Patrijarh Pavle o zenama.

u skladu sa temom, da se podsetimo par izjava pokojnog Gojka o zenama...

Unbenannt_03.JPG


Unbenannt_04.JPG


Unbenannt_05.JPG
 
Da, da,...na Balkanu je mora biti uvek žena kriva! Stanje permanentne ratne opasnosti,...pa zbog toga treba "štancati" decu. S dužnim poštovanjem,...ali koji rezon?
Patrijarh je bio pametan čovek i veliki pobornik mira,... msm da su ove reči izvučene iz nekog konteksta.
 
DavidB92:
“Mnoge majke, koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i gorko ridaju nad izgubljenim sinovima, u ovim ratnim sukobima, proklinjući često Boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže sebe što
nisu rodile još dece da im ostanu kao uteha“. (Patrijarh Pavle, u Božićnoj
poslanici, 1995.)

Da li su zene kriva zbog opadanja populacije u Srbiji?
Kliknite za proširenje...
Jel to on rekao da treba roditi više dece, da makar jedno pretekne kad sinovi budu poubijani u ratu? Da je svrha sinova da ginu u ratovima?
 
Drugo dete kao uteha :confused:

Kao neko u čijoj porodici su roditelji izgubili dete, sve što mogu da kažem da ni četa dece ne može da popuni rupu u srcu koja ostaje od baš tog deteta. Može vreme da ublaži bol, život da skrene pažnju, lepe stvari prekriju tragediju, ali svaka osoba zauzima mesto koje je namenjeno isključivo njoj, čak i kad je više nema. Nekad bol nikad i ne prođe, pa se umre od njega.

Druga mačka ne može da zameni prethodnu kad ugine, a kamoli čovek.
 
canavaro:
mozes da pokusavas koliko hoces da nadjes opravdanje za ove izjave (koje su uzgred vrlo jasne i tesko da iz bilo kakvog konteksta moze da se izvuce, a da nije imalo sustinsko znacanje kao sto u citiatu stoji), Gojko je jednostavno bio zenomrzac, pa ako ti je to uredu, nemam nista protiv da ga i dalje obozavas!
Kliknite za proširenje...

Mene neko rece da je procitao celu bozicnu poslanicu 2001 i da nema nigde ovog dijela, jesil ti samo iskopiro odnekle il si zapravo citao? Ako si citao, daj fotku teksta
 
AntunTun:
Mene neko rece da je procitao celu bozicnu poslanicu 2001 i da nema nigde ovog dijela, jesil ti samo iskopiro odnekle il si zapravo citao? Ako si citao, daj fotku teksta
Kliknite za proširenje...

Наравно да нема, наведени текст је обична измишљена будалаштина.

Иначе, Божићна посланица из 2001. гласи:


СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ

О БОЖИЋУ 2001. ГОДИНЕ
ПАВЛЕ
ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ,
МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ,
СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ,
СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ:

БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА,
И ДУХА СВЕТОГА, УЗ НАЈРАДОСНИЈИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:

МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

„Христос се рађа, славите! Христос силази с неба, сретајте Га...“



Ове ноћи, драга наша децо духовна, дошао је Земљи у походе најдражи Гост који је икада Земљу походио. Дошао је Сам Син Божји у лицу Богомладенца Христа. Дошао је као Детенце да обрадује Собом чиста и невина дечја срца. Дошао је као Син човечји да обрадује сваког човека, свако људско биће у свим вековима и у свим световима. Дошао је као свој својима и Собом донео на Земљу цело небо, све небеске и вечне вредности: вечну истину, вечну правду, вечну љубав, вечни мир, вечни живот. Данас се десило оно што је касније посведочио љубљени ученик Његов, јеванђелист Јован: И Логос постаде тело и настани се међу нама, видесмо славу Његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине (Јн 1,14).

Али исто тако, браћо и сестре, од данас почиње да се пројављује и неспремност људи да дочекају тако узвишенога Госта, онако како Њему доликује. Мали је број оних који Га у првом трену препознаше и Његовом доласку се обрадоваше. Они чистога срца и смирена духа, као витлејемски пастири, примише Га са детињом радошћу. Угостише Га с радошћу безазлене овце и дадоше му своју пећину за дом, а своје јасле са меком сламом за прву постељу. Обрадоваше се Његовом доласку и учени мудраци са Истока, који по чудесној звезди препознаше дан када Бог походи народ Свој. Много већи беше број оних које је Рођење Сина Божјег уплашило и узнемирило. Пре свих уплашише се цар Ирод и сав Јерусалим с њим. Доцније, фарисеји и садукеји, књижевници и првосвештеници, па најзад и сав онај народ који пред Пилатовим двором викаше: „Распни Га, распни!“

Та разлика само сведочи да ова тајна, тајна Оваплоћења и Рођења Сина Божјег, превазилази ограничени људски ум, за који је тајна и сама чињеница природног рађања. Зато се догодило да ни тада, као ни у наше дане, људи не препознаше да им Бог говори Самим Сином Својим. Стога ученик кога Исус љубљаше сетно констатује: У свету беше, и свет кроз Њега постаде, и свет Га не позна. Својима дође и своји Га не примише (Јн 1,10-11).

Ни наше доба није изузетак. И у нашем народу беше оних који Га не примише. И то не мали број, и не за неко кратко време. Деценијама је Божић скриван од деце, од оних којима је Богомладенац Христос најближи и најдражи. Скриван је и од родитеља, и од учитеља. Реч о Богу и Божићу није се чула онде где је највише деце – у српским школама. Тихо, као и у првој божићној ноћи, вест о Рођењу Богомладенца у школе је допирала, и у срца неке деце продирала, од њихових другова, од деце у чијим се домовима вера чувала, Бадње вече славило, где су она, од старијих, уз пуцкетање бадњака на ватри, слушала приче о чудесном Рођењу Спаситеља у пећини, у стаји, међу добродушним пастирима. У тим свечаним тренуцима тешко је схватити какво је удивљење и чуђење обузимало танана дечја осећања када су слушала о Богомладенцу Који је повијен и положен у јасле. Та осећања сведоче и откривају свакој чистој души да је заиста с нама Бог (Емануил).

Сваке године у ово доба Христос се изнова, Својом благодаћу и нашом вером, рађа у нашим срцима, у нашим душама, у нашим чулима, у дечјој радости. Данас сва природа добија свечани израз тајанствене благодарности, јер све и сва осећа да нам се данас роди Спас. И данас, у заглушујућој буци историје човечанства, уз хуку фабрика и прасак бомби свуда по свету, до нашег уха допиру речи Самога Спаситеља нашега, Богочовека Исуса Христа: Ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско (Мт 18,3). Само када човек очисти своја осећања и срце од сујетних помисли и уклони се од рђавих дела баш као безазлено дете, тада, и само тада, може осетити сву лепоту и истинитост речи Божје и истински се радовати Божићу.

Милошћу Божјом, заузимањем и трудом како одговорних црквених и верских представника тако и појединих вредних прегалаца на нормализацији живота у нашој отаџбини, ове године деци која су се определила да похађају верску наставу у школама, биће блискији и топлији данашњи Празник. Пробудиће се и оживеће слике и сећања из детињства и код многих родитеља, па и старијих. Многи ће тек ове године схватити чега су у детињству били лишени и чега су, можда, лишавали своју децу.

Многи родитељи су, авај, лишавајући своју децу верског васпитања и божићне радости, гурнули сопствени пород на путеве лажне среће и лажне слободе, допуштајући синовима и кћерима да чине све што им је по вољи. Колико је само њих на тај начин упропастило својој деци живот и овде на земљи и у будућем вечном Царству Божјем! Колико је младих у нашем народу (а и у осталим народима) морално посрнуло, одало се пијанству, наркоманији и разврату, и тиме упропастило сву лепоту, чедност и радост младости! Многи су дрогом и другим опојним средствима унаказили и онеспособили себе за читав живот, а многи су у цвету младости ужасно завршили свој тек започети живот.

Бог је човеку дао слободу, али је човек тиме постао и одговоран за своја дела и поступке. Многи се данас боре за слободу, за права појединаца и заједница, али ту слободу, по своме огреховљеном уму, схватају као право човека да чини све што хоће, чак и да другима угрожава слободу, па и сам живот. Борба за такву слободу често се назива звучним именима: борба за људска права, борба против угњетавања, револуција и тако даље. Мало је оних који схватају да је једина права револуција, дозвољена и благословена, бунт против греха у нама самима, зато што она уместо насиља и освете нуди закон љубави и праштања, уместо насилног мењања света и кројења по својој мери, нуди мењање сопственог бића и његово чишћење кроз истински подвиг и покајање.

И ове године је радост коју доноси Празник Рођења Богомладенца Христа помућена таласом мржње која запљускује сав свет повећањем несигурности, тероризма и осветољубља. Као да се данас не чује вековни радосни поздрав анђела, изречен у првој божићној ноћи над витлејемским пољима: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља (Лк 2,14). Ишчезава из видокруга људи чињеница да је Христос Својим Рођењем донео мир Божји на земљу. Тај мир Божји јесте унутрашњи мир, мир који силази у душу да је учини светом и припреми за Царство небеско. То је мир о коме ће касније Господ рећи Својим ученицима у опроштајној беседи: Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје... (Јн 14,27).

Радост овога Божића, драга наша децо духовна, увећана је тиме што можемо да вас обавестимо да смо, захваљујући прилозима из земље и расејања, успели да набавимо звона за Храм Светога Саве на Врачару и да су она недавно освећена, у присуству верног народа и представника наше државе. Звона су ноћас први пут зазвонила. После њиховог свечаног оглашавања, молитвама Светога Саве, надамо се да ће радови на довршењу Храма тећи брже, а прилике у нашој отаџбини из дана у дан бити боље. Позивамо вас да и даље, колико можете, прилажете за изградњу Храма који, по речи песника, гради нас, а изграђиваће и наше потомство довека.

Та звона нас позивају да се вратимо на пут којим је Свети Сава ишао и који је своме роду указао. То је пут мира и помирења са самим собом и са другима. То је пут јединства, слоге и духовног препорода васколиког православног српског народа. То је пут који води у живот вечни, у Царство небеско. То је пут који води кроз витлејемску пећину у којој нас дочекује Богомладенац Христос, спреман да нам помогне да се у духу обратимо Богу Живоме и Истинитоме и да будемо као деца. Јер, само као такви моћи ћемо да уђемо у Царство Његово и да наследимо вечни и блажени живот.

Са таквим мислима и молитвеним жељама ми, ваши пастири, свима вама који сте у земљи и расејању, још једном честитамо Божић и Нову годину, поздрављајући вас, једним устима и једним срцем, речима сверадосног и древног хришћанског поздрава:

МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Дано у Патријаршији Српској у Београду, о Божићу 2001. године.
 
ТТТТ:
Наравно да нема, наведени текст је обична измишљена будалаштина.

Иначе, Божићна посланица из 2001. гласи:


СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ

О БОЖИЋУ 2001. ГОДИНЕ
ПАВЛЕ
ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ,
МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ,
СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ,
СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ:

БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА,
И ДУХА СВЕТОГА, УЗ НАЈРАДОСНИЈИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:

МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

„Христос се рађа, славите! Христос силази с неба, сретајте Га...“



Ове ноћи, драга наша децо духовна, дошао је Земљи у походе најдражи Гост који је икада Земљу походио. Дошао је Сам Син Божји у лицу Богомладенца Христа. Дошао је као Детенце да обрадује Собом чиста и невина дечја срца. Дошао је као Син човечји да обрадује сваког човека, свако људско биће у свим вековима и у свим световима. Дошао је као свој својима и Собом донео на Земљу цело небо, све небеске и вечне вредности: вечну истину, вечну правду, вечну љубав, вечни мир, вечни живот. Данас се десило оно што је касније посведочио љубљени ученик Његов, јеванђелист Јован: И Логос постаде тело и настани се међу нама, видесмо славу Његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине (Јн 1,14).

Али исто тако, браћо и сестре, од данас почиње да се пројављује и неспремност људи да дочекају тако узвишенога Госта, онако како Њему доликује. Мали је број оних који Га у првом трену препознаше и Његовом доласку се обрадоваше. Они чистога срца и смирена духа, као витлејемски пастири, примише Га са детињом радошћу. Угостише Га с радошћу безазлене овце и дадоше му своју пећину за дом, а своје јасле са меком сламом за прву постељу. Обрадоваше се Његовом доласку и учени мудраци са Истока, који по чудесној звезди препознаше дан када Бог походи народ Свој. Много већи беше број оних које је Рођење Сина Божјег уплашило и узнемирило. Пре свих уплашише се цар Ирод и сав Јерусалим с њим. Доцније, фарисеји и садукеји, књижевници и првосвештеници, па најзад и сав онај народ који пред Пилатовим двором викаше: „Распни Га, распни!“

Та разлика само сведочи да ова тајна, тајна Оваплоћења и Рођења Сина Божјег, превазилази ограничени људски ум, за који је тајна и сама чињеница природног рађања. Зато се догодило да ни тада, као ни у наше дане, људи не препознаше да им Бог говори Самим Сином Својим. Стога ученик кога Исус љубљаше сетно констатује: У свету беше, и свет кроз Њега постаде, и свет Га не позна. Својима дође и своји Га не примише (Јн 1,10-11).

Ни наше доба није изузетак. И у нашем народу беше оних који Га не примише. И то не мали број, и не за неко кратко време. Деценијама је Божић скриван од деце, од оних којима је Богомладенац Христос најближи и најдражи. Скриван је и од родитеља, и од учитеља. Реч о Богу и Божићу није се чула онде где је највише деце – у српским школама. Тихо, као и у првој божићној ноћи, вест о Рођењу Богомладенца у школе је допирала, и у срца неке деце продирала, од њихових другова, од деце у чијим се домовима вера чувала, Бадње вече славило, где су она, од старијих, уз пуцкетање бадњака на ватри, слушала приче о чудесном Рођењу Спаситеља у пећини, у стаји, међу добродушним пастирима. У тим свечаним тренуцима тешко је схватити какво је удивљење и чуђење обузимало танана дечја осећања када су слушала о Богомладенцу Који је повијен и положен у јасле. Та осећања сведоче и откривају свакој чистој души да је заиста с нама Бог (Емануил).

Сваке године у ово доба Христос се изнова, Својом благодаћу и нашом вером, рађа у нашим срцима, у нашим душама, у нашим чулима, у дечјој радости. Данас сва природа добија свечани израз тајанствене благодарности, јер све и сва осећа да нам се данас роди Спас. И данас, у заглушујућој буци историје човечанства, уз хуку фабрика и прасак бомби свуда по свету, до нашег уха допиру речи Самога Спаситеља нашега, Богочовека Исуса Христа: Ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско (Мт 18,3). Само када човек очисти своја осећања и срце од сујетних помисли и уклони се од рђавих дела баш као безазлено дете, тада, и само тада, може осетити сву лепоту и истинитост речи Божје и истински се радовати Божићу.

Милошћу Божјом, заузимањем и трудом како одговорних црквених и верских представника тако и појединих вредних прегалаца на нормализацији живота у нашој отаџбини, ове године деци која су се определила да похађају верску наставу у школама, биће блискији и топлији данашњи Празник. Пробудиће се и оживеће слике и сећања из детињства и код многих родитеља, па и старијих. Многи ће тек ове године схватити чега су у детињству били лишени и чега су, можда, лишавали своју децу.

Многи родитељи су, авај, лишавајући своју децу верског васпитања и божићне радости, гурнули сопствени пород на путеве лажне среће и лажне слободе, допуштајући синовима и кћерима да чине све што им је по вољи. Колико је само њих на тај начин упропастило својој деци живот и овде на земљи и у будућем вечном Царству Божјем! Колико је младих у нашем народу (а и у осталим народима) морално посрнуло, одало се пијанству, наркоманији и разврату, и тиме упропастило сву лепоту, чедност и радост младости! Многи су дрогом и другим опојним средствима унаказили и онеспособили себе за читав живот, а многи су у цвету младости ужасно завршили свој тек започети живот.

Бог је човеку дао слободу, али је човек тиме постао и одговоран за своја дела и поступке. Многи се данас боре за слободу, за права појединаца и заједница, али ту слободу, по своме огреховљеном уму, схватају као право човека да чини све што хоће, чак и да другима угрожава слободу, па и сам живот. Борба за такву слободу често се назива звучним именима: борба за људска права, борба против угњетавања, револуција и тако даље. Мало је оних који схватају да је једина права револуција, дозвољена и благословена, бунт против греха у нама самима, зато што она уместо насиља и освете нуди закон љубави и праштања, уместо насилног мењања света и кројења по својој мери, нуди мењање сопственог бића и његово чишћење кроз истински подвиг и покајање.

И ове године је радост коју доноси Празник Рођења Богомладенца Христа помућена таласом мржње која запљускује сав свет повећањем несигурности, тероризма и осветољубља. Као да се данас не чује вековни радосни поздрав анђела, изречен у првој божићној ноћи над витлејемским пољима: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља (Лк 2,14). Ишчезава из видокруга људи чињеница да је Христос Својим Рођењем донео мир Божји на земљу. Тај мир Божји јесте унутрашњи мир, мир који силази у душу да је учини светом и припреми за Царство небеско. То је мир о коме ће касније Господ рећи Својим ученицима у опроштајној беседи: Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје... (Јн 14,27).

Радост овога Божића, драга наша децо духовна, увећана је тиме што можемо да вас обавестимо да смо, захваљујући прилозима из земље и расејања, успели да набавимо звона за Храм Светога Саве на Врачару и да су она недавно освећена, у присуству верног народа и представника наше државе. Звона су ноћас први пут зазвонила. После њиховог свечаног оглашавања, молитвама Светога Саве, надамо се да ће радови на довршењу Храма тећи брже, а прилике у нашој отаџбини из дана у дан бити боље. Позивамо вас да и даље, колико можете, прилажете за изградњу Храма који, по речи песника, гради нас, а изграђиваће и наше потомство довека.

Та звона нас позивају да се вратимо на пут којим је Свети Сава ишао и који је своме роду указао. То је пут мира и помирења са самим собом и са другима. То је пут јединства, слоге и духовног препорода васколиког православног српског народа. То је пут који води у живот вечни, у Царство небеско. То је пут који води кроз витлејемску пећину у којој нас дочекује Богомладенац Христос, спреман да нам помогне да се у духу обратимо Богу Живоме и Истинитоме и да будемо као деца. Јер, само као такви моћи ћемо да уђемо у Царство Његово и да наследимо вечни и блажени живот.

Са таквим мислима и молитвеним жељама ми, ваши пастири, свима вама који сте у земљи и расејању, још једном честитамо Божић и Нову годину, поздрављајући вас, једним устима и једним срцем, речима сверадосног и древног хришћанског поздрава:

МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Дано у Патријаршији Српској у Београду, о Божићу 2001. године.
Kliknite za proširenje...
a ko garantuje da je to originali tekst i da kada su videli kakvu je Gojko glupost izjavio da nisu izbacili stornieren deo?!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Priča o Birkenstock papučama
Odgovora
15
Pregleda
500
**Freya**
**Freya**
M
Kako se žene osećaju kada ih muškarci odmeravaju?
2 3 4
Odgovora
91
Pregleda
1.148
topmodelsica
topmodelsica
Nina
Da li se oko novca okrece svet?
Odgovora
4
Pregleda
205
salko dinamitas
salko dinamitas

Back
Top