zlatko01
Buduća legenda
- Poruka
- 27.420
treba gledati, kako ustaše ulaze u Jasenovac i iživljavaju se...gledati kako kolju srpski narod i proteruju ga ...u čemu je tu mudrost...lopovluk i pljačku Srbije i srpskih građana, ne treba ni pominjati
-
- Popularno:
- Vučić izaziva građanski rat kao...
- Uhapšen Štimac!
- Hoce li se i danas okupljati...
- Kontramiting režima 9. novembra 2025.
- Postoji dobra Dijana Hrka, ali kad...
- Policija intervenisala na mestu gde...
- Policija poršeom hapsi aktiviste i...
- Ана Брнабић: Блокадерски фашисти поново...
- Glavni komentator i kontrolor u vestima...
- Zasto je SPC toliko nema na proteste i...
Овако нам је Ђинђић честитао ВИДОВДАН 2001. године!
- Začetnik teme kisela bombona
- Datum pokretanja
zlatko01
Buduća legenda
- Poruka
- 27.420
zlatko01
Buduća legenda
- Poruka
- 27.420
mnogima i jeste bilo dobro u odnosu na druge, jer ne može se zdravorazumski objasniti pravdanje lopovluka i izdaje
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 28.761
Mora se ziviti i mora se jesti. Oteti, slagati, prevariti, nije bitno. To je ponos. Znas kako ono kazu - snalazljiv, spososoban.
zlatko01
Buduća legenda
- Poruka
- 27.420
što kaže policija...gde je motiv...ideologija ili korist...uglavnom ova druga varijanta
НЕНАД ЂОРЂЕВИЋ ОСНИВАЧ ЈУЛ-А И СВЕДОК НАЈВЕЋИХ ПОЛИТИЧКИХ ТАЈНИ 90-ТИХ: Амери су Слоби нудили 100 милиона долара да оде с власти!
07-07-2019 12:07
Ненад Ђорђевић је сведок једног бурног дела српске историје, али упркос томе, не говори често за медије. Оснивач је и први председник Југословенске левице (ЈУЛ) - партије која ће касније постати позната по Мири Марковић, супрузи некадашњег лидера СРЈ Слободана Милошевића. Он је и бивши припадник Државне безбедности (ДБ), неколико година професор у полицијској школи, а потом и бизнисмен и некада један од најбогатијих људи у Београду. Данас је декан Факултета за дипломатију и безбедност.
снивач ЈУЛ-а Ненад Ђорђевић (Фото: јутјуб)
Али поред свега тога, он је и неко у кога је брачни пар Милошевић-Марковић годинама имао велико поверење. Знао је доста њихових приватних и државних тајни, деведесетих је присуствовао многим важним догађајима и поверљивим разговорима... И све тако док се није сукобио с њима, након чега је завршио у притвору и пао у немилост тадашње власти. Више пута је, како сам каже, преживео покушаје убиства.
У ексклузивном разговору, Ђорђевић се осврће на деведесете и период владавине Слободана Милошевића и Мире Марковић, откривајући и неке непознате детаље који поједине људе из те епохе приказују у потпуно другачијем светлу.
Да ли се данас кајете што сте створили ЈУЛ? Та партија је одувек важила за контроверзну, окупљала је неке од најбогатијих људи, али је називана и мафијашком странком.
Не, не кајем се. Идеја је била одлична, чланови су били највећи привредни умови Србије, мислим да је то била једна од најбољих партија у време кад је основана. У почетку није била интересна организација, то је постала касније с члановима које је Мира Марковић довела. Касније су тамо били велики рекеташи који су рекетирали многе, било је тамо контроверзних људи... Отимали су паре од људи, па су се свађали међусобно ко ће колики део да узме. Све то је на крају и уништило ЈУЛ.
Говорило се да је ЈУЛ заправо створио Милошевић само како би Мира Марковић имала неку забаву.
ЈУЛ сам ја основао. Настао је из моје жеље да се створи политичка организација на левом крилу која може да се бави народом, интересима народа и борбом за бољитак државе. Имали смо велику шансу да успемо. Настао је у мојој канцеларији у Кумодрашкој улици, касније смо се преселили у вилу у данашњој Венизелосовој улици. Мира долази после годину дана, сама је дошла... Морам да кажем да су Мира и Слоба, кад сам их упознао, били честити и поштени људи. Касније се код њих нешто десило, па су почели да попуштају пред захтевима неких пријатеља, познаника, деце... Знате, власт опија, то је највећи опијат на свету, а људи који не могу да контролишу себе долазе у велики проблем, јер власт ти даје могућност да радиш шта хоћеш и како хоћеш.
Колико сте новца дали ЈУЛ након што Мира Марковић почиње да води главну реч у странци?
У кешу нисам дао ни динара. Али уложио сам у странку на други начин, и то више милиона марака. Рецимо, купио сам зграду за ЈУЛ, реконструисао је, опремио... Само та зграда је плаћена 5,2 милиона марака, а у то време је, поређења ради, плата у земљи била 40 марака.
Од великог пријатељства с паром Марковић-Милошевић дошли сте до великог сукоба. Када сте се сукобили с њима?
Кад сам постао директор здравственог фонда Србије. Мира и Слоба су ме замолили да преузмем ту функцију, био је актуелан штрајк здравствених радника, па да ја то решим. То је био највећи фонд у земљи, имао је буџет од четири милијарде марака. Огроман новац. Када сам дошао на то место, није било евиденције прихода и расхода, трошили су паре како је ко хтео... Одмах сам забранио да се било шта троши без мог потписа. Увео сам ред, за четири месеца сам исплатио пет заосталих плата за 135.000 људи. До сукоба је дошло зато што су Мири и Слоби пријатељи и сарадници на разне начине подилазили, па је онда требало тим људима да дајем паре, што ја нисам хтео. Најгоре је када на власти, на неким водећим местима имате алаве људе, сиротињу... Имао сам тада, крајем децембра 1997, с Миром и Слобом један разговор, који је трајао 16-17 сати. После тога више ништа није било као раније, то је био наш раскол. Нисам хтео да будем њихов полтрон, ја сам им све говорио најотвореније. Разишли смо се. Два месеца касније, у фебруару 1998, притворили су ме.
Зашто?
Влајко Стојиљковић (тадашњи министар полиције, прим. нов.) направио је хајку против мене. Оптужили су ме да сам хтео да опљачкам здравствени фонд. Ухапсили су ме, у сарадњи с Миром. Био сам у Риму кад сам сазнао да ће да ме ухапсе, одмах сам дошао, јер нисам хтео да бежим. Питао сам Миру шта је проблем, она је говорила да ништа не зна... У притвору сам био девет и по месеци. На крају сам на суду ослобођен по свим тачкама оптужнице. Био сам класичан политички затвореник. У затвору је било неколико инцидената. У собу су ми убацили провокатора, и то више пута, мислили су да сам толико наиван да ћу нешто да говорим против Мире и Слобе...
Марковићева вас је посећивала у затвору...
Двапут је долазила, први пут на годишњицу ЈУЛ. Имала је велику грижу савести због тога што сам у затвору, знала је да нисам крив. Мира је приликом те посете плакала 45 минута, говорила ми: „Шта су ти то урадили“, а ја јој кажем да Влајко ово није могао да уради без њене подршке, свашта сам јој рекао... Други пут је дошла у септембру, када сам штрајковао глађу. Тада ми је донела торту, коју нисам смео да једем, јер сам сумњао да у њој има отрова. Појели су је други затвореници, казали су да никад бољу торту нису јели.
Када сте се последњи пут видели с њом?
Пред њен одлазак у Москву 2002. Коректно смо се растали. А колико је мој однос према њима био коректан, показује и то што сам по професорки Смиљи Аврамов, кад је ишла да сведочи у Хагу, послао Милошевићу две касете с материјалом који га ослобађа одговорности. Када је то добио, Милошевић је заплакао и рекао: „А ја сам се о њега много огрешио.“
Је ли тачно да је Марковићевој био занимљив начин на који функционише мафија?
Када смо разговарали у вези с њеним уласком у ЈУЛ, Мира ме питала како мислим да организујем партију. Рекао сам јој да постоје три примера врхунских организација политичких партија, друштава итд. и да су то Коминтерна, Католичка црква и мафија. Сви се заснивају на чврстој хијерархији вође. А она ме гледа и каже: „Ненаде, мени се највише свиђа мафија.“ Мира је била прави комуниста, али се све време понашала као озлојеђена ћерка.
Како то мислите?
Мира је била оптерећена прошлошћу своје мајке. Њена мајка је била озбиљан комуниста. Убијена је у затвору. У страшним мукама је издала партијску организацију, због ње је убијено стотину људи... А издала је, јер је била на великим мукама. Клештима су јој чупали месо са груди, стављали су јој и пацове на стомак, па их онда покрију неком шерпом, коју загревају бренером да пацови изједу утробу. Не знам ко не би издао у таквим мукама.
Колики је био утицај Мире Марковић на Милошевића?
Стопостотни. Многе одлуке је мењао под њеним утицајем. Слепо ју је слушао.
Многи кажу да је то била патолошка повезаност.
Између њих је постојала чврста емотивна веза. Слоба је Миру преварио два пута, служба му је то средила... И обе жене су морале да се зову Мира. Звале су се, рецимо, Зорица и Драгана, али су морале да му кажу да се зову Мира.
Какав је однос Милошевић имао са странцима, конкретно са Американцима?
Много је волео Ричарда Холбрука (амерички дипломата, креатор Дејтонског споразума, којим је окончан рат у БиХ 1995, прим. нов.). А Холбрук је био човек којем није могло да се верује, одувек је желео да буде амерички државни секретар, то није постигао и зато је имао велики комплекс. Холбрук је био и корумпиран. Уопште није било добро што му је Слободан апсолутно веровао. Уочи бомбардовања 1999. године, питао је Холбрука шта се дешава, хоће ли бити бомбардовања, он га је уверавао да до тога ни случајно неће доћи. Зато је Милошевић и отказао Белорусији куповину ракетног система С-300. Да то није отказао, никад нас не би ни бомбардовали, не бисмо имали штету од 150 милијарди евра, неколико хиљада поубијаних људи и ко зна колико оболелих од рака.
Брзо је за светске званичнике од „фактора мира и стабилности на Балкану“ постао „балкански касапин“.
Милошевић је био нарцисоидан у спољној политици. Мислио је да све најбоље зна, да сваког може да превари, да је у политици лагање дозвољено. А то не може тако. Лагање у спољној политици је контрапродуктивно. Не може се ни данас седети на две столице у односу између Русије и Америке. Због односа с Холбруком покварио је однос с Русима. А Холбрук је био благоглагољив, обећавао му је куле и градове, Слоба му је давао неке паре, по милион-два с времена на време...
Када је Америка дефинитивно дигла руке од Милошевића?
Године 2000. дефинитивно су га одбацили, јер су сматрали да ће се с њим тешко договорити, а журило им се да узму Косово. Зато су нас и бомбардовали, зато је и потписан Кумановски споразум. Американци су од њега дигли руке када су хтели независност Косова, које је било камен спотицања још деведесетих. Сви они који су били носиоци активности у вези с рушењем Југославије, плаћени су кроз Косово. Добили су тамо телеком, руднике... Говорим о Мадлен Олбрајт, Веслију Кларку и осталима... Добили су награду за разбијање Југославије.
Је ли било покушаја нагодби између Америке и Милошевића?
Они су више пута Милошевићу нудили милионе долара да оде и да власт препусти опозицији. Нудили су велике паре, говорило се да је реч о суми од око 100 милиона долара. Уз то су му нудили и азил у некој држави, да буде сигуран, али он није хтео да оде. Ни Мира није била за то. Тиме што није хтео да оде, иако су му нудили милионе, показао је и свој патриотизам, веровао је да ће Србија изаћи као победник. Он се до краја - и у Хагу - понашао као патриота, бранио је Србију до краја. А у Хагу је убијен, јер нису могли да га осуде.
Он је, дакле, 2000. веровао да ће опстати на власти иако су га они одбацили?
Веровао је да ће дуго владати. Бар колико и Тито. Мислио је да ради најчистије и најпоштеније.
Слаби на наследнике
Колико су Милошевић и Марковићева били слаби на децу - Марка и Марију?
Волели су своју децу, али нису знали да се понашају према њима. Мира је посебно била слаба на децу. Када је Марко једном дошао код мене и тражио 500.000-600.000 марака да купи неки „мерцедес“, кажем му да не могу да му купим јер има кокошје слепило, воли брзо да вози, слупаће се негде, после ја да будем кривац за његову смрт... Предложио сам му да ту суму поделимо на четири године, да му месечно дајем новац, али под условом да упише факултет и заврши га за то време. Онда је он мом пријатељу рекао да то што хоћу да му дајем месечно, он већ троши дневно. Слоба ме је након тога позвао и рекао да сам прави пријатељ. А Марија се рано отргла од њих, била је својеглава, радила шта је хтела, имала је добру душу, добра је била као човек, а најлошија за себе... Дружила се са криминалцима, полусветом, увукла је Марка у све то…
Да ли је тачно да је Милошевић одлучио где ће се градити америчка војна база Бондстил?
Да. Један наш дипломата је дошао из Рима код Милошевића и рекао: „Питају Американци да ли хоћеш да се прави Бондстил на Косову или у Србији?“. Он је рекао у Србији. Тај човек оде ујутру на авион, у том тренутку га зове Слоба и каже му: „Е, кажи им да ме ниси нашао. И, нека граде Бондстил на Косову.“ То је значило отцепљење Косова. Касније је и Зоран Ђинђић, кад је дошао на власт, био против Бондстила, тражио да се обустави градња, да Американци не буду стационирани на Косову... Био је тврд у томе. Тиме је себи потписао пресуду..
https://www.pravda.rs/2019/7/7/nena...bi-nudili-100-miliona-dolara-da-ode-s-vlasti/
07-07-2019 12:07
Ненад Ђорђевић је сведок једног бурног дела српске историје, али упркос томе, не говори често за медије. Оснивач је и први председник Југословенске левице (ЈУЛ) - партије која ће касније постати позната по Мири Марковић, супрузи некадашњег лидера СРЈ Слободана Милошевића. Он је и бивши припадник Државне безбедности (ДБ), неколико година професор у полицијској школи, а потом и бизнисмен и некада један од најбогатијих људи у Београду. Данас је декан Факултета за дипломатију и безбедност.
снивач ЈУЛ-а Ненад Ђорђевић (Фото: јутјуб)
Али поред свега тога, он је и неко у кога је брачни пар Милошевић-Марковић годинама имао велико поверење. Знао је доста њихових приватних и државних тајни, деведесетих је присуствовао многим важним догађајима и поверљивим разговорима... И све тако док се није сукобио с њима, након чега је завршио у притвору и пао у немилост тадашње власти. Више пута је, како сам каже, преживео покушаје убиства.
У ексклузивном разговору, Ђорђевић се осврће на деведесете и период владавине Слободана Милошевића и Мире Марковић, откривајући и неке непознате детаље који поједине људе из те епохе приказују у потпуно другачијем светлу.
Да ли се данас кајете што сте створили ЈУЛ? Та партија је одувек важила за контроверзну, окупљала је неке од најбогатијих људи, али је називана и мафијашком странком.
Не, не кајем се. Идеја је била одлична, чланови су били највећи привредни умови Србије, мислим да је то била једна од најбољих партија у време кад је основана. У почетку није била интересна организација, то је постала касније с члановима које је Мира Марковић довела. Касније су тамо били велики рекеташи који су рекетирали многе, било је тамо контроверзних људи... Отимали су паре од људи, па су се свађали међусобно ко ће колики део да узме. Све то је на крају и уништило ЈУЛ.
Говорило се да је ЈУЛ заправо створио Милошевић само како би Мира Марковић имала неку забаву.
ЈУЛ сам ја основао. Настао је из моје жеље да се створи политичка организација на левом крилу која може да се бави народом, интересима народа и борбом за бољитак државе. Имали смо велику шансу да успемо. Настао је у мојој канцеларији у Кумодрашкој улици, касније смо се преселили у вилу у данашњој Венизелосовој улици. Мира долази после годину дана, сама је дошла... Морам да кажем да су Мира и Слоба, кад сам их упознао, били честити и поштени људи. Касније се код њих нешто десило, па су почели да попуштају пред захтевима неких пријатеља, познаника, деце... Знате, власт опија, то је највећи опијат на свету, а људи који не могу да контролишу себе долазе у велики проблем, јер власт ти даје могућност да радиш шта хоћеш и како хоћеш.
Колико сте новца дали ЈУЛ након што Мира Марковић почиње да води главну реч у странци?
У кешу нисам дао ни динара. Али уложио сам у странку на други начин, и то више милиона марака. Рецимо, купио сам зграду за ЈУЛ, реконструисао је, опремио... Само та зграда је плаћена 5,2 милиона марака, а у то време је, поређења ради, плата у земљи била 40 марака.
Од великог пријатељства с паром Марковић-Милошевић дошли сте до великог сукоба. Када сте се сукобили с њима?
Кад сам постао директор здравственог фонда Србије. Мира и Слоба су ме замолили да преузмем ту функцију, био је актуелан штрајк здравствених радника, па да ја то решим. То је био највећи фонд у земљи, имао је буџет од четири милијарде марака. Огроман новац. Када сам дошао на то место, није било евиденције прихода и расхода, трошили су паре како је ко хтео... Одмах сам забранио да се било шта троши без мог потписа. Увео сам ред, за четири месеца сам исплатио пет заосталих плата за 135.000 људи. До сукоба је дошло зато што су Мири и Слоби пријатељи и сарадници на разне начине подилазили, па је онда требало тим људима да дајем паре, што ја нисам хтео. Најгоре је када на власти, на неким водећим местима имате алаве људе, сиротињу... Имао сам тада, крајем децембра 1997, с Миром и Слобом један разговор, који је трајао 16-17 сати. После тога више ништа није било као раније, то је био наш раскол. Нисам хтео да будем њихов полтрон, ја сам им све говорио најотвореније. Разишли смо се. Два месеца касније, у фебруару 1998, притворили су ме.
Зашто?
Влајко Стојиљковић (тадашњи министар полиције, прим. нов.) направио је хајку против мене. Оптужили су ме да сам хтео да опљачкам здравствени фонд. Ухапсили су ме, у сарадњи с Миром. Био сам у Риму кад сам сазнао да ће да ме ухапсе, одмах сам дошао, јер нисам хтео да бежим. Питао сам Миру шта је проблем, она је говорила да ништа не зна... У притвору сам био девет и по месеци. На крају сам на суду ослобођен по свим тачкама оптужнице. Био сам класичан политички затвореник. У затвору је било неколико инцидената. У собу су ми убацили провокатора, и то више пута, мислили су да сам толико наиван да ћу нешто да говорим против Мире и Слобе...
Марковићева вас је посећивала у затвору...
Двапут је долазила, први пут на годишњицу ЈУЛ. Имала је велику грижу савести због тога што сам у затвору, знала је да нисам крив. Мира је приликом те посете плакала 45 минута, говорила ми: „Шта су ти то урадили“, а ја јој кажем да Влајко ово није могао да уради без њене подршке, свашта сам јој рекао... Други пут је дошла у септембру, када сам штрајковао глађу. Тада ми је донела торту, коју нисам смео да једем, јер сам сумњао да у њој има отрова. Појели су је други затвореници, казали су да никад бољу торту нису јели.
Када сте се последњи пут видели с њом?
Пред њен одлазак у Москву 2002. Коректно смо се растали. А колико је мој однос према њима био коректан, показује и то што сам по професорки Смиљи Аврамов, кад је ишла да сведочи у Хагу, послао Милошевићу две касете с материјалом који га ослобађа одговорности. Када је то добио, Милошевић је заплакао и рекао: „А ја сам се о њега много огрешио.“
Је ли тачно да је Марковићевој био занимљив начин на који функционише мафија?
Када смо разговарали у вези с њеним уласком у ЈУЛ, Мира ме питала како мислим да организујем партију. Рекао сам јој да постоје три примера врхунских организација политичких партија, друштава итд. и да су то Коминтерна, Католичка црква и мафија. Сви се заснивају на чврстој хијерархији вође. А она ме гледа и каже: „Ненаде, мени се највише свиђа мафија.“ Мира је била прави комуниста, али се све време понашала као озлојеђена ћерка.
Како то мислите?
Мира је била оптерећена прошлошћу своје мајке. Њена мајка је била озбиљан комуниста. Убијена је у затвору. У страшним мукама је издала партијску организацију, због ње је убијено стотину људи... А издала је, јер је била на великим мукама. Клештима су јој чупали месо са груди, стављали су јој и пацове на стомак, па их онда покрију неком шерпом, коју загревају бренером да пацови изједу утробу. Не знам ко не би издао у таквим мукама.
Колики је био утицај Мире Марковић на Милошевића?
Стопостотни. Многе одлуке је мењао под њеним утицајем. Слепо ју је слушао.
Многи кажу да је то била патолошка повезаност.
Између њих је постојала чврста емотивна веза. Слоба је Миру преварио два пута, служба му је то средила... И обе жене су морале да се зову Мира. Звале су се, рецимо, Зорица и Драгана, али су морале да му кажу да се зову Мира.
Какав је однос Милошевић имао са странцима, конкретно са Американцима?
Много је волео Ричарда Холбрука (амерички дипломата, креатор Дејтонског споразума, којим је окончан рат у БиХ 1995, прим. нов.). А Холбрук је био човек којем није могло да се верује, одувек је желео да буде амерички државни секретар, то није постигао и зато је имао велики комплекс. Холбрук је био и корумпиран. Уопште није било добро што му је Слободан апсолутно веровао. Уочи бомбардовања 1999. године, питао је Холбрука шта се дешава, хоће ли бити бомбардовања, он га је уверавао да до тога ни случајно неће доћи. Зато је Милошевић и отказао Белорусији куповину ракетног система С-300. Да то није отказао, никад нас не би ни бомбардовали, не бисмо имали штету од 150 милијарди евра, неколико хиљада поубијаних људи и ко зна колико оболелих од рака.
Брзо је за светске званичнике од „фактора мира и стабилности на Балкану“ постао „балкански касапин“.
Милошевић је био нарцисоидан у спољној политици. Мислио је да све најбоље зна, да сваког може да превари, да је у политици лагање дозвољено. А то не може тако. Лагање у спољној политици је контрапродуктивно. Не може се ни данас седети на две столице у односу између Русије и Америке. Због односа с Холбруком покварио је однос с Русима. А Холбрук је био благоглагољив, обећавао му је куле и градове, Слоба му је давао неке паре, по милион-два с времена на време...
Када је Америка дефинитивно дигла руке од Милошевића?
Године 2000. дефинитивно су га одбацили, јер су сматрали да ће се с њим тешко договорити, а журило им се да узму Косово. Зато су нас и бомбардовали, зато је и потписан Кумановски споразум. Американци су од њега дигли руке када су хтели независност Косова, које је било камен спотицања још деведесетих. Сви они који су били носиоци активности у вези с рушењем Југославије, плаћени су кроз Косово. Добили су тамо телеком, руднике... Говорим о Мадлен Олбрајт, Веслију Кларку и осталима... Добили су награду за разбијање Југославије.
Је ли било покушаја нагодби између Америке и Милошевића?
Они су више пута Милошевићу нудили милионе долара да оде и да власт препусти опозицији. Нудили су велике паре, говорило се да је реч о суми од око 100 милиона долара. Уз то су му нудили и азил у некој држави, да буде сигуран, али он није хтео да оде. Ни Мира није била за то. Тиме што није хтео да оде, иако су му нудили милионе, показао је и свој патриотизам, веровао је да ће Србија изаћи као победник. Он се до краја - и у Хагу - понашао као патриота, бранио је Србију до краја. А у Хагу је убијен, јер нису могли да га осуде.
Он је, дакле, 2000. веровао да ће опстати на власти иако су га они одбацили?
Веровао је да ће дуго владати. Бар колико и Тито. Мислио је да ради најчистије и најпоштеније.
Слаби на наследнике
Колико су Милошевић и Марковићева били слаби на децу - Марка и Марију?
Волели су своју децу, али нису знали да се понашају према њима. Мира је посебно била слаба на децу. Када је Марко једном дошао код мене и тражио 500.000-600.000 марака да купи неки „мерцедес“, кажем му да не могу да му купим јер има кокошје слепило, воли брзо да вози, слупаће се негде, после ја да будем кривац за његову смрт... Предложио сам му да ту суму поделимо на четири године, да му месечно дајем новац, али под условом да упише факултет и заврши га за то време. Онда је он мом пријатељу рекао да то што хоћу да му дајем месечно, он већ троши дневно. Слоба ме је након тога позвао и рекао да сам прави пријатељ. А Марија се рано отргла од њих, била је својеглава, радила шта је хтела, имала је добру душу, добра је била као човек, а најлошија за себе... Дружила се са криминалцима, полусветом, увукла је Марка у све то…
Да ли је тачно да је Милошевић одлучио где ће се градити америчка војна база Бондстил?
Да. Један наш дипломата је дошао из Рима код Милошевића и рекао: „Питају Американци да ли хоћеш да се прави Бондстил на Косову или у Србији?“. Он је рекао у Србији. Тај човек оде ујутру на авион, у том тренутку га зове Слоба и каже му: „Е, кажи им да ме ниси нашао. И, нека граде Бондстил на Косову.“ То је значило отцепљење Косова. Касније је и Зоран Ђинђић, кад је дошао на власт, био против Бондстила, тражио да се обустави градња, да Американци не буду стационирани на Косову... Био је тврд у томе. Тиме је себи потписао пресуду..
https://www.pravda.rs/2019/7/7/nena...bi-nudili-100-miliona-dolara-da-ode-s-vlasti/
zlatko01
Buduća legenda
- Poruka
- 27.420
šta ima da mu nude...gde su pare od ,,zajma za preporod Srbije"...stara devizna štednja....šticung deviza...jezda i dafina...
Cosmopolite
Zaslužan član
- Poruka
- 105.979
Šta je 100 miliona za Slobu kada je vrteo milijarde... Bože kako glup tekst.
Oh wait, Pravda.SNS.rs
Oh wait, Pravda.SNS.rs
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
ŠOKANTNE TAJNE KOJE DO SADA NISTE ČULI: Zašto su Amerikanci odlučili da likvidiraju Miloševića, i Đinđića i zašto je Bondstil napravljen na Kosovu a ne u Srbiji …
Posted date: јул 07, 2019
Nenad Đorđević je svedok jednog burnog dela srpske istorije, ali uprkos tome, ne govori često za medije. Osnivač je i prvi predsednik Jugoslovenske levice (JUL) – partije koja će kasnije postati poznata po Miri Marković, supruzi nekadašnjeg lidera SRJ Slobodana Miloševića.
On je i bivši pripadnik Državne bezbednosti (DB), nekoliko godina profesor u policijskoj školi, a potom i biznismen i nekada jedan od najbogatijih ljudi u Beogradu. Danas je dekan Fakulteta za diplomatiju i bezbednost.
Ali pored svega toga, on je i neko u koga je bračni par Milošević-Marković godinama imao veliko poverenje. Znao je dosta njihovih privatnih i državnih tajni, devedesetih je prisustvovao mnogim važnim događajima i poverljivim razgovorima… I sve tako dok se nije sukobio s njima, nakon čega je završio u pritvoru i pao u nemilost tadašnje vlasti. Više puta je, kako sam kaže, preživeo pokušaje ubistva.
U ekskluzivnom razgovoru, Đorđević se osvrće na devedesete i period vladavine Slobodana Miloševića i Mire Marković, otkrivajući i neke nepoznate detalje koji pojedine ljude iz te epohe prikazuju u potpuno drugačijem svetlu.
Da li se danas kajete što ste stvorili JUL? Ta partija je oduvek važila za kontroverznu, okupljala je neke od najbogatijih ljudi, ali je nazivana i mafijaškom strankom.
Ne, ne kajem se. Ideja je bila odlična, članovi su bili najveći privredni umovi Srbije, mislim da je to bila jedna od najboljih partija u vreme kad je osnovana. U početku nije bila interesna organizacija, to je postala kasnije s članovima koje je Mira Marković dovela. Kasnije su tamo bili veliki reketaši koji su reketirali mnoge, bilo je tamo kontroverznih ljudi… Otimali su pare od ljudi, pa su se svađali međusobno ko će koliki deo da uzme. Sve to je na kraju i uništilo JUL.
Govorilo se da je JUL zapravo stvorio Milošević samo kako bi Mira Marković imala neku zabavu.
JUL sam ja osnovao. Nastao je iz moje želje da se stvori politička organizacija na levom krilu koja može da se bavi narodom, interesima naroda i borbom za boljitak države. Imali smo veliku šansu da uspemo. Nastao je u mojoj kancelariji u Kumodraškoj ulici, kasnije smo se preselili u vilu u današnjoj Venizelosovoj ulici. Mira dolazi posle godinu dana, sama je došla… Moram da kažem da su Mira i Sloba, kad sam ih upoznao, bili čestiti i pošteni ljudi. Kasnije se kod njih nešto desilo, pa su počeli da popuštaju pred zahtevima nekih prijatelja, poznanika, dece… Znate, vlast opija, to je najveći opijat na svetu, a ljudi koji ne mogu da kontrolišu sebe dolaze u veliki problem, jer vlast ti daje mogućnost da radiš šta hoćeš i kako hoćeš.
Koliko ste novca dali JUL nakon što Mira Marković počinje da vodi glavnu reč u stranci?
U kešu nisam dao ni dinara. Ali uložio sam u stranku na drugi način, i to više miliona maraka. Recimo, kupio sam zgradu za JUL, rekonstruisao je, opremio… Samo ta zgrada je plaćena 5,2 miliona maraka, a u to vreme je, poređenja radi, plata u zemlji bila 40 maraka.
Od velikog prijateljstva s parom Marković-Milošević došli ste do velikog sukoba. Kada ste se sukobili s njima?
Kad sam postao direktor zdravstvenog fonda Srbije. Mira i Sloba su me zamolili da preuzmem tu funkciju, bio je aktuelan štrajk zdravstvenih radnika, pa da ja to rešim. To je bio najveći fond u zemlji, imao je budžet od četiri milijarde maraka. Ogroman novac. Kada sam došao na to mesto, nije bilo evidencije prihoda i rashoda, trošili su pare kako je ko hteo… Odmah sam zabranio da se bilo šta troši bez mog potpisa. Uveo sam red, za četiri meseca sam isplatio pet zaostalih plata za 135.000 ljudi. Do sukoba je došlo zato što su Miri i Slobi prijatelji i saradnici na razne načine podilazili, pa je onda trebalo tim ljudima da dajem pare, što ja nisam hteo. Najgore je kada na vlasti, na nekim vodećim mestima imate alave ljude, sirotinju… Imao sam tada, krajem decembra 1997, s Mirom i Slobom jedan razgovor, koji je trajao 16-17 sati. Posle toga više ništa nije bilo kao ranije, to je bio naš raskol. Nisam hteo da budem njihov poltron, ja sam im sve govorio najotvorenije. Razišli smo se. Dva meseca kasnije, u februaru 1998, pritvorili su me.
Zašto?
Vlajko Stojiljković (tadašnji ministar policije, prim. nov.) napravio je hajku protiv mene. Optužili su me da sam hteo da opljačkam zdravstveni fond. Uhapsili su me, u saradnji s Mirom. Bio sam u Rimu kad sam saznao da će da me uhapse, odmah sam došao, jer nisam hteo da bežim. Pitao sam Miru šta je problem, ona je govorila da ništa ne zna… U pritvoru sam bio devet i po meseci. Na kraju sam na sudu oslobođen po svim tačkama optužnice. Bio sam klasičan politički zatvorenik. U zatvoru je bilo nekoliko incidenata. U sobu su mi ubacili provokatora, i to više puta, mislili su da sam toliko naivan da ću nešto da govorim protiv Mire i Slobe…
Markovićeva vas je posećivala u zatvoru…
Dvaput je dolazila, prvi put na godišnjicu JUL. Imala je veliku grižu savesti zbog toga što sam u zatvoru, znala je da nisam kriv. Mira je prilikom te posete plakala 45 minuta, govorila mi: „Šta su ti to uradili“, a ja joj kažem da Vlajko ovo nije mogao da uradi bez njene podrške, svašta sam joj rekao… Drugi put je došla u septembru, kada sam štrajkovao glađu. Tada mi je donela tortu, koju nisam smeo da jedem, jer sam sumnjao da u njoj ima otrova. Pojeli su je drugi zatvorenici, kazali su da nikad bolju tortu nisu jeli.
Kada ste se poslednji put videli s njom?
Pred njen odlazak u Moskvu 2002. Korektno smo se rastali. A koliko je moj odnos prema njima bio korektan, pokazuje i to što sam po profesorki Smilji Avramov, kad je išla da svedoči u Hagu, poslao Miloševiću dve kasete s materijalom koji ga oslobađa odgovornosti. Kada je to dobio, Milošević je zaplakao i rekao: „A ja sam se o njega mnogo ogrešio.“
Je li tačno da je Markovićevoj bio zanimljiv način na koji funkcioniše mafija?
Kada smo razgovarali u vezi s njenim ulaskom u JUL, Mira me pitala kako mislim da organizujem partiju. Rekao sam joj da postoje tri primera vrhunskih organizacija političkih partija, društava itd. i da su to Kominterna, Katolička crkva i mafija. Svi se zasnivaju na čvrstoj hijerarhiji vođe. A ona me gleda i kaže: „Nenade, meni se najviše sviđa mafija.“ Mira je bila pravi komunista, ali se sve vreme ponašala kao ozlojeđena ćerka.
Kako to mislite?
Mira je bila opterećena prošlošću svoje majke. NJena majka je bila ozbiljan komunista. Ubijena je u zatvoru. U strašnim mukama je izdala partijsku organizaciju, zbog nje je ubijeno stotinu ljudi… A izdala je, jer je bila na velikim mukama. Kleštima su joj čupali meso sa grudi, stavljali su joj i pacove na stomak, pa ih onda pokriju nekom šerpom, koju zagrevaju brenerom da pacovi izjedu utrobu. Ne znam ko ne bi izdao u takvim mukama.
Koliki je bio uticaj Mire Marković na Miloševića?
Stopostotni. Mnoge odluke je menjao pod njenim uticajem. Slepo ju je slušao.
Mnogi kažu da je to bila patološka povezanost.
Između njih je postojala čvrsta emotivna veza. Sloba je Miru prevario dva puta, služba mu je to sredila… I obe žene su morale da se zovu Mira. Zvale su se, recimo, Zorica i Dragana, ali su morale da mu kažu da se zovu Mira.
./.
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Kakav je odnos Milošević imao sa strancima, konkretno sa Amerikancima?
Mnogo je voleo Ričarda Holbruka (američki diplomata, kreator Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan rat u BiH 1995, prim. nov.). A Holbruk je bio čovek kojem nije moglo da se veruje, oduvek je želeo da bude američki državni sekretar, to nije postigao i zato je imao veliki kompleks. Holbruk je bio i korumpiran. Uopšte nije bilo dobro što mu je Slobodan apsolutno verovao. Uoči bombardovanja 1999. godine, pitao je Holbruka šta se dešava, hoće li biti bombardovanja, on ga je uveravao da do toga ni slučajno neće doći. Zato je Milošević i otkazao Belorusiji kupovinu raketnog sistema S-300. Da to nije otkazao, nikad nas ne bi ni bombardovali, ne bismo imali štetu od 150 milijardi evra, nekoliko hiljada poubijanih ljudi i ko zna koliko obolelih od raka.
Brzo je za svetske zvaničnike od „faktora mira i stabilnosti na Balkanu“ postao „balkanski kasapin“.
Milošević je bio narcisoidan u spoljnoj politici. Mislio je da sve najbolje zna, da svakog može da prevari, da je u politici laganje dozvoljeno. A to ne može tako. Laganje u spoljnoj politici je kontraproduktivno. Ne može se ni danas sedeti na dve stolice u odnosu između Rusije i Amerike. Zbog odnosa s Holbrukom pokvario je odnos s Rusima. A Holbruk je bio blagoglagoljiv, obećavao mu je kule i gradove, Sloba mu je davao neke pare, po milion-dva s vremena na vreme…
Kada je Amerika definitivno digla ruke od Miloševića?
Godine 2000. definitivno su ga odbacili, jer su smatrali da će se s njim teško dogovoriti, a žurilo im se da uzmu Kosovo. Zato su nas i bombardovali, zato je i potpisan Kumanovski sporazum. Amerikanci su od njega digli ruke kada su hteli nezavisnost Kosova, koje je bilo kamen spoticanja još devedesetih. Svi oni koji su bili nosioci aktivnosti u vezi s rušenjem Jugoslavije, plaćeni su kroz Kosovo. Dobili su tamo telekom, rudnike… Govorim o Madlen Olbrajt, Vesliju Klarku i ostalima… Dobili su nagradu za razbijanje Jugoslavije.
Je li bilo pokušaja nagodbi između Amerike i Miloševića?
Oni su više puta Miloševiću nudili milione dolara da ode i da vlast prepusti opoziciji. Nudili su velike pare, govorilo se da je reč o sumi od oko 100 miliona dolara. Uz to su mu nudili i azil u nekoj državi, da bude siguran, ali on nije hteo da ode. Ni Mira nije bila za to. Time što nije hteo da ode, iako su mu nudili milione, pokazao je i svoj patriotizam, verovao je da će Srbija izaći kao pobednik. On se do kraja – i u Hagu – ponašao kao patriota, branio je Srbiju do kraja. A u Hagu je ubijen, jer nisu mogli da ga osude.
On je, dakle, 2000. verovao da će opstati na vlasti iako su ga oni odbacili?
Verovao je da će dugo vladati. Bar koliko i Tito. Mislio je da radi najčistije i najpoštenije.
Koliko su Milošević i Markovićeva bili slabi na decu – Marka i Mariju?
Voleli su svoju decu, ali nisu znali da se ponašaju prema njima. Mira je posebno bila slaba na decu. Kada je Marko jednom došao kod mene i tražio 500.000-600.000 maraka da kupi neki „mercedes“, kažem mu da ne mogu da mu kupim jer ima kokošje slepilo, voli brzo da vozi, slupaće se negde, posle ja da budem krivac za njegovu smrt… Predložio sam mu da tu sumu podelimo na četiri godine, da mu mesečno dajem novac, ali pod uslovom da upiše fakultet i završi ga za to vreme. Onda je on mom prijatelju rekao da to što hoću da mu dajem mesečno, on već troši dnevno. Sloba me je nakon toga pozvao i rekao da sam pravi prijatelj. A Marija se rano otrgla od njih, bila je svojeglava, radila šta je htela, imala je dobru dušu, dobra je bila kao čovek, a najlošija za sebe… Družila se sa kriminalcima, polusvetom, uvukla je Marka u sve to…
Da li je tačno da je Milošević odlučio gde će se graditi američka vojna baza Bondstil?
Da. Jedan naš diplomata je došao iz Rima kod Miloševića i rekao: „Pitaju Amerikanci da li hoćeš da se pravi Bondstil na Kosovu ili u Srbiji?“. On je rekao u Srbiji. Taj čovek ode ujutru na avion, u tom trenutku ga zove Sloba i kaže mu: „E, kaži im da me nisi našao. I, neka grade Bondstil na Kosovu.“ To je značilo otcepljenje Kosova. Kasnije je i Zoran Đinđić, kad je došao na vlast, bio protiv Bondstila, tražio da se obustavi gradnja, da Amerikanci ne budu stacionirani na Kosovu… Bio je tvrd u tome. Time je sebi potpisao presudu..
***********************************
Mnogo je voleo Ričarda Holbruka (američki diplomata, kreator Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan rat u BiH 1995, prim. nov.). A Holbruk je bio čovek kojem nije moglo da se veruje, oduvek je želeo da bude američki državni sekretar, to nije postigao i zato je imao veliki kompleks. Holbruk je bio i korumpiran. Uopšte nije bilo dobro što mu je Slobodan apsolutno verovao. Uoči bombardovanja 1999. godine, pitao je Holbruka šta se dešava, hoće li biti bombardovanja, on ga je uveravao da do toga ni slučajno neće doći. Zato je Milošević i otkazao Belorusiji kupovinu raketnog sistema S-300. Da to nije otkazao, nikad nas ne bi ni bombardovali, ne bismo imali štetu od 150 milijardi evra, nekoliko hiljada poubijanih ljudi i ko zna koliko obolelih od raka.
Brzo je za svetske zvaničnike od „faktora mira i stabilnosti na Balkanu“ postao „balkanski kasapin“.
Milošević je bio narcisoidan u spoljnoj politici. Mislio je da sve najbolje zna, da svakog može da prevari, da je u politici laganje dozvoljeno. A to ne može tako. Laganje u spoljnoj politici je kontraproduktivno. Ne može se ni danas sedeti na dve stolice u odnosu između Rusije i Amerike. Zbog odnosa s Holbrukom pokvario je odnos s Rusima. A Holbruk je bio blagoglagoljiv, obećavao mu je kule i gradove, Sloba mu je davao neke pare, po milion-dva s vremena na vreme…
Kada je Amerika definitivno digla ruke od Miloševića?
Godine 2000. definitivno su ga odbacili, jer su smatrali da će se s njim teško dogovoriti, a žurilo im se da uzmu Kosovo. Zato su nas i bombardovali, zato je i potpisan Kumanovski sporazum. Amerikanci su od njega digli ruke kada su hteli nezavisnost Kosova, koje je bilo kamen spoticanja još devedesetih. Svi oni koji su bili nosioci aktivnosti u vezi s rušenjem Jugoslavije, plaćeni su kroz Kosovo. Dobili su tamo telekom, rudnike… Govorim o Madlen Olbrajt, Vesliju Klarku i ostalima… Dobili su nagradu za razbijanje Jugoslavije.
Je li bilo pokušaja nagodbi između Amerike i Miloševića?
Oni su više puta Miloševiću nudili milione dolara da ode i da vlast prepusti opoziciji. Nudili su velike pare, govorilo se da je reč o sumi od oko 100 miliona dolara. Uz to su mu nudili i azil u nekoj državi, da bude siguran, ali on nije hteo da ode. Ni Mira nije bila za to. Time što nije hteo da ode, iako su mu nudili milione, pokazao je i svoj patriotizam, verovao je da će Srbija izaći kao pobednik. On se do kraja – i u Hagu – ponašao kao patriota, branio je Srbiju do kraja. A u Hagu je ubijen, jer nisu mogli da ga osude.
On je, dakle, 2000. verovao da će opstati na vlasti iako su ga oni odbacili?
Verovao je da će dugo vladati. Bar koliko i Tito. Mislio je da radi najčistije i najpoštenije.
Koliko su Milošević i Markovićeva bili slabi na decu – Marka i Mariju?
Voleli su svoju decu, ali nisu znali da se ponašaju prema njima. Mira je posebno bila slaba na decu. Kada je Marko jednom došao kod mene i tražio 500.000-600.000 maraka da kupi neki „mercedes“, kažem mu da ne mogu da mu kupim jer ima kokošje slepilo, voli brzo da vozi, slupaće se negde, posle ja da budem krivac za njegovu smrt… Predložio sam mu da tu sumu podelimo na četiri godine, da mu mesečno dajem novac, ali pod uslovom da upiše fakultet i završi ga za to vreme. Onda je on mom prijatelju rekao da to što hoću da mu dajem mesečno, on već troši dnevno. Sloba me je nakon toga pozvao i rekao da sam pravi prijatelj. A Marija se rano otrgla od njih, bila je svojeglava, radila šta je htela, imala je dobru dušu, dobra je bila kao čovek, a najlošija za sebe… Družila se sa kriminalcima, polusvetom, uvukla je Marka u sve to…
Da li je tačno da je Milošević odlučio gde će se graditi američka vojna baza Bondstil?
Da. Jedan naš diplomata je došao iz Rima kod Miloševića i rekao: „Pitaju Amerikanci da li hoćeš da se pravi Bondstil na Kosovu ili u Srbiji?“. On je rekao u Srbiji. Taj čovek ode ujutru na avion, u tom trenutku ga zove Sloba i kaže mu: „E, kaži im da me nisi našao. I, neka grade Bondstil na Kosovu.“ To je značilo otcepljenje Kosova. Kasnije je i Zoran Đinđić, kad je došao na vlast, bio protiv Bondstila, tražio da se obustavi gradnja, da Amerikanci ne budu stacionirani na Kosovu… Bio je tvrd u tome. Time je sebi potpisao presudu..
***********************************
gost 401905
Elita
- Poruka
- 19.065
Ovo kao da citas Jevandjelje. 
S1MCRO
Elita
- Poruka
- 24.844
Sloba-sloboda.
Slobo, Srbine, Srbija je uz tebe!
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.314
Obožavam te snimke gde se SPS SRS bori. To su klasici haha. Samo kad bih našao neke o pretapanju tenkova.
Šta je bilo ovde?
- Poruka
- 92.322
Protest SPS koliko se sećam posle petog oktobra. Valjda tokom 2001 ili 2002. Uklonjen video.
S1MCRO
Elita
- Poruka
- 24.844
Protest SPS koliko se sećam posle petog oktobra. Valjda tokom 2001 ili 2002. Uklonjen video.
To je ono vreme kad su slobisti mogli da protestuju a da ih pri tome niko ne bije.
- Poruka
- 92.322
Naišao sam večeras na baš inspirativan poster.
Poslednja izmena:
savasavanovic
Buduća legenda
- Poruka
- 26.727
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Најлепши Видовдан је био када је зликовац Слободан Милошевић испоручен Хашком трибуналу.
Droid
Legenda
- Poruka
- 51.849
To mi je bio najlepsi Vidovdan u zivotu.
igi192
Buduća legenda
- Poruka
- 29.969
..Samo je steta sto mu se nije sudilo u zemlji a mozda to i nisu hteli ovi dolazececi ,,,.. verovatno nisu hteli da daju to iskistvo narodu ..bolje je ovako za njih
S1MCRO
Elita
- Poruka
- 24.844
Da je bilo suđenje ovde, slobisti bi radili isto ono što i prilikom hapšenja.
Ovako su mogli da besne jedino ispred TV.
igi192
Buduća legenda
- Poruka
- 29.969
Da ali bi konacno neko od ljidi iz vlasti odgovarao a to je opasno za ove koji doalze .. Tako da ne verujem sa tu postoji volja za tako nesto ali bi bila dobra lekcija i za narod a i za ove koji jurisaju na fotelje
- Poruka
- 3.700
А ево шта ради ваш Вучић, са подршком Шуваковића, Дачића, Шешеља ...
kisela bombona
Elita
- Poruka
- 20.126
Naišao sam večeras na baš inspirativan poster.
(То је део из телефонског разговора Слободана Милошевића са
........) 
Ретко интелигентан председник којег је имала Србија, а да још увек тога НИЈЕ свесна!!!
ЖАО ми је што се ОН узалуд жртвовао! ...ЈЕР,.... наш народ поново иде "у редовима" на сопствено самоуништење. Као да се историја понавља.
ПА ДОКЛЕ ВИШЕ ти редови и Срби спуштених глава, СА ПОГЛЕДОМ у земљу
Restricted Area
Poznat
- Poruka
- 8.016
Najvise volim kad komunisti imaju debatu o Vidovdanu
