Осујећена љубав

[milsu]

Да ли вам се некада догодило да сте имали љубав, која је била осујећена и остала неостварена. Како године пролазе, све сте даље од те особе и све сте даље од себе, све мање препознајете себе и све сте више изгубљени, све су мањи изгледи да ћете је икада срести поново, једино неким чудом, а и ако је сретнете питање да ли ће све бити исто као пре, обилазите позната места и сећате се, и видите да се места мењају и успомене бледе, а само ви остајете исти, као неки замрзнути стари дух у новом времену, и када сте тамо живи сте, и када одете одатле нема вас, и свака друга изгледа као ругоба у поређењу са њом, и кажете себи то је већ одавно завршено и нећу више мислити на њу, а онда мислите још јаче и још више, и наде нема а сан је изнова и изнова исти, и видите како сте глупи што је још увек желите, и видите како сте паметни што је још увек волите.

 

[dežurno zvocalo]

Да ли вам се некада догодило да сте имали љубав, која је била осујећена и остала неостварена. Како године пролазе, све сте даље од те особе и све сте даље од себе, све мање препознајете себе и све сте више изгубљени, све су мањи изгледи да ћете је икада срести поново, једино неким чудом, а и ако је сретнете питање да ли ће све бити исто као пре, обилазите позната места и сећате се, и видите да се места мењају и успомене бледе, а само ви остајете исти, као неки замрзнути стари дух у новом времену, и када сте тамо живи сте, и када одете одатле нема вас, и свака друга изгледа као ругоба у поређењу са њом, и кажете себи то је већ одавно завршено и нећу више мислити на њу, а онда мислите још јаче и још више, и наде нема а сан је изнова и изнова исти, и видите како сте глупи што је још увек желите, и видите како сте паметни што је још увек волите.

Meni ovo što si napisao liči na bolesnu opsesiju.Zašto bi neko gubio sebe ako mu jedna ljubav nije ostvarila?...nije pa šta ...i šta sad?...treba da se prestane živeti?...pa nije tako..kada bi ljudi bili svesni kako vreme leti i kako je život suviše kratak ne bi se ni sekunde okretali u nazad...dobro je imati lepa sećanja ali ne i robovati i tugovati za njima...Ne razumem ovo odricanje samoga sebe zbog toga što nisi sa nekim...prvo čovek treba da zavoli sebe da mogao voleti nekog drugog...a imati osećaj da gubiš sebe zbog nekog neostvarenog cilja je totalno besmisleno...pa život je da se živi a nije baš ni uvek lep...ali šta ćeš treba se boriti.

 

[Borac za prava zivotinja]

Ljubav je kao bolest, i kad-tad prođe, ili metamorfozira u drugu vrstu ... ljubavi.
http://forum.krstarica.com/entry.php/10053-Skica-za-nešto-što-je-možda-mogla-biti-ljubav

 

[baš_čelik]

Ono sto tebi treba nije neka konkretna osoba vec osecanja, a pozitivna osecanja mozes imati i sam. Cini mi se nekako da kad si u jakoj vezi sa nekim, to ti samo pomogne da uduplas jacinu svojih osecanja... losa su duplo jaca, kao i dobra. No poenta je nauciti prvo biti srecan sam sa sobom, ako se ti lepo osecas, bas te briga da li te temo neka, ili tamo iko voli.


Uzgred kad gledamo na prosle zaljubljenosti, cesto zaboravimo ono sto nam je bilo lose u tom momentu, pamtimo uglavnom dobre stvari, preuvelicamo ih i stvorimo nerealnu iluziju. Proslost, pogotovo ta daleka se svodi samo na ne realna tumacenja dogadjaja. Mastanje o buducnosti je isto tako pogresno, jedino sto postoji, i gde ti se zivot odvija je ovaj sad trenutak. Tako da podrzavam gore navedena dva posta, mani se toga i poradi na sebi.

 

[gost 224104]

Да ли вам се некада догодило да сте имали љубав, која је била осујећена и остала неостварена. Како године пролазе, све сте даље од те особе и све сте даље од себе, све мање препознајете себе и све сте више изгубљени, све су мањи изгледи да ћете је икада срести поново, једино неким чудом, а и ако је сретнете питање да ли ће све бити исто као пре, обилазите позната места и сећате се, и видите да се места мењају и успомене бледе, а само ви остајете исти, као неки замрзнути стари дух у новом времену, и када сте тамо живи сте, и када одете одатле нема вас, и свака друга изгледа као ругоба у поређењу са њом, и кажете себи то је већ одавно завршено и нећу више мислити на њу, а онда мислите још јаче и још више, и наде нема а сан је изнова и изнова исти, и видите како сте глупи што је још увек желите, и видите како сте паметни што је још увек волите.

potrebno je vise informacija o okolnistima koje su te dovele u sadasnju situaciju........

 

[Џорџи]

Да ли вам се некада догодило да сте имали љубав, која је била осујећена и остала неостварена. Како године пролазе, све сте даље од те особе и све сте даље од себе, све мање препознајете себе и све сте више изгубљени, све су мањи изгледи да ћете је икада срести поново, једино неким чудом, а и ако је сретнете питање да ли ће све бити исто као пре, обилазите позната места и сећате се, и видите да се места мењају и успомене бледе, а само ви остајете исти, као неки замрзнути стари дух у новом времену, и када сте тамо живи сте, и када одете одатле нема вас, и свака друга изгледа као ругоба у поређењу са њом, и кажете себи то је већ одавно завршено и нећу више мислити на њу, а онда мислите још јаче и још више, и наде нема а сан је изнова и изнова исти, и видите како сте глупи што је још увек желите, и видите како сте паметни што је још увек волите.

Uh bre al ga upakova..ima tu necega ali previse tamo-vamo nabacano..iman nesto slicno upecatljivije od ostalih za pamcenje al bas iz razloga sto ne moze biti kao pre mora se ici vedrog duha napred

 

[gost 224104]

 

[gost 271475]

Да ли вам се некада догодило да сте имали љубав, која је била осујећена и остала неостварена. Како године пролазе, све сте даље од те особе и све сте даље од себе, све мање препознајете себе и све сте више изгубљени, све су мањи изгледи да ћете је икада срести поново, једино неким чудом, а и ако је сретнете питање да ли ће све бити исто као пре, обилазите позната места и сећате се, и видите да се места мењају и успомене бледе, а само ви остајете исти, као неки замрзнути стари дух у новом времену, и када сте тамо живи сте, и када одете одатле нема вас, и свака друга изгледа као ругоба у поређењу са њом, и кажете себи то је већ одавно завршено и нећу више мислити на њу, а онда мислите још јаче и још више, и наде нема а сан је изнова и изнова исти, и видите како сте глупи што је још увек желите, и видите како сте паметни што је још увек волите.

ne i nadam se da mi se neće desiti da ovoliko zaglibim u prošlom vremenu... i prostoru...

 

[Egreta27]

Да ли вам се некада догодило да сте имали љубав, која је била осујећена и остала неостварена. Како године пролазе, све сте даље од те особе и све сте даље од себе, све мање препознајете себе и све сте више изгубљени, све су мањи изгледи да ћете је икада срести поново, једино неким чудом, а и ако је сретнете питање да ли ће све бити исто као пре, обилазите позната места и сећате се, и видите да се места мењају и успомене бледе, а само ви остајете исти, као неки замрзнути стари дух у новом времену, и када сте тамо живи сте, и када одете одатле нема вас, и свака друга изгледа као ругоба у поређењу са њом, и кажете себи то је већ одавно завршено и нећу више мислити на њу, а онда мислите још јаче и још више, и наде нема а сан је изнова и изнова исти, и видите како сте глупи што је још увек желите, и видите како сте паметни што је још увек волите.

Cim je ostala neostvarena, nema je. Ne postoji. Pitanje je da li je ikad i postojala...?
Postoji neko vrijeme (individualno je koliko) koje se da sebi da se pogleda istini u oci, rascisti, nazovu stvari pravim imenom i...nastavi dalje.

 

[gost 198065]

Osujećene ljubavi postoje samo na filmu.

Svaki kraj ima razlog; ili u drugoj osobi ili u tebi. Ako je do kraja došlo; neizostavno je tako trebalo biti.

Ovo sad zvuči ko da citiram Treće Oko ili Zonu Sumraka; ali u svakoj sam sferi života srela (budalaste) ljude kojima je čovekova (njihova, zapravo) intima bila previše apstraktna da bi uspeli shvatiti nju umesto romantičnih izraza kojima smo prisiljeni da ih opisujemo.

Svaki kraj ima svoj razlog; naprosto znači da je "ljubav" koju navodiš bila ili obična zaljubljenost ili je druga osoba, najverovatnije, bila senzibilnija ili gluplja od tebe pa otišla za onim što je osećala (ili zamišljala) ko bolje.

Naravno, osujećena ljubav možda je takva samo u tvojoj glavi. Možda se radi o osobi kojoj se nikad nije prišlo; i koju se volelo samo kroz interpretacije sopstvene mašte.

U ovom zadnjem slučaju, zanemari sve što sam rekla i odrasti.

U prethodna dva; pomiri se s prvim ili drugim primerom, i živi dalje. Vestalke obećane hramovima i pohlepni roditelji koji ćer jedinicu udaju za agu ne postoje u 21.veku. Podrazumevajući da obe strane u bilo kojoj i kakvoj "ljubavi" misle svojom glavom; samo svoju glavu treba da pitaju zašto su osujećeni.

O pravoj vrednosti ljubavi ionako ne govori srce.

 

[milsu]

Ljubav je kao bolest, i kad-tad prođe, ili metamorfozira u drugu vrstu ... ljubavi.
http://forum.krstarica.com/entry.php/10053-Skica-za-nešto-što-je-možda-mogla-biti-ljubav

Пре бих рекао да је љубав као здравље. А ако здравље прође, онда остаје - болест. Љубав човека чини оним што уистину јесте, љубав оздравља, љубав нас чини бољим. Са друге стране, када останемо без љубави, губимо себе, губимо своју суштину, разболимо се. И Џон Ленон је рекао: "Everything is clearer when you are in love."

Употребио сам израз "осујећена" зато што је намерно спречена од стране трећих особа. Наравно, још увек има наде, можда, некада, негде, опет... Како задржати љубав која је лепша од свих других а тренутно неостварива и надати јој се и ишчекивати је, а опет покушати живети паралелно са њом као да је нема, чисто ради живота...

 

[dobra predskazanja]

zaljubljenost je bolest, ljubav je skup ili preciznije koktel u kome je smuckano sve i svasta. tesko onom ko je srecan samo kada je zaljubljen, kada je nivo odredjenih hormona iznad proseka. najverovatnije je uvod u depresiju. ako ljubav u 21 veku sprecena od strane trecih osoba, znaci da ljubavi nema, vec samo jednostrane zaljubljenosti. ono sto je nedostupno se preuvelicava i precenjuje, postaje fix ideja, koja moze biti opasna po mentalno zdravlje. zaljubljenost je sklona svakakvim idejama i projekcijama, pa cak i ideji da se radi o pravoj, jedinoj i velicanstvenoj ljubavi nalik ljubavima na filmu (usput, manje gledaj filmove, vidis da ti lose uticu na rasudjivanje). sklona je i ideji da neko moze podreti odnos izmedju dve osobe i spreciti ga. svako ko dozvoli da mu treca strana podrije odnos sa nekim je labilna licnost ili barem licnost podlozna uticaju.
mislim, ljubav sprecena od strane trecih osoba. pa o kome se radi o maloletnoj devojcici, pa su roditelji teca lica, koja su namerno sprcila (cuj namerno, logicno je da matori magarac ne treba da pruza sape na devojcicu) ili o zatvorenici koja ce izaci za nekoliko godina?
ako mozes da prihvatis i necije mane, u pitanju je ljubav.

sve u svemu, fantazija.

 

[NeDoDiri]

Ima nešto patoloških naslaga u poimanju neostvarene ljubavi tako je nalik priči o vječnoj,izgubljenoj ljubavi..jedna i jedina..ili se nije dogodila pa smo je ostali žedni i gladni ili se dogodila ali nas je napustila..zajedničko objema je iluzija da je to upravo Ljubav našeg života..i ne znam otkud,ali zašto neke žene tako često polaze od misli kako je muškarac njenog života upravo onaj ko je nju ostavio(pa će da ostatak života protrati u bolu za njim) ili onaj kog nije mogla da ima..
Takve ljubavi,ostavrene ili izgubljene-sasvim je svejedno-treba držati u sjećanju i ostaviti ih tamo gdje im je mjesto.U prošlosti.

 

[Djika junior]

Да ли вам се некада догодило да сте имали љубав, која је била осујећена и остала неостварена. Како године пролазе, све сте даље од те особе и све сте даље од себе, све мање препознајете себе и све сте више изгубљени, све су мањи изгледи да ћете је икада срести поново, једино неким чудом, а и ако је сретнете питање да ли ће све бити исто као пре, обилазите позната места и сећате се, и видите да се места мењају и успомене бледе, а само ви остајете исти, као неки замрзнути стари дух у новом времену, и када сте тамо живи сте, и када одете одатле нема вас, и свака друга изгледа као ругоба у поређењу са њом, и кажете себи то је већ одавно завршено и нећу више мислити на њу, а онда мислите још јаче и још више, и наде нема а сан је изнова и изнова исти, и видите како сте глупи што је још увек желите, и видите како сте паметни што је још увек волите.

Bila sam u slicnoj situaciji, vise puta. Sednes, sacekas da prodje, radujes se zivotu, i onda kad najmanje ocekujes, pojavi se neko vredan tebe. Tada si toliko srecan da ne razmisljas sta bi bilo kad bi bilo. Tako bi bar trebalo da radi normalan covek.
Na kraju krajeva, sto bi tagora rekao ,,Verujte u ljubav cak i kada ona zadaje bol", ili jos bolja je ona,, Bolje je i voleti pa makar nesretno, nego ne voleti uopste"

 

[milsu]

Bila sam u slicnoj situaciji, vise puta. Sednes, sacekas da prodje, radujes se zivotu, i onda kad najmanje ocekujes, pojavi se neko vredan tebe. Tada si toliko srecan da ne razmisljas sta bi bilo kad bi bilo. Tako bi bar trebalo da radi normalan covek.
Na kraju krajeva, sto bi tagora rekao ,,Verujte u ljubav cak i kada ona zadaje bol", ili jos bolja je ona,, Bolje je i voleti pa makar nesretno, nego ne voleti uopste"

Сасвим се слажем. Покушао сам, али оно право се увек враћа изнова и изнова, и потире све остало, а то право немам. Када човек сретне особу за коју осећа да треба да буде са њом целог живота и заувек, а онда је изгуби, у срцу ипак остане верност према тој љубави, ма колико она била недостижна. Када бих је заборавио, издао бих самог себе. И све друго изгледа као да није нешто право, иако би можда могло да буде.

 

[Iacocca]

Сасвим се слажем. Покушао сам, али оно право се увек враћа изнова и изнова, и потире све остало, а то право немам. Када човек сретне особу за коју осећа да треба да буде са њом целог живота и заувек, а онда је изгуби, у срцу ипак остане верност према тој љубави, ма колико она била недостижна. Када бих је заборавио, издао бих самог себе. И све друго изгледа као да није нешто право, иако би можда могло да буде.

Razumem potpuno o cemu pricas i kako se osecas..mislim da je naj bitnije nauciti ziveti sa tim..kad shvatis to,lakse je..neki ljudi nemogu shvatiti o cemu pricas jer nisu spoznali dubinu i komplexnost takvog osecaja..mnogi ce reci da je to slicnije bolesti nego istinski plemenitom osecaju..kako god da ja jeste..tu je..samo pokusaj olaksati sebi..prvenstveno sebi..tako sto ces sve to cuvati u sebi kao blago..biti ponosan sto si tako nesto dozivio..iako ponekad mnogo boli..ali ziveti sa tim..pomiriti se..neka zivot ide dalje..a to ce uvek ostati u tebi...