РАТ ЗА ОПСТАНАК РУСКОГ НАРОДА ЈОШ НИЈЕ ЗАВРШЕН...АЛИ ОНИ КОЈИ СУ СЕ ПОНАДАЛИ ДА ЋЕ ЛАКО СА РУСИМА... ОЧИГЛЕДНО СУ СЕ ПРЕВАРИЛИ... ДОШАО ЈЕДАН МАЛО НЕЗГОДАН ТИП, ВВП И ПОМРСИО ИМ КОНЦЕ...
(одличан текст)
Святенков Павел
(већи део текста, оно најважније сам превела, остатак на линку за оне који знају руски)
http://www.km.ru/v-rossii/2011/06/2...ne/voina-za-sushchestvovanie-russkogo-naroda-
Ми не морамо да поновимо грешке које су у 20 веку учинили наши преци.
....
На историју светских ратова треба гледати не из совјетског угла (тај угао је сувише скучен), већ из угла интереса руског народа. Руска историја, за разлику од совјетске, је хиљадугодишња. Каква је историја 20 века, ако се оцењује искључиво из руског угла? У суштини, Први и Други светски рат, могу се посматрати као један крупан оружани конфликт између Немаца и Руса уз свесрдну помоћ Запада и једној и другој страни. Амерички сенатор Труман (касније председник) рекао је, парафразирам, ако буду побеђивали Руси, САД ће помоћи Немцима, ако буду побеђивали Немци - помоћи ће Русима. "И нека се они између себе убијају што више могу."
Та Труманова фраза је кључ политике Запада.
Крајем 19. века светом су господарили англосаксонци и приближили су им се Французи. Две велике државе биле су Британска Империја и САД. Само Британија, контролисала је по разним оценама, 1/3 до 1/4 светске територије. Заједно са САД држали су добре 2/3.
Али... Успон Русије и руског народа крајем 19. и почетком 20. века могао је битно да измени ситуацију. Руси су почетком 20. века већ створили велику културу, и процват је почао. Наука такође није стајала на месту, руски научници ни на који начин нису заостајали за својим колегама из најразвијенијих земаља света. Руски писци, комозитори и научни раднци, били су признати на сваком месту. Насељеност Руске Империје брзо је расла као и стопа привредног раста.
У России был серьезный шанс выйти на первые позиции в мире и создать собственную колониальную империю, в которую могли бы войти Восточная Европа, Северный Китай, северная часть Ирана, наконец, знаменитые Босфор и Дарданеллы (иначе говоря, часть Турции). Не следует стыдиться самой возможности колониализма. По этому пути вплоть до середины ХХ века шли самые развитые страны, включая США (которые после войны с Испанией захватили, например, Филиппины).
Русија је имала велике шансе да постане прва земља света и створи сопствену колонијану империју, у коју би ушле Источна Европа, Северна Кина, Северни део Ирана, на крају, знаменити Босфор и Дарданели... Не треба се стидети саме могућности колонијализма. По том путу, до средине 20. века ишле су најразвијеније земље, укључујући САД (које су после рата са Шпанијом заузеле, нпр. Филипине).
По рачуници Мендељејева, 1950. године број становника Русије би био 280. милиона људи, а 2000.године - 590. милиона људи. ... да се у двадесетом веку наставило све онако како је почело, за Русију, Руси би постали један од првих народа света, упоредо са англосаксонцима.
Шта се десило у пракси''?
Западу је успело да сукоби Русију и Немачку (још једног младог претендента на владавину светом. Резултати Првог светског рата били су револуција, у којој је Русија буквално умивена крвљу, изгубила десетину милиона
живота. Даље су следиле колективизација, глад, репресије, затим без прекида Други светски рат, у коме је Русија према најновијим подацима изгубила 27. милиона људи.
После другог светског рата, СССР је добио оно што му сагласно геополитичкој подели међу победницима припало: половину Европе (у оквиру тога половину Немачке) повратио је позиције у Северној Кини и Кореји.
Али демографски, руски народ је већ био болестан, измучен...
.......
Као резултат демографског пада (број Руса у СССР-у се смањио 90-тих година до 50%) СССР се распао и био је принуђен да изађе из Источне Европе...
Други светски рат, као и Први, остварио је један циљ: демографско слабљење руског народа. О томе је писао филозоф Константин Крилов.
Организатори ратова - добили су своје. За рачун погибије милиона руских солдата у сиви шињелима... Запад и англосаксонци сачували су водећу позицију у свету. Русија се нашла на ивици распада и превратила се у заосталу земљу трећег света.
Да се вратимо 22. јуна на дан када је почела Велика Отечествена Војна (Велики Отаџбински Рат). Да, Руси су победили, непријатељ је био поражен.
Али та цена, коју су преци данашњих Руса платили за Победу, била је превелика. Русија је преживела прву половину 20. века уз непрекидна крвопролића, али су се тешко "разболели". И та болест се продужава и данас.
Данас, размишљајући трезвено, јасно је да су Руси искоришћени у рату против Немаца (као и Немци у рату против Руса) у тежњи да се и једни и други максимално ослабе. И тај циљ је постигнут. И зато, сећајући се са захвалношћу тих хероја који су нас спасили од Хитлера, ми морамо да памтимо оно најважније - РАТ ЗА ОПСТАНАК РУСКОГ НАРОДА ЈОШ НИЈЕ ЗАВРШЕН. ОН СЕ НАСТАВЉА... И ЗАТО НЕ СМЕМО ДАНАС ДА ПОНОВИМО ГРЕШКЕ КОЈЕ СУ НАШИ ПРЕЦИ УЧИНИЛИ У ДВАДЕСЕТОМ ВЕКУ... МОРАМО ПРИЗНАТИ, ДА СЕ ДУГИ 20. ВЕК ЗАВРШИО ЗА РУСЕ ИСТОРИЈСКИМ НЕУСПЕХОМ. АЛИ ТО НИЈЕ РАЗЛОГ ДА ОПУСТИМО КРИЛА. НА КРАЈУ КРАЈЕВА, И КИНЕЗИ СУ ПОЧЕЛИ 20. ВЕК КАО АПСОЛУТНИ ГУБИТНИЦИ, А ЗАВРШИЛИ КАО ВЕЛИКА ДРЖАВА.
В память о тех, кто погиб в кровавых войнах ХХ века, надо сделать так, чтобы ХХI век был русским веком, чтобы русские заняли, наконец, то место в семье цивилизованных народов, которого они заслуживают. Тогда жертва наших дедов будет не напрасной.
Сећајући се оних који су погинули у крвавим ратовима 20. века, треба постићи то, да 21. век буде руски век, да би Руси заузели, на крају то место у породици цивилизованих народа, које им припада. Тек тада жртве наших предака неће бити узалудне.
Извор: KMnews