Pamet i sreća

[Neno]

Fini, kulturni, obrazovani, što rekli za poželjeti ali.. šta to vrijedi kada nismo miljenici sreće. Da li bi bili možda srećniji da smo još obrazovaniji, pametniji? Da li je zadovoljstvo u tome ili je sreća u malim stvarima?
Ali, ako hoćemo da budemo sretniji moramo naučiti kontrrolisati svoje želje i mogućnosti. Ipak, neko je jednostavno srećan i zadovoljan, bio pametan ili glup(lji), siromašan ili ne..
Sreća po tome ne znači isto svim ljudima. Dok je neko srećan sa već postignutim, mnogi drugi sa tim bi bili nezadovoljni, nesrećni. Dakle, sama naša očekivanja i htijenja su ključ neke sreće?
Ipak, kad nas ne daj Bože zadesi neka tragedija, na kraju svega nam ostane jedna jedina želja, da budemo živi i zdravi a to je i pored svega sreća najveća.
Da li je samo biti pametan, dovoljno za sreću? Ali šta će nam sreća ako smo nesrećni u ljubavi? ..a ljubav i sreća se ne kupuju, zar ne? Ne može i jare i pare.. to je tako često u životu.
ILi će biti po onoj narodnoj "što manje znaš to si manje nesrećan". Ili možda, ko je srećan, pamet mu ne treba.

 

[Џорџи]

Pamet koja se danas vrednuje je suprotna od kvalitetnog zivota

 

[patos off]

ne kaže se džabe - Na put mi stani na sreću ne možeš

jednostavno, postoji to nešto oko ljudske aure što ne zavisi od pameti i promišljenosti,
što naravno nema svako niti je zagrantovano da će uvek imati

 

[aeternum]

Fini, kulturni, obrazovani, što rekli za poželjeti ali.. šta to vrijedi kada nismo miljenici sreće. Da li bi bili možda srećniji da smo još obrazovaniji, pametniji? Da li je zadovoljstvo u tome ili je sreća u malim stvarima?
Ali, ako hoćemo da budemo sretniji moramo naučiti kontrrolisati svoje želje i mogućnosti. Ipak, neko je jednostavno srećan i zadovoljan, bio pametan ili glup(lji), siromašan ili ne..
Sreća po tome ne znači isto svim ljudima. Dok je neko srećan sa već postignutim, mnogi drugi sa tim bi bili nezadovoljni, nesrećni. Dakle, sama naša očekivanja i htijenja su ključ neke sreće?
Ipak, kad nas ne daj Bože zadesi neka tragedija, na kraju svega nam ostane jedna jedina želja, da budemo živi i zdravi a to je i pored svega sreća najveća.
Da li je samo biti pametan, dovoljno za sreću? Ali šta će nam sreća ako smo nesrećni u ljubavi? ..a ljubav i sreća se ne kupuju, zar ne? Ne može i jare i pare.. to je tako često u životu.
ILi će biti po onoj narodnoj "što manje znaš to si manje nesrećan". Ili možda, ko je srećan, pamet mu ne treba.

Sto vise znas to si pametniji, i srecniji.

 

[Disko Kauč]

Prekinite da pamet dovodite u vezu sa srećom ili pak nesrećom. Setite se da je i najgluplji čovek pametniji od najpametnije životinje.
Da li će neko da bude srećan, normalan ili dobar čovek ne zavisi od pameti. Pa u pamet spada po opštem utisku suva inteligencija i obrazovanje. Ništa od toga ne pomaže kad je lični osećaj sreće u pitanju.

 

[Neno]

Dosta toga zavisi od pameti.. džaba trud i muka ako si ograničen sa pameću. Naravno da nee znači da je neko srećan ako je i (pre)pametan.. dosta faktora može dovesti i najpametnijeg čovjeka da bude nesrećan.. valjda

 

[aeternum]

Dosta toga zavisi od pameti.. džaba trud i muka ako si ograničen sa pameću. Naravno da nee znači da je neko srećan ako je i (pre)pametan.. dosta faktora može dovesti i najpametnijeg čovjeka da bude nesrećan.. valjda

Da, dosta toga zavisi od pameti.

Ono da su glupi srecni je glupost.

Prava sreca je povezana sa duhovnoscu, svesnoscu, istinom.

 

[Susan Sto Helit]

Fini, kulturni, obrazovani, što rekli za poželjeti ali.. šta to vrijedi kada nismo miljenici sreće. Da li bi bili možda srećniji da smo još obrazovaniji, pametniji? Da li je zadovoljstvo u tome ili je sreća u malim stvarima?
Ali, ako hoćemo da budemo sretniji moramo naučiti kontrrolisati svoje želje i mogućnosti. Ipak, neko je jednostavno srećan i zadovoljan, bio pametan ili glup(lji), siromašan ili ne..
Sreća po tome ne znači isto svim ljudima. Dok je neko srećan sa već postignutim, mnogi drugi sa tim bi bili nezadovoljni, nesrećni. Dakle, sama naša očekivanja i htijenja su ključ neke sreće?
Ipak, kad nas ne daj Bože zadesi neka tragedija, na kraju svega nam ostane jedna jedina želja, da budemo živi i zdravi a to je i pored svega sreća najveća.
Da li je samo biti pametan, dovoljno za sreću? Ali šta će nam sreća ako smo nesrećni u ljubavi? ..a ljubav i sreća se ne kupuju, zar ne? Ne može i jare i pare.. to je tako često u životu.
ILi će biti po onoj narodnoj "što manje znaš to si manje nesrećan". Ili možda, ko je srećan, pamet mu ne treba.

Naravno da "pametan" nije isto što i "sretan", inače moj visoko IQ drug iz gimnazije koji je rasturao sve predmete ne bi iz nje izašao ko devac.

To je bila anegdota, ali mislim da se sreća ne meri pameću, i čak i da pametni ljudi po pravilu nisu sretni. "Sreća" je toliko opšte mesto da bi bilo pravedno da svako definiše svoju, umesto da je uzima kao neki univerzalni reper. Jer, ona to nije. I, definisati je kao nešto univerzalno, može jedino da upropasti čoveka.

 

[Metronomy]

Mnogo je razloga da se pamet i sreca dovode u vezu. Kolikogod te sluzila sreca, ako ne znas da je prepoznas bices nesrecan. Na slican nacin ne vredi ni pamet koa ne postuje srecu, pa je nastalo naravoucenije " bog ti tri puta selje spas, a ti ga propustas, tuzna je tvoja pamet."

 

[ChristopherWalken]

Sreća je prilično prosta stvar. I nema mnogo veze sa pameću.

Meni je trebalo da doguram do 35 godina života da bih skontao neke stvari i počeo da živim u nekom miru sam sa sobom.

Tada sam konačno shvatio da onoliko para koliko meni treba, ja to ne mogu nikada da zaradim. Kao što one planove koje sam imao, nikada neću ostvariti.
I onda prelomiš, da ti je u životu to što si dobio i sve što možeš da uradiš je da od toga napraviš sebi najbolje što možeš.

 

[louiskrstic]

Fini, kulturni, obrazovani, što rekli za poželjeti ali.. šta to vrijedi kada nismo miljenici sreće. Da li bi bili možda srećniji da smo još obrazovaniji, pametniji? Da li je zadovoljstvo u tome ili je sreća u malim stvarima?
Ali, ako hoćemo da budemo sretniji moramo naučiti kontrrolisati svoje želje i mogućnosti. Ipak, neko je jednostavno srećan i zadovoljan, bio pametan ili glup(lji), siromašan ili ne..
Sreća po tome ne znači isto svim ljudima. Dok je neko srećan sa već postignutim, mnogi drugi sa tim bi bili nezadovoljni, nesrećni. Dakle, sama naša očekivanja i htijenja su ključ neke sreće?
Ipak, kad nas ne daj Bože zadesi neka tragedija, na kraju svega nam ostane jedna jedina želja, da budemo živi i zdravi a to je i pored svega sreća najveća.
Da li je samo biti pametan, dovoljno za sreću? Ali šta će nam sreća ako smo nesrećni u ljubavi? ..a ljubav i sreća se ne kupuju, zar ne? Ne može i jare i pare.. to je tako često u životu.
ILi će biti po onoj narodnoj "što manje znaš to si manje nesrećan". Ili možda, ko je srećan, pamet mu ne treba.

Poslužiću se izrekom da "Srećan čovek može biti zadovoljan i sa malo!"
Ovo kaže da treba razlikovati sreću od zadovoljstva.
Takođe, imetak i sreća nisu tesno povezani a ovo kaže da sreća i imetak ne sede sa iste strane. Kako? Imetak je uvek materijalna strana života dok je sreća čisto duhovna kategorija pa nam to objašnjava da je sreća skopčana sa onim što mi suštinski jesmo a to što suštinski jesmo zna oblikovati naše unutarnje stanje. Zato se nekada bez "ikakvih razloga" jutrom budimo vedrog duha, raspoložni i prilično srećni. Drugom prilikom, takođe bez "Ikakvih razloga" mi se budimo tmurni i ne baš vedra duha a da o osećaju sreće i ne govorimo.
Ovo sve govori da taj unutarnji osećaj sreće i ne zavisi od spoljašnog sveta već isključivo od našeg duhovnog stanja. Zato tom osećaju sreće kumujemo Mi, duhovno Biće, Duša, i osećaj sreće raste sa ekspanzijom svesti nas, Duše.
Što je osoba uzvišenije duhovne svesti ona je sve jednostavnija, zadovoljnija sa manje materijalnih potreba i manje dokazivanja u spoljašnom svetu. Takvoj osobi za sreću treba malo svega onoga iz spoljašnog sveta. Takva osoba dobija sve što joj treba preko unutarnjih kanala.
Istina je da svi mi putujemo u tom pravcu i tamo nas vodi svako naše životno iskustvo, iz života u život, dok i sami ne otkrijemo odakle dolazi sreća.
Jednoga dana i mi počinjemo biti takva osoba koja shvata odakle dolazi sreća i tada otkrivamo odakle dolazi samopouzdanje, ljubav i ono najpoželjnije u životu - sreća.
Ne bez razloga kažu da čovek celog svog života traži sreću ne shvatajući da je traženje sreće ustvari traženje Boga.
Praktično, Duša, ono što jesmo jedino što želi jeste da se vrati svom Kreatoru i kada uspe u tome, što se postiže posle mnogo života, doseže taj najviši stadijum sreće, kojeg u Hrišćanstvu nazivaju "Spasenje," iako religije ne znaju ni put ni način kako da to ostvare.

 

[Vladimir983]

Sto vise znas to si pametniji, i srecniji.

Naprotiv - što si gluplji, to si srećniji. Zašto su deca srećna? Jer su još mala i naivna. Zašto kažu za cigane da su uvek srećni i veseli - zato što su glupi i nepismeni.

Što čovek više zna, više se i nervira. A u ovoj državi, ne vredi da završiš ni dva fakulteta, ako ti tata nije na visokom položaju. Samo ćeš da se nerviraš što tamo neki glupander sa kupljenom diplomom radi posao koji si ti trebao da radiš. A ti moraš u beli svet da bi se snašao, jer pametni ljudi ovoj državi nisu potrebni. I gde je tu sreća?

 

[ChristopherWalken]

Naprotiv - što si gluplji, to si srećniji. Zašto su deca srećna? Jer su još mala i naivna. Zašto kažu za cigane da su uvek srećni i veseli - zato što su glupi i nepismeni.

Što čovek više zna, više se i nervira. A u ovoj državi, ne vredi da završiš ni dva fakulteta, ako ti tata nije na visokom položaju. Samo ćeš da se nerviraš što tamo neki glupander sa kupljenom diplomom radi posao koji si ti trebao da radiš. A ti moraš u beli svet da bi se snašao, jer pametni ljudi ovoj državi nisu potrebni. I gde je tu sreća?

 

[gost 410191]

Sreća je živeti u skladu sa svojom dušom i svojim bićem. To mogu i pametni i glupi ljudi, ne zavisi od inteligencije. Ali zavisi od emocionalne inteligencije, i duhovne svesti, i morala čoveka. Pametan čovek je moralan, a time i bliži duhovnoj sreći.