Ne vidim što žene ne bi imale jednaka prava i što se porodica ne bi potpuno rasturila, kao da je ovaj svet ikad bio neko naročito lepo i bajkovito mesto pa sad treba patrijarhat vratiti nazad i ono što Miroljub propoveda, da živimo dosadne živote u kućama na selu i muzemo krave. Ja sam čak anti-natalista, u ovako užasnom svetu deca ne treba uopšte da se radjaju jer to nije neki trijumf, iako ljudi misle da jeste jer su ispranog mozga, poslušni i misle da su uradili nešto ako se okote pa kače slike dečurlije po fejsu. Osetio sam ja dosta tog patrijarhata i tradicionalizma u svom detinjstvu i vrlo dobro znam šta je to i kakve traume ostavlja.
Ta "civilizacija" koju su muškarci stvorili se uvek zasnivala na podelama, ratovima, teškoćama, disciplini i napornom radu, obavezama i nasledjivanju, da ne kažem dosadnom životu. Muškarci su stvorili i hijerarhijske sisteme i nabildovali ih dodatno razvojem industrije i tehnike. Zato i živimo ovo što živimo, kao da je težak život i ustajanje u šest ujutro zbog posla neki uspeh. Ima i drugačijih muškaraca ali ozbiljan i težak život većine koja služi manjini moćnih su i stvorili muškarci. To su ovi po selima, kao što je deda našeg hirurga Radana Džodića njegovoj majci naredio da ga ostavi na nekom potoku da umre jer je kao beba imao povredu na glavi, što je ova i uradila, ali je čudom spašen. To je patrijarhat, proseravanje i besciljno gomilanje obaveza i teškoća. Ne treba se uopšte ponositi nekim muškim dostignućima. U poeziji recimo žene sasvim lepo prate muškarce.
