Osman I - osnivač Osmanskog carstva

[Nina]

Država koju je osnovao potpuno je izmenila lice Balkana i Bliskog Istoka. Ugasila je carstvo Romeja i kontinuitet uspostavljan vekovima.
O poreklu osnivača Osmanskog carstva ne može sa sigurnošću da se tvrdi, ali se većina turskih istoričara slaže da su njegovi preci pripadali plemenu Kaji Oguz koje je pred najezdom Mongola u 13. veku iz centralne Azije stiglo u Anadoliju u Seldžučki sultanat Rum.

Predanja kažu da se pleme Kaji posebno isticalo po hrabrosti, da su bili vešti u borbi i da su stoga bili u prvim redovima seldžučke vojske.
Više od svih isticao se Ertugrul koji je kao nagradu za velike zasluge u pobedama Seldžuka, od sultana Kajkubada I dobio vlast u gradu Sogutu,
na Vizantijskoj granici.

Ertugrul Gazi – veliki borac za islam, imao je veće ambicije. Iako tada još uvek u ime sultana, napadao je i osvajao vizantijske,
ali i druge seldžučke gradove i širio svoju moć.Sa Halime Hatun dobio je, 1258. godine u gradu Sogutu, sina Osmana.

Kako je rastao Osman je delio očeve ambicije o osvajanju i širenju moći, a ambicije oca i sina poklopile su se sa slabljenjem Vizantije na zapadu, i napadima Mongola sa istoka – zbog čega su Seldžuci tamo morali da preusmere svoje snage.

Teritoriju je proširivao više na račun Istočnog rimskog carstva, dok su mu muslimanski Gazi ratnici sami prilazili povlačeći se pred Mongolima. Muslimani sa istoka su se polako useljavali u kuće hrišćana koji ih napuštali, a crkve su pretvarane u džamije.

Osmansko carstvo zvanično se osamostalilo 1299. godine i dobilo ime po svom osnivaču.
Nakon pobede u bici kod Bafeona, 1302. godine, koja se vodila između Osmanlija – na čelu sa Osmanom i Vizantijske vojske, i osvajanja Jenišehira, otpočeo je niz osvajanja ključnih gradova i hrišćanskih uporišta.

Prvi veliki grad na spisku za osvajanje bila je Bursa. Opsada grada trajala je nekoliko godina, a Osman I dao je da se oko nje izgrade dve tvrđave, kojima je grad opkoljen. Tokom duge opsade, sultanu je slabilo zdravlje.

Osman I je umro 9. avgusta 1326. godine u Bursi, gde njegove mošti i danas počivaju.
U Bursu je – krunisan Osmanovim mačem, ušao njegov sin Orhan.
Osmansko carstvo, čiji je otac, postojalo je 623 godina.

Država, koja je bila samo mala kneževina tokom Osmanovog života, preovladaće kao svetska imperija vekovima posle njegove smrti.
Postojala je od 1299 g. sve do uklanjanja sultanata 1922.g.nakon cega je proglašena Republika Turske, 1923 g.

 

[Srboskizborim]

Pogledajte prilog 988161

Država koju je osnovao potpuno je izmenila lice Balkana i Bliskog Istoka. Ugasila je carstvo Romeja i kontinuitet uspostavljan vekovima.
O poreklu osnivača Osmanskog carstva ne može sa sigurnošću da se tvrdi, ali se većina turskih istoričara slaže da su njegovi preci pripadali plemenu Kaji Oguz koje je pred najezdom Mongola u 13. veku iz centralne Azije stiglo u Anadoliju u Seldžučki sultanat Rum.

Predanja kažu da se pleme Kaji posebno isticalo po hrabrosti, da su bili vešti u borbi i da su stoga bili u prvim redovima seldžučke vojske.
Više od svih isticao se Ertugrul koji je kao nagradu za velike zasluge u pobedama Seldžuka, od sultana Kajkubada I dobio vlast u gradu Sogutu,
na Vizantijskoj granici.

Ertugrul Gazi – veliki borac za islam, imao je veće ambicije. Iako tada još uvek u ime sultana, napadao je i osvajao vizantijske,
ali i druge seldžučke gradove i širio svoju moć.Sa Halime Hatun dobio je, 1258. godine u gradu Sogutu, sina Osmana.

Kako je rastao Osman je delio očeve ambicije o osvajanju i širenju moći, a ambicije oca i sina poklopile su se sa slabljenjem Vizantije na zapadu, i napadima Mongola sa istoka – zbog čega su Seldžuci tamo morali da preusmere svoje snage.

Teritoriju je proširivao više na račun Istočnog rimskog carstva, dok su mu muslimanski Gazi ratnici sami prilazili povlačeći se pred Mongolima. Muslimani sa istoka su se polako useljavali u kuće hrišćana koji ih napuštali, a crkve su pretvarane u džamije.

Osmansko carstvo zvanično se osamostalilo 1299. godine i dobilo ime po svom osnivaču.
Nakon pobede u bici kod Bafeona, 1302. godine, koja se vodila između Osmanlija – na čelu sa Osmanom i Vizantijske vojske, i osvajanja Jenišehira, otpočeo je niz osvajanja ključnih gradova i hrišćanskih uporišta.

Prvi veliki grad na spisku za osvajanje bila je Bursa. Opsada grada trajala je nekoliko godina, a Osman I dao je da se oko nje izgrade dve tvrđave, kojima je grad opkoljen. Tokom duge opsade, sultanu je slabilo zdravlje.

Osman I je umro 9. avgusta 1326. godine u Bursi, gde njegove mošti i danas počivaju.
U Bursu je – krunisan Osmanovim mačem, ušao njegov sin Orhan.
Osmansko carstvo, čiji je otac, postojalo je 623 godina.

Država, koja je bila samo mala kneževina tokom Osmanovog života, preovladaće kao svetska imperija vekovima posle njegove smrti.
Postojala je od 1299 g. sve do uklanjanja sultanata 1922. godine proglašenja Republike Turske i ukidanja halifata 1924. godine.

Pogledajte prilog 988160

625 godina.

 

[Khal Drogo]

625 godina.

Шта је писац хтио да каже?

 

[Srboskizborim]

Шта је писац хтио да каже?

Država koja je trajala 625 godina i kojoj je živeo veliki postotak muslimanske populacije.

 

[Khal Drogo]

Država koja je trajala 625 godina i kojoj je živeo veliki postotak muslimanske populacije.

Па онда то напиши. Формулиши мисао, није форум твој потсјетник да само напиеш "625 година".
Узгред, нема потребе да понављаш што је ауторка теме у уводном посту већ написала;

Osmansko carstvo, čiji je otac, postojalo je 623 godina.

 

[Nina]

U tekstu je malo nejasno napisano pa je ispravljeno

Osmansko carstvo postojalo je od 1299 g. sve do uklanjanja sultanata 1922. godine.,
nakon cega je Mustafa Kemal Ataturk 29. oktobra 1923. proglasio Republiku Tursku
na cijem je celu bio sve do smrti 1938 g.

 

[Khal Drogo]

U tekstu je malo nejasno napisano pa je ispravljeno

Osmansko carstvo postojalo je od 1299 g. sve do uklanjanja sultanata 1922. godine.,
nakon cega je Mustafa Kemal Ataturk 29. oktobra 1923. proglasio Republiku Tursku
na cijem je celu bio sve do smrti 1938 g.

Уводни пост је сажетији ход кроз историју Османске државе, но више него добар увод и све је написано прилично јасно.И у енгл.википедији (овдје) је нешто опширнији осврт, везано за тај дио.

There arose a nationalist opposition in the Turkish national movement. It won the Turkish War of Independence (1919–1923) under the leadership of Mustafa Kemal (later given the surname "Atatürk"). The sultanate was abolished on 1 November 1922, and the last sultan, Mehmed VI (reigned 1918–1922), left the country on 17 November 1922. The Republic of Turkey was established in its place on 29 October 1923, in the new capital city of Ankara. The caliphate was abolished on 3 March 1924.[156]

Султанат је укинут 1. новембра 1922.године, нема ту ништа спорно (1922 - 1299 = 623), форумаш се вјероватно мало погрешио у рачуници. Небитно..

 

[Srboskizborim]

Уводни пост је сажетији ход кроз историју Османске државе, но више него добар увод и све је написано прилично јасно.И у енгл.википедији (овдје) је нешто опширнији осврт, везано за тај дио.

Султанат је укинут 1. новембра 1922.године, нема ту ништа спорно (1922 - 1299 = 623), форумаш се вјероватно мало погрешио у рачуници. Небитно..

Hilafet je ukinut 1924 godine.

 

[Khal Drogo]

Hilafet je ukinut 1924 godine.

Шта је хилафет?

 

[Берекин]

Калифат?

 

[Srboskizborim]

Калифат?

Da.

Od tada je "san" svakog muslimana vraćanje hilafeta.

 

[Khal Drogo]

Калифат?

Да, могуће да је форумаш мислио на калифат (???). Калифат је укинут 3.марта 1924.године након што је већ конституисана Република Турска. Но заиста не знам какве везе има постојање и укидање (тзв) Осмаског калифата са написаним у претходних неколико постова и зашто би то уопште било важно да се посебно помене.
Ми овдје пишемо о држави коју је успоставио извјесни Осман 1299.године којем је тема и посвећена и која је трајала до 1.новембра 1922.године када је укинут султанат.
Постојање Османског калифата је друга и посебна тема, која и нема неког додира са овом темом. Узгред, сам положај калифа којим би се у повељама понекад китили насљедници Селима I бјеше више помпезно титулисање и статус калифа османском султану муслимани (а и иначе) ван Османског султаната (осим у једном документу из 1774.године) и нису признавали, па ни муслимани у самом Османском царству који нису етнички Турци. Но како написах, калифат је друга тема, нема везе са овом.

 

[Srboskizborim]

U tekstu je malo nejasno napisano pa je ispravljeno

Osmansko carstvo postojalo je od 1299 g. sve do uklanjanja sultanata 1922. godine.,
nakon cega je Mustafa Kemal Ataturk 29. oktobra 1923. proglasio Republiku Tursku
na cijem je celu bio sve do smrti 1938 g.

Hilafet je trajao do Marta 1924 godine.

 

[Srboskizborim]

Да, могуће да је форумаш мислио на калифат (???). Калифат је укинут 3.марта 1924.године након што је већ конституисана Република Турска. Но заиста не знам какве везе има постојање и укидање (тзв) Осмаског калифата са написаним у претходних неколико постова и зашто би то уопште било важно да се посебно помене.
Ми овдје пишемо о држави коју је успоставио извјесни Осман 1299.године којем је тема и посвећена и која је трајала до 1.новембра 1922.године када је укинут султанат.
Постојање Османског калифата је друга и посебна тема, која и нема неког додира са овом темом. Узгред, сам положај калифа којим би се у повељама понекад китили насљедници Селима I бјеше више помпезно титулисање и статус калифа османском султану муслимани (а и иначе) ван Османског султаната (осим у једном документу из 1774.године) и нису признавали, па ни муслимани у самом Османском царству који нису етнички Турци. Но како написах, калифат је друга тема, нема везе са овом.

. Halifa je bio vrhovni poglavar muslimana, kao papa rimokatolicima. Naravno da je funkcija halife bila bitna jer islam ne poznaje razdvajanje svetovne i duhovne vlasti. Da bi razumeo kao u vreme vladike u Crnoj Gori Petra Petrovića.

 

[Khal Drogo]

Hilafet je trajao do Marta 1924 godine.

Ваљда мислиш калифат. Али побогу овдје не пишемо о калифату, него о држави коју је успоставио Осман и која је трајала до 1922.године када је султанат укинут. Калифат са тим нема везе.

. Halifa je bio vrhovni poglavar muslimana, kao papa rimokatolicima. Naravno da je funkcija halife bila bitna jer islam ne poznaje razdvajanje svetovne i duhovne vlasti. Da bi razumeo kao u vreme vladike u Crnoj Gori Petra Petrovića.

Аман, ем површно познајеш материју, чак ни оно основно што можеш сазнати из википедије, ем не разумијеш проблематику.
У хришћанству не постоји институција која би била пандан калифу. Која је (мислим на институцију калифа наравно) кроз историју мијењала своју суштину, један смисао институције калифа бјеше до 1258.године невезано колико смо имали у том времену калифата, други у периоду 1261-1517., трећи тзв Османски калифат који осим Османлија други муслимани и нису признавали, и четврти неки самопроглашени калифати који су се појаљивали кроз историју.
Али то што калифат има важност за муслимане, нема никакве важности за ову тему, побогу, одвје је тема државу коју је успоставио извјесни Осман, он свакако није 1299.године тада успоставио некакав калифат па да ту тражимо континуитет.

 

[Rogonos]

Kada pogledamo sa neke odredjene istorijske distance, pre sto godina Osmansko carstvo je gotovo bez reči nestalo sa mape sveta. Ali vizija carstva nije izgubljena u kolektivnom sećanju Turske. Erdogan želi da ta zemlja bude među prvih deset zemalja sveta.

Velika je to bila imperija. Na vrhuncu svoje moći u 17. veku, Otomansko carstvo se protezalo od kapija Beča duboko u Jemen i od Alžira do Bagdada. Od svog osnivanja oko 1300. godine, sultani su težili izgradnji novog svetskog carstva na ruševinama Rimskog carstva pod zastavom islama.

Osmanlije su imale značajan uticaj na istoriju Evrope, priznali mi to ili ne. kasnoantičke i srednjovekovne države kao što su Istočno rimsko carstvo sa prestonicom Konstantinopoljom, kraljevine Bugarske, Srbije i Ugarske bile su pometene od strane sultanove moderno opremljene i aktivne janjičarske elitne jedinice.

Pa i jedna svetska sila poput Habzburškog carstva bila je prinuđena da plaća danak sve do 17. veka. Godine 1514. Osmanlije su prvo pobedile Safavidsku Persiju, da bi nekoliko godina kasnije krimski Tatari spalili Moskvu i konačno, sa inkorporacijom egipatskog carstva Mameluka, zavladali celim Bliskim istokom.

Tezu o dugom padu Osmanskog carstva nakon druge neuspele opsade Beča 1683. akademski stručnjaci danas uglavnom odbacuju. Iako je osmanska politika ekspanzije izgubila zamah krajem 17. veka, njene državne institucije pokazale su se otpornim na velike vojne poraze ili unutrašnje političke krize. Vakuum moći koji infantilni ili slabiji sultani nisu mogli da popune, a popunili su dobro obučeni vojni i administrativni službenici. Pre svega, veliki veziri su mogli samo da garantuju očuvanje sultanata potpunim preuzimanjem državnih poslova.

Nastalo povećanje moći elitne jedinice janjičara i harema sa svojom dvorskom kamarilom dalo je i prostor za korupciju i nepotizam, što je paralisalo državne strukture i polako ih potkopavalo iznutra.

Uprkos velikim vojnim porazima, kao što su bili 1571. u pomorskoj bici kod Lepanta i 1683. kod Beča, Otomansko carstvo je i dalje moglo da mobiliše velike rezerve.

Ne zaboravimo osvojili su Krit 1669, porazili Ruse kod Pruta 1711 (i skoro zarobilo Petra Prvog) a godine 1716. Otomansko carstvo je pobedilo u vekovnoj borbi za vlast sa Mlečanima u istočnom Mediteranu tako što je ponovo zauzelo Moreju. Godine 1737. Osmanlije su nanele poraz Austrijancima u Bosni.

Naravno da Erdogan smatra pad Otomanskog carstva svetsko-istorijskom greškom koja ideološki nije ni blizu sovjetskoj nostalgiji Vladimira Putina, ali koju treba ispraviti spoljnopolitičkim manevrima i, u nekim slučajevima, vojnim intervencijama u regionu.

Dramatičan gubitak moći Turske u međunarodnoj politici i trauma iz toga proizašla su duboko ukorenjeni u psihi turskog naroda. Od nastanka republike, oni su bili i pokretačka snaga mnogih popularnih partija koje su težile povratku Turske na scenu velikih sila, od davno zaboravljenog Adnana Menderesa do Redžepa Tajipa Erdogana.

Turska bi želela da gradi svoju staru veličinu i sebe vidi kao nadolazeću silu 21. veka. Ovu viziju ne predstavljaju samo Erdogan i njegova stranka, već ima uticaj i van partijskih granica u nacionalističkim krugovima. Promena vlasti u Ankari ni na koji način ne bi umanjila težnju Turske za novom pozicijom svetske sile.

 

[Лекизан]

U tekstu je malo nejasno napisano pa je ispravljeno

Osmansko carstvo postojalo je od 1299 g. sve do uklanjanja sultanata 1922. godine.,
nakon cega je Mustafa Kemal Ataturk 29. oktobra 1923. proglasio Republiku Tursku
na cijem je celu bio sve do smrti 1938 g.

Са напоменом да је први османски султан био Бајазит I, док је Осман носио титулу бега.

 

[Khal Drogo]