/Verski-odnosi-Bosne-i-Hercegovine-Lazo-M-Kostic

Izlivi hrvatske megalomanije, Istorijska i slicna "prava" na Bosnu i Hercegovinu. Istorijska, pravna i politicka studija, Baden Svajcarska, Lazo M. Kostic, 1968.

http://www.scribd.com/doc/168157102...na-prava-na-Bosnu-i-Hercegovinu-Lazo-M-Kostic

Kulturne prilike Bosne i Hercegovine. Udeo Srba u kulturi BiH. Kulturno-istorijska i kulturno-politicka studija, Svajcarska, Lazo M. Kostic, 1971.

http://www.scribd.com/doc/168157301/Kulturne-prilike-Bosne-i-Hercegovine-Lazo-M-Kostic

Etnicki odnosi Bosne i Hercegovin. Istorijska i etnopoliticka studija, Svajcarska, Lazo M. Kostic, 1967.

http://www.scribd.com/doc/168156958/Etnicki-odnosi-Bosne-i-Hercegovine-Lazo-M-Kostic
 
Ivan Božić, "Grad i selo na zetskom primorju u XV veku", Nemirno Pomorje XV veka, Beograd, 1979, str. 95-104:

http://www.*************/download/64bs9qg4u404gng/Ivan_Bozic_-_Grad_i_selo_na_zetskom_primorju_u_XV_veku.pdf

Ivan Božić, "O propasti manastira Svetog Mihaila na Prevlaci", Nemirno Pomorje XV veka, Beograd, 1979, str. 83-91:

http://www.*************/download/2nei2cg509gg5zu/Ivan_Bozic_-_O_propasti_manastira_Svetog_Mihaila_na_Prevlaci.pdf
 
Migracije Srba u Slavoniju tokom 16., 17 i 18. stoleca, Aleksa Ivic, 1926.

http://www.scribd.com/doc/169453700/Migracije-Srba-u-Slavoniju-tokom-16-17-i-18-stoleca-Aleksa-Ivic

Migracije Srba u Hrvatsku tokom 16, 17 i 18 stoleca, Aleksa Ivic, 1923.

http://www.scribd.com/doc/169453741/Migracije-Srba-u-Hrvatsku-tokom-16-17-i-18-stoleca-Aleksa-Ivic

Istorija Srba u Ugarskoj, od pada Smedereva do seobe po Carnojevicem 1459-1690, Aleksa Ivic, 1914.

http://www.scribd.com/doc/169465260...-seobe-pod-Carnojevicem-1459-1690-Aleksa-Ivic

Spomenici Srba u Ugarskoj Hrvatskoj i Slavoniji tokom XVI i XVII stoleca, Aleksa Ivic, 1910.

http://www.scribd.com/doc/169456656...lavoniji-tokom-XVI-i-XVII-stoleca-Aleksa-Ivic

O srpskom i hrvatskom imenu, Aleksa Ivic, 1922.

http://www.scribd.com/doc/169456418/O-srpskom-i-hrvatskom-imenu-Aleksa-Ivic

Izmedju prvog i drugog srpskog ustanka, Aleksa Ivic, 1917.

http://www.scribd.com/doc/169456535/Izmedju-prvog-i-drugog-srpskog-ustanka-Aleksa-Ivic

Banska krajina 1688-1751, Vojin Dabic, 1984.

http://www.scribd.com/doc/169455712/Banska-krajina-1688-1751-Vojin-Dabic

Vojna krajina Karlovacki generalat 1530-1746, Vojin Dabic, 2000.

http://www.scribd.com/doc/169470298/Vojna-krajina-Karlovacki-generalat-1530-1746-Vojin-Dabic

Srbija i Jugosloveni za vreme rata 1914-1918, Milan Djordjevic, 1922.

http://www.scribd.com/doc/169470784/Srbija-i-Jugosloveni-za-vreme-rata-1914-1918-Milan-Djordjevic

Titov pokret i rezim u Jugoslaviji 1941-1946, Branko Lazic, 1946.

http://www.scribd.com/doc/169460846/Titov-pokret-i-rezim-u-Jugoslaviji-1941-1946-Branko-Lazic
 
Ethnographische karte der Osterreichischen Monarchie entworfen von Karl Freiherrn von Czoernig



Herausgegeben von der k. k. Direction der Administrativen Statistik Wien 1855.

Carte de la Péninsule Hellénique en 1358 à la mort d'Étienne Doushan, Empereur des Serbes



Louis Étienne Dussieux, Atlas général de géographie physique, politique, historique, Paris, 1857.
 
Лекизан:
Постоји и нека немачка карта пронађена у архиву у Печују која показује сличне границе Душановог царства као ова друга карта на слици.Не знам колико су релевантне.
Kliknite za proširenje...

Знам на коју карту мислиш, у праву си, границе су сличне. Мада, ту карту никада нисмо видели у оригиналу, постоји само нечија скица и тај наводни податак да је пронађена у Архиву у Печују. Што се пак релевантности тиче, оне или су део какве пропаганде или историје коју ми као такву не познајемо, у сваком случају, нису релевантне нашој званичној историји и историјским подацима са којима ми располажемо. Иначе, слична овој карти је и она Хенрија Тирса (Henri Thiers) из 1862. године, издата у прилог његовој књизи La Serbie, son passe et son avenir, само што је та издана као појединачан прилог, а ова се налази у склопу једног атласа.
 
Poslednja izmena:
Ројалиста:
Знам на коју карту мислиш, у праву си, границе су сличне. Мада, ту карту никада нисмо видели у оригиналу, постоји само нечија скица и тај наводни податак да је пронађена у Архиву у Печују. Што се пак релевантности тиче, оне или су део какве пропаганде или историје коју ми као такву не познајемо, у сваком случају, нису релевантне нашој званичној историји и историјским подацима са којима ми располажемо. Иначе, слична овој карти је и она Хенрија Тирса (Henri Thiers) из 1862. године, издата у прилог његовој књизи La Serbie, son passe et son avenir, само што је та издана као појединачан прилог, а ова се налази у склопу једног атласа.
Kliknite za proširenje...

Те карте настају као схватање раније историографије да је Душан освојио Босну. Међутим извори недвосмислено показују да, иако он јесте са војском продро у Босну, врло брзо јуј је напустио због побуне/завере у Скопљу и никад се више није у њу вратио. Тако Босна никад није постала саставни део његове државе, нити имамо индиција да је планирао да је инкорпорира у њу.
 
Bajo Pivljanin:
Те карте настају као схватање раније историографије да је Душан освојио Босну. Међутим извори недвосмислено показују да, иако он јесте са војском продро у Босну, врло брзо јуј је напустио због побуне/завере у Скопљу и никад се више није у њу вратио. Тако Босна никад није постала саставни део његове државе, нити имамо индиција да је планирао да је инкорпорира у њу.
Kliknite za proširenje...
А по којој историографији је освојио Бугарску?Мада је она вазална рекао бих још од Велбужда.
 
Лекизан:
А по којој историографији је освојио Бугарску?Мада је она вазална рекао бих још од Велбужда.
Kliknite za proširenje...

Вазална свакако није, да би била вазална морали бисмо да видимо које је тачно обавезе имао цар Јован Александар према шураку Душану. Оно што видимо је партнерски однос у коме Душан има задњу реч. Уосталом, Јован Александар препушта Душану иницијативу у Македонији, Душан се не меша у спорове и сукобе Александрове са Византијом у Тракији и сл. Изгледа да је Александар додао "Грке" у своју владарску титулатуру после Душановог крунисања за цара (у коме учествује и бугарски патријарх који у том тренутку, за разлику од српског, нема проблема са легитимношћу и са односима са васељенском патријаршијом у Цариграду; Душан је услугу узвратио тако што је, наводно, обдарио Зограф, бугарски манастир на Атосу). То додавање "Грка" у бугарску царску титулатуру би требало још једном да подвуче равноправност српског и бугарског владара макар на идеолошком плану, ако је већ реалност ишла у Душанову корист.

Ако је Александар био Душанов вазал, где су онда његови одреди у Душановој војсци током српских освајања византијских територија или, рецимо, током похода против Босне у циљу враћања Захумља под немањићку власт или у Душановим ратовима против Угарске ???
 
Vazalna je prejaka rec, mozda je bila vazalna neposredno posle Velbuzda kada je Stefan Decanski doveo na vlast u Bugarskoj svog sestrica Jovana Stefana ali to je trajalo samo godinu dana 1330-1331. kada ga je zbacio Jovan Aleksandar. Aleksandar svakako nije bio Dusanov vazal prvo zato sto je nekaznjeno zbacio Dusanovog rodjaka i drugo nema ni traga u izvorima da mu je ikakko pomagao u ratovima protiv Viznatije i Ugarske, a tesko da bi viz. istoricari propustili da pomenu bugarsko ucesce u Dusanovim ratovima.
 
sokolska:
Vazalna je prejaka rec, mozda je bila vazalna neposredno posle Velbuzda kada je Stefan Decanski doveo na vlast u Bugarskoj svog sestrica Jovana Stefana ali to je trajalo samo godinu dana 1330-1331. kada ga je zbacio Jovan Aleksandar. Aleksandar svakako nije bio Dusanov vazal prvo zato sto je nekaznjeno zbacio Dusanovog rodjaka i drugo nema ni traga u izvorima da mu je ikakko pomagao u ratovima protiv Viznatije i Ugarske, a tesko da bi viz. istoricari propustili da pomenu bugarsko ucesce u Dusanovim ratovima.
Kliknite za proširenje...

Да, Душан се такорећи одриче тетке и њених синова, који одлазе у прогонство у Дубровник (а затим у Јужну Италију?, један од Душанове браће од тетке бежи Татарима!) зарад мира са новим бугарским владарем који је запечаћен женидбом са Јеленом. Ако је веровати Душановој речи уз Законик, Александар се борио у бици код Велбужда следећи наравно ујака Михаила Шишмана.

Треба пажљиво бирати изразе да бисмо правилно сагледали односе краља и цара Стефана Душана и цара Јована Александра.
 
Boka i Bokelji. Narocito prema opisima stranaca, Lazo M. Kostic, Detroit 1979.

http://www.scribd.com/doc/166293359/Boka-i-Bokelji-Lazo-M-Kostic

O srpskom karakteru Boke Kotorske. Lazo M. Kostic, Cirih 1961.

http://www.scribd.com/doc/166293428/O-srpskom-karakteru-Boke-Kotorske-Lazo-M-Kostic

Jos o srpskom karakteru Boke Kotorske. Dodaci i dopune, Lazo M. Kostic, Vindzor 1975.

http://www.scribd.com/doc/110142714/Jos-o-Srpskom-Karakteru-Boke-Kotorske-Lazo-M-Kostic

Krivosiski ustanak 1869 godine. Lazo M. Kostic, Hamilton 1959.

http://www.scribd.com/doc/166293329/Krivosiski-ustanak-1869-godine-Lazo-M-Kostic

Stogodisnjica prvog krivosijskog ustanka 1869-1969. Istorijska i pravna rasprava, Lazo M. Kostic, Minhen 1970.

http://www.scribd.com/doc/166293548/Stogodisnjica-I-Krivosijskog-ustanka-1869-1969-Lazo-M-Kostic
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

tab503
Tajna drustva i njihov uticaj na istoriju
2
Odgovora
29
Pregleda
475
dulesrbenda
dulesrbenda
N
Mentorstvo na istoriji
Odgovora
12
Pregleda
250
Živorad Drugi
Živorad Drugi
Nina
Kserks I
Odgovora
5
Pregleda
325
Dozzimer85
Dozzimer85

Back
Top