PESMARICA

I've been driving for an hour
Just talking to the rain
You say I've been driving you crazy
and its keeping you away
So just give me one good reason
Tell me why I should stay
'Cause I dont wanna waste another moment
in saying things we never meant to say

And I Take it just a little bit
I, hold my breath and count to ten
I, I've been waiting for a chance to let you in

If I just breathe
Let it fill the space in between
I'll know everything is alright
Breathe
Every little piece of me
You'll see
Everything is alright
If I just breathe

Well it's all so overrated
In not saying how you feel
So you end up watching chances fade
And wondering what's real

And I Give you just a little time
I, Wonder if you realize
I've been waiting till I see it in your eyes

If I just breathe
Let it fill the space between
I'll know everything is alright
Breathe,
Every little piece of me
You'll see
Everything is alright
If I just breathe
Breathe

So I whisper in the dark,
Hoping you hear me
Do you hear me?

If I just breathe
Let it fill the space between
I'll know everything is alright
Breathe,
Every little piece of me
You'll see
Everything is alright
Everything is alright if i just breathe... breathe

I've been driving for an hour
Just talking to the rain


Najlepsa pesma koju sam u zivotu cula.Peva je Michelle Branch (koju OBOZAVAM)
 
Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kažu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime-

Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krša,
Tamo gdje u grmu proljeće leprša
I gdje slatko spava naš jorgovan plavi,

Dođi, čekaću te! U časima tijem,
Kad na grudi moje priljubiš se čvršće,
Osjetiš li, draga, da mi tijelo dršće,
I da silno gorim ognjevima svijem,

Tada vjeruj meni, i ne pitaj više!
Jer istinska ljubav za riječi ne zna;
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove piše!

Aleksa Shantic :heart:
 
Домовина то није мртва груда,
која нас гвозденом руком веже,
то је љубав за облак што плови свуда
за песму што се овде разлеже

Љубав за класје што богато буја
за руже што су по гробљима свеле
за тресак бесних летњих олуја
за тугу птица које се селе

Домовина то су све оне споне
којима нас живот за се спаја
радост кад наша звона зазвоне
топлина мајчиног загрљаја

Домовина, то су: жеље тајне
магла што преко поља плови
то су наше бајке бескрајне
домовина – то су сви наши снови

Душан Васиљев
 
Poslednja izmena:
Desanka Maksimovic
Opomena

Cuj, reci cu ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.

Mogu mi se uciniti
duboke i meke
oci neke
sasvim obicne.

Moze mi se uciniti
da tonem u zvuke,
pa cu ruke
svakom pruziti.

Moze mi se uciniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.

Ili mogu kom reci u tome
casu cudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Ucinice mi se negde u sumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke cesme.

Ucinice mi se crn leptir jedan
po teskoj vodi krilom sara
sto nekad neko reci mi ne sme.

Ucinice mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira.
 
najlepsha pesma ikada!!!


Reci mi sad, kada vec proshlo je sve
chasi bolni i dani dragi, lepi
kad novi bol se starom bolu smeje
od rechi tvojih kad dusha ne strepi
reci, da l' te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?

Reci mi sad, kada me ne volish vishe
kad ti se proshloj ruga nova sreca
i kad se dani koji nekad bishe
dusha ti samo, kad me vidish, seca
reci, da l' te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam vishe
tebe volela?

Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre,
ti si mi tada reci mog'o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa rechi dve.

Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
beshe drag,
pa iza svega shto si mi rek'o
katkad surovo, katkad meko,
ostao je trag.

Sad srce moje bije tishe:
vec manje volim, a znam vishe
nego pre;
vec sad mi ne bi reci mog'o
onako dosta, onako mnogo
sa rechi dve.

I kad bi danas prishao meni
i hteo rechi davno recheni'
buditi draz,
u srcu mome shaptao bi neko:
da sve shto si mi ikada rek'o,
bila je laz


Desanka Maksimovic
:heart::heart::heart:
 
Poslednja izmena:
Vladislav Petkovic Dis

NIRVANA
Noćas su me pohodili mrtvi,
nova groblja i vekovi stari,
prilazili meni kao žrtvi,
kao boji prolaznosti stvari.

Noćas su me pohodila mora,
sva usahla, bez vala i pjene,
mrtav vjetar duvao je s’ gora,
trudio se svemir da pokrene.

Noćas me je pohodila sreća,
mrtvih duša, i san mrtve ruže,
noćas bila sva mrtva proleća,
i mirisi mrtvih svuda kruže.

Noćas ljubav dolazi k meni,
mrtva ljubav iz sviju vremena,
zaljubljeni, smrću zagrljeni,
pod poljubcem mrtvih uspomena.

I sve što je postojalo ikad,
svoju sjenku, sve što imađaeš,
sve što više javit se nikad,
nikad neće-k meni dohođaše.

Tu su bili mrtvi oblaci,
mrtvo vreme sa istorijom dana,
tu su bili poginuli zraci:
Svu selenu pritisnu nirvana.

I nirvana imala je tada,
pogled koji nema ljudsko oko:
Bez oblika, bez sreće, bez jada,
pogled mrtav i prazan duboko.

I taj pogled k’o kam da je neki,
padao je na mene i snove,
ne budućnost, na prostor daleki,
na ideju, i sve misli nove.

Noćas se me pohodili mrtvi,
nova groblja i vekovi stari,
prilazili k meni kao žrtvi,
kao boji prolaznosti stvari.

moja omiljena!!!!:heart::heart::heart::heart::heart:
 
gothic_vampire69:
moja omiljena!!!!:heart::heart::heart::heart::heart:
Kliknite za proširenje...

Ova je bolja:

Пијанство



Не марим да пијем, ал' сам пијан често.

У граји, без друга, сам, крај пуне чаше,

Заборавим земљу, заборавим место

На коме се јади и пороци збраше.



Не марим да пијем. Ал' кад приђе тако

Свет мојих радости, уморан, и моли

За мир, за спасење, за смрт или пако,

Ја се свему смејем па ме све и боли.



И притисне очај, сам, без моје воље,

Цео један живот, и њиме се креће;

Узвик га пролама: "Неће бити боље,

Никад, никад боље, никад бити неће."



И ја жалим себе. Мени није дано,

Да ја имам земљу без убогих људи,

Очи плаве, топле, као лето рано,

Живот у светлости без мрака и студи.



И желећи да се заклоним од срама,

Пијем, и зажелим да сам пијан довек;

Тад не видим порок, друштво где је чама,

Тад не видим ни стид што сам и ја човек.
 
Ђура Јакшић

Отаџбина

И овај камен земље Србије,
Што претећ сунцу дере кроз облак,
Суморног чела мрачним борама,
О вековечности прича далекој,
Показујући немом мимиком
Образа свога бразде дубоке.

Векова тавних то су трагови,
Те црне боре, мрачне пећине;
А камен овај, ко пирамида
Што се из праха диже у небо,
Костију кршних то је гомила
Што су у борби протиб душмана
Дедови твоји вољно слагали,
Лепећи крвљу срца рођеног
Мишица својих кости сломљене, -
Да унуцима спреме бусију,
Оклен ће некад смело презирућ
Душмана чекат чете грабљиве.

И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит можда , поганом!
Дрзнеш ли даље? ... Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином страшном кидају;
Разумећеш их срцем страшљивим
Шта ти са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борбе страшној ломљави:
"Отаџбина је ово Србина!"

Није нежна, али је волим.

И јесте љубавна... љубав према отаџбини.

заборавих:

Занимљиво, човек је написао овако прелепу, родољубиву песму за неких 20-ак минута. О.о
 
Poslednja izmena:
; )

Poeziju će svi pisati

san je davna i zaboravljena istina
koju više niko ne ume da proveri
sada tuđina peva ko more i zabrinutost
istok je zapadno od zapada lažno kretanje je
najbrže
sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene
bolesti
cvet između pepela i mirisa
oni koji odbijaju da prežive ljubav
i ljubavnici koji vraćaju vreme unazad
vrt čije mirise zemlja ne prepoznaje
i zemlja koja ostaje verna smrti
jer svet ovaj suncu nije jedina briga

ali jednoga dana
tamo gde je bilo srce stajaće sunce
i neće biti u ljudskom govoru takvih reči
kojih će se pesma odreći
poeziju će svi pisati
istina će prisustvovati u svim rečima
na mestima gde je pesma najlepša
onaj koji je prvi zapevao povući će se
prepuštajući pesmu drugima
ja prihvatam veliku misao budućih poetika:
jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik
ja primam na sebe osudu propevale gomile:
ko ne ume da sluša pesmu slušaće oluju

ali:

hoće li sloboda umeti da peva
kao što su sužnji pevali o njoj?

( i ova: )

Uzalud je budim

Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog između prstiju
budim je zbog reči koje peku grlo
volim je ušima
treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove
ovde
zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reči trgova budim je zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
budim je zbog ove naše planete koja će možda
biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između
dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice
nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog
drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati
pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me
nema
ta žena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer će se probuditi drukčija i nova
uzalud je budim
jer njena usta neće moći da joj kažu
uzalud je budim
ti znaš da voda protiče ali ne kaže ništa
uzalud je budim
treba obećati izgubljenom imenu nečije lice
u pesku.

( i za kraj: )

Epitaf

Ubi me prejaka reč.
 
На Гази-местану

Силни оклопници, без мане и страха,
хладни ко ваш оклоп и погледа мрка,
ви јурнусте тада у облаку праха,
и настаде тресак и крвава трка.

Заљуљано царство сурвало се с вама ...
Кад олуја прође врх Косова равна,
Косово постаде непрегледна јама,
костурница страшна и поразом славна.

Косовски јунаци, заслуга је ваша
што последњи бесте. У крвавој страви,
када труло царство оружја се маша,
сваки леш је свесна жртва, јунак прави.

Данас нама кажу, деци овог века,
да смо недостојни историје наше,
да нас захватила западњачка река,
и да нам се душе опасности плаше.

Добра земљо моја, лажу! Ко те воли
данас, тај те воли, јер зна да си мати,
јер пре нас ни поља ни кршеви голи
не могоше ником свесну љубав дати!

И данас кад дође до последњег боја,
неозарен старог ореола сјајем,
ја ћу дати живот, отаџбино моја,
знајући шта дајем и зашто га дајем!

Нема даље, једна од најбољих родољубивих песама!
 
Meni omiljena pesma meni omiljenog Prevera... ;)

Pokušaj opisa jedne večere uglednih glava u Parizu – Francuska

Oni koji bogobojazno . . .
Oni koji gojazno . . .
Oni koji trobojno
Oni koji svečano otvaraju
Oni kojima se čini
Oni kojima se čini da im se čini
Oni što kroz gusto granje a na mesečini
Oni što imaju i na strani
Oni što pomalo grickaju
Oni što srce paraju
Oni što nema toga na svetu čega bi se
Oni što uvek sa velikim slovom
Oni što sve po notama
Oni što glancaju da se sve cakli
Oni sa stomakom
Oni što pogled obaraju
Oni što umeju da iseku pile
Oni što su ćelavi sa unutrašnje strane glave
Oni koji blagosiljaju početak lova
Oni koji gospi zamka prvu divljač darivaju
Oni što ustajte mrtvi
Oni što bajonetiraju . . . jer
Oni što daju topove deci
Oni što daju decu topovima.

Oni što plivaju a ne tonu
Oni koji se nikad ne zajebune
Oni kojima džinovska krila smetaju da lete
Oni što u snu sade srču od flaša po Velikom kineskom zidu
Oni koji izigravaju vuka kad jedu ovčetinu
Oni što kradu jaja a strah ih je da ih skuvaju
Oni koji imaju četiri hiljade osamsto deset
metara Mon Blana, trista Ajfelove
kule, dvadeset pet santimetara oko prsa i
tim se diče i ponose
Oni sto tegle iz sise majke im Francuske
Oni koji sve trče, lete i svete nas, svi oni, a
I još mnogi drugi, ulazili su gordo u
Jelisejsku Palaču tako da je šljunak
sve škripao pod nogama, svi oni tiskali
su se i hitali jako, jer se održavala
velika gala večera odličnika i uglednih
glava a svaki pak bejaše sebi namestio
glavu koja mu je bila najpotrebnija.

. . . . . . . . .

Napolju, to je proleće, to su životinje, to je cveće, iz Klamarske šume cuju se deca kako se zezaju još dalje od meseca, to je proleće, igla u punom gasu vrti se ko luda u kompasu, par cvikera – stariji model, uskače u bordel, da protera kera, i velika dolihocefalna ženka, za koji trenutak, luda od strasti, na mehki divan samo će pasti.
Toplo je. U divnom danu, riboni k'o palidrvca, traze šibicu da se protaru i odmah da planu, proleće je, bubuljice gimnazijalaca, a evo tu je i sultanova ćerka i krotilac mandragore, tu su pelikani, cveće na balkonima, tu su kantice za polivanje – pravo proleće.

Sunce sija za sve, ne sija jedino u tamnicama, ne sija za one koji rade u rudnicima, za one koji ljušte ribu
one koji jedu ukvareno meso
one koji izrađuju ukosnice
one koji naduvavaju prazne flaše koje drugi piju pune
one koji seku hleb nožem
one koji ne znaju šta treba da se kaže
one koji muzu kravu a ne piju mleko
one koje ne uspavljuju kod zubara
one koji svoja pluća pljuju u metrou
one koji u podrumima prave naliv-pera kojima
će drugi pisati na svetlu da je sve u
najboljem redu
one koji bi imali i suviše da kažu da bi to mogli reći
one koji su našli posao
one koji ga nisu našli
one koji ga traže
one koji poje konje
one koji gledaju kako im pas umire
one koji svoj hleb svakidašnji imaju uglavnom sedmično
one koji se zimi greju u crkvama
one koje crkvenjak tera da se greju napolju
one koji tavore dane
one koji bi hteli da jedu da bi živeli
one koji putuju pod točkovima
one koji gledaju kako protiče Sena
one koje zaposljavaju, otpuštaju, povećavaju
im, smanjuju im, preraspoređuju ih,
pretresaju, nameštaju im kosti
one kojima uzimaju otiske
one koje nasumice izvode iz reda i streljaju ih
one koje teraju da defiluju ispred Kapije
one koje se svuda loše osećaju
one koji nisu nikada videli more
one koji mirišu po lanu jer rade sa lanom
one koji nemaju tekuću vodu
one koji nebesno plavo znaju kao boju uniforme
one koji posipaju so po snegu i to za savršeno
smešnu nadoknadu
one koji stare brže od ostalih
one koji se nisu sagli da podignu pribadaču
one koji umiru od dosade nedeljom posle podne
jer osećaju da dolazi ponedeljak
i utorak i sreda i četvrtak i petak
i subota
i nedelja posle podne.

1931.

( pojedine stihove podebljao Nadrealista ;) )
 
Needtobreathe-More time

I promised you the world again
Everything within my hands
All the riches one could dream
They will come from me

I hoped that you could understand
That this is not what I had planned
Please don�t worry now
It will turn around

Cause I need more time
Just a few more months and we�ll be fine
So say what�s on your mind
Cause I can�t figure out just what�s inside

I hoped that you could understand
That this is not what I had planned
Please don�t worry now
It will turn around

Cause I need more time
Just a few more months and we�ll be fine
So say what�s on your mind
Cause I can�t figure out just what�s inside
So say alright
Cause I know we can make it if we try
Cause I need more time
Just a few more months and we�ll be fine

We�re off to new lands
So hold on to my hands
It�s gonna be alright
It�s a whole lot brighter
So stand by the fire
It�s gonna be alright
Yeah, the road gets harder
But it�s not much farther
It�s gonna be alright
You know that it ain�t easy
Please believe me
It�s gonna be alright

Please don�t worry now
It will turn around

Cause I need more time
Just a few more months and we�ll be fine
So say what�s on your mind
Cause I can�t figure out just what�s inside
So say alright
Cause I know we can make it if we try
Cause I need more time
Just a few more months and we�ll be fine








Kazaljke su se spojile, možda netko misli na mene,
Prvo se sjetim tebe, jesi još slobodan, pitam se…
Na križanju gledam noćnu urotu semafora
Svako crveno gađam, baš i nije neka fora.
Ulice se ljeskaju i uživaju u kiši.
Skidam mobitel s punjača, zovem te i pitam di si.
Čuli smo se davno, reko si da te ne zovem,
Da je bolje ovako, čujem glas djevojke nove.
Kažem ti da sam se sjetila naših crvenih svjetala
I kako si se slatko smijo dok bi gluposti lupetala.
Pitam te je si okay, jel sviraš u bendu,
Ti se nasmiješ, kažeš, imaš novu pjesmu jednu.
I govori o nama, al mi se neće svidjet,
Jer nema happy end i više me ne želiš vidjet.
Sklapam mobitel i razmišljam o crvenim svjetlima,
Evo zelenog, crvena nije pobijedila.


Refren:

Više sam voljela ono kad si me vozio kući
Često je šutnja rekla više od 1000 riječi.
Svako crveno bi značilo da smo skupa dulje
Sad jurim kroz njih, što dalje, što dalje…


Popili bi više pa bi mi dao da vozim,
Mijenjala sam brzine, ti si me mazio po nozi.
Cerekali smo se ko klinci, jer smo to i bili,
Kolko smo puta tako mogli poginut ko debili.
Al Bog čuva budale, a nas je volio posebno
Ko bi reko da nam ipak nije bilo suđeno?
Poglašnjavam radio, želim misli potisnuti
I čujem pjesmu uz koju smo se voljeli trošiti.
Pomislim da mi je to zadnja stvar što mi treba
Opsujem u bradu i pogledam put neba.
Dok si me vozio doma, ja bi otpuhivala dimove
Promatrala Savu i staro-zagrebačke krovove,
Promatrala bi i tebe, al to nebi primijetio,
A kad bi primijetio bi se nasmiješio.
Stali bi na crveno, ti bi se nagnuo k meni
Ljubili bi se dok se semafor crveni.

Više sam voljela ono kad si me vozio kući
Često je šutnja rekla više od 1000 riječi.
Svako crveno bi značilo da smo skupa dulje
Sad jurim kroz njih, što dalje, što dalje…

Više sam voljela ono kad si me vozio kući
Često je šutnja rekla više od 1000 riječi.
Grad je bio crven od crvenih svjetala
Ali više ni zbog jednog više ne bi stala.


Sad bježim od križanja, volim otvorenu cestu
Jer imam feeling da jedino tad ne stojim na mjestu.
Ne gledam znakove, ne zanima me što će biti
Ne bježim od prošlosti il od onog što će se tek zbiti.
Ne želim piti, jer onda misli tutnjaju
I pogled se muti od suza što obrazom putuju.
I mrzim se jer nisam sve u glavi raščistila
Ne bi bilo milo kad bi te vidjela.
Crveno mi sad znači samo nemoć da pobjegnem
Da ti ne šaljem poruku kad mi se grlo stegne
Crveno je moja slabost, mrzim ga više od tebe
I one nove male koja te sad j*be
Crveno me sada peče kad se vraćam kući naveče
Pa stišćem gas i kroz crveno prolijećem.











U libar svojih dugova
upisi mene
jer odavno te kupujem
s onim sto si htjela cut'

Ref.
Od straha da ne potone
tvoja ljubav za mene
i kao pcela u zlici caja dok drzi dah
ja nemam razloga za strah

Dajem ti verse i note
sve moje sarene perle na dar
jos te mogu pjesmom kupiti
lukavo i slatkorjecivo
jos uvjek mogu ti podvaliti ljubav

I sve cu ti obecati
bas sve sto hoces
moju kozu, moju kost
i lice koje pozelis

Ref.

Teh ma hi seva hilejda
s'n a heja, s'n deja peji
lej sen da ti veh s'n vejdela
jon di sejla vih s'n da
lej sen da ti veh s'n vej de la heya
_________________
 
Poslednja izmena:
Internacionala

Ustajte svi na zemlji kleti,
svi sužnji koje mori glad!
Nepravdi razum sad se sveti,
tutnji već i selo i grad.
Nek tiranstvo sruši naša snaga,
bezbrojno roblje sad ustaj!
Nek svetu starom nema traga,
svoj bedi sutra biće kraj!

Refren:
To će biti poslednji i
odlučni teški boj,
Internacionala
nek bude ljudski rod!

Od silnih nama nema dara
krvnici su nam car i bog!
Ko trudom sve na svetu stvara
sam nek zgazi vraga svog.
Da nas zlotvor taj više ne davi,
i misao da ne guši mrak,
raspirimo oganj u čas pravi,
i naš nek kuje čekić jak.

Refren

Naš zakon vlasnika sad štiti,
u ruci silnih krvav mač,
pod njime sirotinja pišti,
on joj stvara bedu i plač.
Svi mi besmo dosad bespravni,
jednakost nek je sad za nas,
u pravu postanimo ravni,
i sebi samo dajmo vlast!

Refren

Nas varkom lagali su silni,
nek mir je sa nama, njima boj!
A vojska, saveznik obilni,
biće s nama uz svoga svoj.
Osvajački ko u rat poziva
da narod drugom bude rob,
nek znade: naša puška živa
i njemu sprema crni grob!

Refren

Svud radnik i seljak se budi,
visoko nose crven steg,
a širom zemlje radni ljudi
silnika će nagnat u beg.
Što nam krv su vekovima pile
tih crnig ptica skrš’mo let!
Kad s lica zemlje sve iščile,
pod suncem nek zablista svet!

Refren


L’Internationale

Debout! les damnés de la terre
Debout! les forçats de la faim
La raison tonne en son cratère,
C'est l'éruption de la fin.
Du passé faisons table rase
Foule esclave, debout! debout!
Le monde va changer de base
Nous ne sommes rien, soyons tout!

Refrain
C'est la lutte finale
Groupons-nous et demain
L'Internationale
Sera le genre humain.

Il n'est pas de sauveurs suprêmes:
Ni dieu, ni césar, ni tribun,
Producteurs, sauvons-nous nous-mêmes!
Décrétons le salut commun!
Pour que le voleur rende gorge,
Pour tirer l'esprit du cachot
Soufflons nous-mêmes notre forge,
Battons le fer quand il est chaud!

Refrain

L'etat opprime et la loi triche,
L'impôt saigne le malheureux,
Nul devoir ne s'impose au riche,
Le droit du pauvre est un mot creux.
C'est assez languir en tutelle,
L'égalité veut d'autres lois;
«Pas de droits sans devoirs», dit-elle,
«Egaux, pas de devoirs sans droits!»

Refrain

Hideux dans leur apothéose,
Les rois de la mine et du rail
Ont-ils jamais fait autre chose
Que dévaliser le travail?
Dans les coffres-forts de la bande
Ce qu'il a créé s'est fondu.
En décrétant qu'on le lui rende
Le peuple ne veut que son dû.

Refrain

Les rois nous saoulaient de fumées.
Paix entre nous, guerre aux tyrans!
Appliquons la grève aux armées,
Crosse en l'air et rompons les rangs!
S'ils s'obstinent, ces cannibales,
A faire de nous des héros,
Ils sauront bientôt que nos balles
Sont pour nos propres généraux.

Refrain

Ouvriers, paysans, nous sommes
Le grand parti des travailleurs;
La terre n'appartient qu'aux hommes,
L'oisif ira loger ailleurs.
Combien de nos chairs se repaissent!
Mais si les corbeaux, les vautours,
Un de ces matins disparaissent,
Le soleil brillera toujours!

Refrain



* * *

Ni dieu, ni maître
 
Nadrealista:


:D:D:D

Ali tačno sam znao.
Kliknite za proširenje...

Znam da si znao. :D
A i sam si me naveo na to. :D

@tema:
(treći put na forumu pišem ovu pesmu :lol:)

Ja znam pa zato to i kažem:
da moji prohtevi imaju razloga.
Ja neću da mi prođemo
preko blata,
ja hoću da sunce utiče
na naše bolove,
da nas oduševi vrtoglavo.
Ja hoću da naše ruke i naše oči
od užasa se povrate raširene, čiste.

Ja znam pa zato to i kažem:
da moje ogorčenje ima razloga.
Nebo je bilo ukaljano,
ljudsko meso mrcvaljeno,
ledeno, podjarmljivano, razbacivano.
Ja hoću da mi se povrati pravda,
pravda bez milosti,
i da se tresnu posred lica dželati,
gospodari bez korena između nas.

Ja znam pa zato to i kažem:
da moje očajanje nema razloga.
Svuda ima nežnih trbuha
da izmisle ljude
istovetne meni.

Moja gordost ne greši,
stari svet me ne može tronuti.
Ja sam slobodan.
Ja nisam kraljevski sin, ja sam čovek,
uspravan koga su hteli da obore.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top