OSJEĆATE LI DA NAPREDUJETE IL TAPKATE/NAZADUJETE?

Sousuke Aizen:
ne postoji ni napredovanje ni nazadovanje,svako je tačno tamo gde treba i mora da bude
Kliknite za proširenje...

to je tvoje viđenje, ja ipak mislim da se krećemo samo treba otkriti u kom pravcu

- - - - - - - - - -

ristob:
Nazadovao. Popraviću se. z:lol:
Kliknite za proširenje...

držimo te za reč

- - - - - - - - - -

Opsednuta vedrina:
Napredak je relativan pojam.... Društvo se raspada i propada, državu odavno nemamo, sistem vrednosti (etičkih i estetskih) smo izgubili, oko nas licemerje, kriminal, korupcija i partokratija...
Kakve veze ima onda to što sam, možda, u poslednjih pet godina ostvarila par stvari zbog kojih bih mogla biti ponosna? Ne mogu da se radujem ličnom uspehu ili ga doživljavam kao uspeh, ako me kompletan društveni kontekst čini nesrećnom.
Kliknite za proširenje...

Mogla si postati gora u takvom okruženju a NISI
E, TO JE USPEH , svakako
 
Evo, ribaru, konačno i od mene pohvale, da ti smanjim sirana. :lol:

Nauka je definitivno utvrdila da nema direktne veze između inteligencije i naučnika. Al ima između inteligencije i duhovitosti!

Ti si inače dušu dao za zabavljača int.slabije bildovane kafanske publike. A okupljaš ih ko ponosna mala kerušica repom kad paradira pred čitavim čoporom nabildanih džukaca.
 
bgbiker011:
Bilo bi lepo kada bi nam u par reci opisala sta ti je merilo za promene I koje metode koristis

Hvala unapred :)
Kliknite za proširenje...

evo ti jedan frisak primer> unutrasnji mir
imala sam takvu lekciju ...i naucila je
taj nas mir je najbitniji, ako ga izgubimo, ne mozemo nista drugo dovesti u red, ni sebe ni one kojima smo potrebni
kad bi to trebalo svesti na jednu recenicu, to bi bila ona stara> PRESPAVAJ, JUTRO JE PAMETNIJE OD VECERI

drugi primer> shvatila sam neke stvari o sebi, tj nacisto sam sad s njima / nema prastanja drugima onoga sto nas, ako oprostimo, nece dovesti u stanje srece
tj treba oprostiti hriscanski, ali cesto posle toga treba i povuci crtu prema nekim ljudima / to je cak cesto znak da je doslo vreme za to
 
Jennifer Jennin:
evo ti jedan frisak primer> unutrasnji mir
imala sam takvu lekciju ...i naucila je
taj nas mir je najbitniji, ako ga izgubimo, ne mozemo nista drugo dovesti u red, ni sebe ni one kojima smo potrebni
kad bi to trebalo svesti na jednu recenicu, to bi bila ona stara> PRESPAVAJ, JUTRO JE PAMETNIJE OD VECERI

drugi primer> shvatila sam neke stvari o sebi, tj nacisto sam sad s njima / nema prastanja drugima onoga sto nas, ako oprostimo, nece dovesti u stanje srece
tj treba oprostiti hriscanski, ali cesto posle toga treba i povuci crtu prema nekim ljudima / to je cak cesto znak da je doslo vreme za to
Kliknite za proširenje...


Lepo, a i dobar putokaz - 1 unutrasnji mir / spokoj / kontrola uma ; 2 upoznati sebe - ko sam ja kada zagnjurim dovoljno duboko I u kakvoj sam vezi sa univerzumom I kosmickom inteligencijom.

Ja bi dodao i pod 3 - kontrola unutrasnje energije, emocija / ljubav u srcu (gledacu kasnije to da pojasnim)


Probacu ukratko da prenesem dve spoznaje / informacije do kojih sam dosao, a koje imaju veze sa pomenute tri tacke.

Prva je bila, moram da kazem - misticno iskustvo odvajanja od ega, poimanje sebe kao cista svest i jasno shvatanje da je ta svest ujedno i svest kosmicke inteligencije (mozemo reci - Boga)
Do ovakve spoznaje nije bas moguce lako doci kroz dejstvo uma (ako je uopste i moguce? )
Zbog pravila foruma ne mogu da ulazim u detalje, ali mogu samo da kazem da meditacija ili neke tehnike kao sto je holotropsko disanje, vode ka istom cilju.

Druga informacija je vezana za hooponopono. Hooponopono je tehnika u čijoj je suštini preuzimanje 100% odgovornosti za sve što se dešava u nasoj stvarnosti.
Za "ciscenje" stvarnosti koriste se 4 izjave: Zao mi je; Hvala ti; Volim te; Oprosti mi molim te.

Pre vise od 10 godina procitao sam i knjigu o tome i neko vreme praktikovao "ciscenje". I onda nakon dosta godina mi se prikaze cela ta prica iz sasvim drugog ugla. Naime ja sam kao i 99% ljudi koji su o tome citali usmerio paznju na te cetri izjave, a prevideo ono sto je najvaznije, a to je da smo 100% odgovorni za sve, bas sve sto se dogadja u nasoj stvarnosti.
Izjave su samo alat koji ti uopste nije ni potreban ako iskreno svim srcem prihvatis taj osnovni postulat.

I sad pokusajte da zamislite sta bi se desilo ako ne bi bas nikoga i nista krivili za to sto se desava u vasoj blizoj okolini, gradu, drzavi, planeti. Ako bi shvatili svoju pravu sustinu i to da ste vi na nekom dubljem nivou kreator celokupne stvarnosti. U vasem srcu nema vise mesta za bes, mrznju, zavist, strah,.., vec samo za ljubav :)

Uh, vec sam ga razvukao, a ima toliko toga da se prica narocito o kontroli uma. O tome sam vec nesto pisao u temi "Kako izaci iz depresije", pa da ne ponavljam. Hteo sam da napomenem zbog cega je vazno uvek na umu treba imati tacku 3 - ljubav u srcu, al cu to drugom prilikom.

Samo jos da odgovorim na temu - da li napredujem?
Odgovor je - da :) Kada sagledam svoje reakcije od nekih banalnih, do slozenih situacija, zatim briga kao pojam je svedena na zanemarljiv nivo i ono sto je verovatno najvaznije - odnosi sa bliznjima su prilicno harmonicni.
I bas to poredjenje - kada se posmaras sada i to kakav si bio, daje dodatni potsticaj da radis jos vise na sebi.
 
Poslednja izmena:
Jennifer Jennin:
evo ti jedan frisak primer> unutrasnji mir
imala sam takvu lekciju ...i naucila je
taj nas mir je najbitniji, ako ga izgubimo, ne mozemo nista drugo dovesti u red, ni sebe ni one kojima smo potrebni
kad bi to trebalo svesti na jednu recenicu, to bi bila ona stara> PRESPAVAJ, JUTRO JE PAMETNIJE OD VECERI
Kliknite za proširenje...


Sa onim prvim se u potpunosti slažem. Bez unutrašnjeg-duhovnog mira nema ni svjetovnog.
Svjetovno je predstava razumljenog duhovnog.
Pošto se predstava svijeta ostvaruje razumom i njegovim čulima onda se pri ostvarenju harmonije, kako duhovne tako svjetovne, u našu svjesnost upliće i intelekt kojim stvaramo ubjeđenja.
To dovodi do onog drugog što si rekla, a s čim se ne slažem u potpunosti iako znam šta si htjela reći.

Jennifer Jennin:
drugi primer> shvatila sam neke stvari o sebi, tj nacisto sam sad s njima / nema prastanja drugima onoga sto nas, ako oprostimo, nece dovesti u stanje srece
tj treba oprostiti hriscanski, ali cesto posle toga treba i povuci crtu prema nekim ljudima / to je cak cesto znak da je doslo vreme za to
Kliknite za proširenje...


Oproštaj-praštanje je zamka našeg ega. Čim pomislimo na oproštaj već podrazumijevamo osudu. Da bi nekome oprostili prvo nekoga moramo osuditi za nešto. Oprostiti pri tom znači osloboditi iz sebe osudu. No to ne znači da smo shvatili kako smo uopšte došli do potrebe opraštanja. Opraštanje po sebi ukazuje na nešto sasvim drugo; ukazuje na naš odnos prema nekome, na naš sud, a ne na tog nekoga i na njegovo počinjeno (ne)djelo, ma kakvo ono bilo. Radi se dakle o neshvatanju našeg odnosa prema projektovanoj stvarnosti. Tačnije: nismo svjesni da nas je naš isbor doveo u tu situaciju. Nikakvo iskustvo djela ili nedjela se ne može desiti bez našeg izbora. Kroz izbor kreiramo naš unutrašnji mir ili pak nemir. A gore si već rekla: "nas mir je najbitniji, ako ga izgubimo, ne mozemo nista drugo dovesti u red, ni sebe ni one kojima smo potrebni"

Stoga, ako izaberemo da nekome sudimo za njegova djela ili nedjela, mi ne prihvatamo odgovrnost za izabranu realnost koja nam je ponuđena kako bi smo preispitali svoj stav prema tom činu, stoga osuđujući nekoga za počinjeno (ne)djelo mi ga uistinu nesvjesno optužujemo za naš načinjeni izbor i neshvatanje naše uloge u tom odnosu, a to samo znači da sebe dovodimo u stanje unutrašnjeg nemira. Odatle, kada opraštamo mi uistinu samo oslobađamo naš sud, zadovoljavajući se kaznom recimo, a ako tražimo oproštaj: "Oprosti mi molim te!", to samo nagovještava da ne preuzimamo odgovornost za izbor koji smo već prethodno načinili. Razlog traženju oproštaja je shvatanje, ubjeđenje, da nas neko osuđuje za nešto što smo počinili, te osjećamo grižu savjesti, kajanje. Griža savjesti je opet znak da savjest nismo shvatili za ono što ona jeste: vodilja, smijernica, putokaz, već je koristimo kao bič kojim se kažnjavamo. Na taj način stvaramo osjećaj krivice i kajanja ali još uvijek ne preuzimamo odgovornost za izbor koji činimo. Osuđivati sebe znači biti svjestan počinjene greške, biti svjestan da sam počinio nešto što nije u skladu sa univerzalnim principima, nije u skladu sa našom dušom, ali to i dalje ne mijenja naš nivo Svjesnosti. Naša volja je i dalje na istom nivou i stoga ne uspijevamo shvatiti da je jedini način iscjeljenja potpuno prihvatanje odgovornosti za izbor koji smo već načinili i uvijek činimo. Moć nad izborom je naš istinski cilj evolucije Svjesnosti i zato prolazimo kroz mnoge testove, kroz 'školu života'. Jedino kad shvatimo da prije počinjene akcije imamo svo vrijeme svijeta da sagledamo mogućnosti i da odaberemo onu koja je u skladu sa univerzalnim principima, jedino tada je naša Savjest u funkciji, jer tada smo vođeni najvišim idealima; Ljubavlju, harmonijom, saosjećanjem.

Praštanje je stoga još uvijek u domenu ega. Ego je postao lukav. Zamazao je oči Biću i na račun oproštaja i dalje čini ono što je i ranije činio, izbjegavajući odgovornost činjenja svjesnog izbora.
Svjesni izbor se ostvaruje izvan ega, 'iznad' subjekat-objekat projekcije, te na taj način Biće ima uvid u ponuđene mogućnosti i njihove posledice prije nego li načini izbor. Ukoliko smo svjesno izabrali mogućnost čije će posledice biti u skladu sa univerzalnim principima, znak je da je odgovornost za izbor već preuzeta, Savjest je u službi.
Umjesto oproštaja, bilo koje forme oproštaja, uvijek izaberimo odgovornost. Odgovornost zahtijeva Ljubav a Ljubav zahtijeva budnost volje.



Jennifer Jennin:
ali cesto posle toga treba i povuci crtu prema nekim ljudima / to je cak cesto znak da je doslo vreme za to
Kliknite za proširenje...

Sasvim je u redu odlučiti da sa nekim ne želimo dalju razmjenu. Pri tom je važno bezuslovno se dati Biću u tom 'nekome' ili nečemu, poželjeti mir i harmoniju i voljom usmjeriti svoju pažnju na onog koji ili na ono što nas interesuje.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Da li je lepim ljudima lakši život?
Odgovora
17
Pregleda
432
Metronomy
Metronomy
Nina
Da li je smrt samo prelazak svesti u drugu dimenziju
Odgovora
11
Pregleda
427
Ljubo2
Ljubo2
Ortak2
Hajde da pričamo o smrti
2 3 4
Odgovora
90
Pregleda
1.491
Suzie Q.
S

Back
Top