Ožiljci

Egreta27:
To je vise utjeha...bar naravoucenije, ako nista drugo...katkad je neznanje blazeno stanje...i itekako se moglo bez tog "ojacavanja", ali ako vec dodje, onda bar primiti koju na znanje...jer neke se situacije objektivno desavaju, nisu stvar licnog izbora...ali postavka prema istim jeste licni izbor.
Kliknite za proširenje...

Da li lagati, ili ne lagati samog sebe... naravno da je stvar ličnog izbora.
 
Egreta27:
...e za ovo ne znam...neke meni drage osobe lazu sebe, ali mislim prije nesvjesno nego svjesno...kao da to dodje neki vid zastite...kako nisam u toj kozi, stvarno ne znam da li je licni izbor ili nenamjerna samoobmana... :think:
Kliknite za proširenje...

Odbrambeni mehanizam. Na konto priče o jačini... uteha=samoobmana.
Dobro je kada je nesvesno, bar ima nade da se osveste.
 
Egreta27:
Ovoga sam i ja nedavno postala svjesna...elem, nekad je potrebno izgubiti nesto zarad dobijanja neceg drugog...tuzno&ruzno, ali nismo svjesni (ne cijenimo) nekih stvari dok ih ne izgubimo, tj. tek kad "osakatimo" u stanju smo prihvatiti-uvidjeti nesto sto do tad nismo (milom ili silom, ali neminovno)...isto kao i sa vratima-dok jedna ne zatvorimo, necemo otvoriti druga.Tako da, u neku ruku "zacaranog kruga"-opet ojacamo...
Kliknite za proširenje...

Zanimljivo..doista ponekad nešto znamo cijeniti tek po gubitku..ali ima i to da ono što zaista želimo zna da izgubi cijenu kad to steknemo(ništa nikad ne pređe iz mašte u realnost bez gubitaka)..pa je to valjda skoro prirodno stanje..
Svaki je krug pod čarolijom naših htijenja i očekivanja,gubitaka i želja..i nesporno je da mnogo ljudi ojača(kao što dobar dio i oslabi)ali,kako ojača..u redu,evo,izašla sam iz "gabule",samljelo me,plakala sam,slomljena sam i evo prošlo je ..ja sam izašla ojačana..U redu,ali kakva? DA li je "ojačan" samo onaj ko je uspio da ide dalje ili to ojačanje nosi u sebi kao pelin,kao gard,kao deformitet koji se ne pomjera...
 
NeDoDiri:
Zanimljivo..doista ponekad nešto znamo cijeniti tek po gubitku..ali ima i to da ono što zaista želimo zna da izgubi cijenu kad to steknemo(ništa nikad ne pređe iz mašte u realnost bez gubitaka)..pa je to valjda skoro prirodno stanje..
Svaki je krug pod čarolijom naših htijenja i očekivanja,gubitaka i želja..i nesporno je da mnogo ljudi ojača(kao što dobar dio i oslabi)ali,kako ojača..u redu,evo,izašla sam iz "gabule",samljelo me,plakala sam,slomljena sam i evo prošlo je ..ja sam izašla ojačana..U redu,ali kakva? DA li je "ojačan" samo onaj ko je uspio da ide dalje ili to ojačanje nosi u sebi kao pelin,kao gard,kao deformitet koji se ne pomjera...
Kliknite za proširenje...

Bold-za takve zelje vjerujem da su hirovite...ili idealizovane. Ili predugo cekanje, neuskladjenost, nema "pravovremenih ispunjenja", pa... ("Ima li ista tragicnije od covjeka koji je naizad dobio sve sto je toliko dugo zelio?")
A ostalo stoji...vec sam rekla/napisala...licno bih katkad voljela da nisam prosla kroz kojekakva "ojacanja" i da je neznanje nekad zaista blazeno stanje..."Sto ne znam-ne boli me"...ali neznanje bez "kopkanja", bas onako tabula rasa...
No, kad se vec desilo, cim se izadje ziv- i fizicki i mentalno, hoces/neces nema druge nego gurati dalje...ojacan ili oslabljen pokazace vrijeme i nove prepreke.
 
I sakat može živet, možda čak i bolje (mudrije) nego ceo. Postoje iskustva koja će pomoći da sačuvaš glavu na ramenima, mada ćeš ih umalo glavom platiti. Neki samo tako uče.
Neki, doduše, nikad ne nauče.

Dok je moja napomena bila tek ironična, ništa drugo. :mrgreen:


Ali, ako smo već počeli; onda ću reć da bih drage volje ponovo platila određena iskustva u svom životu iz kojih sam izašla sa ožiljcima, ili čak i sakata - samo zato što sam iz njih izašla. Moja je procena bila da ću platiti više ukoliko ih - propustim.

Niko se i nikada ne može sačuvati ožiljaka; baš kao što ne možeš izbeći greške, pogrešne ljude i procene, neželjene situacije i udar komete. Ono što možeš, to je ne dozvoliti da usled bilo čega pobrojanog legneš u jarak i umreš. Neko ćeš vreme verovatno lizati rane i vući se na kolenima. Ali ako je imalo smisla; najposle ćeš se dići.

Doduše, ne znam za kometu. To je bila pošalica. :mrgreen:
 
Mudrost se i stiče kroz sakatost... možda me nisi najbolje razumela. Od loših se iskustava ne može pobeći, sve i da hoćeš... čak ih smatram poželjnim i korisnim na duže staze.

Ali, ako smo već počeli; onda ću reć da bih drage volje ponovo platila određena iskustva u svom životu iz kojih sam izašla sa ožiljcima, ili čak i sakata - samo zato što sam iz njih izašla. Moja je procena bila da ću platiti više ukoliko ih - propustim.
Kliknite za proširenje...

Zar ne razmišljamo svi ovako? :)
Ako ne, trebali bi.
 
Đavolja nevesta:
A onaj koji smatra da je izašao jači, ništa nije skontao...
Kliknite za proširenje...

Ko nista nije skontao nije izasao blazi, a samo jaci moze da bude blazi.
smartass.gif
 
Postoji period u zivotu kada pozitivnost koju nosimo u sebi pocne napadati negativnost spolja, a posto nismo imali spoznaju o toj negativnosti, ona moze imati tu moc da ostavi oziljak. Danak neznanju i neiskustvu se mora platiti kao sto se svaka skola placa. Svi kad tad dozive nesto sto ih promeni, sto im oduzme ono neiskvareno, nevino, neiskusno... To najcesce dolazi od onih kojima smo dali poverenje, kojima smo verovali i od kojih nismo ocekivali toliku dozu zla u bilo kom obliku. Onda onaj elan, nasmejanost, slobodu, srecu bez razloga, neopreznost, otvorenost, iskrenost.. zameni nepoverenje i opreznost koje ima tendenciju da raste. Raskol vaspitanja, zdravlja i sposobnosti dolazi do izrazaja i lomi te dokle god ne postanes svestan svoje vrednosti. Tek tada se mogu preduzeti koraci koji su sada potpomognuti iskustvom. Zato stariji ljudi kazu da treba znati sta neces, dok ce mladji reci da treba znati sta hoces.
 
tgdanijela:
Svi pričaju o lošem iskustvu koji su imali u djetinjstvu, dječaštvu/djevojaštvu, mladosti, pa i zrelom dobu sve do starosti. Mnogi pričaju o važnosti prvog ljubavnog iskustva kao gotovo definitivnog usmjerivača, sudbine...
Ono loše iskustvo koje je obilježilo neki period našeg života i od kad život djelimo na onaj prije i poslije tog događaja... Iskustvo koje ne možemo svrstati u kategoriju PTSP-a, ali čiji flashback-ovi, sjećanje utiče na svaki naš postupak, pa i na naš stil života, naše shvatanje onog bitnog i onog nebitnog ...
Šta su to psihički ožiljci i jesu li neminovni i sastavni dio svačijeg života?
Kliknite za proširenje...
Iskustvo se nijedno ne svrstava u Posttraumatski(post = nakon/od/poslije)StresniSindrom/Poremecaj, nego se bas flashback-ovi (flesbekovi, ziva sjecanja) uzimaju kao kriterijum da, ako vracaju pred oci (bukvalno) covjeku neku traumu on bude proglasen za PTSPovca... a te flesbekove imaju skoro samo oni sto su se izvlacili iz najbrutalnijih scena rata zivi, kojis u bas imali traume, a ne "obicni" ljudi... Zato ne pricaj ni sad ni u buduce o onome o cemu nemas pojma... Znaci zamolio bi te da termine strucne ne koristis...
psiha nije tijelo, pa da ima oziljke, to je ekonomisanje: vidi da nece da mu da cura ako postupa kako bi najvise volio, pa "zbog oziljka" (odbijanja) on mijenja sebe, vise nije ono sto je, i pretvara se da vise voli da prilazi curama na drugi nacin, i onda kad bas dodje do prilike da je....be kaze: "ne, nista nema smisla, mi se ne pitamo o sebi, programirani smo, ja znam da ja tebe mogu sad da je...bem ali necu, ocu da dokazem da sam jak i imam slobodnu volju" i onda kasnije se kaje zbog toga, i onda STVARNO oziljak od samara te zenske, i onda sve tako...
 
Poslednja izmena:
tgdanijela:
Svi pričaju o lošem iskustvu koji su imali u djetinjstvu, dječaštvu/djevojaštvu, mladosti, pa i zrelom dobu sve do starosti. Mnogi pričaju o važnosti prvog ljubavnog iskustva kao gotovo definitivnog usmjerivača, sudbine...
Ono loše iskustvo koje je obilježilo neki period našeg života i od kad život djelimo na onaj prije i poslije tog događaja... Iskustvo koje ne možemo svrstati u kategoriju PTSP-a, ali čiji flashback-ovi, sjećanje utiče na svaki naš postupak, pa i na naš stil života, naše shvatanje onog bitnog i onog nebitnog ...
Šta su to psihički ožiljci i jesu li neminovni i sastavni dio svačijeg života?
Kliknite za proširenje...
Ožiljci su stare rane,srasle vremenom,pokopane tuge koje ne možemo nikada da prebolimo do kraja.Živimo s njima,oni su deo nas ,oblikuju naš pogled na buduće susrete i događaje.Ponekad uspevamo da ih zamaskiramo ali one nikada ne umiru.Prokrvare nenadano da nas opomenu ,da ne zaboravimo.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top