Jacob
Buduća legenda
- Poruka
- 49.567
Ministar energetike otkriva kako se odmalena zaljubio u ideju komunizma zbog koje je vratio stan i odbio da se preseli na Dedinje
Bio dobar fudbaler i još bolji đak... U Beograd se doselio 1962. godine
Ministar energetike Petar Škundrić jedan je od retkih izvornih komunista koji nije krije svoje ideološko opredeljenje i verovatno jedini iz prve garniture socijalista Slobodana Miloševića koji je uspeo da bude deo vlade koja će Srbiju dovesti na prag Evropske unije.
U razgovoru za Press ministar otkriva kako je postao rođeni komunista, koji dan-danas rođenog brata zove drug Sava Škundrić, kako je otkrio talenat za slikanje, kako je uživao konobarišući i kako je svoju suprugu izbacio iz Saveza komunista Jugoslavije.
Voleo Jugoslaviju... Škundrić u JNA
- Moj otac Dušan je bio partizan. Cela porodica je bila levo orijentisana, a otac je smatrao da je pitanje časti i ljudskog dostojanstva biti komunista, jer je to ideologija koja zastupa ideju jednakosti za sve. Radio je razne poslove, a bio je izvrstan miner. Sticaj okolnosti je hteo da se i ja u armiji obučim za pirotehničara i minera. Imao sam lepo detinjstvo, bez oskudevanja, mada su u to vreme sva deca ozbiljno radila. I ja sam okopavao kukuruz, išao u žetvu - kaže Škundrić.
'Nisam Nemac, ja sam Srbin'
U Zvezdu je zaljubljen otkad zna za sebe i vrlo je ponosan što je prisustvovao prvoj utakmici na „Marakani" protiv Rijeke. I što je danas predsednik Sportskog društva „Crvena zvezda".
- Svojevremeno sam i ja igrao za seoski klub kada se na turnirima igralo za pečeno prase - kaže Škundrić, koji je osim talenta za fudbal u osnovnoj školi otkrio i slikarski dar.
- U Slavoniji smo imali običaj da se klizamo po zaleđenim rekama i potocima. Bio sam treći razred, kada sam upao u zaleđenu reku i zamalo nastradao. Dugo sam se lečio, pa sam počeo da crtam i s godinama napravio neke pejzaže, koji su završili kao pokloni diplomatama - dodaje Škundrić.
U Beograd se doselio 1962. godine i zakasnio na prvi čas u Petoj gimnaziji:
- Tražio sam svoju učionicu. Išao od jedne do druge. Kada sam došao do svog razreda, nastavnica me je pitala da li sam „nemac", misleći da li pripadam grupi koja uči nemački. Odrečno sam odgovorio: Nisam Nemac, ja sam Srbin. Svi su prasnuli u smeh i tako sam od prvog trenutka pokupio simpatije drugara - otkriva Škundrić.
Komunista od rođenja... Ni danas ne krije svoje ideološko opredeljenje
Član Saveza komunista Jugoslavije postao je u trećoj godini gimnazije. Roditelji su želeli da bude lekar, a on da bude elektroinženjer vođen lokalpatriotskim razlozima jer potiče iz Teslinog kraja. Dok je konobarisao za vreme raspusta na Bukulji upoznao je profesora Živorada Tadića, koji ga je ubedio da upiše Tehnološko-metalurški fakultet, na kome je kasnije magistrirao, doktorirao i predavao:
- Kao konobar služio sam mnoge, mnoge poznate ljude, na primer Živana Saramandića, pa i Slavka Zečević na dan kada ga je Tito pozvao u Beograd da mu saopšti da će biti ministar policije. Danas sam dobar prijatelj sa Žarkom Zečevićem. Takva je sudbina, najbolji prijatelji, pa i moj rođeni brat drug Sava su partizanovci - dodaje Škundrić.
Dobio kuću, vratio stan
Studentski protesti 1968. godine zauzimaju posebno mesto u njegovom sećanju.
- Živeo sam u Zemunu i prvi dan protesta autobus stane na Novom Beogradu i ja jedva izbegnem batine od policije. Na ispit iz termodinamike stigao sam s nekoliko sati zakašnjenja. Profesor Malić, kao aktivni učesnik ranijih protesta me razumeo, a sutradan smo zajedno izabrani za koordinatore protesta na TMF-u. U to vreme išao sam na Filozofski fakultet da slušam vatrene levičarske govore profesora Dragoljuba Mićunovića - priseća se ministar energetike.
Među ženama bio je popularan, pa je zato više biran nego što je osvajao. Svojoj supruzi Ružici zapao je za oko kada joj je kao stariji kolega na fakultetu otvorio vrata.
- Ja se toga ne sećam, ali ona priznaje da me je tako zapazila. Sećam se da sam je kao sekretar na fakultetu izbacio iz Saveza komunista. Nije dolazila redovno na partijske sastanke, a pravila su bila stroga, pa sam to morao da uradim. Njoj je majka tada bila bolesna, pa nije imala vremena, a možda baš i nije bila dovoljno zainteresovana. Oprostila mi je izbacivanje, ali se više nije učlanjivala - smeje se ministar i otkriva da se u toj vezi on više „udao".
- Ja sam dobio stan od fakulteta, a moja supruga je nasledila polovinu kuće na Voždovcu gde i sada živimo. Ja sam vratio dobijeni stan, jer sam smatrao da nije u duhu komunizma da neko ima više stambenih jedinica. Kao član Predsedništva CK SKJ odbio sam da se preselim u vilu na Dedinju ili da dobijem petosoban stan na Novom Beogradu - kaže Škundrić.
Posle ženidbe rodio mu se sin Miloš, koji je završio režiju, a zatim i Vladimir, koji je bio dobar fudbaler pa je to iskoristio da završi studije u SAD. Pre godinu i po dana postao je deda Mile, što je danas, kako kaže, njegova najveća sreća u životu.
Miloševiću sam govorio da moramo s Nemcima
U političkom životu Petra Škundrića posebno mesto imaju profesor Mihajlo Marković, Veljko Vlahović, Marko Nikezić, Milutin Mrkonjić, Ivica Dačić.
- Peru Stambolića sam malo poznavao, a sa Ivanom sam vodio kvalitetne razgovore. Miloševića sam upoznao 1986. godine kada sam bio sekretar Univerzitetskog komiteta, a on predsednik gradskog komiteta Saveza komunista. U to vreme ja sam i izleteo u političku orbitu jer sam se na jednoj sednici usprotivio nekom autonomaškom konceptu. Posle smo bili vrlo bliski prilikom osnivanja SPS, mada sam umeo i njemu da se usprotivim po nekim ključnim pitanjima. Ja sam bio za jaču saradnju sa Nemačkom i Rusijom, a za ograničeni rok privatizacije. Mrkonjić je drugovao sa mojim bratom Savom. A Ivicu Dačića primio sam za portparola jer su mi ga preporučili kao talentovanog, a dobio je angažman i u listu „Epoha". On i Goran Perčević, koji je sada sa mnom u Zvezdi, stvarno su bili talentovani - kaže Petar Škundrić.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/145605/Izbacio+suprugu+iz+partije!.html
Bio dobar fudbaler i još bolji đak... U Beograd se doselio 1962. godine
Ministar energetike Petar Škundrić jedan je od retkih izvornih komunista koji nije krije svoje ideološko opredeljenje i verovatno jedini iz prve garniture socijalista Slobodana Miloševića koji je uspeo da bude deo vlade koja će Srbiju dovesti na prag Evropske unije.
U razgovoru za Press ministar otkriva kako je postao rođeni komunista, koji dan-danas rođenog brata zove drug Sava Škundrić, kako je otkrio talenat za slikanje, kako je uživao konobarišući i kako je svoju suprugu izbacio iz Saveza komunista Jugoslavije.
Voleo Jugoslaviju... Škundrić u JNA
- Moj otac Dušan je bio partizan. Cela porodica je bila levo orijentisana, a otac je smatrao da je pitanje časti i ljudskog dostojanstva biti komunista, jer je to ideologija koja zastupa ideju jednakosti za sve. Radio je razne poslove, a bio je izvrstan miner. Sticaj okolnosti je hteo da se i ja u armiji obučim za pirotehničara i minera. Imao sam lepo detinjstvo, bez oskudevanja, mada su u to vreme sva deca ozbiljno radila. I ja sam okopavao kukuruz, išao u žetvu - kaže Škundrić.
'Nisam Nemac, ja sam Srbin'
U Zvezdu je zaljubljen otkad zna za sebe i vrlo je ponosan što je prisustvovao prvoj utakmici na „Marakani" protiv Rijeke. I što je danas predsednik Sportskog društva „Crvena zvezda".
- Svojevremeno sam i ja igrao za seoski klub kada se na turnirima igralo za pečeno prase - kaže Škundrić, koji je osim talenta za fudbal u osnovnoj školi otkrio i slikarski dar.
- U Slavoniji smo imali običaj da se klizamo po zaleđenim rekama i potocima. Bio sam treći razred, kada sam upao u zaleđenu reku i zamalo nastradao. Dugo sam se lečio, pa sam počeo da crtam i s godinama napravio neke pejzaže, koji su završili kao pokloni diplomatama - dodaje Škundrić.
U Beograd se doselio 1962. godine i zakasnio na prvi čas u Petoj gimnaziji:
- Tražio sam svoju učionicu. Išao od jedne do druge. Kada sam došao do svog razreda, nastavnica me je pitala da li sam „nemac", misleći da li pripadam grupi koja uči nemački. Odrečno sam odgovorio: Nisam Nemac, ja sam Srbin. Svi su prasnuli u smeh i tako sam od prvog trenutka pokupio simpatije drugara - otkriva Škundrić.
Komunista od rođenja... Ni danas ne krije svoje ideološko opredeljenje
Član Saveza komunista Jugoslavije postao je u trećoj godini gimnazije. Roditelji su želeli da bude lekar, a on da bude elektroinženjer vođen lokalpatriotskim razlozima jer potiče iz Teslinog kraja. Dok je konobarisao za vreme raspusta na Bukulji upoznao je profesora Živorada Tadića, koji ga je ubedio da upiše Tehnološko-metalurški fakultet, na kome je kasnije magistrirao, doktorirao i predavao:
- Kao konobar služio sam mnoge, mnoge poznate ljude, na primer Živana Saramandića, pa i Slavka Zečević na dan kada ga je Tito pozvao u Beograd da mu saopšti da će biti ministar policije. Danas sam dobar prijatelj sa Žarkom Zečevićem. Takva je sudbina, najbolji prijatelji, pa i moj rođeni brat drug Sava su partizanovci - dodaje Škundrić.
Dobio kuću, vratio stan
Studentski protesti 1968. godine zauzimaju posebno mesto u njegovom sećanju.
- Živeo sam u Zemunu i prvi dan protesta autobus stane na Novom Beogradu i ja jedva izbegnem batine od policije. Na ispit iz termodinamike stigao sam s nekoliko sati zakašnjenja. Profesor Malić, kao aktivni učesnik ranijih protesta me razumeo, a sutradan smo zajedno izabrani za koordinatore protesta na TMF-u. U to vreme išao sam na Filozofski fakultet da slušam vatrene levičarske govore profesora Dragoljuba Mićunovića - priseća se ministar energetike.
Među ženama bio je popularan, pa je zato više biran nego što je osvajao. Svojoj supruzi Ružici zapao je za oko kada joj je kao stariji kolega na fakultetu otvorio vrata.
- Ja se toga ne sećam, ali ona priznaje da me je tako zapazila. Sećam se da sam je kao sekretar na fakultetu izbacio iz Saveza komunista. Nije dolazila redovno na partijske sastanke, a pravila su bila stroga, pa sam to morao da uradim. Njoj je majka tada bila bolesna, pa nije imala vremena, a možda baš i nije bila dovoljno zainteresovana. Oprostila mi je izbacivanje, ali se više nije učlanjivala - smeje se ministar i otkriva da se u toj vezi on više „udao".
- Ja sam dobio stan od fakulteta, a moja supruga je nasledila polovinu kuće na Voždovcu gde i sada živimo. Ja sam vratio dobijeni stan, jer sam smatrao da nije u duhu komunizma da neko ima više stambenih jedinica. Kao član Predsedništva CK SKJ odbio sam da se preselim u vilu na Dedinju ili da dobijem petosoban stan na Novom Beogradu - kaže Škundrić.
Posle ženidbe rodio mu se sin Miloš, koji je završio režiju, a zatim i Vladimir, koji je bio dobar fudbaler pa je to iskoristio da završi studije u SAD. Pre godinu i po dana postao je deda Mile, što je danas, kako kaže, njegova najveća sreća u životu.
Miloševiću sam govorio da moramo s Nemcima
U političkom životu Petra Škundrića posebno mesto imaju profesor Mihajlo Marković, Veljko Vlahović, Marko Nikezić, Milutin Mrkonjić, Ivica Dačić.
- Peru Stambolića sam malo poznavao, a sa Ivanom sam vodio kvalitetne razgovore. Miloševića sam upoznao 1986. godine kada sam bio sekretar Univerzitetskog komiteta, a on predsednik gradskog komiteta Saveza komunista. U to vreme ja sam i izleteo u političku orbitu jer sam se na jednoj sednici usprotivio nekom autonomaškom konceptu. Posle smo bili vrlo bliski prilikom osnivanja SPS, mada sam umeo i njemu da se usprotivim po nekim ključnim pitanjima. Ja sam bio za jaču saradnju sa Nemačkom i Rusijom, a za ograničeni rok privatizacije. Mrkonjić je drugovao sa mojim bratom Savom. A Ivicu Dačića primio sam za portparola jer su mi ga preporučili kao talentovanog, a dobio je angažman i u listu „Epoha". On i Goran Perčević, koji je sada sa mnom u Zvezdi, stvarno su bili talentovani - kaže Petar Škundrić.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/145605/Izbacio+suprugu+iz+partije!.html
