Тројански коњ, Војислав Коштуница, добио је, према званичним подацима СИК-а, која је једина овлашћена да
објављује коначне резултате, 48, 22% гласова, што није било довољно за победу у првом кругу. Овај резултат
СИК је објавио 26.9.2000.
Веома важну улогу у завери чији је циљ био свргавање Милошевића, да би касније био изручен Хагу, одиграо је, несвесно,
и Војислав Шешељ, председник Српске радикалне странке, саопштивши да је Коштиница победио у првом кругу.
Непосредно после тога, радикалски и досовски чланови СИК-а повлаче се из даљег рада Комисије, што је унело додатну конфузију.
Заверници, инфилтрирани у СИК, били су управо његови челници, Боривоје Вукићевић – председник СИК-а,
који је свесно одуговлачио читав поступак и одбијао било какав контакт с медијима, а све са циљем да се у
јавности створи утисак како се у СИК-у одвијају махинације; Милисав Мленковић – секретар СИК-а,
и Вукићевићева «десна рука» и Милован Живковић – директор Савезног завода за статистику.
Ови људи су постављени на челна места у СИК-у по директном налогу Милана Милутиновића,
тадашњег председника Србије.
Представници радикала и ДОС-а у СИК-у, оправдано су изразили сумњу у резултате избора који су пристигли
са Косова и Метохије. Зато је Савезни уставни суд, 4.10.2000. «једногласно одлучио да поништи ДЕО избора
за председника СРЈ који се односи на гласање, утврђивање и објављивање резултата гласања од 24. септембра 2000. године.»
Дакле, ДЕО изборног процеса је ПОНИШТЕН, што значи да је морао да се ПОНОВИ.
Међутим, пучистима то није падало ни на крај памети. Седмог октобра, два дана након извршеног пуча,
СИК поново заседа и противуставно и противзаконито доноси следећу Одлуку:
«Комисија се упознала са Одлуком Савезног уставног суда ПП бр. 33/2000 и 33-1-2000 од 4. октобра 2000. године којом је
Суд утврдио да записници које је СИК добила од изборних комисија изборних јединица 24 – Прокупље и 26 – Врање, нису
били у складу 59. Закона о избору посланика у Веће грађана Савезне скупштине, зато што бирачка места на територији
АП Косово и Метохија нису била отворена од 7.00 до 20.00 часова, већ од 7.00 до 16.00 часова.»
Дакле, Савезни уставни суд је донео Одлуку да је било неправилности да се избори морају поновити. Међутим, СИК даље каже:
«Сагласно томе, на основу утврђених резултата, СИК констатује да је др Војислав Коштуница добио већину гласова
бирача и да је изабран за председника Републике.»
Ово нема никакве везе са Одлуком Суда! Војислав Коштуница заиста јесте добио већину гласова, али не надполовичну!
Одлука СИК-а је ФАЛСИФИКАТ!
Још једну ствар треба имати на уму. На седници СИК-а на којој је донета ова Одлука, НИЈЕ БИЛО КВОРУМА,
премда је један члан, Милена Арежина, поднела оставку у којој се каже:
«Ја, Милена Арежина...7. октобра 2000. године у 16.30 часова дајем оставку на ову функцију...Због одлуке Савезног уставног суда,
не могу се утврдити никакви, а поготово не коначни резултати за председника Републике, јер их једноставно у овој фази нема,
а без могућности да се поново утврде.»
Милени Арежини никада није била опроштена ова одлука, као ни она о не подношењу оставке на место председника Привредног суда,
па је зато брутално испребијана 9. октобра 2000. године од стране револуционара који су јој, такође, демолирали канцеларију и стан.
Дакле, «велики легалиста», Војислав Коштуница, НЕЛЕГАЛНО је постао председник СРЈ!
Ниједан документ не иде њему у прилог. Он и остали пучисти, према речима Елмара Шмелинга, бившег немачког адмирала
и посматрача на изборима 2000. године, примили су 70 милиона долара помоћи од америчког Конгреса,
намењених за свргавање Слободана Милошевића
оличење поштења 
чланица ЈУЛа- афкорс 
а да, било им је до јаја 
тог жалосног дана?
