Објаснио је Ђорђе Вукадиновић на који начин су вршена истраживања и како су долазили до таквих резултата...
Хроника
Ђорђе Вукадиновић: По Ипсосу, испада да је СНС са партнерима данас јачи него што је био на изборима у децембру 2023 - пре литијума, надстрешнице и студентског протеста?!
недеља, 03. август 2025.
Чим је „Време“ објавило два истраживања јавног мњења, која показују да би партије на власти изгубиле на изборима, Ипсос је брже-боље урадио своје истраживање - у коме "Александар Вучић и Српска напредна странка стоје боље него икада".
Чак 13 одсто разлике је између истраживања Нове српске политичке мисли (НСПМ) о стању на политичкој сцени Србије, које је ексклузивно објавило „Време“ , и агенције Ипсос које је објављено свега седам дана касније.
У јулском истраживању НСПМ је измерио да би, ако постоје само две листе, уједињени студенти, опозиција и грађански покрети узели 42,1 одсто, а власт 32,7 одсто, (неизјашњених је 26 одсто). Овакве резултате потврђује и истраживање Сринт Инсигхт-а.
Ни седам дана није прошло од објаве ова два велика истраживања, да би Испсос објавио сопствено. Изборни рејтинг Српске напредне странке је према њему 46,6 одсто, објавио је „Блиц“, уз 22 одсто неопредељених.
„Не волим да коменаришем туђа истраживања, поготово што међу њима увек има методолошких разлика”, каже за „Време” Ђордје Вукадиновић, аутор истраживања Нове српске политичке мисли. „Ипак, две ствари у истраживању Ипсоса заиста боду очи.”
Прва је, објашњава он, да су се испитаници изјаснили да дају свега пет одсто подршке студентима. Аутори су за то дали објашњење: како они нису испитаницима уопште нудили опцију да подрже студенте, јер они нису постојећа странка, већ су на листу понуђених одговора само ставили политичке партије.
„Тако се испоставило да су тих пет одсто заправо људи који су самоиницијативно рекли баш ту формулацију”, каже Вукадиновић. „Иако су се аутори оградили, мени та ограда не пије воду јер су, са друге стране, понуђени сви живи и полуживи покрети.”
Испитаницима је понуђено да се изјасне за, на пример, Доста је било или ПУПС, али не и за студентску листу.
„Тако смо добили готово бизаран налаз који тешко може да се оправда”, мисли он.
Друга, још проблематичнија ставка, за Вукадиновића је што су аутори раздвојили и исцепкали странке владајуће коалиције, па су и због тога добили нереалан резултат.
„Ако саберете све мале странке, међу којима су Покрет социјалиста, странка Расима Љајића, ПУПС и друге партије повезане са СНС-ом, добијете њихов најбољи резултат у историји”, каже још Вукадиновић и додаје да ту наравно не треба рачунати 2020. годину када је део опозиције бојкотовао изборе.
Ако се свима њима дода и Српска радикална странка Војислава Шешеља у збиру може да се дође до 56 одсто подршке за странке које служе Вучићу, што је више него у децембру 2023, а све то после литијумских протеста и свега што се догађало после надстрешнице Железничке станице у Новом Саду.
„То је најблаже речено чудно и неуверљиво“, каже Вукадиновић.
Он нема ништа против да са колегама из Ипсоса седне пред камерама и поприча о разликама, да укрсте бројке и виде како је је ко дошао до свог резултата.
Испитаницима је постављено питање: „Ако би се на парламентарним изборима за Скупштину Србије кандидовале само странке, а не коалиције, за кога бисте у том случају гласали?“
Од укупног броја испитаника, њих 46,6 одсто је навело СНС, док је за Покрет Крени промени Саве Манојловића гласало 6,8 одсто опредељених. СПС је у овом гласању добио 6,4 одсто; студенти (који нису уопште наведени као опција) 5 одсто; Странка слободе и правде Драгана Ђиласа 4,1; а странка Бранимира Несторовића 3,5 одсто.
Ново лице Србије је на 3,3; а ДС на 3,1; док Нова ДСС има 2,7, а Народни покрет Србије Мирослава Алексића 2,5 одсто. Зелено-леви фронт је према Ипсосу на 2,1, Шешељева Српска радикална странка на 1,7; а Еколошки устанак Александра Јовановића Ћуте на 1,7, као и СРЦЕ Здравка Поноша.
ДЈБ има 1,2 одсто; Борис Тадић са СДС 0,9, Заветници 0,7; као и ПОКС.
Покрет слободних грађана са Павлом Грбовићем има 0,6 одсто, а Покрет социјалиста са Александром Вулином 0,4 одсто, барем према истраживању Ипсоса.
Према Испосу, студенти и опозиција би заједно имали између 25 и 30 одсто.
„Време“ је у јулу објавило истраживање Нове српске политичке мисли.
На питање:“Уколико би на наредним изборима садашња власт и комплетна опозиција изашле само у две колоне, за кога бисте вероватније гласали?“ За уједињени листу опозиције, студената и грађанских покрета изјаснило се 42,1 одсто испитаника, а за садашњу власт 32,7 одсто
Друкчији закључак имају Никола Јовић и Душан Вучићевић из агенције Спринт Инсајт, који су такође објавили своје истраживање у „Времену“.
У хипотетичком судару само две листе, студентска би узела 54,8, а Вучићева 42,1 одсто (али без неизјашњених), показује њихово истраживање.
Бројке су битно другачије него 2023. године, када је 55 одсто испитаника сматрало да Србија иде у правом правцу. Данас, свега 33,5 одсто грађана сматра да власт води Србију у добром правцу, док 53,5 одсто верује да се земља креће погрешним путем, додају из из агенције Спринт Инсајт. Остатак испитаника, њих 13 одсто, није могао да заузме јасан став.
(Време)
