Kako je Danska bez znanja grenlandskih devojaka vršila ugradnju spirala

[RužnaKoLopov]

Naja Lyberth pažljivo bira reči dok opisuje traumatično iskustvo iz detinjstva. Kada je imala 13 ili 14 godina, ležala je obučena samo u košulju dok je ginekolog pregledao njen intimni deo tela i bez njenog pristanka uveo spiralu – plastični uređaj koji sprečava trudnoću. „Bilo je hladno i osećalo se kao da me seku noževi iznutra“, kaže ona. „Imala sam telo deteta.“

Danas, sa 62 godine, Lyberth živi u starom delu glavnog grada Grenlanda, Nuuka, u kući sa tamnozelenom drvenom fasadom, s pogledom na fjord i stenovita ostrva. Bila je prva koja je javno progovorila o ovom iskustvu.

Sada se zna da je najmanje 4500 Grenlandki prošlo kroz isto – između 1967. i 1970. godine, polovina žena na Grenlandu koje su bile u reproduktivnom dobu nosile su spiralu, često bez pristanka, a neke čak i bez znanja. U roku od deset godina, stopa nataliteta pala je za oko dve trećine.

Ova tzv. „kampanja spirala“ bila je deo šire politike koju je Danska sprovodila od 1950-ih, kada je Grenland izgubio status kolonije i postao deo Danske. U tom procesu, mnoge zajednice su raseljene, ljudi su prisilno preseljeni, a deca su usvajana u Danskoj – sve pod izgovorom modernizacije, ali često vođeno rasizmom i predrasudama.

Ove mere ostavile su duboke posledice – socijalne i psihološke – koje se osećaju i danas. Grenland ima najvišu stopu samoubistava na svetu, što se delimično povezuje sa tim traumama. Tokom epidemije tuberkuloze 1950-ih, Danska je povećala broj lekara i uvela rutinske preglede za školsku decu, uključujući i u mestu Maniitsoq, gde je Lyberth tada živela.


Grenlandu, povećala broj lekara i uvela rutinske preglede za školsku decu. U mestu Maniitsoq, gde je tada živela porodica Naje Lyberth, devojčice su nakon tih pregleda pozivane pojedinačno na dodatne termine – bez objašnjenja. Naja je ubrzo shvatila da joj je bez njenog znanja ugrađena spirala. „Odmah nakon toga trebalo je da se vratimo na nastavu. Ne sećam se tačno, ali mislim da nisam išla u školu nekoliko dana.“ Od tog dana, imala je problema sa koncentracijom i jake bolove tokom menstruacije. Devojčice nisu razgovarale o tome – stid je bio prevelik, a niko nije dovodio lekare u pitanje.

Kasnije je razvila autoimunu bolest – lichen sclerosus – koja izaziva promene na koži genitalnog područja. „Uvek sam imala bolove tokom seksualnog odnosa.“

Danas, Naja Lyberth nosi minđuše od krzna polarnog medveda u srebrnim okvirima. Bavi se duhovnošću i u svoj rad kao psihoterapeutkinja uključuje tradicionalne elemente grenlandske kulture. Pre devet godina se dodatno obrazovala u oblasti somatske terapije traume, koja se fokusira na telesne osećaje. Tada su joj se vratile potisnute uspomene – i zapitala se da li su i druge žene prošle kroz isto.

 

[RužnaKoLopov]

Nakon objava na društvenim mrežama, javile su se brojne žene. „Isprva sam mislila da nas ima nekoliko stotina. Ali zapravo, mi smo hiljade.“

U oktobru 2022. godine, Arnaq Johansen je gledala intervju sa Najom Lyberth na grenlandskom TV kanalu dok je večerala sa mužem. Počela je da plače – shvatila je da je i ona jedna od tih žena.

Svoju priču radije deli u kafiću nego kod kuće. U Grenlandu je javni prostor oskudan, kao i stanovi, pa se žene uglavnom povezuju online. „Želimo mesto gde možemo redovno da se sastajemo“, kaže Johansen. Sela je na klupu pored prozora – mala žena sa kratkom kovrdžavom kosom, pegama i prijatnim licem.

Njena priča počinje sa pregledom u bolnici – imala je samo 12 godina. Osetila je kao da je neko seče iznutra. „To je bio prvi put da me neko tamo dole pogledao. Prekrila sam lice rukom jer me bilo sramota.“ Tek tokom časova seksualnog obrazovanja u školi, shvatila je šta joj je lekar ugradio. I ona je imala bolne menstruacije, ali ništa nije dovodila u pitanje.

Sa 17 godina, poslata je ponovo u kliniku da joj zamene spiralu. Neki lekari su vodili precizne evidencije, drugi nisu. Mnoge žene nisu ni znale da spiralu treba menjati nakon nekoliko godina.

Zajednička istraga danskih i grenlandskih vlasti pokazala je da su i škole i internati bili upoznati sa praksom. Deca iz udaljenih naselja i danas od petog razreda idu u veće gradove na školovanje i žive u internatima – daleko od porodica, bila su posebno ranjiva.

Henrik Hansen, savetnik grenlandskog ministarstva zdravlja, čuo je za Najinu priču 2019. i mislio da je u pitanju izolovan slučaj. Tek kada je danski radio objavio podcast sa dokumentima i svedočenjima lekara, shvatio je razmere skandala. Mnoge evidencije ne postoje ili su izgubljene.

Prema arhivskim dokumentima, kampanja spirala počela je 1967. na godišnjoj konferenciji lekara. Ministarstvo za Grenland je 1966. pokrenulo program kontrole rađanja kako bi smanjilo broj rođenja. Epidemija tuberkuloze je bila pod kontrolom, a broj stanovnika je brzo rastao – što je Danskoj predstavljalo finansijski problem. Moralne vrednosti protestantske tradicije takođe su igrale ulogu – vanbračna deca i trudnoće tinejdžerki nisu bile prihvatljive. U isto vreme, u Danskoj je odobrena prva spirala – Lippes Loop.

Devojke i žene su čak korišćene za testiranje. Lekari su spirale ugrađivali sistematski, kasnije su koristili i injekcije Depo-Provera za sprečavanje trudnoće – često bez pristanka. Smatralo se da Grenlandke ne mogu redovno uzimati pilule ili koristiti kondome. Vlada u Kopenhagenu im je dala slobodne ruke.

„Mnogo je zavisilo od toga koji lekar je gde radio“, kaže Hansen. Neki su verovali da pomažu devojkama – sprečavali su trudnoće pre završetka škole. Drugi su postupali sa neverovatnom arogancijom. U dokumentima se nalazi izjava lekara Poulsena iz Tasiilaqa: „To se radilo bez pristanka. Pristanak bi samo zakomplikovao stvari. Lekar je ionako znao najbolje.“ Poulsen je povremeno radio u Grenlandu sve do 2010. godine.

 

[RužnaKoLopov]

Spirala je već 1967. godine bila poznata širom sveta, ali se njen masovni uvoz u Grenland koristio i kao test – da se vidi da li će izazvati komplikacije. Problem je bio što kombinacija spirale i polno prenosivih bolesti, poput gonoreje (poznate kao „triper“), može povećati rizik od upala u donjem delu stomaka. A gonoreja je tada bila veoma rasprostranjena u Grenlandu.

Henrik Hansen, savetnik u grenlandskom ministarstvu zdravlja, kaže: „Lekari su znali za taj rizik.“ Ipak, vodeći lekar Erik Rosen je preporučio korišćenje najveće verzije spirale Lippes Loop, iako ona nije bila pogodna za žene koje još nisu rađale – jer je mogla da ošteti matericu. Rosen je znao da njegova studija ima ograničenu vrednost. Nakon što je spiralu ugradio kod 267 žena, u svom izveštaju je napisao: „Na osnovu ograničenih podataka i vremenskog okvira studije, čini se da spirala ne povećava rizik od komplikacija.“ Kasnija svedočenja stotina žena pokazala su suprotno. Od 453 žena koje su dale podatke istražnim komisijama, čak 85% je prijavilo komplikacije.

Margrethe Frederiksen Hedemann, danas 61-godišnjakinja, postala je neplodna zbog ove procedure. Nekoliko nedelja nakon što je sa 16 godina rodila svoje prvo dete, otišla je kod lekara da joj izvade konce od epiziotomije. „Ležala sam i mislila: Ovo jako boli, šta mi rade?“ Nakon toga joj je lekar rekao: „Ugradili smo ti spiralu da ne bi ponovo ostala trudna.“ Bila je toliko šokirana da nije mogla da progovori. Kasnije, i nakon što je spirala uklonjena, imala je osam vanmateričnih trudnoća i pobačaja.

Danas živi u jednom od dugih stambenih blokova koji podsećaju na socijalne zgrade. Nekada je to bila problematična četvrt, ali zbog nedostatka stanova, sada tu žive i ljudi iz srednje klase.

U kontrastu sa spoljašnjim svetom, njen stan odiše toplinom i udobnošću. Zidove krase porodične fotografije, među njima i ona sa njenim drugim mužem, Dancem, u tradicionalnoj grenlandskoj nošnji. Ispod stola leži krzno od foke. Margrethe je tiha i ljubazna žena, nosi kućni ogrtač i papuče od filca. I ona govori pažljivo, birajući reči.

Zbog spirale, Margrethe Frederiksen Hedemann je često trpela jake bolove u donjem delu stomaka. „Ponekad, dok sam igrala košarku, morala sam da stanem usred igre i da se uhvatim za banderu, toliko je bilo strašno“, kaže ona.

U klinici su joj davali samo antibiotike. Tek nakon godinu dana spirala je uklonjena, ali joj je odmah ugrađena nova. Kada je nekoliko godina kasnije poželela drugo dete, to nije bilo moguće. Neki rođaci su u šali rekli da bi njen muž trebalo da nađe drugu ženu. „To je trebalo da bude šala, ali me je jako povredilo“, kaže Margrethe. Na kraju se njen brak raspao zbog neuspešnih pokušaja da ponovo zatrudni.

Tek kada je čula za priču Naje Lyberth, mnoge stvari su joj postale jasne. Danas je jedna od 143 žena koje su tužile dansku državu tražeći odštetu. Međutim, ženama nije najvažniji novac – već priznanje onoga što su pretrpele. U sklopu sudskog postupka dobila je upitnik u kojem su bila navedena sva moguća zdravstvena oštećenja povezana sa spiralom. „Skoro sve sam morala da označim“, kaže ona.

 

[RužnaKoLopov]

„Ne možemo promeniti ono što se dogodilo. Ali možemo preuzeti odgovornost.“

Žene koje su bile žrtve spiralenkampanje dugo su čekale na zvanično izvinjenje. Tek nedavno, nakon završetka zvanične istrage, danska premijerka Mette Frederiksen javno se obratila. Objavljen je izveštaj od 347 stranica koji hladnim, birokratskim jezikom potvrđuje da je praksa bila rasistička. „Ne možemo promeniti prošlost, ali možemo preuzeti odgovornost. Zato želim, u ime Danske, da kažem: Žao mi je“, izjavila je Frederiksen.

Na to je Jens-Frederik Nielsen, premijer Grenlanda, reagovao putem Facebooka: „Tužno je što izvinjenje dolazi tek sada – prekasno je i nedovoljno.“

 

[RužnaKoLopov]

 

[Neda]

Jednom rečju, užas.

 

[adelaidea]

Videh to pre neki dan. Znala sam (zahvaljujući danskoj seriji Vlada) da je Danska bila užasan kolonizator na Grenlandu, ali ova priča je jeziva.

 

[Pinocchio]

Baš tako, jezivo.