Pozdrav svima od građanina drugog reda.
Nadam se da ćete mi kao takvom dopustiti, vi koji ste prvog reda, da napišem koju reč.
Gledajući brojke Boris je pobedio, tesno, ali ipak pobedio. Ako sve to sagledamo sa druge strane Boris je izgubio, ne izbore za predsednika, već političku borbu u Srbiji u širem obimu tog značenja. Da obrazložim.
Odziv birača ogroman. Podjednak broj glasova. Prevagnulo svega 2%.
Ko su bili Tomini glasači? Ljudi nezadovoljni postojećim stanjem željni promene vlasti. Znači ne samo simpatizeri SRS-a. To je raspoloženje koje ih neće tako lako napustiti.
Ko su bili Borisovi glasači? Prvenstveno ogroman broj simpatizera DS-a, ali i ostali. Ostali su juče prevagnuli tas na Borisovu stranu.
Ko su ti ostali? Ljudi koji podržavaju druge političke partije, mrze radikale, a u nedostatku po njima bolje opcije dali su glas Tadiću. Dalje, oni možda najvažniji. Ljudi večiti apstinenti koje je iz glasačke letargije trgnula kampanja zastrašivanja od strane DS-a. Taj profil glasača je već sinoć, čim je čuo prve rezultate, otišao nazad u "zimski san". Ovo je za njih bilo i previše i niko ih neće moći probuditi narednih 7-8 godina. A, kao što reče sinoć Nenad Čanak, čije ideje prezirem, ali čiji intelekt nimalo nije za podcenjivanje, ovo je poslednji put da je neko odneo pobedu baziranu na strahu od radikala. To više nikad neće biti izvodljivo. Reče dalje: "Ako mislimo sledeći put da pobedimo radikale, na bilo kakvim izborima, moraćemo da im suprotstavimo jak politički program".
Pitam ja vas euforične pobednike: "Šta ćete to da ponudite biračima?" Duboko u sebi i vi ste svesni da se ni u ovom mandatu ništa promeniti na bolje neće. Šta su uopšte "demokratske snage" uradile za ovih 7 i kusur godina? Srušili su uz pomoć nas Miloševića i to je sve. Nema boljeg života, nema debljih novčanika, nema besplatnog školstva, nema bolje zdravstvene zaštite, i na kraju, nema ni "bele liste" ni članstva u EU ni na pomolu. Ući ćemo jednog dana, ali tek nakon što tamo ispratimo Tursku, Albaniju, Moldaviju, Crnu Goru, a možda čak i Kosovo, a za to vreme sve podređujemo i žrtvujemo tom ulasku. Dozvolite da budem malo sarkastčan. I onda jednog dana kad se iza nekih vrata u Briselu čuje kako neko proziva: "Sledeći! Srbija je naredu. Niko ne prolazi kroz ta vrata. Onaj što je prozivao iziđe u čekaonicu da vidi šta se dešava, kad tamo zatekne poluraspadnuti leš smežurane starice koja nije, jadna, dočekala da je prozovu, iako je to silno želela, toliko da čak nije napuštala čekaonicu ni da bi nešto prezalogajila".
Ipak sam ja uveren da neće tako biti. Ipak mislim da će osećaj gladi i instinkta za samoodržanje prevagnuti i da će starica reći: "Ne mogu više. Odoh ja da jedem pa šta god ovde bilo."
Taj osećaj je za sada na nivou 50%. Što se glad bude više pojačavala rasti će i taj osećaj.
Elem, da rezimiram. Kao što su juče mnogi glasali za Tadića, jer su se uplašili rata, 90-ih itd., tako su mnogi glasali za Tomu, ne što ga vole, nego što je on jedina ozbiljna strana suprotstavljena onoj prvoj opciji.
Broj nezadovoljnih će, iz dana u dan da raste, a one spavače žuti više neće moći da probude. Vrlo je verovatno čak da će neke od njih iz zimskog sna da probudi osećaj gladi, a onda pogodite za koga će da glasaju.
) Skupo nas kosta ta bratska podrska.
siromah čovek,...bio je "" žrtva prljave kampanje""
