Осврт на изборе у земљи Србији

Да ли сте задовољни резултатима избора


  • Ukupno glasova
    19

Khal Drogo

Elita
Poruka
17.005
Ауторска тема

Завршени су избори у земљи Србији, предсједнички и парламентарни. Истовремено су одржани и избори у српској пријестолници.
Изборна кампања и избори су спроведени у сјенци украјинске драме, која ипак заузима прво мјесто на скали занимања међу Србљем. И та украјинска драма је у доброј мјери утицала и на резултате ових избора. Неке партије су профитирале, у правилу оне које су стале контра ове антируске хистерије. Са Србима тако иде, ако неко агресивно натура обавезно мишљење и силује интелект у српској нарави је да заузме супротан став. Неке политичке опције, углавном оне који су из неких разлога оавезне слиједити глобалног силоватеља устине, су тражили подршку у популацији која нагиње другосрбијанштини.

Када су упитању предсједнички избори, може се сажети у једној ријечи. Очекивано. И ту је непотребно нешто додати.
Иако су могуће још неке ситне "корекције" код обраде резултата парламентарних избора, мање више све је познато.
ЦЕСИД је објавио прелиминарне резултате избора на основу 90% обрађеног узорка (овдје) и пројекцију распореда мандата у парламенту на основу истог узорка.
FPdMippXIAEfO64.png

Могућа су одступања од највише једног мандата код неких листи, но то ништа битно неће промијенити.
У парламент ће, не рачунајући мањинске, чак 7 листи. Што је добро, барем што се тиче политичког плурализма. Могло би бити жустро наредних година у највишем законодавном тијелу Србије, што такође није лоше.
На политичким опцијама и странкама је да аправе анализизу, колико су задовољни, гдје су гријешили ита могу поправити, Наравно сви ће поручити да су задовољни, правдати се на свјетску кризу,украјинску кризу,медијску запостављеност,насвашта нешто, Колико је ко задовољан резултатима, на странкама је да то сами са собом ријеше. Сумњам да су баш сви задовољни, ал ајде.

Владајући блок

Када је владајући блок у питању, више разлога за задовољство има СПС. Како сам написао, на резултате је доста утицала украјинска криза. Ту је СПС је профитирао, бјеше ту и неких, могуће и лажних, спинова како Ивица Дачић бјеше увријеђена млада поводом неких одлука владе, прије свега поводом гласања о резолуцији у УН, и ту су социјалисти на украјинској кризи "болдовали" подршку по мени за неких 2-3%. Истина, владу може формирати СНС са традиционалним партнерима, СВМ, и без њих но и та листа око СНС је шаролика, има ту свакојаке, богами и србомрзилачке мраке, који су и незајажљиви у својим захтјевима, и што се тиче фотеља и што се тиче послушниства онима који су Србима о глави радили. Тако да СНС, хтио не хтио, мора са социјалистима, колико ће то ови наплатити, и да ли ће мали Ивица у фотељу премијера, ствар је њиховог договора.

Што се тиче СНС-а, свакако могу бити задовољни убједљивом побједом Вучића, али тешко је рећи да ли су задовољни резултатима њихове листе у трци за парламент. Могуће и нису задовољни, но и та политичка опција је задњих недеља и мјесеци доносила читав низ одлука које су нису биле ствар избора, него морање, и ту су кроз то морање, а може бит и да није било увијек морање, испоручили толико "муниције" опозицији да оплету по њима, да је умијеће то не искористити. Ту је читав низ благо речено неспретних одлука када је у питању то наше Косово, ту је и Рио Тинто, ту је и гласање за резолуцију којом се осуђује Русија, резолуција коју су Срби са подоста озлојеђености дочекали, а могуће је и ствар морања (мада ипак?) именовање ове Јелене Милић за амбасадора у Хрватској (на страну њени и неприхватљиви ставови и лобирање за оне који су Србији зло чинили, али жена је лујка пар екселанс, такву особу поставити за амбасадора је силовање достојанства нације), ту је опозиција заиста имала чиме ударати по власти, ал џаба. Са таквом јаловом и неспособном опозицјом, СНС може бити задовољан.

Опозиција - другосрбијански блок

Што се коалиције "Уједињени за побједу Србије" тиче, остварили су добар резултат, око 13,5% подршке и биће значајна политичка снага у парламенту. За разлику од других опозиционих листи, имају иза себе јаку медијску машинерију, поред медија који су под њиховом контролом имају подршку иедија којима управљају мало озбиљнији играчи, Према којима један део српског корпуса ипак није благонаклон. Лично мислим да је добром резултату допринео и Понош доста добрим наступима и (по мени) заиста добром предсједничком кампањом.
Будућност те коалиције је ипак неизвјесна, не "цвјетају руже ни у њихово предузеће", Ђилас и Јеремић и нису у некој љубави а могуће се и Понош окуражи и покуша искористити рејтинг који је кроз предсједничку кампању остварио. Према листи гдје је носилац Мариника Тепић и не могу бити благонаклон, но у Србији постоје они који и такву особу готиве.
Резултат ове разнолике коалиција "Морамо" је за мене изненађење. Знало се да ће у Београду направити добар резултат, али нисам очекивао да могу "добацити" до тако доброг резултата на парламентарним изборима. У тој коалицији има свега и свачега, има ту и залуђеника и преданих бораца за заштитом околиша, и вјечитих (са или без разлога) бунтовника, али и некако опасно "миришу", или смрде како бам згодније, на аутошовинизам. Улазак такве опције у парламент није добра ствар за Србију, но шта да се ради.
Коалиција "Ајмо ба људи" окупљена око оног нарцисоидног манекена Тадића доживјела је крах, чињеница да су далеко остали испод цензуса је свакако добитак за Србију.

Опозиција - патриотски блок

Три листе патриотског блока ће ући у парламент и бити значајна политичка снага то је свакако добитак за Србију.
Ове листе су реално профитирале на украјинској кризи (чак су и радикали добацили до 2,1% пидршке), да није било дешавања у Украјини упитно је да ли би пребациле цензус. Но исто тако ове листе патриотског блока заслужују поштовање што у времену ове антируске хистерије нису слиједиле глобални мејнистрим и што су стали у одбрану истине и интелекта.
Уз то и Милош Јовановић, који је (по мени) позитивна аномалија у овој српској политичкој каљужи и Милица заветница су примали "бочне ударе" са више страна, били прозивани отрцаним оптужбама, да су лажна опозиција или да су у дилу са анамо оним "злоћама", пришивене су им свакојаке етикете, изгледа да је то неизбјежна судбина оних којима су водиља родољубље и својој темљи најбоље намјере. Мада има и поука Самјуела Џонсона "пут до пакла некад је поплочан добрим намјерама".
У сваком случају, и ДСС и Заветници и Двери, уз оба огранка ПОКС-а могу бити задовољни резултатима избора.

Шта даље? И да ли је Србија овим изборима на добитку или губитку? Сама изјава Вучића да се Србија помјерила "у десно" код било ког Србина буди забринутост. Јер иста може значити само уступке (знаш ти добро коме) кроз које ће се вратити на "жељени колосјек",уступке који могу садржавати неке потезе према Русији или када је у питању то наше Косово, или пак Српска, или ко зна шта.
Зато је на патриотском блоку као и на здравим снагама у другим политичким опцијама, а надам се да их има, одговорност да спријече те штетне и опасне намјере, некад и да предухитре.
Да је добра политичка сцена у Србији, није, напротив, суморна је, да је лако у тој политичкој каљужи налазити добра рјешења, није, али како већ каже изрека једног народног мудраца из Первана Горњег "да је лако бити Србин, не би то нас запало".
 
Poslednja izmena:
Ауторска тема

Завршени су избори у земљи Србији, предсједнички и парламентарни. Истовремено су одржани и избори у српској пријестолници.
Изборна кампања и избори су спроведени у сјенци украјинске драме, која ипак заузима прво мјесто на скали занимања међу Србљем. И та украјинска драма је у доброј мјери утицала и на резултате ових избора. Неке партије су профитирале, у правилу оне које су стале контра ове антируске хистерије. Са Србима тако иде, ако неко агресивно натура обавезно мишљење и силује интелект у српској нарави је да заузме супротан став. Неке политичке опције, углавном оне који су из неких разлога оавезне слиједити глобалног силоватеља устине, су тражили подршку у популацији која нагиње другосрбијанштини.

Када су упитању предсједнички избори, може се сажети у једној ријечи. Очекивано. И ту је непотребно нешто додати.
Иако су могуће још неке ситне "корекције" код обраде резултата парламентарних избора, мање више све је познато.
ЦЕСИД је објавио прелиминарне резултате избора на основу 90% обрађеног узорка (овдје) и пројекцију распореда мандата у парламенту на основу истог узорка.
Pogledajte prilog 1130740
Могућа су одступања од највише једног мандата код неких листи, но то ништа битно неће промијенити.
У парламент ће, не рачунајући мањинске, чак 7 листи. Што је добро, барем што се тиче политичког плурализма. Могло би бити жустро наредних година у највишем законодавном тијелу Србије, што такође није лоше.
На политичким опцијама и странкама је да аправе анализизу, колико су задовољни, гдје су гријешили ита могу поправити, Наравно сви ће поручити да су задовољни, правдати се на свјетску кризу,украјинску кризу,медијску запостављеност,насвашта нешто, Колико је ко задовољан резултатима, на странкама је да то сами са собом ријеше. Сумњам да су баш сви задовољни, ал ајде.

Владајући блок

Када је владајући блок у питању, више разлога за задовољство има СПС. Како сам написао, на резултате је доста утицала украјинска криза. Ту је СПС је профитирао, бјеше ту и неких, могуће и лажних, спинова како Ивица Дачић бјеше увријеђена млада поводом неких одлука владе, прије свега поводом гласања о резолуцији у УН, и ту су социјалисти на украјинској кризи "болдовали" подршку по мени за неких 2-3%. Истина, владу може формирати СНС са традиционалним партнерима, СВМ, и без њих но и та листа око СНС је шаролика, има ту свакојаке, богами и србомрзилачке мраке, који су и незајажљиви у својим захтјевима, и што се тиче фотеља и што се тиче послушниства онима који су Србима о глави радили. Тако да СНС, хтио не хтио, мора са социјалистима, колико ће то ови наплатити, и да ли ће мали Ивица у фотељу премијера, ствар је њиховог договора.

Што се тиче СНС-а, свакако могу бити задовољни убједљивом побједом Вучића, али тешко је рећи да ли су задовољни резултатима њихове листе у трци за парламент. Могуће и нису задовољни, но и та политичка опција је задњих недеља и мјесеци доносила читав низ одлука које су нису биле ствар избора, него морање, и ту су кроз то морање, а може бит и да није било увијек морање, испоручили толико "муниције" опозицији да оплету по њима, да је умијеће то не искористити. Ту је читав низ благо речено неспретних одлука када је у питању то наше Косово, ту је и Рио Тинто, ту је и гласање за резолуцију којом се осуђује Русија, резолуција коју су Срби са подоста озлојеђености дочекали, а могуће је и ствар морања (мада ипак?) именовање ове Јелене Милић за амбасадора у Хрватској (на страну њени и неприхватљиви ставови и лобирање за оне који су Србији зло чинили, али жена је лујка пар екселанс, такву особу поставити за амбасадора је силовање достојанства нације), ту је опозиција заиста имала чиме ударати по власти, ал џаба. Са таквом јаловом и неспособном опозицјом, СНС може бити задовољан.

Опозиција - другосрбијански блок

Што се коалиције "Уједињени за побједу Србије" тиче, остварили су добар резултат, око 13,5% подршке и биће значајна политичка снага у парламенту. За разлику од других опозиционих листи, имају иза себе јаку медијску машинерију, поред медија који су под њиховом контролом имају подршку иедија којима управљају мало озбиљнији играчи, Према којима један део српског корпуса ипак није благонаклон. Лично мислим да је добром резултату допринео и Понош доста добрим наступима и (по мени) заиста добром предсједничком кампањом.
Будућност те коалиције је ипак неизвјесна, не "цвјетају руже ни у њихово предузеће", Ђилас и Јеремић и нису у некој љубави а могуће се и Понош окуражи и покуша искористити рејтинг који је кроз предсједничку кампању остварио. Према листи гдје је носилац Мариника Тепић и не могу бити благонаклон, но у Србији постоје они који и такву особу готиве.
Резултат ове разнолике коалиција "Морамо" је за мене изненађење. Знало се да ће у Београду направити добар резултат, али нисам очекивао да могу "добацити" до тако доброг резултата на парламентарним изборима. У тој коалицији има свега и свачега, има ту и залуђеника и преданих бораца за заштитом околиша, и вјечитих (са или без разлога) бунтовника, али и некако опасно "миришу", или смрде како бам згодније, на аутошовинизам. Улазак такве опције у парламент није добра ствар за Србију, но шта да се ради.
Коалиција "Ајмо ба људи" окупљена око оног нарцисоидног манекена Тадића доживјела је крах, чињеница да су далеко остали испод цензуса је свакако добитак за Србију.

Опозиција - патриотски блок

Три листе патриотског блока ће ући у парламент и бити значајна политичка снага то је свакако добитак за Србију.
Ове листе су реално профитирале на украјинској кризи (чак су и радикали добацили до 2,1% пидршке), да није било дешавања у Украјини упитно је да ли би пребациле цензус. Но исто тако ове листе патриотског блока заслужују поштовање што у времену ове антируске хистерије нису слиједиле глобални мејнистрим и што су стали у одбрану истине и интелекта.
Уз то и Милош Јовановић, који је (по мени) позитивна аномалија у овој српској политичкој каљужи и Милица заветница су примали "бочне ударе" са више страна, били прозивани отрцаним оптужбама, да су лажна опозиција или да су у дилу са анамо оним "злоћама", пришивене су им свакојаке етикете, изгледа да је то неизбјежна судбина оних којима су водиља родољубље и својој темљи најбоље намјере. Мада има и поука Самјуела Џонсона "пут до пакла некад је поплочан добрим намјерама".
У сваком случају, и ДСС и Заветници и Двери, уз оба огранка ПОКС-а могу бити задовољни резултатима избора.

Шта даље? И да ли је Србија овим изборима на добитку или губитку? Сама изјава Вучића да се Србија помјерила "у десно" код било ког Србина буди забринутост. Јер иста може значити само уступке (знаш ти добро коме) кроз које ће се вратити на "жељени колосјек",уступке који могу садржавати неке потезе према Русији или када је у питању то наше Косово, или пак Српска, или ко зна шта.
Зато је на патриотском блоку као и на здравим снагама у другим политичким опцијама, а надам се да их има, одговорност да спријече те штетне и опасне намјере, некад и да предухитре.
Да је добра политичка сцена у Србији, није, напротив, суморна је, да је лако у тој политичкој каљужи налазити добра рјешења, није, али како већ каже изрека једног народног мудраца из Первана Горњег "да је лако бити Србин, не би то нас запало".

С' обзир' да већ годинама на Крсти сви трубе како је 'десно' одувек била 'лево'

и стављају једнакост међу нац=соц

отимачина око створенога добра ће да буде све јача .. и надјачаваће процес стварања добара

јер је свако реално стварање неисплативо ... или бар ненаплативо
 
zasto razocarana ? Sto ce i dalje da budemo van NATO, sto i dalje necemo priznati Kosovo, sto i dalje necemo uvoditi sankcije Rusiji.................?
Nadji i jedan argument sta bi bilo bolje da su izborni rezultati drugaciji ?
Neću ovde da raspravljam,nikad to ne radim.
Svoja pitanja postavi nekom ko piše na Politici.
Ja nisam ta osoba.
 
Ауторска тема

Завршени су избори у земљи Србији, предсједнички и парламентарни. Истовремено су одржани и избори у српској пријестолници.
Изборна кампања и избори су спроведени у сјенци украјинске драме, која ипак заузима прво мјесто на скали занимања међу Србљем. И та украјинска драма је у доброј мјери утицала и на резултате ових избора. Неке партије су профитирале, у правилу оне које су стале контра ове антируске хистерије. Са Србима тако иде, ако неко агресивно натура обавезно мишљење и силује интелект у српској нарави је да заузме супротан став. Неке политичке опције, углавном оне који су из неких разлога оавезне слиједити глобалног силоватеља устине, су тражили подршку у популацији која нагиње другосрбијанштини.

Када су упитању предсједнички избори, може се сажети у једној ријечи. Очекивано. И ту је непотребно нешто додати.
Иако су могуће још неке ситне "корекције" код обраде резултата парламентарних избора, мање више све је познато.
ЦЕСИД је објавио прелиминарне резултате избора на основу 90% обрађеног узорка (овдје) и пројекцију распореда мандата у парламенту на основу истог узорка.
Pogledajte prilog 1130740
Могућа су одступања од највише једног мандата код неких листи, но то ништа битно неће промијенити.
У парламент ће, не рачунајући мањинске, чак 7 листи. Што је добро, барем што се тиче политичког плурализма. Могло би бити жустро наредних година у највишем законодавном тијелу Србије, што такође није лоше.
На политичким опцијама и странкама је да аправе анализизу, колико су задовољни, гдје су гријешили ита могу поправити, Наравно сви ће поручити да су задовољни, правдати се на свјетску кризу,украјинску кризу,медијску запостављеност,насвашта нешто, Колико је ко задовољан резултатима, на странкама је да то сами са собом ријеше. Сумњам да су баш сви задовољни, ал ајде.

Владајући блок

Када је владајући блок у питању, више разлога за задовољство има СПС. Како сам написао, на резултате је доста утицала украјинска криза. Ту је СПС је профитирао, бјеше ту и неких, могуће и лажних, спинова како Ивица Дачић бјеше увријеђена млада поводом неких одлука владе, прије свега поводом гласања о резолуцији у УН, и ту су социјалисти на украјинској кризи "болдовали" подршку по мени за неких 2-3%. Истина, владу може формирати СНС са традиционалним партнерима, СВМ, и без њих но и та листа око СНС је шаролика, има ту свакојаке, богами и србомрзилачке мраке, који су и незајажљиви у својим захтјевима, и што се тиче фотеља и што се тиче послушниства онима који су Србима о глави радили. Тако да СНС, хтио не хтио, мора са социјалистима, колико ће то ови наплатити, и да ли ће мали Ивица у фотељу премијера, ствар је њиховог договора.

Што се тиче СНС-а, свакако могу бити задовољни убједљивом побједом Вучића, али тешко је рећи да ли су задовољни резултатима њихове листе у трци за парламент. Могуће и нису задовољни, но и та политичка опција је задњих недеља и мјесеци доносила читав низ одлука које су нису биле ствар избора, него морање, и ту су кроз то морање, а може бит и да није било увијек морање, испоручили толико "муниције" опозицији да оплету по њима, да је умијеће то не искористити. Ту је читав низ благо речено неспретних одлука када је у питању то наше Косово, ту је и Рио Тинто, ту је и гласање за резолуцију којом се осуђује Русија, резолуција коју су Срби са подоста озлојеђености дочекали, а могуће је и ствар морања (мада ипак?) именовање ове Јелене Милић за амбасадора у Хрватској (на страну њени и неприхватљиви ставови и лобирање за оне који су Србији зло чинили, али жена је лујка пар екселанс, такву особу поставити за амбасадора је силовање достојанства нације), ту је опозиција заиста имала чиме ударати по власти, ал џаба. Са таквом јаловом и неспособном опозицјом, СНС може бити задовољан.

Опозиција - другосрбијански блок

Што се коалиције "Уједињени за побједу Србије" тиче, остварили су добар резултат, око 13,5% подршке и биће значајна политичка снага у парламенту. За разлику од других опозиционих листи, имају иза себе јаку медијску машинерију, поред медија који су под њиховом контролом имају подршку иедија којима управљају мало озбиљнији играчи, Према којима један део српског корпуса ипак није благонаклон. Лично мислим да је добром резултату допринео и Понош доста добрим наступима и (по мени) заиста добром предсједничком кампањом.
Будућност те коалиције је ипак неизвјесна, не "цвјетају руже ни у њихово предузеће", Ђилас и Јеремић и нису у некој љубави а могуће се и Понош окуражи и покуша искористити рејтинг који је кроз предсједничку кампању остварио. Према листи гдје је носилац Мариника Тепић и не могу бити благонаклон, но у Србији постоје они који и такву особу готиве.
Резултат ове разнолике коалиција "Морамо" је за мене изненађење. Знало се да ће у Београду направити добар резултат, али нисам очекивао да могу "добацити" до тако доброг резултата на парламентарним изборима. У тој коалицији има свега и свачега, има ту и залуђеника и преданих бораца за заштитом околиша, и вјечитих (са или без разлога) бунтовника, али и некако опасно "миришу", или смрде како бам згодније, на аутошовинизам. Улазак такве опције у парламент није добра ствар за Србију, но шта да се ради.
Коалиција "Ајмо ба људи" окупљена око оног нарцисоидног манекена Тадића доживјела је крах, чињеница да су далеко остали испод цензуса је свакако добитак за Србију.

Опозиција - патриотски блок

Три листе патриотског блока ће ући у парламент и бити значајна политичка снага то је свакако добитак за Србију.
Ове листе су реално профитирале на украјинској кризи (чак су и радикали добацили до 2,1% пидршке), да није било дешавања у Украјини упитно је да ли би пребациле цензус. Но исто тако ове листе патриотског блока заслужују поштовање што у времену ове антируске хистерије нису слиједиле глобални мејнистрим и што су стали у одбрану истине и интелекта.
Уз то и Милош Јовановић, који је (по мени) позитивна аномалија у овој српској политичкој каљужи и Милица заветница су примали "бочне ударе" са више страна, били прозивани отрцаним оптужбама, да су лажна опозиција или да су у дилу са анамо оним "злоћама", пришивене су им свакојаке етикете, изгледа да је то неизбјежна судбина оних којима су водиља родољубље и својој темљи најбоље намјере. Мада има и поука Самјуела Џонсона "пут до пакла некад је поплочан добрим намјерама".
У сваком случају, и ДСС и Заветници и Двери, уз оба огранка ПОКС-а могу бити задовољни резултатима избора.

Шта даље? И да ли је Србија овим изборима на добитку или губитку? Сама изјава Вучића да се Србија помјерила "у десно" код било ког Србина буди забринутост. Јер иста може значити само уступке (знаш ти добро коме) кроз које ће се вратити на "жељени колосјек",уступке који могу садржавати неке потезе према Русији или када је у питању то наше Косово, или пак Српска, или ко зна шта.
Зато је на патриотском блоку као и на здравим снагама у другим политичким опцијама, а надам се да их има, одговорност да спријече те штетне и опасне намјере, некад и да предухитре.
Да је добра политичка сцена у Србији, није, напротив, суморна је, да је лако у тој политичкој каљужи налазити добра рјешења, није, али како већ каже изрека једног народног мудраца из Первана Горњег "да је лако бити Србин, не би то нас запало".

Изненађујуће добра анализа избора, у мору будалаштина које се овде могу прочитати. Са доста онога што си написао сам сагласан, са неким деловима нисам, али не мења чињеницу да је ово мање више трезвена анализа.

Победник ових избора, именом и презименом је Александар Вучић. Више од 2,2 милиона гласова, нема потребе за даљим објашњавањем. И то када је изашло око 60 одсто грађана колико је граЏанска опозиција фантазирала да је довољно за други круг. Али та победа лично ВУчића не значи и победа СНС. Напротив, ту се примећује почетак краја. Многи који су на председничким гласали за Вучића, на парламентарним и београдским нису глсали за СНС. Дакле постоје ту црвене лампице које су упаљене. И даље СНС има већину у парламенту, чак и да одбију СПС, као што неће, само са Мађарима и муфтијиним сином имају довољно, док са СПС имају веома велику стабилност. Наравно ово ће се платити или премијерским местом Дачићу или неким огромним уступцима, због Београда.

На београдском нивоу, СНС је да кажем очекивано најмање добар био. Али ни ту није било толико лош колико је граЏанска опозиција мислила да ћем бити. Не знам да ли ће се неки тренд променити, али ако остане овако СНС и СПС имаће 56 од 110 места, што је довољно за већину. И овде ће имати већину, могуће појачану неком од других десних странака које су ушле, али и овде је реално почетак краја, ако се нешто драстично не промени.

Са друге стране највећи опозициони победници избора је та десно оријентисана опозиција. У парлементу су ушли и НАДА и Заветници и Двери. Заједничко за све три странке је то што су имали нормалну кампању у смислу нису се мајмунисали и правили циркус. То се посебно односи на Бошка Обрадовића, који је склон идиотским испадима. Стратешки је урдаио одличну ствар када је узео Несторовића и поставио га као једно од заштитних лица, то му је донело тај додатни део гласова, док је успео да се опере од сарадње са Ђиласом где му је служио као доберман претходних неколико година. Културне кампање имали су и заветници, а посебно НАДА. Мислим да Милош Јовановић из НАДА неће ући у коалицију са СНС, јер ће тако себи да изгради имиџ десне опозиције која се на следећим изборима неће борити само за цензус, већ за много више. Заветници су са друге стране посебна прича. Овде су их оптуживали да су Алекова плаћена опозиција и мислим да ће показати да јесу, јер ће подржати и појачати напредњачку власт у Београду али и у парламенту. Ако то учине, онда ће им се догодити судбина Шапића, странка ће се утопити у СНС, а добар део бирачког тела ће тражити алтернативу и то ће вероватно препознати у коалицији НАДА.

На крају граЏанисти. Много хтели много започели и на крају ипак испу.шили. За разлику од десне опозиције они су имали сву логистику и медијску подршку Ђиласових медија. На крају на сва три нивоа (председник, република, град) ништа посебно нису успели. Они рачунају наравно да у граду СНС нема већину, али заборављају да ће Заветници рецимо пре подржати СНС него њих, док нисам баш сигуран ни да ће НАДА тек тако да уђе са њима у неке договоре, јер онда губе ову базу гласача коју сада имају.

Они доживљавају оно што су некадашњи радикали, пре него што су постали СНС доживљавали, а то је да имају мањи коалициони потенцијал. Осим природног удруживања Уједињене опозиције и Морамо, скоро да не постоји трећи који би им се придружио. Зашто, па зато што је то мање-више, пресвучени ДС. А сами су убијали остатак опозиције. Ко год је није желео са Ђиласом оптуживан је да директно ради за Вучића. Нису се показали флексибилним, осим у случају Двери. Убијали су идеолошке истомишљенике, гађали су и потепали медијски и ПСГ и многе друге. Сами су сврставали остатак који није за ВУчића да је за Вучића и сада беру те плодове. Све и да у Београду буде нерешено по броју мандата, заиста не могу да видим да ће власт чинити Ђилас, Јеремић, Морамо, заједно са Заветницима, Дверима и Надом.

Као што је СНС на претходним изборима досегао свој историјски максимум и сада креће са падом, тако су граЏанисти сада доживели свој максимум а ни он није довољан да се освоји власт. Тако да ће фрустрација бити огромна, али опет и то је део политике. Од оних најављених победа, ослобођења 4. априла, највише се ишло до констатације да су близу победе у Београду, а ни ту нису тако близу као што мисле.

Сада
 
Poslednja izmena:
Али та победа лично ВУчића не значи и победа СНС. Напротив, ту се примећује почетак краја. Многи који су на председничким гласали за Вучића, на парламентарним и београдским нису глсали за СНС. Дакле постоје ту црвене лампице које су упаљене. И даље СНС има већину у парламенту, чак и да одбију СПС, као што неће, само са Мађарима и муфтијиним сином имају довољно, док са СПС имају веома велику стабилност. Наравно ово ће се платити или премијерским местом Дачићу или неким огромним уступцима, због Београда.
м сагласан, са неким деловима нисам, али не мења чињеницу да је ово мање више трезвена анализа.
Вучић је ту добро одиграо, та "скретања" у оба правца,укључујући и оно на што су Срби рањиви, која су одбила не мали број бирача су врло вјештом пришивена неким "елементима" у тој политичкој опцији а сам Вучићје остао неукаљан, а и од напада ове јалове и неспособне опозиције коју свако пожељети само може би имао више користи него штете.
Како ће ићи даље постизборне комбинаторике гдје си одлично примијетио повезаност парламентарне и београдске комбинаторике је ствар преговора. Не бих ту искључио понеко изненађење. Видјећемо.
То се посебно односи на Бошка Обрадовића, који је склон идиотским испадима.
Ма рекоше му многи, Боле не прескачи терапију, ал џаба.
На београдском нивоу, СНС је да кажем очекивано најмање добар био. Али ни ту није било толико лош колико је граЏанска опозиција мислила да ћем бити. Не знам да ли ће се неки тренд променити, али ако остане овако СНС и СПС имаће 56 од 110 места, што је довољно за већину. И овде ће имати већину, могуће појачану неком од других десних странака које су ушле, али и овде је реално почетак краја, ако се нешто драстично не промени.
Да, то је тачно, СНС и СПС могу и у Београду сами до већине, но већ сам примијетио да је и та листа око СНС шаролика, има ту свега, и оних са минорном реалном политичком снагом али и даље уфураних у вријеме када су имали подршку моћних ментора и незајажљиви у својим захтјевима, јасно је да ће СНС настојати избјећи такву рањиву већину гдје ће пуно зависити од само једног одборника (како ће тек ту ти постати незајажљиви), зато је очекивати да се већини придружи још неко, могуће НАДА. Ту је на лидерима тих опција да "амортизују" разочарење једног броја њихових бирача таквим диловима који баш и немају разумијевања за разноразне постизборне комбинације.
На крају граЏанисти. Много хтели много започели и на крају ипак испу.шили. За разлику од десне опозиције они су имали сву логистику и медијску подршку Ђиласових медија. На крају на сва три нивоа (председник, република, град) ништа посебно нису успели. Они рачунају наравно да у граду СНС нема већину, али заборављају да ће Заветници рецимо пре подржати СНС него њих, док нисам баш сигуран ни да ће НАДА тек тако да уђе са њима у неке договоре, јер онда губе ову базу гласача коју сада имају.

Они доживљавају оно што су некадашњи радикали, пре него што су постали СНС доживљавали, а то је да имају мањи коалициони потенцијал. Осим природног удруживања Уједињене опозиције и Морамо, скоро да не постоји трећи који би им се придружио. Зашто, па зато што је то мање-више, пресвучени ДС. А сами су убијали остатак опозиције. Ко год је није желео са Ђиласом оптуживан је да директно ради за Вучића. Нису се показали флексибилним, осим у случају Двери. Убијали су идеолошке истомишљенике, гађали су и потепали медијски и ПСГ и многе друге. Сами су сврставали остатак који није за ВУчића да је за Вучића и сада беру те плодове. Све и да у Београду буде нерешено по броју мандата, заиста не могу да видим да ће власт чинити Ђилас, Јеремић, Морамо, заједно са Заветницима, Дверима и Надом.
Уз медије над којима имају контролу имали су и то опасну подршку медија који су "пустили коријење" у Србији и који су под контролом ипак озбиљнијих играча. И по мени, фокусирали су се превише на популацији која нагиње другосрбијанштини и нису се трудили преотети бираче СНС-а. Изузетак је Понош који је водио (по мом мишљењу) добру кампању, лично мислим да је он доста допринео резултату и те коалиционе листе.
Што се тиче неке постизборне комбинаторике са патриотским блоком опозиције, то су два пола која су се кроз изборну кампању (и односом према украјинској драми, на крају и постављањем саме Маринике Тепић за носиоца листе) толико удаљила да је било каква постизборна сарадња апсолутно нереална.
 
.Подсети ме неког "идиотског испада" Бошка Обрадовића?.
Није питање мени, па нећу ни одговарати. Но да напишем коју о Бошку јер је важан за ову тему самом чињеницом да је листа коју предводи пребацила цензус. Лично не бих употребуио фразу "идиотски испади" већ рецимо импулсивне непромишљене реакције којима је Бошко склон и којима штету чини себи. Имао је подоста таквих реакција, када су сијевале варнице, рецимо када му је фалило до цензуса само један глас, када је баш погубио нерве, или када би се нашао у "клинчу" са неистомишљеницима, свакако је и изјава о Љотићу (овдје) непромишљена, гдје чак и није рекао нешто наопако, нити да уопште подржава Љотића, али изјава коју су му годинама набијали на нос.

Како вјерујем да су Бошку водиља родољубље и Србији најбоље намјере, ја му нећу замјерити ни због те изјаве ни због других непромишљених реакција којима јесте склон, но он тиме чини штету и себи и идејама за које се залаже. Ипак, водио је добро ову кампању, по мени добро одреаговао у те-ве дуелима са опонентима који припадају тој аутошовинистичкој дружини, имао и добрих потеза и заслужено ће ући у парламент.
 
.
Подсети ме неког "идиотског испада" Бошка Обрадовића?

.
Па де ме нађе. Да кренемо од почетка. Камен у Скупштини Србије. Долазак под скуте Драгана Ђиласа, чиме је у једном тренутку изгубио добар део бирачког тела.

Улетање у РТС за које верујем да је било непланирано, чиме је сје.бао оне протесте што су били сваке суботе. У тренуцима када је опозиција покушавала да докаже да је власт репресивна, а Алек је говорио да опозиција насиљем жели власт, па су играли "чекалицу" ко ће први да с сје.не, да ли ће власт извести полицију или ће опозиција покренути неко насиље, дошао Обрадовић и улетео у РТС. ТО је значио почетак краја протеста.

Након тога као народни посланик који је напустио Скупштину, у ту исту Скупштину улази тако што разбија прозоре и врата.

Онда када је видео оног мученог Шеварлића да штрајкује глађу на степеницама испред Скупштине Србије, овај сео са њим и он почео да штрајкује, сје.бо човеку акцију. Онда када се као идиот гурао са Ристичевићем, песничење са Мартиновићем, поливање водом. Све време га називали фашистом и агресивцем, он се трудио да све те увреде оправда. Први је физички срљао и упадао у сваку замку коју му је власт поставила.

Успео је на време да се отргне од Ђиласовог загрљаја, па мало да се дистанцира, али и тада би пропао да није урадио један паметан потез када је у своје редове примио доктора Несторовића и испромовисао га максимално. Буквално то му је донело довољно гласова да не буде испод црте. Дакле један паметан потез у мору глупости које је правио.
 

TOMISLAV MARKOVIĆ​

IZBORI U SRBIJI: Kako je Vučić postao predsednik (i) Republičke izborne komisije​

Znali smo i ranije da su Vučić i naprednjaci devastirali sve institucije u ovoj zemlji, ali ovakva pokazna vežba samovlašća je previše čak i za najizdržljiviji želudac. Zanimljivo je da je Vučić u svom obraćanju poslao i diskretnu poruku članovima izbornih komisija. Nakon što je naveo rezultate kojima raspolaže Srpska napredna stranka, dodao je - "ovo su brojevi koji se ne mogu promeniti".​

Piše: Tomislav Marković Objavljeno: 04. travanj 2022. 09:25
Aleksandar Vučić

Završili su se izbori u Srbiji, ali ćemo ovog puta na zvanične rezultate morati malo da pričekamo. Republička izborna komisija (RIK) je u nedelju uveče obznanila da se neće obraćati sa podacima o prebrojanim glasovima nakon što su zatvorena birališta, već će preliminarne rezultate saopštiti večeras u 20 časova. Reč je o presedanu koji nije zapamćen za ove 32 godine kakvog-takvog političkog pluralizma u Srbiji. Na prethodnim izborima rezultati su bili poznati već iste večeri, obično do ponoći, tako da nije ostajalo mnogo prostora za nedoumice.
Jedino što se RIK udostojila da objavi jesu rezultati na osnovu prebrojanih rekordnih 2,18 odsto glasova koji pokazuju ubedljivu pobedu Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima, a potom su se povukli u hibernaciju i zimski san. Nisu saopštili čak ni kolika je bila izlaznost na izbore. Predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević nije se poneo kao predstavnik državne institucije koju vodi, već kao odani vojnik partije – čovek je član i funkcioner Srpske napredne stranke. Nije njegov posao da radi u službi građana, već da služi svojoj partiji, odnosno njenom apsolutnom gospodaru Aleksandru Vučiću.
Tako da sve što o rezultatima izbora javnost zna potiče od nevladinih organizacija, agencija za istraživanje javnog mnjenja, političkih partija i, naravno, predsednika Srbije. Aleksandar Vučić je ionako sve i svja u ovoj zemlji, on je i predsednik, i premijer, i ministar svih resora, i direktor Puteva Srbije, i vrhovni komandant vojske, i upravitelj svih državnih ustanova. Zato mu nije teško da brojnim funkcijama pridoda još jednu – mesto predsednika Republičke izborne komisije, što je na ovim izborima i učinio. Time je totalno razvaljivanje svih institucija u ovoj zemlji pomerio još jedan korak ka dnu.

Naprednjaci ostaju na vlasti

Nezvanični podaci govore da je izlaznost na izbore bila velika – nešto više od 59 posto. Na izborima za predsednika Srbije ubedljivo je pobedio Aleksandar Vučić sa osvojenih oko 58,5 posto, tako da neće biti očekivanog drugog kruga. Na drugom mestu se našao kandidat liste Ujedinjeni za pobedu Srbije Zdravko Ponoš sa osvojenih oko 18 posto glasova. Na parlamentarnim izborima pobedu je odnela Srpska napredna stranka. Prema preliminarnim rezultatima na osnovu uzorka od 90 posto prebrojanih glasova, CeSID i IPSOS su saopštili da je SNS osvojio skoro 43 posto glasova, koalicija Ujedinjeni za pobedu Srbije koju je predvodila Marinika Tepić osvojila je oko 13,5 posto glasova, lista Ivice Dačića – skoro 11,5 procenata, leva koalicija Moramo takođe ulazi u parlament sa osvojenih oko 4,6 posto glasova.

Dok po Evropi ekstremna desnica trpi posledice rata u Ukrajini i nalazi se u krizi, u Srbiji cveta hiljadu nacionalističkih cvetova. U Srbiji su očigledno podrška ruskoj agresiji i obožavanje Putina prednosti, a ne mane. U Skupštini Srbije će se naći poslanici koalicije Nada okupljene oko Demokratske stranke Srbije (oko 5,4 %), Dveri (3,9 %), a po prvi put parlamentarna partija postaje i Srpska stranka Zavetnici (3,8 %). Neko je morao da zameni Vojislava Šešelja i njegovu Srpsku radikalnu stranku koji su ostali ispod cenzusa, istekao im rok trajanja, vreme je za mlade nade srpske propasti. Imaće Vučić opet sredstvo za plašenje zapada, još radikalniju verziju samog sebe. U parlament ulazi i pet manjinskih lista. Proglašavajući svoju pobedu, Vučić je saopštio da će imati 124 ili 125 poslanika (od ukupno 250), te da će moći da formiraju vladu sa tradicionalnim koalicionim partnerom - Savezom vojvođanskih Mađara Ištvana Pastora. Čak i ako broj mandata ne bude toliki, prema nekim procenama biće ih 121, tu je SPS da priskoči u pomoć, vazda žedan vlasti.

Konfuzija u Beogradu

Održani su i izbori za lokalnu administraciju u Beogradu i u još 13 opština u Srbiji, ali situacija je tek tu konfuzna. Koalicija Ujedinjeni za pobedu Beograda koju je predvodio Vladeta Janković saopštila je da opozicija ima većinu, računajući na partnerstvo sa koalicijom Moramo i koalicijom Nada. CeSID i IPSOS su saopštili preliminarne rezultate za Beograd na osnovu uzorka od 79 posto koji kažu da su SNS i SPS osvojili znatno više glasova od opozicije (45 naspram 36 posto). Miloš Jovanović iz koalicije Nada govorio je da će oni biti jezičak na vagi u Beogradu, što znači da bi mogli da uđu i u koaliciju sa SNS-om i SPS-om, a realno su im i ideološki bliži, svi zanose u desno. Aleksandar Vučić je u svom trijumfalnom obraćanju govorio o svemu osim o Beogradu, što bi opet moglo da znači da u glavnom gradu naprednjaci predvođeni prebegom Aleksandrom Šašićem i nisu baš tako dobro prošli. Lideri stranke Ne davimo Beograd, članice koalicije Moramo, saopštili su da Vučić u Beogradu nema većinu i da je velika većina glasala za opoziciju.
Sveopšta zbunjenost u glavnom gradu nastala je zato što je Gradska izborna komisija (GIK) sledila primer RIK-a, nisu se uopšte oglašavali, izgleda da su i oni iznenada otišli na kolektivni godišnji odmor. Znali smo i ranije da su Vučić i naprednjaci devastirali sve institucije u ovoj zemlji, ali ovakva pokazna vežba samovlašća je previše čak i za najizdržljiviji želudac. Zanimljivo je da je Vučić u svom obraćanju poslao i diskretnu poruku članovima izbornih komisija. Nakon što je naveo rezultate kojima raspolaže Srpska napredna stranka, dodao je - "ovo su brojevi koji se ne mogu promeniti". Drugim rečima, ne određuju izborne komisije konačne rezultate izbora, već srpski hazjajin Aleksandar Vučić, on je mera svih stvari, pa i narodne volje.

Gubitak poverenja u zvanične rezultate izbora

Nedoumice će biti razrešene večeras u 20 časova, kada se RIK bude obratio javnosti da i oni saopšte preliminarne rezultate izbora, kad su već svi drugi akteri to učinili. Kad će se oglasiti gradska izborna komisija u Beogradu, kao i njeni pandani u ostalim opštinama u kojima se glasalo u nedelju – to samo Vučić zna, jer su svi pod njegovom kontrolom. Čitavo ovo zamešateljstvo oko izbornih rezultata i suspenzije državnih ustanova čija je dužnost da prebrojavaju glasove i ustanove izbornu volju građana dovela je do potpunog gubitka poverenja u zvanične rezultate izbora. Posle svega, ko može sa sigurnošću da kaže da je ono što će nam RIK saopštiti tačno? Jedini način da se utvrdi istinitost izbornih rezultata jeste poređenje sa rezultatima koje ima opozicija, pošto su se ovog puta dobro organizovali i postavili kontrolore gotovo na svim biračkim mestima, bar u Beogradu. Međutim, ako se ti brojevi ne budu poklapali, šta onda? Još uvek je neizvesno da li će se Vučić upustiti u prekrajanje izborne volje građana, po uzoru na svog idola Slobodana Miloševića, a ne znamo ni da li mu je to uopšte potrebno.
Skandal sa RIK-om nije nikakav izuzetak, već samo vrh ledenog brega načinjenog od nepravilnosti i povreda zakona. Zabeleženi su brojni slučajevi verbalnog i fizičkog nasilja u izbornom danu, a najpoznatije je prebijanje lidera Pokreta slobodnih građana Pavla Grbovića. On je na ispred biračkog mesta u beogradskom naselju Nova Galenika primetio osobu koja je kod sebe imala spisak s imenima birača i proveravala je ko od birača ulazi na glasačko mesto. Grbović je mobilnim telefonom snimio te sumnjivce, a posle glasanja ispred biračkog mesta sačekalo ga je nekoliko aktivista SNS-a koji su ga fizički napali i pretukli, zadobio je povrede u predelu glave. Policija koja je došla na lice mesta nije smela da uđe u prostorije SNS-a, gde su se počinioci krili, a Grboviću su rekli da je trebalo bolje da se zaštiti. Ne ide se na biračko mesto goloruk i bez telohranitelja.

Organizacija CRTA podnela je pet prijava zbog izborne korupcije. Dve prijave odnose se na slučajeve tzv. bugarskog voza koje su posmatrači uočili u Kuli i Surčinu, a tri na slučajeve kupovine glasova u Majdanpeku, Žitorađi i Čukarici. Uočen je čitav niz nepravilnosti kao što su kolektivno glasanje, uskraćivanje tajnosti glasanja, masovno fotografisanje glasačkih listića, glasanje birača čije fotografije nisu identične onima u ličnim kartama. Na mnogim biračkim mestima građani su glasali čak do 22 časa, iako se izbori završavaju u 20 h, ali izgleda da država ima problem i sa elementarnom organizacijom izbornog procesa. Tu su i već standardne anomalije i ruganje demokratskom procesu koje praktikuju aktivisti SNS-a koji prave paralelne biračke spiskove, obilaze sigurne birače koji nisu glasali, proveravaju ko je od onih na koje računaju glasao, a ko nije. Ukratko, sprovode u delo sistem ucene i zastrašivanja, na čemu se dobrim delom i zasniva Vučićeva vladavina. Plus korupcija i potreba autoritarnog dela stanovništva za velikim vođom.

Pouke za demokratsku opoziciju

Aleksandar Vučić i njegova partija su za ovih deset godina vladavine potpuno uzurpirali državu i sve njene resurse, od finansijskih, preko institucionalnih do medijskih. U takvim uslovima izbori su unapred osuđeni na manjak legitimnosti, što znači da mi zapravo ne znamo kakva je stvarna volja građana. Jedino što je izvesno jeste da veliki deo birača pristaje na ropski položaj u koje ih postavlja naprednjačka autokratska vlast. Izborni uslovi su apsolutno neravnopravni, opozicija je u samom startu u ozbiljnom minusu. Tim pre demokratskoj opoziciji uobičajeno kalkulisanje može samo da šteti.
Povratak ekstremne desnice u parlament, i to na nekoliko različitih lista, dobar je nauk opoziciji da se udvaranje nacionalističkom biračkom telu ne isplati. Umesto što brane Kosovo, ne žele u NATO, Evropsku uniju pominju tek usput, hvale Ratka Mladića, daju sramne izjave o Srebrenici, ne osuđuju jasno i glasno Putinovu agresiju – demokratskoj opoziciji bi bolje bilo da najzad zauzme jasan proevropski stav, da se vrati temeljnim demokratskim vrednostima, da se ideološki jasno profiliše u odnosu na naprednjake i njihovo desno krilo, i da se konačno usaglasi sa sopstvenim biračkim telom.
Možda je najbolju poruku opozicionim poslanicima poslao jedan tviteraš, uz dozu gorke ironije: “Dok se budete sledeće četiri godine nadgornjavali s Martinovićem i Atlagićem, u slobodno vreme, onako usput, proučavajte malo EU, NATO, Srebrenicu, Crnu Goru bez litija, može i Ukrajinu... Pa polako, ima dana”. I još jedno obaveštenje za opoziciju: kampanja ne počinje dva meseca pred izbore, pogotovo ako nisi na vlasti. Kampanja za sledeće parlamentarne i beogradske izbore počela je već danas.
 
Kao neko ko je na svom biračkom mestu svojim očima video svakog čoveka, svaku ličnu kartu i svaki birački listić, zadovoljna sam nivoom profesionalnosti i poštenja ljudi sa kojima sam prebrojavala glasove jer se sve u broj poklopilo, a glasanjem... Pa, malo manje.
Kukaju po ceo dan kako ovo ne valja, a odjednom im je sve taman. :mrgreen:
Žao mi je jer je nekolicina glasača upropastila svoj listić komičnim porukama ili igrajući se iksa i oksa. Bilo je ljudi koji su fanovi AV i ID pa su zaokruživali oba, a i onih koji su precrtavali ili podvlačili više kandidata... Kao: ''Čik pogodi šta mi treba, šta mi godi!''.
Ipak najveći besmisao je kada neko potegne put do biračkog mesta i ne zaokruži ništa. To je bilo indikativno za predsedničke, ali skoro nimalo za parlamentarne (ovde gde sam lično bila).

Moglo je bolje, ali, daj šta daš do nekog sledećeg okupljanja po istom problemu.
Bar sam stekla izuzetno lepo mišljenje o sugrađanima sa kojima sam juče provela dan.
 
.
Пре него што одговорим, да изразим свој став што сматрам основним редом у форумским дискусијама, па у две речи:

Нисам изашао на ове изборе јер не желим да учествујем на било који начин у овој карикатури од политичког система.

Вучић је за време своје власти успео да разори све институције ове државе и влада као поглавица неког племена заосталог у времену и простору.

Сада о Бошку, а односи се и на све из "опозиције".

Власт ради по принципу: туче те док се не усереш, а онда те туче што си се усрао.

И то је ово што се замера Бошку.

Бирачи живе у полумраку, окружени пропагандом режима са свих страна. Ако желиш да постигнеш да се негде види да уопште потојиш, мораш да урадиш нешто потпуно необично, било то доношење камена у Скупштину или разбијање стакла на згради телевизије.

Учтив наступ типа поштовани грађани Србије, ова власт је према сопственим подацима у Србији регистровала више од 600К избеглица из Авганистана. Пакистана, Сирије и других земаља (што одговара величини десет градова величине Ваљева) зомбирану јавност уопште не импресионира, а што је још горе, не покреће уставне механизме контроле извршне власти.

Оно што не могу да схватим код ове "опозиције" је недостатак елементарне стратегије, а пре бих рекао елементарне интелигенције што је опет мало вероватно, а највероватније се ради о потпуном саучесништву у даљем разарању Србије које својом неограниченом влашћу спроводи Вучић.

.
 
.
Пре него што одговорим, да изразим свој став што сматрам основним редом у форумским дискусијама, па у две речи:

Нисам изашао на ове изборе јер не желим да учествујем на било који начин у овој карикатури од политичког система.

Вучић је за време своје власти успео да разори све институције ове државе и влада као поглавица неког племена заосталог у времену и простору.

Сада о Бошку, а односи се и на све из "опозиције".

Власт ради по принципу: туче те док се не усереш, а онда те туче што си се усрао.

И то је ово што се замера Бошку.

Бирачи живе у полумраку, окружени пропагандом режима са свих страна. Ако желиш да постигнеш да се негде види да уопште потојиш, мораш да урадиш нешто потпуно необично, било то доношење камена у Скупштину или разбијање стакла на згради телевизије.

Учтив наступ типа поштовани грађани Србије, ова власт је према сопственим подацима у Србији регистровала више од 600К избеглица из Авганистана. Пакистана, Сирије и других земаља (што одговара величини десет градова величине Ваљева) зомбирану јавност уопште не импресионира, а што је још горе, не покреће уставне механизме контроле извршне власти.

Оно што не могу да схватим код ове "опозиције" је недостатак елементарне стратегије, а пре бих рекао елементарне интелигенције што је опет мало вероватно, а највероватније се ради о потпуном саучесништву у даљем разарању Србије које својом неограниченом влашћу спроводи Вучић.

.

Твоје одбијање да учествујеш на изборима је апсолутно твоје неотуђиво право. Наравно то што не учествујеш на изборима то не значи да се последице тих избора неће односити на тебе. Не иде то "нисам гласао за њега па ме заболе". Већ се последице осећају на све оне који су изашли или апстинирали.

Твој став да је велики зли Алек разорио све институције, да је изашао са пиштољем и отео демократију, то је да лакше заспиш увече да се тешиш. Није Алек могао да уништи нешто чега није ни било. Јер ДОС, односно ДС није оставио изграђене институције. Као и све друго, оставио је руине. Протраћио је 12 година и није успео да успостави ниједну независну институцију па када дође Алек да се каже да је уништио. Изборни систем је исти. Медијски комплекс је исти. Исти медији који су били слуге ДОС-а су данас слуге СНС-а. Нису оставили ни независно судство, јер је по свим параметрима ДОС-ова реформа судства била најблаже речено трагична. Може великом злом Алеку да се приговара зашто није то довео у ред, али не и да је уништио, јер ништа није било успостављено како ваља и пре њега.

Наравно, то одсуство изградње институција надокнадио је на економском плану. Нису ту остварени магични резултати ранга економског тигра, али опет, претходници су оставили тако ниску лествицу, да је чак и њему било лако да је пребаци. Јер развалина која је иза ДОС-а остала у економском смислу је трагична.

Али добро, није то тема. Тема је Бошко. Апсолутно ми је јасан екстреман наступ у ситуацији када су ти медији затворени. Мени је јасно неким контроверзним акцијама да привлачиш пажњу на себе и изазиваш реакцију. Али ту област су докторирали напредњаци у време док су били радикали. Па СРС нема шта није радио на улици и на телевизији, у Скупштини у емисијама, где је, за разлику од Двери, успео да учврсти постојећу, па чак и да добије нову подршку. Зато су радикали са тим радикалним понашањем увек дували за врат ДОС-у и то већ од првих следећих избора након 5. октобра. Али нема свако таленат за тако нешто. Не може свако да прави ср.ања и добије подршку. Обрадовић је чист пример. Имао је он солидну подршку док је био у коалицији са ДСС. Али онда је ненормално почео да се понаша под окриљем Ђиласа. Резултат тога је да је пао на неколико промила подршке.

Ова Бошкова кампања, у односу на оне глупости које је чинио, је нормална. Чак је и његово понашање било скоро нормално у односу на период од пре пар година када се понашао као избезумљени лудак. Мислим да је део опозиције научио нешто од Шапића. Он је на прошлим (бојкотованим) изборима имао умерену кампању, са неким нормалним порукама, био је опозиција и превалио је цензус. Није се поставио (иако тада није био део владајуће коалиције) као екстрем. Такву, нормалну и да кажем пристојну кампању сада су имали и Двери и Заветници и НАДА. И због тога су убрали плодове нормалног понашања.

Кампању до истребљења имали су СНС и Уједињена опозиција и обе су прошле лошије него што се очекивало.
 
.
Пре него што одговорим, да изразим свој став што сматрам основним редом у форумским дискусијама, па у две речи:

Нисам изашао на ове изборе јер не желим да учествујем на било који начин у овој карикатури од политичког система.

Вучић је за време своје власти успео да разори све институције ове државе и влада као поглавица неког племена заосталог у времену и простору.

Сада о Бошку, а односи се и на све из "опозиције".

Власт ради по принципу: туче те док се не усереш, а онда те туче што си се усрао.

И то је ово што се замера Бошку.

Бирачи живе у полумраку, окружени пропагандом режима са свих страна. Ако желиш да постигнеш да се негде види да уопште потојиш, мораш да урадиш нешто потпуно необично, било то доношење камена у Скупштину или разбијање стакла на згради телевизије.

Учтив наступ типа поштовани грађани Србије, ова власт је према сопственим подацима у Србији регистровала више од 600К избеглица из Авганистана. Пакистана, Сирије и других земаља (што одговара величини десет градова величине Ваљева) зомбирану јавност уопште не импресионира, а што је још горе, не покреће уставне механизме контроле извршне власти.

Оно што не могу да схватим код ове "опозиције" је недостатак елементарне стратегије, а пре бих рекао елементарне интелигенције што је опет мало вероватно, а највероватније се ради о потпуном саучесништву у даљем разарању Србије које својом неограниченом влашћу спроводи Вучић.

.

da li znas da si mogao da se ponudis bilo kojoj politickoj opciji da kao "njihov" simpatizer ili u svojstvu gradjanina u toku glasanja budes u "prosirenom sastavu" na izborima za bilo koje BM ? Malo da vidis kako zaista izgleda izborni dan od 6h -dok se ne zavrsi sva papirologija oko glasanja "zapisnik".
Ne lenj si zato nisi izasao i zato si Ti licno i tebi slicni koji NECU DA UCESTVUJEM .... isto kao da ste glasali za :bljuc:
 

Back
Top